Sjećam se da sam bio vrlo pametan tamo negdje do svoje pete godine. Školovanje me dotuklo, postao sam debil poput svih ostalih. Ali, taj period od druge (sjećam se situacija iz druge godine) do pete godine života, eeee, tad sam bio prokleti genije. Razmišljao sam o stvarima. Kontemplirao, ali i djelao. Znao sam kako da vidim budućnost. Slike iz srednjeg vijeka i slike iz 2347. godine smjenjivale su mi se u glavi. Sve je bilo tako jebeno konfuzno, ali stvari su bile krajnje jednostavne. Život je letio svuda okolo. Slušao bih danima muziku života. Bila je to nevjerovatna buka. Kao kad ste kraj nekog ogromnog vodopada. Huk, huk, strašan huk. Čuli su se jecaji nekih žena, razuzdani osmjesi, bludni uzdasi, izgovarale su se tihe pretnje i...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
О, боже, има ли те! Шта ми би оне ноћи? Из чиста мира умре човек, и то ја! Јест да нисам био неки баја, ал нисам био баш ни за бацање. Ето, поштено да кажем, к’о полутка неког баје. Ал, здравa !
Гледала моја Бека у мене, Бога ми, гледала.
Него, ни сад не могу да схватим како се то мени десило? То, да умрем. А, умро сам оних дана кад је било много вруће. Ух, што је пекло. Жестоко. А, само дан после моје смрти, кад још нисам знао шта са мном би, ни где сам, ни шта сам, осетих ја нешто мокро, крупно пада по мени. Из висина. 'Оћу рећи из дубина, пошто сам мртав, па сам сaд вероватно горе. Добар човек сам био, ваљда сам заслужио да будем овде горe, у рају? Није битно, где сам, него онда то не би падало? Уф, штo сaм сe спетљao. Ма, то и...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
NE BUDI ME
Mmmmmmm
Pusti me da spavam
Ne budi me sada
Pokri me zagrljajem svojim
Mmmmm.....tako....
Pusti da odsanjam
Samo još malo
Dok još miriše san
Što čula pali ...
osećam drhtaj u sebi.....
grizem usnu u sebi
dodir....ruke....ti....
kao stabljika
uvijam se oko tebe
vrisak mi zaledjen
na usnama stoji
probudiću se ako vrisnem
zato gutam glas ....i tebe
u sebi......tiho, da čujem samo ja
kolaju vreli talasi
i more moje vri
gladna sam i ne znam kud ću pre
da ruke nahranim i usne okvasim
strašću.....što juri ti po telu
i ti po mome šaraš....pišeš
želju i.....
pusti me da sanjam
ne budi me....
samo budi tu.....
da te vidim kada se probudim....
PS eh.....snovi ....
Nocas mi dah oduzimas.
Negde znam da cujes,
mozda me mrzis, mozda
mozda me i kunes.
Nocas mi ti ne verujes.
Sunce moje, zar je toliko tesko?
Zar ne vidis da sve bivse
pored tebe ja nazivam greskom...
Nebo je nocas tako snazno,
oko mene steze obruc bola.
Negde u mojoj dusi vec sam
ziva i mrtva, pola-pola.
Pesme zvuk je ubitacan.
Soba mi soli rane.
i kasni sat moj netacan,
ali nikako da stane.
Nadam se da razumes.
Nadam se da znas da te volim.
Nadam se da se samo pravis.
jer mozda zelis da te molim.
Padala sam na kolena...
nazalost, jesam, ali nije mi zao.
Pola tog ponosa ti si mi stvorio,
pola tog srama i ti si dao.
Zasluzni za kraj oboje smo.
Ja, jer sam varala. Ti...
jer ne zelis da priznas da falimo,
da falim ti kao ti meni.
I...
Ne umem da odustanem
ni da te ne volim
da te ne gledam kao sada.
Ne umem da ti se ne nadam.
Ne umem da lazem
i da se smejem, ne umem
ne umem da te mrzim
da te pljujem i kunem.
Ne umem da cutim
ne umem kada bol je jaci.
Ne umem da sakrijem tugu
ni to koliko mi znacis.
Ne umem.....
Kad noćas zaspim
molim i ptice i ljude
da me ne bude
jer
neću više da mislim na nju
hoću da ne znam da nije tu
jer čežnja manje boli u snu
Milan Višnjić
Najvise na svetu treba ceniti lepotu. Lepota jeste merilo svih stvari, a estete su najbolji pesnici i filozofi. Od svih lepota na ovom svetu, najuzbudljivija je ona zenina, a najnevinija je ona detetova. Pisati o detinjoj lepoti je promasena rabota, jer je ona neopisiva, a opet, potpuno jasna. Izadjite samo na ulicu i cim vidite neko malo dete sve ce vam biti jasno.
