Blogovi

Религиозни карактер је пресудан у јеврејској идеји

Религиозни карактер је пресудан у јеврејској идеји

Да религија није никакав „ опијум за масе “ како би рекао Маркс, или „ штака за лоше државне установе “ како би рекао Шопенхауер, доказ је историја јеврејског народа. Где су Мисирци? Где су Вавилонци? Где Персијанци? Где Римљани? Сви су пропали. Само су се Јевреји одржали. Захваљујући чему? Не улазим у оцену да ли су Јевреји увек заслужили анти-јеврејско расположење на које су стално наилазили ( протерани су из: Мајнца, 1012. и 1438. и 1462. и 1483. Француске, 1182., Горње Баварске, 1276., Енглеске, 1290., Француске, 1306 и 1322., Саксоније, 1349., Мађарске, 1360., Белгије, 1370., Словачке, 1380., Француске, 1394., Аустрије, 1420., Лиона, 1420., Келна, 1424., Аугсбурга, 1438., Горње Баварске, 1442., Холандије, 1444., Бранденбурга...

ПИСМО БОЖИЈЕГ СЛУГЕ ГОСПОДАРИМА СВЕТА

ПИСМО БОЖИЈЕГ СЛУГЕ ГОСПОДАРИМА СВЕТА Лагали сте и заваравали човечанства искључиво због материјалне добити. Ништа вам није било свето, а ни дан-данас. Сазнали сте за многе ствари јер сте били упућени и било вам је дато да то искористите за добробит човечанства. Ви то нисте урадили. Све што вам је дато сте злоупотребили. У Вавилону сте покушали и против самог Бога да ратујете, па сте добили пацку од које се човечанство дуго опорављало. Убили сте Сина Божијег који је дошао на Земљу да вам пренесе упозорење. Његово учење сте заменили својим и подвели га под Хришћанством. Народ је неук и поверовао вам је ,а и дан-данас вам многи верују. Наводно у Божије име сте извршили многе злочине и нанели сте толико зла човечанству да се и сам...

Java ili san

Kao svijeca dogorijeva davna zelja i plam njen sve vise gubi sjaj dok ja se pitam da li je bila java il samo sanjan san onaj tren davni tren kad srca nasa samo njima znanim putima premostise sve razdaljine i uz gromoglasan tresak planete spojise nas Samo da je tren trajao duze....
Danas verujem

Danas verujem

Dolazak tetke, teče i mog brata Miška sam uvek doživljavao kao praznik. Svi smo sa velikim zadovoljstvom očekivali njihov dolazak. To dvoje dragih i plemenitih ljudi su uvek povećavali toplinu u domu mojih roditelja koje je uvek bilo na pretek. Ručak je, svi smo za stolom...priča je lagana, vesela a mi deca se smejemo tečinom glasnom srkanju supe. Majka me pogledom upozorava da je nepristojno smejati se za stolom. Odrasli misle isto što i mi ali oni umeju da prikriju svoja osećanja. Naše kikotanje je uskoro zamenjeno oduševljenjem izazvano velikom lubenicom na stolu koju moj otac priprema da iseče velikim nožem. Nekako sa prvim ubodom noža dešava se nešto što će meni ostaviti neizbrisivo sećanje na taj ručak. Najpre se čuje jedan tup...

ελπίδα

Sa čuđenjem gledam na svet oko mene na ljude koji se kreću haotično na njihove glomazne potrebe i večnu glad za bogastvom, ugledom i društvenim priznanjem zaboravljajući na suštinske ljudske vrednosti Sa velikim nerazumevanjem gledam na tu večitu ljudsku potrebu zvanu pohlepa Sa čuđenjem slušam opšta mesta o pravičnosti zakletve visokih dostojanstvenika zarad istine nad mrtvačkim kovčezima nedužnih građana To večito bolje sutra koje nam ne dolazi Sa velikim strahom susrećem nepoznate verovesnike Plašim se njihovih lažnih osmeha i srdačnosti ne razumevam tu vrstu društvene igrae s glumom Otvorenog srca, pružene ruke očekujem susret zajedničkih duša koje ne pristaju na svakodnevicu Kraj reke, kraj vode, kraj procvetalih lipa Dok nisam...

