2:30
Malopre sam je.bao. Kao nikad u životu.
Bilo je fantastično. Brzo. Nepodnošljivo brzo, ali ipak fantastično.
Obujmila me je nogama (samo čarape, bele, male čarape na njoj) i primala me u sebe. Dugo.
Ćutali smo. Povremeno bi ona jauknula, kada bih joj ga zabio malo jače. A onda bi se iskezila i nastavila.
Sada ovo pišem, a ni sam ne znam zašto.
Valjda mi je više muka.
Pun sam sebe i svojih stanja.
Ima nas toliko, a svi smo Jedan. Dete sa penisom koji traži sklonište od dosade.
Je.bao sam je i otpozadi, znate. Ali bilo je dosadno. I tužno. Kao kad dva stranca obavljaju rutinski posao razmene predvidjenih reči. Čak ni to. A onda se nastavi dalje.
Da li sam već pomenuo da volim ljude?
O, da.
Naročito devojke. Naročito nežne, i smešne devojke. One koje vrište kad ih zagolicaš. One koje ćute kad im se obratiš. A onda vrište jer ih razdireš i šalješ ravno u Pakao. Kako onda voleti ljude? Kako voleti sebe?
Ljudi mrze životinje. Male, pufnaste, okovane lancima i povocima. Čekaju, ispred prodavnica, ližući šape, zagledane u Nebo. Kuda ide ovaj svet? Ide u ******, eto ja ću vam reći!
Hhahahahah
Volim kad samog sebe nasmejem, noću, ni zbog čega. Crvena svetla plava svetla zelena svetla žuta svetla. Svetla svetla. Svetle svetla. Svetla svetle.
Svetla sveta.
Život je opet postao podnošljiv.
Kristal u čašama, osmeh na licima.
Malopre sam je.bao. Kao nikad u životu.
Bilo je fantastično. Brzo. Nepodnošljivo brzo, ali ipak fantastično.
Obujmila me je nogama (samo čarape, bele, male čarape na njoj) i primala me u sebe. Dugo.
Ćutali smo. Povremeno bi ona jauknula, kada bih joj ga zabio malo jače. A onda bi se iskezila i nastavila.
Sada ovo pišem, a ni sam ne znam zašto.
Valjda mi je više muka.
Pun sam sebe i svojih stanja.
Ima nas toliko, a svi smo Jedan. Dete sa penisom koji traži sklonište od dosade.
Je.bao sam je i otpozadi, znate. Ali bilo je dosadno. I tužno. Kao kad dva stranca obavljaju rutinski posao razmene predvidjenih reči. Čak ni to. A onda se nastavi dalje.
Da li sam već pomenuo da volim ljude?
O, da.
Naročito devojke. Naročito nežne, i smešne devojke. One koje vrište kad ih zagolicaš. One koje ćute kad im se obratiš. A onda vrište jer ih razdireš i šalješ ravno u Pakao. Kako onda voleti ljude? Kako voleti sebe?
Ljudi mrze životinje. Male, pufnaste, okovane lancima i povocima. Čekaju, ispred prodavnica, ližući šape, zagledane u Nebo. Kuda ide ovaj svet? Ide u ******, eto ja ću vam reći!
Hhahahahah
Volim kad samog sebe nasmejem, noću, ni zbog čega. Crvena svetla plava svetla zelena svetla žuta svetla. Svetla svetla. Svetle svetla. Svetla svetle.
Svetla sveta.
Život je opet postao podnošljiv.
Kristal u čašama, osmeh na licima.
bas suprotno..nego bas zbog onog sto dolazi posle
