Kod nas postoji, stereotip da su Slovenci veoma kulturan narod.
To u opšte nije tačno, nisu oni ništa kulturniji ni od nas ( srba) niti od drugih naroda, gledajući u celoti.
Ima ih svakakvih, najviše takvih koji čitaju trač novine, kao što su "Slovenske novice" a najmanje takvih koji čitaju recimo Ljubljansko Delo ili Dnevnik.
Pozorište, koncerti, bioskop, biblioteka, za to nemaju vremena.
Kafići ili honorarni posao, tu se potroši najveći deo vremena.
Dosta su disciplinovani u radu, manje traže rupa u zakonima, trude se da izvrše svoje zadatke, naravno sve to dok se ne počne piti, onda im postaje sve ravno.
Po fabrikama ima mnogo zaposlenih, seljaka, koji posle posla žure kućama, da bi nahranili stoku, sakupili seno.
Njima je najveći...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Šta radi Slovenac posle dobrog sexa? obuče se i ode kući svojoj ženi i deci.
A šta radi Slovenka posle dobrog sexa? i ona se obuče i ode kući svome mužu i deci.
Ima tu mnogo istine, Slovenac i Slovenka, posle svadbe, nemaju mnogo vremena da bi uživali jedno u drugom. Obično se upuste u gradnju kuće ili nečega drugog, te propuste, najbolje godine u tome. Za to vreme jedno drugom dosade ili se čak i omrznu zbog raznih trzavica, koje prilikom gradnje nadođu.
Posle tog vremena, najčešće potraže sebi partnera ili partnericu za tovrstni užitak.
Postoji jedna zanimljiva studija, doktorice društvenih nauka, dr, Mace Jogan,
Koja glasi približno ovako: Sexualni život Slovenki, krajem 18 i početkom 19 veka, na ruralnoj teritoriji Gorenjske.
To je...
Moglo bi se rećo, da kolikogod, su Slovenci, u svojim domovima, na svojim brdima i planinama, usamljeni, da su po drugoj strani veoma društveni. Malo ih je koji nisu učlanjeni u kakvo društvo, vatrogasno, pevačko, planinarsko, lovačko,ribolovačko ili u društvo ljubitelja prženog krompira.
Veoma su im razvijena i takođe učinkovita vatrogasna društva, mislim da ni jedna, ex yu, republika nije imala i nema tako jaka i tako dobro opremljena vatrogasna društva.
Sva ta druženja se, obično završe u kakvoj kafanici, ili bifeju, kako oni zovu te hramove alkoholnih pića, kojih u Sloveniji ima zaista mnogo.
Jednom sam brojao koliko kafića, restorana, picerija i drugo, ima u jednoj varošici u jednoj ulici u dužini od 300 metara. Verovali ili ne ali...
Kao sto i sami vidite ovaj zadnji period desavanja u srpskom fudbalu nikome ne donosi dobro,mislim na reprezentaciju. Selektor Radomir Antic posle svetskog prvenstva kao da je izgubio kontakt sa stvarnoscu ili ga reprezentacija Srbije vise ne zanima, i tu je vidljivo dosta razloga. Kao prvo kontakt sa medijima ne postoji,arogantno,hladno ponasanje je prosto ne prihvatljivo a dobro se zna kakav su imali odnos pre svetskog prvenstva. Kao drugo reci da je reprezentacija igrala dobro na svetskom prvenstvu i sada u kvalifikacijama moze da prodje kao prica za neke neupucene ljude u Srpskom fudbalu, pozivanje odredjenih igraca koji nisu standardni u svojim klubovima za neke mozda postoji opravdanje da boljih nemamo ali zasto onda nas jedini...
kako da ti pisem pesme
ljubavi moja
sve su kise isprale
i vetar
i zora
i trezan dan
trezna noc
kad sam bez dodira
bez slike
bez zvuka.
a onda,
dodji mi u jednom
pijanom snu
znas sta cu da ti kazem,
pokazem
bzvz
i nema veze..
