Blogovi

U SUSRET.....BUUUU

U SUSRET.....BUUUU

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) U SUSRET ....BUUUUU Mislila sam da radim do kasnog popodneva. Pauzice na Krsti gode, posao mi je išao lepo.....ali oko 14 sati ono sunce me nekako zaljubljeno gleda uporno prolazeći kroz krov centra načinjen od nečeg providnog....i žamor ljudi u hodnicima, smeh detinji što se razleže kupajući izloge....dodje nervoza i pitanje šta ja radim ovde u ovakvom danu...ebeš poso....ponela sam kući da radim uveče. Pozvah moje da neko dodje po mene. Dolazi Maki...... „Maki, šta radiš sada?“ „Ništa mama....učio sam malo i sad sam slobodan“ „Idemo da se vozimo.....prijalo bi mi“ „Važi.....divan je dan“ „Ali negde na otvoreno....da idemo brzo“ Pogleda me iskosa .....i klimnu...
STO ŽIVOTA – 2. DEO

STO ŽIVOTA – 2. DEO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) STO ŽIVOTA – 2. DEO MAKI Dakle, Maca ovan, ćera ovan, ja sam jarac a sin.......k’o pao s Marsa medju nas rogate.....riba. Pliva jadan medju nama...šta će dete. I dobro je što je tako jer nam je on ravnoteža ....trenira nam živce od malena sa sad ću, evoooo, hoću (na sveto nikad), čekaj, jel’ mora baš sad, doooobro......i sve tako.....nikad ne kaže neću. Šalu na stranu, sa svojim karakterom nam je zaista ravnoteža jer nas troje brzih, a često i prebrzih, usporava.......kaže, čekaj bre, polako, nije to bitno nego ovo. Taj drugačiji pogled na veliki broj životnih situacija nas rogate tera da razmislimo i pogledamo i iz drugog ugla koji nije naš. Na taj način nas skrene sa...
STO ŽIVOTA - 1. DEO

STO ŽIVOTA - 1. DEO

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) STO ŽIVOTA - 1. DEO Razumem ja da smo svi mi različiti. Razumem i da su nam deca potpuno različita iako imaju ista oba roditelja. Svašta ja mogu da razumem, jel’te, jer sam razumna osoba, ali to što razumem ne sprečava me da poludim.....po nekad hahahaha E, to ne bi želeli da vidite....šalim se. Dok pričam, smejem se ili ljutito vičem sve je u redu......ali, kada se ućutim....onda se svi sklanjaju. Htedoh da pričam o okruglom stolu koji su kupili moja tetka Ljuba i Maca pre 25 godina. Ja nisam učestvovala u kupovini jer je Cic bila sasvim mala beba te su njih dvoje išli u razgledanje i kupovinu. Taj sto je od punog drveta, okrugao tamne braon boje i veliki. Sklopljen je...

apatija

Ususkana u hipnotickom svetu apatije, shvatila sam da nije bas sasvim u redu to sto se nista ne desava i to sto nista ne zelim, ni o cemu ne sanjam,.... Lagano sam pocela da se protezem, istezem.... Prosetala sam se do kuhinje i osetila kako me prozima tako culna zelja, da zelim, da osecam, da volim... Otvorila sam plakar i izvadila potrebne namirnice :) 200 grama cokolade 200 grama osmeha otvorila sam kesicu na kojoj pise "Instant pogledi u tami" HM! Moze :) Jos jedna kesica "Instant uzdah" Otvaram dalje: "Instant leptirici za stomak" "Instant poljupci" Mesati dok ne prokljuca...! Ma! Nisam gladna!
GROJZE

GROJZE

Kao po običaju, podjosmo Maca I ja na sabajle u selo. Idemo da beremo grojze. Mladja ćera me menja u kancelariji, starija radi a sin ima ispit (položio je, ljubi ga majka). U poljima je još magla. Svija se oko neobranih kukuruza, leži lenjo iznad zemlje onako sva u pramenovima I daje njivama neki nadrealan izgled. Pomislih, da li je moguće to naslikati? Ne ja, ja to ne umem, ali neko ko ume……..baš bih volela da ima takvu sliku……….magla u polju, ali ne visoka, ne da sve bude u magli, nego samo gusti magleni jezici međ kukuruzima iznad zemlje, dok se vrhovi stabljika I plodovi lepo vide. Ma, foto aparat mi je bio zarobljen medju stvarima I dok sam ga izvadila……..prodjosmo, a ovaj moj muž da stane da slikam nešto, pa još da se na auto...