GLORIA MUNDI

Pitate me kakva je moja molitva? da stravi se suprostavim dostojanstveno kad stajem pred izazovima života da s nadom se može počinjati nanovo da se život može izlečiti verovanjem u ljubav tako mislim na ljude kojima sam potreban primajući gnojne plodove na moja pleća nisam nikada štedeo sebe, ni glasa ispustio uzdao sam se u Njegovo ime, u svetlost i znao sam da me nikada neće napustiti Pitate me odakle je molitva moja ako vam kažem istinu govoreći tiho rečima koje su već govorene vekovima jednostavnim trenucima čiste emocije srca bez krutosti, gipkog tela oslobođen straha, grešnih misli, mirne duše izgovaram ime Njegovo, vrelo radosti odatle izvire moja molitva bez reči, samo ljubav i vera Eto me, Tebi se dajem svetlosti moja

AGNUS DEI

Nisam ni sanjao da ću živeti u takvim zlosrećnim vremenima kada Bog, gospod nad ljudima ponizi ljude toliko, dopustivši im da čine šta hoće, što god požele, zamisle i usnu Taj veliki Starac, izumitelj čudesa, neimar visokih kula iluzionista i pravednik čiste istine, ljubavi nedostižne Dopustio ljudima da donose zaključke, da iznose svoje misli da rasprostu ideje i mišljenja o postanku o životu ne govoreći im ništa, samo ćutanje, večno ćutanje I dokle je doveo ljude kroz pruhujalo vreme istorije do njihovog samouništenja, dopuštajući tolike ratove prolivenu krv po zemlji, u očima strah u duši beznađe gledajući unezverenu decu kaako dozivaju svoje majke Dopuštajući Smrti i odbeglom anđelu da u njegovo ime uništavaju nedužne ljude...

Za još jedan lep dan..

Ako možeš... I ako ne možeš svoj život da učiniš kakvim želiš, ovo bar pokušaj da postigneš koliko možeš: nemoj ga unižavati sa previše dodira sa svetom, sa previše izlazaka i razgovora. Nemoj ga unižavati izvodeći ga, često šetajući i izlažući ga svakodnevnoj gluposti veza i susreta, da ne postane dosadan -kao da je tuđ. Konstantin Kavafi Ps.Dobar savet za sve one kojima "baš ne ide"...

Mala pesma za laku noć 4

Posvećeno svima kojima večeras nisam stigao da ovu pesmu pošaljem na profil. Kad mrak padne na drumove, mesečina kad se stidno javi, ja odlazim u daljine snova da odsanjam jedan sanak plavi. Laku noć ti želim i sanjaj san u svojoj omiljenoj boji.:bye::bye::bye::bye:

ВЕЛИКИ И МАЛИ

Живот је игра коју играмо по сценарију Творца и записана је у књизи бесконачности, без почетка и без краја. Ту игру играмо сви, некада смо у главној улози, а много чешће у епизодним улогама, мада те епизоде сами себи намећемо… Појединци махом одиграју епизодне улоге перфектно, јер нису на главној сцени и онда жуде за главном улогом. Када добију главну улогу тек онда могу да се посматрају и анализирају у бесконачности… Писац сценарија то вешто уради, удахне им енергију, отвори очи и посматра. Тада се дешава баш оно што је Творац записао у књизи бесконачности, да онај ко је стварно велики постаје још већи, а онај који је мали, а доспео је на главну позорницу постаје још мањи, јер не може да победи свој его, своју сујету… и ту пада...