ma nista stvarno
nema veze
ako ipak dodjes
biracemo zajedno
nesto lepo,
a znamo sta je lepo,
da sanjamo
nesto sto nije obicno
i onda
nastace pesma
koju ti zelis
sani
Kad bih samo znao
da sam ja taj koga čeka
ni jedna tačka na globusu
ne bi mi bila daleka
Krenuo bih iz momenta
i bez nogu i bez krila
na bilo koji kraj sveta
ma gde ona bila
Ne bi mi smetale noćne tame
ni kad upeče sunce
samo da je pronadjem
i podmetnem joj rame
i zauvek poklonim srce
Ne bih časa časio
nit bi me sprečile kozje staze
nit mutne vode nabujalih reka
ko ptica bih poleteo
samo kad bih siguran bio
da sam ja taj koga ona čeka
Milan Višnjić
U novinama sam pročitao istorijski dokumentovanu reportažu da se ispod jabučara, voćnjaka pod jabukama, u oblasti udaljenoj oko 200 km južno od Moskve, nalazi masovna grobnica mučenika staljinističkih čistki. Tu su sahranjena tela žrtava zloglasnog zatvora Ljubljanke. Da bi sakrili masovno stratište zasadili su jabuke. Kompletan rod jabuka išao je sirotištima.
I
U zatvorenim furgonima
Sa svakodnevnim životnim natpisima
HLEB MLEKO MESO
Koji pobuđuju radost sveprisutnom sivilu
Odlaze ljudi i žene svakojakih zanimanja
Inženjeri profesori domaćice
Glumci lekari slikari naučnici muzičari
Odlaze učiteljice lektorke daktilografkinje
Sekretarice službenice bivše ljubavnice
Odlaze sa krivicom zato što su to što jesu
Sakupljeni sa ulica...
Ti imaš moje misli
i moje oči
moju poslednju želju
i poslednju nadu
sklonu padu
Ti imaš sve moje nesanice
i moje sne
i danju i noću
ti sa mnom deliš sve
čak i moju samoću
u kojoj bih bio
najusamljeniji na svetu
da ne sretoh tebe
na Internetu
Milan Viišnjić
Ili ona kasni
ili sam ja poranio
tek mi je pedeset i neka
a još mi se taj san
nije dogodio
a ja se uplašio
da nisam ostario
Neću da trošim srce
na uspomene
da patim da venem
još ima vremena za mene
Verovaću u svoj san
i danas i sutra
možda se ipak jednog jutra
ona probudi kraj mene
i moj život iz početka krene
Milan Višnjić
: :sad2:
svi me kuliraju! svi u kafani to rade!!!! :dash:
:rtfm:
:evil:
Jedan momak iz sela, rekao je da ide da trazi Istinu,
i tako je krenuo na dug put, trazivsi Istinu,
i kad je vec postajao ocajan, nasao je ono sto je trazio
- Istinu, mada nije izgledala bas onako kako ju je zamisljao,
bila vema stara i izborana, pomalo ruzna,
i tako on se ispricao sa Istinom, i pred odlazak ona mu rece:
"Hej, mogu li da te zamolim nesto?"
momak zbunjeno odgovori "da naravno."
"Ako te pitaju kakva sam, nemoj reci da sam stara i ruzna, reci da sam mlada, i lepa.":)
I on je poslusa, kad momak stize u selo,
navalise pitanja:
"jesi li je nasao?", "kakva je?"....
a on samo kratko odgovori "lepa, i mlada":D
Pouka: Istina ponekad nije onakva kakvom je zamisljamo, i kako hocemo da bude:)
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
NEK SU NAMA ŽIVI I ZDRAVI....
Neka pravila preživljavanja
1. Nikako I nikada ne udarati na muškarčev ego....ali, sestro slatka, ni pod razno….osim ako nećeš da ga se ratosiljaš……eee, to je onda opravdano
2. Kad kaže “nije važno…”…..onda stvarno nije važno I budi sigurna da je to istog sekunda iščilelo iz njegove glave…..u nepovrat
3. Kad kaže “mislim da to treba ovako…
3.1.ili reci odmah “u redu, uradi tako” ako si saglasna I odmah idi nešto sebi lepo da prirediš da ne ometaš čoveka u radu,
3.2.ili ako si protivna,odmah mu nežno pridji, poljubi ga strasno…onako, da ga prodju nedvosmisleni žmarci celim telom...i “mislim da to treba ovako” ima da...
Jer i sami popiti ga znamo. U vreme kada sam otišao u Sloveniju, Slovenci su bili više "vinopije", nego "pivopije". Ova mlađa generacija se je preokrenula, makar da je vino u Sloveniji proglašeno za hranu, te je zbog toga porez manji nego za druga alkoholna pića.
Kao što sam, u prethodnom nastavku, napisao postoje tri vinske regije u Sloveniji: Štajerska ili Podravska, Dolenjska ili zasavska i primorska. Svi oni tvrde da su njihova vina najbolja, i teško ćete u Mariboru u bifeu dobiti, recimo primorsku Malvaziju ( belo vino) ili u Kopru Mariborčana ili Ljutomerčana.
