Danas verujem
da postoji sutra
do juče sam verovao
da mi je život
zauvek promakao
Danas sigurno znam
da nikad više
neću biti sam
jer duboko osećam
tu snagu nade
koja me greje iznutra
Ona je od danas
zauvek vezana u zagrljaju mome
i neda vetrovima života
da naš jarbol ljubavi polome
Ovaj naslov za ovu pesmu uzeo sam od svog prijatelja Tigra Sibirskog...naslov njegove priče inspirisao me je za ovu pesmu...pozdrav...Tigre
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Tvoj Rep :heart:
Rame tvoje u meni pati,
glodao bi ga sve do oblika tvojeg podsrca,
Bez tebe pate moji sati
a pomladjen tebi mi pero samo štrca
Curi puberno i bi da se shvati,
moje kapljice nežnosti tek tako dati.
Zvezdasta mi puzavica trenutno cveta
njiše proleću taj rast dodir device,
Dojim li te njim silo moja peta,
rano i gromu mojih sevice?
Grlim li te čudom neta,
u tebi li sam, krakovnost mi sveta?
Ne, ti sniš i dalje njega,
ko je razlog svega
Taj kip inata, neoperisan
a potiče mislim iz Banata.
Tvoj je taj i tome njegov rep,
i ako je tvom cvetu davno tako slep.
POZIVAMO SVE GRADJANE SRBIJE DA POTPIŠU OVU PETICIJU ZELENE ALTERNATIVE ZA BESPLATNU LEGALIZACIJU SVIH BESPRAVNO IZGRADJENIH OBJEKATA U SRBIJI. LEGALIZACIJA BESPRAVNO IZGARDJENIH OBJEKATA JE JEDNO OD KLJUCNIH PITANJA U SRBIJI I NJENO KONACNO RESAVANJE JE OD SUŠTINSKOG NACIONALNOG INTERESA.
Postovani “Narodni” Poslanici“Vaš” najnoviji zakon o legalizaciji koji je stupio na snagu 1 marta 2010 je u potpunosti ispunio sva naša očekivanja. Zakon je smešan, besmislen, neizvodljiv , nepravedan, nerealan, nelogičan i neracionalan. Izglasan je sa jednim jedinim ciljem: da se opljacka narod i a od sredstava dobijenim od legalizacije popurne prazni budžetski trezori. Evidentno je da vi, koji ste ga kreirali i izglasali, vec dugo ne zivitite na...
Jos jedna pesma koja je toliko fantastična i koja me toliko pogadja da i nju moram staviti u blog...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TALES OF DARK - U Kori Tame
Dok slušam ovaj zvuk
Što beskrajno odzvanja u noći,
Prepuštam telo svoje
I zauvek sklapam oči.
Iščekujući kraj u tami,
Ne sluteći da kraj je počeo,
Još davno,
Pre nego i seme beše začeto.
A rodjen sam bez reči božije
Te zime gospodnje,
Te zime proklete,
Duboko u kori tame.
U crno me obukoše,
U tamu me zaviše,
I krvavim...
Samo ova noc je bez kraja
ja tebe trazim u predvorju raja,
ma koliko se trudim ti nisi tu
a bila si kraj mene u dobru i zlu.
Kao nebo sto zemlju pokriva,
nesto tako visoko i nedodirljivo,
ucice u tvoje dvore
i odvesce te, daleko, daleko
i ma koliko se vinula gore,
iznad nje ce biti suza,
za izgubljenom mladosti i lepotom.
Pesma ova nema kraja,
vreme tece ostaje san,
o jednom danu,
jednoj mladosti
Nije samo rachunao da c'e se iznutra sve izokrenuti.
A da, zato shto je zziveo u 40-tim ceo svoj zzivot i iznosili smu gde i kako su eliminisani svi oni nepogodni.
:confused:
KAVEZ
U mračnoj sobi,bez tračka sunca
Postoji kavez...u njemu ptica mala.
Na kavezu širom otvorena vrata,
Ali da pobegne na vreme,ona nije znala.
Sad nije ni sigurna da želi slobodu
Iako ta tama do smrti guši je
Sanjari tako izmedju hajke i bajke
Zna da sloboda za nju preskupa je.