Moja Hermina B29 5 04

- Bolje i nemoj. Svi su odavno ožaljeni. Eno, tamo ti je spomenik, pa pogledaj posle ako baš hoćeš. – krivo joj je, što u ovom naopakom svetu dižu spomenike budalama koje ginu, a onima koji su ih se sećali ceo život, ni pomena. - Bilo je vedro i sunčano. Rekli su nam da su jeseni u tom kraju ponekad duge i tople. Popodne se nad Dunavom nadvio sloj magle kao pokrivač. Brdo je ostalo obasjano jednim od najlepših zalazaka koji sam video, a dole na obali, magla je bila tako gusta da se jedva videlo par koraka ispred. Da i vukla se nekako duž Dunava u teškim pramenovima. Pucnjava je odmah prestala. To je jako čudan osećaj. Ceo dan gruva i od jednom čuješ samo ptice i osim njih ništa. Ležao sam u blatu na obali Karašice i pade mi naum tog...

moja Hermina B29 5 03

- Oh, a zašto to?- Prvi put ugledah na starom licu, onu njenu grimasu prijatnog iznanađenja, podvućenu vragolasim osmejkom radoznalosti i predosećanja. Takva je bila i one većeri u julu, na ovoj istoj klupi, kad.... Brzo progutah knedlu, ali videla je i namah shvatih da se sećamo istog. Menjam temu u glavi: „Vešticu ćeš najsigurnije prepoznati po tome da kad je radoznala, a već zna šta ćeš joj reći“, govorio mi je jednom, mnogo posle/pre, jedan pop iz Novog Sada , koji je utripovao da je inkvizitor. Čekala je da zaustim, udahnuh, ovo još nisam glasno izgovorio. - Zato, jer mislim da su ljudi danas na putu da se pobiju do poslednjeg, samo zato što ne mogu da uravnoteže prvo sebe pa onda odnose sa svojim najbližima. - Šturo, ali dosta za...

Moja Hermina B29 5 02

- Morao sam da stanem da udahnem. Ludvig joj je bio dalji rod. Šta li će ova žena pomisliti? - Nastavi. – rekla je tiho. - Ja...ne mogu, Hermine, ovaj, oprostite gospođo, ja stvarno... - Pusti da to izađe iz tebe. – rekla je i opet videh te oći. Još uvek ćekaju. - Mislim da smo još dva dana bili tu pored te reke, bilo je sve gore. Gađali su nas nečim što je zviždalo kao stotine lokomotiva, a sipalo je vatru i ginuli smo kao pacovi u poplavi. Hermanu je odnelo ruku, bio je pored mene. - Hans. - Samo je odjednom ležao u blatu. Rekao je samo da mu poljubim Lizu, Uh Hermine, što smo mi tamo išli? - Hans. - Još je neko je stradao odmah posle, čekaj samo, setiću se. - Hans, - Da? - To nije više važno, niko od vas nije preživeo, kaži mi šta...

Moja Hermina. B29 5 01

U godinama koje su sledile, jednom nedeljno, ponedeljkom, išla je na poštu. Tad na pošti nema skoro nikog, otvarala je fah broj 17. Nikad ništa nije stiglo u taj fah. Potom, bi izašla ispred pošte gde je u senci kestena stajalo veliko žuto sanduče sa crnom slikom poštanskog roga, tiho gurnila u njega tanak koverat i potom dugo gledala niz špalir. Gledao sam je kako tu stoji dok kesteni rastu, kako joj haljina biva sve duža i tamnija, kosa sedi, a samo oči, one njene duboke oći, ne poznaju vreme. Moja Hermina. Hteo sam da ti kažem, znaš kako... E, sad je dosta! Dešavalo se i pre, da me ponesu tako neka stanja i razmišljanja, ali sad smo preterali. Mora da se zna granica. Obrisah suze. Sramota. Red je da se uljudim. Dva duboka uzdaha...

Повратак кошаве у Београд - Наставак... 5

-Значи, има снимака с радија од пре рата, и ових, за време? -На жалост, врло мало тога је сачувано, иако је Радио Београд још пре рата располагао занимљивом апаратуром тзв. „резачима плоча“. Имао их је неколико. На њему су резане нарочите плоче, не грамофонске, него је то пре личило на некакве фолије, траке, као својеврстан магнетофон свога доба. Прављени су снимци битних емисија, за неку врсту одложеног преноса, Служби Божјих из Саборне цркве, из Опере, с концерата, предавања из Коларчеве задужбине. Велик део је уништен у бомбардовањима. А пред коначне борбе за Београд, био je Радио небрањен, могло се несметано ући, те је доста и тад разграбљено. -Преноси? Зар су и пре рата…? -Наравно. Радио је имао сталну кабловску везу с Народним...

