Nadjoh je slučajno na hardu, pa rekoh da je ipak postavim. Možda nekome bude zanimljiva 
=================================================================
Koliko sam samo noći proveo sam...
Idući pragovima pruge - očekujući voz,
Mostovima - priželjkivajući vodu,
Utihlim parkovima obavijenim tamom...
Ulicama napuštenim, zaboravljenim,
Kao i ja što sam bejah.
A u potrazi za nečim spokojnim, konačnim...
Tražeći odmor za pluća i napuklo srce.
Počinak i večni mir, misleći da je to spas.
Ipak nada je naišla neočekivano, niotkuda...
Lepe reči, lepe misli, mojima slične
Zapališe plamen koji raste sve više.
Čudna sila reku silovito vraća uz brdo,
Ka zaboravljenom izvoru sreće...
Kovitlac ljubavi razara brane od tuge!!
Put nazad do ušća polako postaje sve duži.
Lepe oči upalile su svetla i nežno obasjale tamu
Brižljivo se plašeći da me ne povrede.
Čudno spreman sam ih dočekao
Da ih više nikada ne ispustim iz vida!
U zlom času nekada izdan
Sada ipak prepuštam sebe po poslednji put.
Koliko li dugo "zauvek" traje...?
=================================================================
Koliko sam samo noći proveo sam...
Idući pragovima pruge - očekujući voz,
Mostovima - priželjkivajući vodu,
Utihlim parkovima obavijenim tamom...
Ulicama napuštenim, zaboravljenim,
Kao i ja što sam bejah.
A u potrazi za nečim spokojnim, konačnim...
Tražeći odmor za pluća i napuklo srce.
Počinak i večni mir, misleći da je to spas.
Ipak nada je naišla neočekivano, niotkuda...
Lepe reči, lepe misli, mojima slične
Zapališe plamen koji raste sve više.
Čudna sila reku silovito vraća uz brdo,
Ka zaboravljenom izvoru sreće...
Kovitlac ljubavi razara brane od tuge!!
Put nazad do ušća polako postaje sve duži.
Lepe oči upalile su svetla i nežno obasjale tamu
Brižljivo se plašeći da me ne povrede.
Čudno spreman sam ih dočekao
Da ih više nikada ne ispustim iz vida!
U zlom času nekada izdan
Sada ipak prepuštam sebe po poslednji put.
Koliko li dugo "zauvek" traje...?
zxy odavno posmatra kako ova pesma nastaje 