Zenina lepota vas vodi na Mars, a baca u Had. Ona je plamena, i ona vas stalno tera na aktivnost, dinamiku. Odlika ove lepote jeste da izaziva na trosenje iste. Cim vidite lepu zenu pomislite "da, moram je imati, odmah". To je prirodno, nema tu nista sporno. Ukoliko je u pitanju prevelika lepota, ona je najcesce fatalna po vas. Ona trazi zrtvu, i drugacije nece da...
Majka mi vara oca...Ima oko godinu dana,ali sam ja sada saznao...Vara ga sa njegovim dobrim drugom...Sta da radim?
Чезнем да ме додирнеш
осмехом
Чезнем да ме помилујеш
погледом
Чезнем да ме гледаш
целим телом
Чезнем да ме сањаш
отворених очију
Не чезнем за многим људима
или стварима
или догађајима
јер све су моје чежње
једна једина
Ти
Лажу те,
нисам ја жељан
твоје речи
и твог осмеха
Лажу те,
одавно не чезнем
за тим
да ме твоје очи
прате
где год да кренем
Лажу те,
да не гледам друге
и да се још
надам твојим рукама
Лажу те,
да још увек
стојим у месту
чекајући
да се вратиш
Лажу те,
веруј ми да те
лажу,
јер
нема ничег у мени
што би могло да роди
жељу и чежњу и наду
Да,
Нема ничег у мени
Философија Фридриха Ничеа и неки квазиничеисти данас
Ниче - човек високо надмаша Ничеовог надчовека. Није никаква реткост у свету, да је један човек идеалнији од свог идеала. Ниче је био идеалнији од свог идеала. Ниче је најпре представљао један отмен живот и једну отмену мисао; по том – један отмен живот и једну очајну мисао и најзад, један живот – само један живот без мисли. Ниче је имао ваљда све четири врсте Беконових идола код себе. Такви идоли били су му до неко доба живота Шопенхауер и Вагнер, такав идол до смрти му је био Достојевски. Идеја о надчовеку старија је од Ничеа. Она је стара колико и човечанство. Без жене Адам би остао надчовек, јер без жене он би остао без морања, без друштва и без морала, остао би аморалан и...
На растанку
Дариваћу твоју доброту
балагословом вечним:
Нека си балагословена !
Нека си ...
Нека су балагословени
путеви твојих лутања.
Нека су благословени,
они које ћеш даривати
добротом !
Нека су ...
Нека су ти благословене
патње и разочарења .
Нека су ти благословене
наде и љубави !
Нека...
Pre nekog vremena Miranda mi je poslala poruku „Opiši me u tri reči!“. Uprkos tome što sam njen zahtev smatrala detinjastim rešila sam da joj udovoljim. Ona kad se namerači na nešto ne odustaje lako. Ta osobina joj je puno pomogla u životu, ali ju je često koštala živaca i suza. Neuspeh je za nju bio nedopustiv, a kada ne bi ostvarila ono što je naumila padala bi u takvu depresiju da nam je svima bilo žao. Baš zato što joj tih dana nisu "cvetale ruže" ni na poslovnom ni na ljubavnom planu reših da joj udovoljim. To bi trebalo da bude lako. Ona mi je jedna od najboljih drugarica, poznajemo se već godinama, zajedno smo studirale, sazrele, maštale... Toliko toga imamo zajedničkog. Shvatih da je prošlo već 10 minuta i da joj nisam ništa...
Обично се мозак узима као нешто у чему требамо тражити осећаје, осећања па чак и своје "ја". Мозак се узима као материјално објашњење објашњење целе човекове личности.
Погледајте рецимо ову шему:
Све је смештено у мозгу и многи када чују реч "ја" или "субјекат" кажу "да је чак и то у мозгу".
Али, овде се примећује један велики апсурд. Видимо на овој једноставној илустрацији да су у мозгу осећаји, опажаји, боје, чак и простор.
Али сам мозак је такође опажај, састављен из осећаја, из боја, и који се налази у простору као слика међу сликама, опажај међу опажајима.
Значи, полазимо од целог опажајног света са опажајем званим "мозак", као делом тог света, да бисмо онда уз помоћ тог мозга дошли до закључка да је у њему све оно од...
U jesenji vjetar
uplićem stih
to šapat je duše
nježan i tih
ko miris dunje
ugodan ,blag
ja skladam stih
i brizno berem
ko jesenje plodove riječ
dok sumrak lagano pada već...
U sobi već je slatka tama
dok napolju fenjeri se pale
i nebom već počinju da jezde
u drustvu mjeseca
žmirkave zvijezde....
Tišinu
naruši na tren
jecaj divljeg kestena
što osta bez ruha raskošna...
Nemam obicaj da pisem prozu.Nekako mi je sve lakse reci stihom.U dva -tri stiha bacim na papir neku svoju impresiju i gotova stvar.Ipak,jednu kratku epizodu koja je danas ostavila neobicno gorak osjecaj u meni,nikako ne mogu ukalupiti u stih....Vrlo je kratka...i istinita...