Cigane opet progone

Srbiju su bombardovali pod izgovorom da ugrožava ljudska prava Albanaca na Kosovu.Irak su bombardovali tvrdeći da Sadam Husein poseduje gas za masovno uništenje.Posle velikog pokolja i haosa koji su napravili u toj zemlji priznali su da gasa uopšte nije bilo.Sad ti isti čija su usta uvek puna priče o ljudskim pravima i svetu bez granica deportuju na hiljade gradjana romske nacionalnosti pod izgovorom da su povezani sa organizovanim kriminalom....Jednom davno sve je tako počelo...svetska ekonomska kriza...ipak se okreće...Cigane opet progone...pa onda Jevreji pa logori smrti ..pa Aušvic...Jasenovac ...Gvantanamo Milan VIšnjić
DAN...

DAN...

http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash2/hs304.ash2/58404_136983739680402_100001063304049_189682_6090938_n.jpg Otkad znam za sebe Dan na koji sam rodjena mi je tuzan Ne znam zasto je tako Ali ove godine najtuzniji… Jutro je, ustajem I budna hodam ko zombi Znam sta me ceka Posao ko svaki dan Mislim o tome zasto mi je Najtuzniji dan rodjendan Cujem da poruka mi stize Pridjem telefonu blize, Pomislim: moja Olja se ko uvek prva setila! Ali od srece suze brisem Kad vidim ko mi pise… Moja sestrica Virtuelna prijateljica… Znala sam da je posebna Na isti dan smo rodjene I istom strelom pogodjene… Toliko me poruka dotakla Pa drzim telefon Ko da je od stakla… Osmeh i suze, sreca i tuga Pomesalo mi se sve Idem ipak srecna U nove pobede…...

PRIČA O LJUBAVI, BOGATSTVU, TUGI, SUJETI I ZNANJU......

(Posveceno nekom ko razumije glas srca....i umije da hoda na rukama) Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana živeli su lijepo, u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje.... Živeli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svijetskih briga i događanja. Ali nakon mnogo vijekova,primijetili su da njihovo ostrvo polako i sve izvijesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napuštaju svoje čarobno ostrvo koje im je vijekovima pružalo sreću. Jedino Ljubav, postojana po prirodi, odluči da ostane. Jedino je ona vierovala i nadala se da je sve to privremeno i da će doći bolji dani kada će sve biti lijepo i veselo kao nekada. Međutim vremenom i Ljubav shvati...

Pogled

Mene je veceras jedna,sasvim mala sitnica usrecila...da ne vjerujem sama sebi..a bila sam bas lose raspolozena zadnjih par dana.... Elem,imam problema na poslu,preti mi otkaz jer ima nas previse,a ja sam kao najmladja :aha: Mada,nikome nije bitno to sto me djeca obozavaju i sto su pisali peticiju da ja ne odem....slatki su,ali niko za to ne mari.. Od kako su nam saopstili da postoji mogucnost za ostajanje bez posla,nikako da sretnem direktoricu...Nedostupna zena stalno Vec danima lagano umirem,jer mi nije jasno sta je zenu spopalo....zasto smo odjednom nas desetak postali visak...kao ministarstvo i te stvari..hmmm Ali,kako tako odjednom i bez najave? S neba pa u rebra...kao da je lako danas naci posao "u kikirikiju od drzave" Umirala...
RUKE

RUKE

RUKE Ruke mi neke Bliske,a daleke Dodir im ko svila A ja kao vila U njih se upila Pod njima izvila Ko ruza otvorila S tobom se stopila U tebe utopila Pa mirno usnila........

