Večeras

Večeras
osećam bol.

Srednji prst deteta
sa slamnatim
zelenim šeširom
bekelji se iz mog avatara

napolju je noć
u kojoj
nego možda ubija nekog
neko možda siluje
krade
razbija
ili jednostavno
ćuti i sluša

poslednju reč
poslednji dah
pre nego što
farovi autobomila
i mostovi
zaspu u tami.

Ljudi su čudesni
toliko sam sebe terao da ih volim
ali ove noći
ovako izgubljen i večan
ovako svestan
svega što jesam i nisam
a mogao bih da budem

ovako navučen
na prazninu i bezosećajnost
nemam više reči
kojima bih to opisao

A možda
možda se neko smeje
možda neko uspavljuje
svoje tek rodjeno dete
predivnu malu devojku
ili dečaka
nesvesnog bure koja dolazi

možda neko vodi ljubav
možda kreveti pucaju
i duše gore

možda neko brani Otadžbinu
na oltaru očekivanja
smrti, slave, bespuća
svega
što poznajemo, i o tome slušamo.

Možda ima uzvišenih stvari
možda se svet i dalje okreće
možda su ovi zidovi samo
otužna replika
nekog od prošlih života?

Ne verujem
jer osećam i znam
koliko god
bio okovan

i dalje sam Živ.

Kliknite za proširenje...