Ali ako je piće besplatno! e onda brajko moj nema gledanja "konju u zube" samo toči,neka teče u potocima.
Slovencima je, nekako besplatno piće, najmilije. Hvaliće vam ga na...
Eve baba se krsti rukama i nogama, klanja sas glavu i sas donji deo ledja istovremeno a maločas se isplakah i na onu tarabu kat sam videla onu bruku na Javnu Kuću RTS. Bijo neki film pa sve pre nego onaj upucao onu barabu što mu bio sas ženu pre reklame došla spikerka te kazala kakoj film nije za ovi ispod 16. Mene infrakt i kap da strefe istovremeno pa da ne znam kud pre da se žalim. Verovatno tražila zbog onu žensku sa film jerbo probirljiva pošto popularna. A nije mi jasan ovaj njen, gde ubi crni on ovog što mu preko 16? Pa jel taj zna da je teško naći taki? Mlogi muški gase svetlo pred krevet a posle venčanje u crkvu kad ga upale moš da plačeš i da tražiš razvod. I šta akoj je bio sas njegovu ženu pre reklame? Nije sapun, neće se...
Prodajem prednji spojler Mattig- kako ga nemci zovu "Böser Blick" ,za Calibru,prakticno nastavak haube,gde auto izgleda potpuno drugacije i "ljuto" kao na slici. Cena 35 e .
063 805 88 99
Prodajem prednji spojler Mattig- kako ga nemci zovu "Böser Blick" ,za Calibru,prakticno nastavak haube,gde auto izgleda potpuno drugacije i "ljuto" kao na slici. Cena 35 e .
063 805 88 99
МЕСЕЦА МАРТА, ДВАНАЕСТИ ДАН, ЖИВОТ БЛАГОЧАСТИВОГА КРАЉА СТЕФАНА СРЕМСКОГА, ЗВАНОГА ДРАГУТИНА, А У МОНАШТВУ ТЕОКТИСТА МОНАХА.
(КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН 1276-1282)
Благочастиви и христољубиви син њезин, Јеленин, Стефан краљ, примио је престо царски оца свога, као што напред изнесосмо у овом спису, крепко и самодржавно владајући у својој отаџбини у земљи српској, увек ограђујући свој ум страхом. Господњим, који је почетак ремудрости, и свагда се сећајући смртнога часа. Сви околни цареви, колико слушаше за толику силу његову и крепост и целомудрену мудрост његову, веома велику љубав осећаше према њему. А они који су зло мислили и који су се хвалили против државе отаџбине његове, слушајући такође за велику силу његову и крепост, којом га је...
Ovo citas jer si tuzna, nesrecna, razocarana ili bespomocna. Svijet ti se rusi, nista ti ne ide. Baksuz si najveci na svijetu!
A dok si lezala u krevetu s teskom mucninom, celava, sa pola trepavica i pola blijedih obrva, uplasena za svoj zivot i za osjecanja tebi bliskih ljudi, umorna od lezanja i bolova, borila se sa sobom da izbacis iz glave slike ljudi koje si tih dana sretala u bolnici, nisi bila nesrecna.
Ljubicice su bile intenzivnije boje nego ikad do tada, bijele rade koje ti je donio radovale su te vise nego bilo kakav skupi poklon. Pomislila si kako je to najljepse proljece koje pamtis i da nikad srecnija nisi bila. Puno srce zivota! Ma kako pateticno zvucao ovaj pasus, suva istina je.
Pobijedjen je. Ti si ga pobijedila...
Posle izvesnih lepih aktivnosti sa devojkom (nećemo sada o detaljima), izrekao sam ovo:
— Ja bih se pre rukovao sa Tonijem Montanom nego sa Balaševićem.
— Zašto? — pita me najdraža.
— Pa zato.
— Opet ti o politici.
— Ne bre. On je slina. Sline su mi fetiš.
— Na ku'rac me metiš.
— Kada god se setiš.
— Ti mi samo pretiš.
— S ku'rca ćeš da letiš.
Malopre mi je tražila ćebe.
Razmišljam šta da jedem.
Tako ja se zaposlio, smestio, rasterali buve iz kreveta. Zaposlio sam se kao metalostrugar, za šta sam i završio trogodišnje školovanje.
U odeljenju u kojem sam se zaposlio pored domaćih radnika bilo je i dosta Hrvata iz Zagorja, takozvanih "Zagoraca" Kao i nekoliko Bosanaca.
Zanimljivo da su "domaći" radnici uglavnom bili priučeni sa tromesečnim obučavanjem, dok smo "južnjaci" uglavnom bili kvalifikovani sa trogodišnjim školovanjem.