Мојим Девојкама

Драге девојке, долази пролеће. Ускоро ће младићи да изађу из својих јазбина , интернет форума , из својих кладионица, клубова, затворених друштава, кафића, из својих чаша и флаша , на улицу. Видеће вас. И онда ће да се, као кроз маглу присете свега онога о чему сте ви маштале целе зиме. Не заборавите. Не постоји креон, кармин, руменило, маскара, који ће истаћи вашу лепоту онако добро, као што то може да уради ружњикава другарица . Дружите се са ружним другарицама, успех је брз и загарантован. Уз ружну другарицу , и изгледаћете лепше не само другима , него и себи. Овај феномен се дешавва услед тортуре људских вида над другим чулима, и несавршености природе мушкараца. За девојке, које ће постати супруге и мајке. Не дозволите да ваши...
Zivot prirode

Zivot prirode

Prolece, mogi kazu budjenje prirode:) ali ne, to je radjanje, radjanje novih, cvetova, trave, leptira, koje odraste... A to doba se zove leto... I mi uzivamo u njemu, ono je najtoplije, zrelo je... Dok ne ostari, i uvene, to doba se zove jesen, kada nebo place, i vetar duva, Zatim nebo stavi beli pokrivac preko ogolicenih grana Kao zamenu za lisce i preko zemlje, da bi zamenio cvece i travu Zatim za odredjeni period dok se ne preboli priroda Dodje prolece, novo radjanje I prica se ponavlja...:)

Демократија на делу или неделу ...

Код нас, у нашој Држави, од доласка на Власт Хероја Петооктобарске револуције, па до дана данашњег важе маХиме највећег визиЈонара, никада прежаљеног Првог демокраЦког Премијера, који због онога што није стигао да уради заслужи место у Алеји заслужних ... Да се подсетимо : Коме је до морала нека иде у Цркву .... Па нећемо се придржавати Закона к'о пијан плота .... Наши стари одавно рекоше : Ако желиш да видиш ко је какав, само му дај Власт у руке .... Малу, најмању .... И на жалост, опет се уверисмо да су стари били у праву .... Дај маломе, ситноме, недорасломе, макар привид да је Власт ... Доказаће се "сва величина", квалитет, и тих минорних и у својим смешним напорима да се докажу мизерних, исто као и оних мало већих...

Natrtnost

Natrtnost Kažeš da praštaš jer podvarak mi izgori, vreme je domaćica “cima”, kecelja ta, bez i jedne fleke. U granama je zdravlje kolko i krhkog drveća odbačenog a stalnog bez jauka. Boluju mi nagomilani, meki jastuci za tebe, znaš li? Na tvrdom mom krevetu meni najhladniji je i najmanji. Samo mi on treba, a tebi mi sada reči izmiču.

Kosmička ljubav...

Jos jedna fleš pesmica, ali sa drugačijim povodom od one prethodne flešovane... Nije bilo smisla dodavati jos jednu strofu na ovu drugu.... ========================================= Dok naši spojeni dlanovi zajedno dodiruju nebo Tlo nam uzmiče pod nogama, nestaju granice... Letimo, na krilima ljubavi kakvu svet još ne vide! Zemlja se smeje sa nama i uživa u magiji koju stvaramo... Ljubičaste i zelene svetlosti igraju oko nas radosne! Munje haraju nebom, veseli se i puca, kiša ispija okeane, Daleko u svemiru rodila se nova zvezda, naša zvezda! Živece koliko i naša ljubav, nekoliko milijardi godina! :heart:

Jedan promaseni Ja

Vrela bol nekad me stigne. Kao kada smo kao klinci jurili loptu po trnju...pece i boli. Okrenem se I bezim, bezim danima od reci, godinama od recenica, od sebe samoga tobom. Trazim te u sebi duboko i kopam prstima po dusi, sav zakrvavljen zalizujem kosu i namestam osmeh i kazem dobar dan gospodinu u ogledalu, kazem opusti se samo si sanjao, kazem umisljas, kazem nema te. Nocu od zime zagrlim se jako, ususkam se u sopstveni zagrljaj, jer samo to je ostalo od nasih kreveta, od verovanja, od nadanja, od spoznaja. Zagrlim se jako, najcrvrsce, uvucem glavu pod jorgan I pravim se da spavam. Pravim se da spavam da me ne vide, ne poznaju, ne pitaju…kako si? Jer fantasticno sam , odlicno mi ide. Ubedio sam sebe da postojim. Popijem kafu...

Priča za laku noć / 27 /

Суви храст Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја,јадничак,немам баш ништа. Дај ми нешто,дај ми да владам неким бар малим поседом.” „Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ. „Па..могао бих,на пример,да будем господар шуме”, одговори ђаво. „Добро”, пристаде Господ, „али бићеш господар шуме само зими када са дрвећа отпадне лишће. Када дрвеће олиста,шума ће поново бити моја.” Када је дрвеће чуло о чему се Господ и ђаво договарају,веома се забринуло. „Шта да радимо? Већ на јесен лишће ће нам отпасти.” Дрвеће је одучило да потражи савет од старог храста. Храст је дуго размишљао и напослетку рекао: „Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама...

Večeras

Večeras osećam bol. Srednji prst deteta sa slamnatim zelenim šeširom bekelji se iz mog avatara napolju je noć u kojoj nego možda ubija nekog neko možda siluje krade razbija ili jednostavno ćuti i sluša poslednju reč poslednji dah pre nego što farovi autobomila i mostovi zaspu u tami. Ljudi su čudesni toliko sam sebe terao da ih volim ali ove noći ovako izgubljen i večan ovako svestan svega što jesam i nisam a mogao bih da budem ovako navučen na prazninu i bezosećajnost nemam više reči kojima bih to opisao A možda možda se neko smeje možda neko uspavljuje svoje tek rodjeno dete predivnu malu devojku ili dečaka nesvesnog bure koja dolazi možda neko vodi ljubav možda kreveti pucaju i duše gore možda neko brani Otadžbinu na oltaru...

Kristal u čašama, osmeh na licima

2:30 Malopre sam je.bao. Kao nikad u životu. Bilo je fantastično. Brzo. Nepodnošljivo brzo, ali ipak fantastično. Obujmila me je nogama (samo čarape, bele, male čarape na njoj) i primala me u sebe. Dugo. Ćutali smo. Povremeno bi ona jauknula, kada bih joj ga zabio malo jače. A onda bi se iskezila i nastavila. Sada ovo pišem, a ni sam ne znam zašto. Valjda mi je više muka. Pun sam sebe i svojih stanja. Ima nas toliko, a svi smo Jedan. Dete sa penisom koji traži sklonište od dosade. Je.bao sam je i otpozadi, znate. Ali bilo je dosadno. I tužno. Kao kad dva stranca obavljaju rutinski posao razmene predvidjenih reči. Čak ni to. A onda se nastavi dalje. Da li sam već pomenuo da volim ljude? O, da. Naročito devojke. Naročito...

Свакодневна молитва Светог Филарета Московског

Господе, не знам шта да молим од Тебе. Ти једини знаш шта је мени потребно. Ти љубиш више мене него што ја умем љубити себе. Оче, дај слуги Своме оно што ја сам ни искати не знам. Не усуђујем се искати ни Крст, ни утеху, само стојим пред тобом: срце је моје отворено Теби. Ти видиш потребе, које ја не знам. Види и поступи самном по милости Својој. Порази и исцели, обори и подигни ме, ништ сам и нем пред Светом вољом Твојом и недокучивим за мене судовима Твојим. Приносим себе на жртву Теби, предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме да се молим. Ти се Сам у мени моли. Амин.

Za još jedan lep dan...