Danas sam u apoteci srela covjeka koji je dosao da kupi kapi za poboljsanje pamcenja.Kada ga je apotekarka upitala koje mu tacno kapi trebaju,jadni covjek nije mogao da se sjeti njihovog naziva.Apotekarka ga je tupo gledala i nervozno cekala ,red iza njega se otegao,a jadni covjek se uhvatio za glavu i samo ponavljao"Boze,kako ne mogu da se sjetim...godinama ih koristim,i bas u ovoj apoteci kupujem..."
Nisam ga mogla vise slusati....niti gledati tupavu apotekarku...
Smislio sam još jednu igricu za večeras.
Nađite neki težak narodnjak, al' stvarno sa dibidus kretenskim nazivom i prevedite ga na engleski.
Ne klepeći nanulama - Dont kleping of nanule.
Stani, stani zoro - Stop stop early morning
Ne dolazi u moj san - Dont coming in my dream
Ukoliko mislite da može bolje zvučati na nekom drugom jeziku, probajte.:bye::bye::bye:
Pošto je bilo problema sa kometarima izbacio sam onu ružnu reč i stavio zamenu.
Ajde sad da se igramo deco.
DECOOOO, DECOOOO, OOOOJ DECOOOOO.:hahaha:
Hajde da se malo šalimo u stilu radijskog šou programa - Želje, čestitke, pozdravi, ali sa tom razlikom da možemo upotrebiti bilo koju vrstu muzike.
Evo ja počinjem.:rtfm:
Dragim pripadnicama lepšeg pola koje isti vole jako mnogo želim da im baterije u nji'ovi aparati dugo traju sas pesmu od Bič Bojsi :whistling:
Možete da stavljate primere u komentarima ili pokretati svoj post.
Samo veselo, rukice gore, nogice goe iju, iju, iju, ju:super:
...da ovo podelim sa vama da bih vam produžio život, odnosno nasmejao do suza.
http://vukajlija.com/izvini-a-kad-si-ti-bio-radio-to-i-to/99319
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
KAKO JE ORGAN POSTAO NEORGAN
I šta je srce?
Samo organ
I šta je duša?
E, ona nije organ
I šta je razum?
I on nije organ.
I sad, kako misli
Ludo crce koje je organ
I to mek ….k’o …pena
Do zla boga osetljiv,
Posebno na reči
Da pobedi dva neorgana?
Ajd…..pitanje je dana.
Ma bori se ono siroto,
Šta će…...uporni tupavko
Iz borbe u borbu gubi
Davalao, davalo,
razum nije slušalo
rane zadobijalo,
pa dugo krvarilo
lepo možeš lavor pod njim
da držiš…eto, toliko je isteklo krvi
dok su ga grubijani šutirali
I maltretirali rečima, osmesima
pa posle boli
malo srce gori
I samo njega glava boli
Niste znali da srce ima glavu?
Ima…..al’ malecku,malecku
Zanemarljivu skroz
I kuka, plače...
Lepo Đole u svojoj pesmi reče
zaboravljena reč kako mnogo peče.
IZVINI je reč zaboravljena
i ispod istine sakrivena.
Postoje reči još teže i gore
a mnoge se samo usput izgovore.
Rečima više ne znamo mesto
i zato u životu grešimo često.
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PRIJATELJI PO PRIRODI
Evo jedne divne priče o prijateljstvu. Nisam je ja našla već jedna forumašica I naravno da sam pitala za dozvolu da je pretvorim u blog. Dakle.....
Orangutan je smešten u centar za spašavanje životinja jer je oboleo. Tužan I samotan život za jedno društveno biće. Jednog dana, u centar je stigao I stari pas lutalica već jako iscrpljen, mršav…..ma jad. Istog momenta orangutan ga je prihvatio I nastavio da se brine o njemu. Bdeo je pored psa danonoćno sve dok se ovaj nije oporavio. U toj brizi orangutan je odjednom pronašao smisao svog života te je I sam počeo naglo da se oporavlja I ozdravio. Sada su ta dva stara momka nerazdvojna I obojica sa...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
VREME ZA GLEDANJE
Možda se sretnemo jednog dana
U nekoj knjižari na uglu
I miris reči nam obavije čula
Te prepoznam tebe
Ti prepoznaš mene
U trenu se vidimo
U dušu zavirimo
I tu ostanemo.
Oduvek se znamo
To nam reči kažu
I ne, ne lažu
Samo…..
Moje više vole da ćute
Tišinom da slute.
Ne diraj tišinu.
Možda jednog dana
Dok neuki knjižar
Knjigama puni policu u ćošku
Možda, eto tada,
Ne znajući priču
O senkama reči
Što tišinom zbore
Ili tvojih žarkih
Što k’o oganj gore
Stavi jedno kraj drugog
Tebe I mene
Da dodirnu se reči
Udahnu duboko....
I dodje vreme
Vreme za gledanje
PS Za tihog pratioca kroz sve reči što ispisah. Inspirisano njegovom pesmom.