Prvo šta sam opazio u ovoj fabrici je velika organizovanost procesa proizvodnje.
Veoma me je interesovao stereotip, da je svaki drugi slovenac JANEZ?
To u opšte nije tačno, najviše Slovenaca je sa imenom FRANC, a kod žena MARIJA.
Naučio sam da se Slovenačka imena izgovaraju sa naglaskom na prvi...
Dok ova noć lagano tone u beskraj, a kazaljka na satu spokojno odbrojava vrijeme, pokušavam tu, na drugom kraju sveta, da budem srećna što znam da postojiš, stvarno postojiš, ali si jako, jako daleko.
Uvijek si nas poredio sa velikima, iako sam ti stalno govorila da je naša priča sićušna i da za nju nema mesta u svetskoj književnosti, već je njena veličina u atomskoj snazi one prozirne suze, koja večno svetluca u oku i stalno se čini da će pobeći. A neće, znaš da neće.
Kad bi bar bio malo bliže i ova bi noć manje bolela. Ali neka mili moj - kao što sve prođe - i ovo će proći, i videćeš - bićemo opet zajedno i biće lepo kao pre.
Ljudi kažu da se vremenom svi snovi raspadnu ko trošne lađe i raspuknu kao baloni od sapunice... Polako...
(Uz čitanje teksta poželjno slušati muziku iz serije "Grlom u jagode")
Te nedavne 2009.-te u Beogradu se pripremala parada otpozadno orjentisanih...Evro je gubio vrednost svuda sem u Srbiji... I ja sam nabasao na sajt Krstarice, tačnije na forum tog sajta. Sa uredno registrovanim nikom počeo sam da pišem na forumu. Glavna tema je bila najavljena parada otpozadno orjentisanih. I zahvaljujući toj temi stekao sam i prve reputacije. Danas posle godinu i koji dan dinar i dalje gubi vrednost, i opet parada, između ostalog. Ali ovaj put i svi viđeniji su dali podršku tom puštanju probnog balona. Kada bih znao da neću biti sankcionisan rekao bih da svaka ptica svome jatu leti. Ali pošto neznam to o sankcijama ni reči o tome...
Te većeri na obali, sam stvarno napravio glupost, koju je matora iskoristila da me skloni tako što će da me izruči šefu Abvera K. Štaufingeru, kome drugom, što je on jedva doćekao i odmah me spakovao na front. Još i paradno usput. Bila 1944, rusi u Poljskoj, saveznici u Belgiji. Tad je za bilo kakav prestup jedina presuda bila , odmah na front. Matora je to znala, ali kad promislim hladne glave, ipak mislim da nije htela da me ubije. O tome ću još da razmislim nasamo.
- A šta ste to vi htele?
- To ćeš možda razumeti kad dođe vreme, ali nemoj da misliš da smo nas sve četiri htele istu stvar. S.......... ti nije politička partija, zato bolje pazi je se. Hajde da krenemo. Kasno je već, Liza čeka. – i ustade.
Tek tad začuh zrikavce...
- Stvarno, koliko ti ja lićim na njega?
- Prolaziš kao njegov unuk bez problema.
- Čekaj, a zašto ti ne možeš da me unormališ nego mora ta..
- Ne mogu Hans. Ja sam imala snage da te pozovem u sadašnje telo, ali ne mogu da te uklonim. Bože, ni slučajno.
- Ali zašto?
- Zato što sam te volela i zato što ću te uvek voleti some dunavski.
Nikad nije dala da joj obrišem suze i sad mi je besno okrenula leđa. Stvarno sam som.
- Ti kažeš da si se uvežbao, da možeš da menjaš svoja emotivna stanja samo po svojoj nameri. – sad će da provali sve ovo vreme iz nje, vidim. Okrenula mi se uperevši taj njen večiti pogled, Zaostala suza kopni u ugu plavih ponora, opali malena i ne štedi, ja sam te čekao još od ko zna kad.
- Imaš li ti onda bar predstavu...
- Sama smrt je ništa. – počeh u svom stilu – Iz tela sam izašao lakše nego iz prljavih čarapa.
- Bolje nastavi tamo gde si stao, kad ti je rekla da treba da odeš – ,bih prekinut u prvoj rečenici, a rekla je da samo sedi i sluša. Uvek je to radila, šta se op[te i čudim?
- Naravno, ali sam hteo da dam jedan odgovarajući uvod, onako kao što sam i pre, sećaš se?