I živi ona svoj mali život
Ranjenog srca i umorne duše
A snovi o slobodi o kojoj sanja
Jedan po jedan lagano se ruše...
Zna ona kako bi lako mogla
Slobodno odleteti i otići
Al bude li raširila svoja krila
Boji se da će joj ispasti ptići...
Noć je obavila Kotor čežnjivom slikom izgubljenog raja.
Mesec-pastir goni svoje zvezdano stado i narcisoidno se ogleda na staklenoj površini nepomične vode.
Zatreperi na pučini,s vremena na vreme,žmirkavo oko svetiljke bešumnog ribarskog čamca...
To traje ponoćni lov nad ovom blagoslovenom vodom.
Agave i aloje šapuću kroz tišinu vrele tame..
Osećaj usamljenosti nikada nije tako stvaran kao u ovoj nemoj noći koja miriše na so,ribu i akacije nad peskovitom plažom.
Čudnovata tama caruje nad morem,noć koja svojim mirom podseća na starozavetnu,Bogojavljansku..
Poput dragog kamenja svetluca nebo nad Jadranom,nad Bokom...
Kotor...16.08.`10
...
Извињење
Не могу прежалити
Што неким случајем
Није жив Султан Мурат
Па да одем на Косово поље
Да му се извиним
Прво бих набрао
Пуне руке божура
И фино их увио у тробојку
Па главом на Видовдан
Бануо пред његов чадар
Извини Падишаху што оволико касним
Ко ће ме разумети ако ти нећеш
Много си ишао испред свог времена
Оно што је теби било јасно још онда
Ја сам схватио тек сада
Све си нам искрено и отворено говорио
Али ниси имао коме
Ко је онда могао и помислити
Да ћеш ти испасти поштенији
Од свих који су долазили после тебе
Ти ниси освајао свет
А да нико твој не погине
Нити си ратовао скривен иза облака
Него си дошао лично
И све платио својом главом
Ниси ме ослобађао него поробљавао
Нити си ме нагонио да те молим
Да ме окупираш и заробиш...
...
Tog jutra smanjila se za milimetar i po, jer je Vanja sanjao Mis Jugoslavije za tu godinu. Ali i to je imalo svojih dobrih strana ! Sada je Sanja uvek bila uz njega, umesto priveska na lancicu… I vise se nisu razdvajali.
Onda se Sanja toliko smanjila da je Vanju bilo strah da je slucajno ne zgazi na tepihu, kada se kasno vrati kuci sa nekog provoda. Stajao bi u vratima i paleci svetlo, vikao : -Sanjaaaaaa ! Sanjaaaa ! Gde si ? Javi se !- Ku-ku ! Ku-ku !- zapevala bi drvena kukavica iz starog zidnog sata, ciji bi mehanizam Sanja pokrenula, cim bi ga cula da dolazi. Ona se, naime, uselila u kucicu za ptice i lepo je uredila na svoj nacin. Imala je unutra sve sto joj treba. –Gde si bio do sada ?- pitala je Vanju. – Bio sam na nekom...
Sanja - Momo Kapor
Dogodilo se da je jedne noci neka mala luckasta zvezda iz cista mira napustila svoje zvezdano jato I pocela da pada I pada I pada kroz citav nepregledni kosmos. Padajuci tako, prosla je kroz suncevu galaksiju I slucajno se spustila na planetu Zemlju. Na kontinent, koji se zove Evropa… U jedan grad na koji nikada raniej nije pala ni jedna zvezda, pa je to bilo pravo cudo! Jedan fenjerdzija je pokusao da je uhvati, d amu svetli u fenjeru. Jedan general je hteo da je stavi na grudi kao odlikovanje. Jedna zlocesta dama je htela da od nje napravi mindjusu koja svetli. Jedan pijani mornar da mu svetli u lampi, a jedna jelka da je stavi na svoj vrh!
Ali zvezda se nije dala nikome, nego je pala pravo u jendo porodiliste na...