NEVER EVER GIVE UP IN LIFE

Pesma posvećena prijatelju Znam kroz tezak zivot si prosla al u mom si srcu dobro dosla. Zaboravi na tugu i teske dane svako od nas ceka da mu svane... Ugasice se naši dani, isparice kise i nas jednom nece biti vise. I nase telo postace prah kad vise ne budemo znali za sebe, ali do tada znaj da sam drugarica koja je uvek tu za tebe... Kad osetis tugu nemoj stajati, kad nesto uradis nemoj se kajati. Pa cak i kad ti se ucini da bol ne prestaje, nasmesi se i imaj na um da nista vecno ne traje.... Zivi draga moja bez straha,bez stajanja, bez trenutke kajanja..... ti idi dalje i kad sve stoji, ne dozvoli srcu da se boji... i kad padnes ustani, i zapamti u zivotu nikad ne odustani.... Ako ti ikada u snu jedna suza ohladi lice, probudi se i...

ZASTO?

Zasto si probudio osecaje moje? Pa nestao tiho,k'o da nisi bio. Zbog cega si lazno pricao o sebi i istinu pravu od mene sakrio? Zasto si me pustio da visoko letim? Da dobijem krila,pa ih onda sekao? Zbog cega si pricao satima,do zore, a da pri tom nista,o sebi nisi rekao? I zasto me sada,vec danima progonis? Jer tu si...iako te nema! Zbog cega je iskrica ugasla, pa sad ljubav u prikrajku drema? Zasto smo se sreli,a kao da nismo? Izgopreli prerano u zanosu ljubavi! Zasto ostavljas samo prah i pepeo i ovaj osecaj koji gusi,udavi! I danima vec,od tebe ni traga! Ni reci ni slova,ni pozdrav...bar lazno! Ja tonem sve dublje u ponor zivota, nista sem tebe,vise nije vazno! Javice se znam,kad me prodje bol, kad na noge stanem,kada se...
Čekajući...

Čekajući...

Ko nam brani Nekad cini mi se da je propalo sve nista nece da krene lose doslo je vrijeme a ja ne vidim spas za nas Zato bjezim od svih nekad napisem stih nekad odem do sanka al' je linija tanka izmedju jave i sna vrha i dna i pjevam: Hej, duso, 'ko nam brani da bude sve 'ko lani na moju dusu stani i ostani Covjek pokvari sve prije il' kasnije ljubav nije za ljude neka bude sta bude necu pustit' ni glas za nas Ovih dana Ti si cinila uvijek da se osjecam mlad sve dok bijela nam krila nije slijepio mrak Kada suze bi ove na prodaju bile kako bih se lako obogatio s time kupio bih vrijeme ono sto ga nisi provela kraj mene hej Ovih dana, ovih dana mraz i tama oko nas je l' ti zao sto si sama da l' za mene zapitas Nisam svetac...

mr.Ibrahim Đedović: BOŠNJAČKI KANDIDAT ZA PREDSJEDNIŠTVO BIH

mr.Ibrahim Đedović: BOŠNJAČKI KANDIDAT ZA PREDSJEDNIŠTVO BIH Bošnjački kandidat za Predsjedništvo BiH, Mr. Ibrahim Đedović (DEMOKRATSKA NARODNA ZAJEDNICA BOSNE I HERCEGOVINE) Ibrahim Đedović je običan čovjek. Rođen je 26.10.1961. godine u Kikačima, općina Kalesija, u skromnoj radničkoj porodici, kao jedno od sedmero djece. Osnovnu školu završio je u Kikačima i Tojšićima, a srednju vojnu školu je završio u Sarajevu. Na Vojnoj akademiji kopnene vojske u Beogradu diplomirao je 1983., magistrirao vojne znanosti u Centru visokih vojnih škola u Beogradu 1990. godine. Sa samo 29 godina starosti postao je najmlađi magistar vojnih nauka u bivšoj Jugoslaviji. PROFESIONALNA KARIJERA I PRIVATNI ŽIVOT Profesionalnu karijeru je započeo radeći na...