- Ali, kad je to bilo? U međuvremenu sam odrasla i ostarila, ako ne primećuješ. Nisam više mala Hermina da mi stoji svet kad slušam te tvoje, kako si h ono nazvao poluistinite priče –, a laže, znam te folove. Volela je da me sluša, a i ako su moje priče bile malo preuveličane, to je sam zbog efekta, nije joj smetalo koliko pamtim, ali možda ipak ima pametnija posla danas. Pogledah...
Elem obavih ja nekoliko razgovora u samoj fabrici, između ostalog i sa njihovim psihologom, odmah se videlo da je čovek psiholog. To verovatno da bi videli jesam li ja baš normalan, kada sam došao kod njih da tražim posao.
Prime oni mene i daju mi uput za lekarski pregled. Branio se ja da nisam poneo " radnočku knjižicu" ali ne mari hoće me pa hoće, donećeš kasnije rekoše.
Bilo već neko doba, posle podne, uskoro će noć, neznam gde ću prenoćiti, pa hajd u hotel. Video iz, autobusa, neki veliki hotel u samom centru grada. Naputim se ja tamo, nikada pre u životu nisam bio u hotelu, spavao sam po kolibama, zapeć, u razorima, kamenjarima ali u hotelima nikako.
Tako stignem ja u hotel, imate li sobu? pitam, Ima, reče čovek na recepciji, uze...
Maločas po bulevaru
Šetali ja i moj ker
Od buke i silne gužve
Spopao ga unezver.
I sad, dok se svome kraju
Bliži ovaj kratki danak
Eno njega na ćebetu
Uhvatio ga sanak.
Ponekad se malo gicne.
Možda pokraj panja
Kako piški usnio je.
Možda tramvaj sanja.
Ja se setih jedne pesme
Danojlića Miće,
Pitam da l' tramvaj sanja
Kuče kada sviće?
Živeo sam u "deželci" 33 godine, pa ću pokušati da opišem moje bistvovanje i zapažanje, o Sloveniji i Slovencima, kako bih upoznao, eventualne, čitaoce sa tim narodom iz nekadašnje "bratske republike".
Ovo je moje LIČNO, viđenje, sveta, koji do mojeg odlaska u Maribor 1971 godine u opšte nisam poznavao.
Pošto sam živeo u različitim krajevima, Slovenije, videćete da i Slovenac nije Slovenac, uopšteno, već da su veoma razločiti gledajući na kraj prebivališta.
Elem, tako ja jednoga letnjega dana odlučim da napustim moje Pančevo, Bedno naselje zvano Mali london i da potražim bolji život.
Odem u turističku agenciju i pitam koliko košta karta za Švedsku? pita me čovek za koji grad? za južnu ili za severnu Švedsku? ja zinuo i nemam pojma da...
(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)
SAMO JEDNO OD ČEKANJA
Ulicom hodaju ljudi i ćudi
Dok vreli asfalt korake im ljubi
Izlozi sjajni veselošću zbore
Kraj njih žamori ljudsko more.
Vetar im ljubi vrela lica
Ljubi i mene ljubavnik nežni
Dok s golih ruku
Pije kapi znoja
Hladeći vrat
I obraze rumene.
K'o slikar neki
On slika po meni
Milujući grudi
Jureći po telu
Eh ti vetre vraže
Što lažeš i mažeš
Misao mi stoji
Zaveo je ti si
Haljina lagana
Oko golih nogu
Vijori se smelo
Izaziva telo
Uvija se, leti
Pa na bedra sleti
Milovana vetrom
Uhvaćena letom
Dok mi k’o kroz veo
Ljubiš telo vrelo
Bojiš platno belo
U šarene boje
Što nemire zovu
I srce mi tuče
I na greh me vuče
Misao što rije
Dok u meni bije
Misao o...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
STO ŽIVOTA – 4. DEO
Evo…..već dugo stoji započet tekst I nikako da ga završim...sve nešto čekam....sad mi je jasno šta sam čekala...sazrevanje, još jedna faza.
Zapravo ljubav se, po meni, i bar u meni, a vidim i u njemu, menja godinama na bolje ili na gore, raste ili se smanjuje, zri nekako....ljubav se menja sa svim proživljenim i doživljenim... poprima oblike trenutnog života.Tako je kod svih, samo kada bi hteli da malo dublje analiziraju. Takva je i ljubav...promenljiva , nekad jača, nekad slabija, nekad do pucanja nabijena erotikom, nekad nežna, nekad smerna, besna ili uplakana.....nekad je strasna toliko da to boli.....nekad je to samo osmeh ili zagrljaj u...