Zao mi je ljubavi, ali moram ti reci
Ostalo mi je jos malo vremena
Zao mi je zbog svih onih stvari koje ti nisam dao, sto nikad necu praviti tvoje omiljeno jelo, nikad te necu vise nasmejati, zeleo sam samo da ostanemo zajedno
samo dvoje starih kvocala, koja se zajedno smeju jenda drugom, dok im se tela raspadaju.
Zajedno do kraja, pokraj nekog divnog jezera na tvojoj slici
To je bio nas raj, vidis ?
Ima puno stvari koje mi nedostaju, knjige, poljubci...........svadje
Boze, koliko smo ih imali mnogo
Hvala ti za njih, hvala ti za svaku dobrotu,
hvala ti za nasu decu, zbog prvog puta kada sam ih video,
hvala ti sto si bila neko na kojeg sam bio ponosam sto sam snjim
Zbog tvoje odlucnosti, zbog tvoje neznosti,
zbog onoga kako si oduvek...
Svima kojima večeras nisam stigao da ovu pesmu pošaljem na profil.:cool:
Večeras će ti neko reći:
" Pruži ruke ka sreći ",
večeras neko daće ti moć
da snagom svetla pobediš noć,
večeras ruke dajem ti ja
da vode te do lepog sna,
večeras spavaj k'o nikad pre
i sanjaj neke vesele sne.:bye:
Treba li vrednosti ovom nasem sistemu,
kada sve sto ima vrednost ima i svoju cenu
kupuje se danas sve od prijateljstva do papira
od ljubavi do dosadnogu sesira
kada je sve oko nas crno
onda je zlato sto jedino sja,
tada kada nestane svo svetlo
nemilosrdnost je jedina vrednost
da ne budes izbacen iz sistema
da si deo necije glupave igre
Jutro novo, svet se budi
samo da znam da je juce bilo gore,
ali kako kad se budim bez nade
bez motora koji me pokrece
samo se nadam novom jutru i
srecnom kraju ove moje price
...u Beogradu 2010_te
na Terazijama
gdje se Moskva naselila
prije neki dan
druzina jedna mala
me
zaista oveselila
...tako pored
Faraonn_a
bile su ...Ona
Ona i Ona
mozda je Faraonn
sada sjetan
ali tako vrati se opet
Moskvi
i opet je sretan
Tuga vreba slabe u mrklome mraku,
sakrila se sreća u bušnome džaku,
da bi bio pobednik treba znati caku,
dovoljno je da ti neko poželi noć laku.
Laku noć i lepe snove želim svima kojima je to potrebno.:hvala::bye::bye::bye:
Opet sam tu...sa jednom radošću i dvije tuge.
Radost što sam živa i što još verujem u život ,i tuga zbog odlaska iz rodnog Grada čas prije nego je došao razlog za još jednu tugu.....a samo dve večeri pre toga sam pila limunčelo uTrubadura.
Kultno mesto dubrovačke mladosti,i onih koji se takvima osećaju.Nekad sam dolazila u Trubadura samo da se vidimo,da odsvira jednu - onako kako je znao,dušom i srcem...dva pasa zada,jednu od onih starih,nezaboravnih...a sad ga više nema.Otišao je jedan trubadur,i u Trubadura neće više biti isto....bar meni neće.
Vrata su zaključana,a pred njima cveće ...i sveće.
Đelo Jusić, Luciano Luči Capruso, Hamo Hajdarhodžić, Bobo Berdović i Ladislav Pađen..... Otišao je Marko Brešković,lice sa osmehom Dubrovačkih...
Even if I could be blind, I would still see the shape of this night
My view could never be limited by my eyes...
I see the stars...breathing their shine...
Touching the sky through my wish...
Seeing you through your breathe, through your thought...
The shape of this night could be made by my hands..
And this Moonlight dust could be fractions of my heart spill..
The color of this night could be painted by my words...
or by my blood...
No...I will not do anything...will not change it...
just want to remember..
Pre par sati, vratili smo se iz Grcke, Stavrosa.Prevoz je bio organizovan od strane turisticke agencije Ideja Travel, ciji je direktor Bosko Stojanovic.U odlasku smo zbog kvara na motoru stajali kod Vladicinog Hana oko 2 sata na putu, a pri povratku postojao je problem sa hladjenjem motora....Vozaci autobusa su vise vremena proveli popravljajuci autobus nego vozeci ga....!!!!Gospodin Stojanovic je bio upoznat s tim da je autobus ne ispravan, ali je i pored toga insistirao da grupa putnika krene na put.