Mala pesma za laku noć 3

Posvećeno svima kojima večeras nisam stigao da ovu pesmu pošaljem na profil. Kada radiš ceo dan pa umoriš kao ker, na oči ti pada san mozak šaltuješ u ler. Laku noć vam želim sad, spavajte mi kao bebe, još pisati nemam kad, al' pozdravljam od srca tebe

Aufhausen B29 4

Put je vijugao kroz šumarak mladog bagrema, kad odjednom iz krivine izroni duga ravna deonica prava kao pista, obgrljena visokim kestenovima i tabla kraj puta Aufhausen. Nikad čuo. ali tek mali crni uvojak prati ovu misao, negde iza pogleda na prav sivi put. - Nemoguće da ovaj kraj nema neku vodu - rekoh glasno dok sam klizio duž veličanstvenog špalira moćnih stabala kestena sa obe strane širokog ravnog puta. Senovite krošnje skoro da zatvaraju tamno zeleni tunel. Slično kao u Somboru. U Somboru, svaka ulica ima bar jedan drvored Bođoša. Drvored ovako velikih, lepih kestenova ima samo ulica, Batinska. Nekadašnje ime, Florijanova promenjeno joj je, naravno nedugo posle čuvene bitke na Batini u drugom ratu. Slutio sam da su ti kestenovi...

Дневна политика - Власт једно говори а друго ради

Волео би, кад би чуо да ова власт има какву такву дугорочну политику. Волео би, кад би знао, да како колективно, тако и појединачно, ова власт има свој став по било ком питању. Никада не могу бити у прилици да знам, шта ће неко од наших силних представника по беломе свету заступати. Имам ту срећу да сазнам шта су заступали јуче... Није ми јасно, откуд толико душебрижника из белога света, који мало мало дођу да кажу шта нам је добро чинити.....Иначе... А наш Вођа....леп ли је, мајка га родила, је доста жустар...оштар....само изгледа, ни он не зна где нас води...Самим тим изненађење ће бити поптпуно... Заслужује да га носимо на рукама....Такав створ не би смео газити по српској земљи... Народ се изделио...Једни су за власт, други против...
ŽMURKE

ŽMURKE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ŽMURKE Dodjoh ja u priču Što čekala je na me Dodjoh ja u pesmu Što čekala je na me Pobegoh u reči Što stvaraju slike Pobegoh kod ljudi Što pisaše reči I snagu mi daju Snagu što me leči Ja samo da ćutim Ne govorim ni reči. Samo malo, eto Tek na minut koji Da uhvatim vazduh I napunim pluća Pa u juriš novi Da me život lomi. Ne....to nisu snovi To me život lovi. I ne bežim nigde Samo hoću da se skrijem Kao kad igraš se žmurke Tek na par minuta Dok opet me ne nadje Život što me snadje I ne vikne.....pu, našao sam te.... PS Hvala za sve reči koje su mi ovih dana pružile skrovište....neki su ih svesno napisali i postavili a neki nisu ni znali da mi pomažu :heart:

Rekli smo

REKLI SMO NEMA PREVARA NEMA LAŽI ZAŠTO ONDA ŽMURIŠ DOK ME TRAŽIŠ AKO NE MOŽ DA ME NADJEŠ ZAŠTO U SVOJE SRCE NE ZADJEŠ AKO ME NEMA NI TAMO ONDA SE DŽABA I IGRAMO Milan Višnjić......... p.s...pesma ŽMURKE naše drage prijateljice Ljilje MMM..kriva je što nastala ova moja pesma...;):bye::bye::bye:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top