Nakon nekog vremena uvidiš suptilnu razliku,tanku crtu između držanja za ruke i vezivanja za dušu. I naučiš da voleti ne znači oslanjati se na nekog,a biti okružen društvom ne znači sigurnost. I naučiš da poljupci nisu ugovori,a pokloni obećanja. I počneš da prihvataš svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju,sa dostojanstvom odraslog čoveka,a ne tugom deteta. I naučiš da sve puteve moraš sagraditi danas,jer sutrašnje tlo može biti isuviše nesigurno za planiranje,da budućnost ponekad zauvek zastane u procepu nedovršenog puta. A onda naučiš da i sunce može da opeče,ako mu se približiš previše. Zato sadi svoj lični vrt i uređuj svoju dušu,umesto da čekaš da ti neko pokloni cveće. Tako naučiš da možeš mnogo toga da pretrpiš...

Letnja minijatura...

Leto u Boki Razbi se jutro u prasku zore i jezivo zaurla ranjeno svitanje dok pučinom penuša ljutito more, dan je već stvoren za skitanje.. Tvoj lik ja skrivam u plavetnilu neba u buktinji strasti kroz vodu ga nosim, u oku svijam krila galeba, besnilu talasa-snagom prkosim.. Negde u meni živi muk praznine u kojoj snovi liče na pomahnitale zveri, a nad Mediteranom nema te topline koja sa tvojom može da se meri.. Prikrada se veče osuto zvezdama sa prvim sumrakom,u mirisu ruže, i opet će,kad strast lagano umine kamen i krv ponovo da se druže.. Kotor...21.08. `10

povratak

i opet došulja se jesen...i opet me iznenadi iza ugla...samo se pojavi i oboji me svojim bakrenim zlatom da sva blistam pod okriljem neba..po vinogradu prosula je rosu, na livadama pokačila biserne zvončiče...jesen, uvijek me uhvati nespremnu i nenaviklu na njeno šuljanje noću...namjerno ostajem budna i visim na prozorskom oknu da je uhvatim prva i dočekam ...ali, valjda na tren sklopim oči a ona je već tu... jesen..to divno ćudo svemirskih slikara i pjesnika, satkano od sičušnih čestica bezvremenske ljepote, okusa i mirisa. volim jesen..jer, i ja sam jesen...
SAMO ZA TEBE

SAMO ZA TEBE

Noc tamna …iznenadni zov Mislila sam da me zbog zelje zove Radovala se ko malo dete Sto ću ga voleti noci ove A onda cuh reci grube Koje me pogodise bas tamo Gde sam najslabija uvek bila… Cele sam noci suze lila… Zasto sad ljubavi ovo Kad sam mislila da sam tvoja Ubise me reci koje sam cula Suze se slivale bez broja I opet patnja koja me slomi Ovoga puta do kraja Za srce si me ujeo, znas li Ovo se zove –izdaja Ne mogu dalje, cutim bez cilja I cekam vreme da prodje Mozda mi ono utehu pruzi I spokoj najzad dodje… A tebi zelim i dalje srecu Nisam ja ona koja te vara Traziti te vise necu Hodam bez cilja, ko utvara Pronadji mira i spokoja Znam da ti to treba I zapamti samo jedno Volecu te uvek do neba! PS. Ovoga puta nisi u pravu...

pitanje

sta je ultimativni vrh u ljudskom dozivljavanju uspeha?Koliko je ljudi u prilici da vodi zivot kakav voli.Zar nije istina da je covek sretniji ako manje zna.I sta je konacni cilj ljudskog zivota.Zar ne zelimo svi isto?Konacni cilj po meni je reprodukcija,ali ona povlaci zelju za sto lepsim partnerom,a to povlaci mogucnost ostvarivanja tog izbora-novac,vise novca-lepsi partner,i zarad tog lepog cilja desavaju se naj ruznije stvari ovoga sveta...kakva kontradiktornost...veciti lavirint...gubimo se stalno,i udaramo glavom u zidove.pa onda sve ispocetka...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top