Tracak nade pruzio nam je srpski konzulat u Solunu kome smo se obratili nekako dobauljavsi do Grcko-Makedonske granice.
Za sve one koji imaju princeze...
HIMNA OČEVA ŽENSKIH BEBA
Srce mi radost ne štedi
kad trepte dugini zraci
-naprotiv,krv mi se ledi
kad prolaze dečaci..
Dečaci,kao dečaci
ne uzrujavaju mene,
al` katkad od njih muškarci
postanu - pa se žene.
Dugo se,dugo rešavaju,
al' se na kraju venčavaju,
krmci međ veknicama
-žene se sekicama!
Ah..negde,negde dečkić se igra;
maze ga,hvale jezikom brzim
i razdraganim kao čigra,
a ja počinjem da ga mrzim.
To dete za mene bezimeno
mrzim bestidno,neizmerno.
Taj mali neženja što rano leže
i ne pomišlja da se veže,
Al pre no što se kaže:šuga!
on će da ulovi ženu,iz cuga..
Kad god ugledam muško dete
koje je uspavao sunčev sjaj,
pobledim-valjda me razumete,
i upitam se: je l' to taj?
Prvo će tražiti da...
KOSOVO POLJE
Kradu mi pamćenje,
skraćuju mi prošlost,
otimaju vekove,
dzamijaju crkve,
araju azbuku.
Čekićaju grobove,
izdiru temelj,
razmeću kolevku.
Kud da čergam s Visokim Decanima?
Gde da predignem Pećaršiju?
Uzimaju mi ono
što nikome nisam uzeo,
moje lavre i prestonice.
Ne znam sta je moje,
ni gde mi je granica,
Narod mi je u najmu i rasejanju.
Pale mi tapije
i zatiru postojanstvo.
Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?
Da mi pomunare ponovo Ljevišku?
Očni zivac su mi odavno rasturili,
sad mi i beli štap otimaju.
Žrtveno polje sa krvavom travom,
ne smem da kazem da je moje.
Ne daju mi da udjem u kuću
kažu da sam je prodao.
Zemlju koju sam od neba kupio
neko im je obećao.
Ko im je obećao
taj ih je...
Zar niste osetili da u drhtavom sutonu prolećne zore,dok u zagonetnom ritmu ptice cvrkuću medju drvećem,mužjaci i ženke jedni drugima govore o cveću?
Mora da je poštovanje cveća u čovečanstvu nastalo istovremeno kad i ljubavno pesništvo.
Gde razgovetnije,nego li u cvetu,slatkom u njegovoj nesvesnosti,mirišljavom u njegovom spokoju,možemo da zamislimo otkrivanje ljudske duše?
Prvi čovek koji je ženi ponudio venac cveća prevazišao je životinju.
Postao je ljudsko biće uzdigavši se nad sirovom prirodnom potrebom,ušao je u carstvo umetnosti shvativši tananu upotrebu "nepotrebnoga".
U radosti ili tuzi,cvetovi su naši stalni prijatelji.
Sa njima jedemo,pijemo,pevamo,plešemo i igramo.
Venčavamo se i krstimo uz cveće.
Ne usudjujemo se ni da...
Kisa veceras pada,
Mislis li veceras na mene draga?
Svaka kisa je podsetnik neki,
O stvarima koje mozda ne zelimo priznati sebi?
Na neku suzu zbog nekog prolivenu,
Za svaku ranu nanetu,
Za svaku bol pretrpljenu,
Za neku ljubav ne prezaljenu,
Zelim da dok kisa dobuje,
I dok pijem casu crna vina,
Mislim o stvarima proteklim,
O ljubavima koje su me oblikovale ovakim kakav sam danas,
Na neki nacin omaz im dajem,
Svaka je bila posebna,
Na svojstven nacin drugacija,
Ali ove veceri zelim da omaz dam mojoj prvoj ljubavi,
O vremenu nekom tako davnom proslom,o nevinisti,
Boze koliko sam mlad i zelen bio tada,
Koliko je bilo decijeg u meni,
Koliko vere da je to ono pravo,
Koliko puta pomislim na tebe,
Kada bi samo znala draga,
Ne verujem da sam ti...
Od svemira veća...
Zora će raspršiti krhke delove neostvarljivih snova.
Bled i napušten, ja tada sakriću se od zluradih pogleda
Čekajuci da moja zvezda koja danju drugoga greje
opet nekako nadje malo vremena za mene.
Poput Meseca, reflektujem svetlost svoga Sunca...
Ipak, prečesto je mračna strana od svetlije veća.
Hladan, mrtav, tudjim delovima neba lutam
U potrazi za malo topline da mi pokrije pleća.
Rane i ožiljci na mojoj koži, obeležja prošlosti,
Su mozda preduboki da bi ikada stvarno zarasli...
Ali, ja više ne gledam nazad i ubrzano hitam napred!
Kružeći čekam uticaj neke spoljašnje sile da sve promeni!
I da me pošalje put moga Sunca, da se zauvek sjedinimo!
Ili da me već jednom uništi...
...ljubav
Da nema nje
Njenog božanstva ŽENE
ne bi imao ko da rodi
ni tebe ni mene
Ne bi imao ko
toliko nesebične ljubavi da nam da
niti bi imali za kim da patimo toliko
ni ti ni ja
A onda razmišljam često
pa me pritisne muka golema
svet bi bio još ružnije mesto
da nje nema
Ne mogu da zamislim takav svet
ma koliko zbog nje bolovao
takav svet bi bio uklet
i bez nje ne bi postojao
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
Mislim o tome kako bi bilo
Da sami stojimo na vratima raja
Oči u oči da se gledamo
Da Suncu u oko ne damo
Mislim o tome šta bi se desilo
Kada bi moja ruka osetila tvoju
Kada bi me dodirnuo nežno
Da li bi Sunce promenilo boju
Mislim o tom času i trenu
Kada bi nam tela zahvatila plima
Znam da bi se pitali gde smo do sad bili
I da li nešto lepše na svetu ima?
Wanna be blind on all the evil I see .....
Not to feel the pain of miserable tinny souls around my world ...
Not to see their ugly faces ...
Just to breathe on my own way ....
Love is untouchable ...
But in her strength is her weakness ....
Wounded beast became whole in the darkness ...
Dve ruke
Moje već umorne ruke dve
nekada su mogle baš sve,
kao dve sestre da druguju
i da se sa prijateljima raduju.
Kada se svaki stisak ruke obnovi
u meni se probude neki novi snovi
i uverenja da ruku dela ne mogu dfa se plate
i da vrede mnogoi više od najlepše palate.
Ali i te palate su dela ljudske ruke
stvorene su kroz vekove sa mnogo muke,
kada smo srećni i uvereni da imamo sve
ne zaboravimo da je sve stvoreno sa ruke.
Naizgled su periferni deo ljudskog tela
ali u zaboravljenoj ruci baklja je gorela,
poput putokaza pute nam osvetljavala
dok je savest čovečanstva mirno spavala.
Bez obzira da li su negovane ili grube
one ne mogu na značaju da gube,
vođene su umom koji ne sme stati
jer se u svetu mnogo strada i pati[/URL][/IMG]
Ne mogu da smisljam naslove.
I necu.
Ne moram.
A sto sve mora da ima naslov?
Kao etikete....
E pa ja necu da se etiketiram.
Bas necu.
Necu zato sto... naslov bi u ovom slucaju glasio " Greska".
A neke greske je nemoguce ispraviti.
Mislim na Borisa, naravno.
Tog dana.... greske su se redjale, jedna za drugom....
Kao kada slucajno pokidas konac na lancu od perli... pokusavas da ih uhvatis ali one beze... i sto se vise trudis, one sve vise odskacu i kotrljaju se... sve dok na kraju ne odustanes, i onda ih samo pratis pogledom...
Ako kleknes, spustis kolena na zemlju, pod uslovom da je ogrlica dovoljno vredna tog zuljanja, neke i pronadjes.... One druge, neobjasnjivo nestanu, iako nisu mogle daleko, iako si pomerio svaku stvar, njih nema...