Sutra cu da se okupam. Da se ne osecam bas svaki dan.
:heart: Neozbiljko volo ovo.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Da sam rođen ja Sejšelac
nikad ne bih bio krelac,
da sam rođen na Jamajci
živeo bih k'o u bajci.
Da živim na Havajima
ne bih znao šta je zima,
bila bi mi super klima
na tim lepim ostrvima.
Ljubav bi mi bilo geslo,
okeanom ja bih veslo.
ajkule bih razgonio
dok za školjke bih ronio.
Suvenire bih prodav'o
i turiste zajebav'o,
i godine lepe cele
srkao bih ja koktele.
Uveče bih moju dragu
spopao na kućnom pragu,
ljubakao dok ne plane
i " :whistling: " dok ne svane.
:rotf::rotf::rotf:
Бродолом
Само један човек је преживеo cтрашни бродолом.
Када се освестио,видео је да су га валови избацили на ненасељено острвце.
Грозничаво је почео да моли Бога да га спаси.
Свакодневно је сатима и сатима гледао на морску пучину,очекујући да се појави помоћ.
Уморивши се од тог ишчекивања,на крају је одлучио да од брвана који су пливали по води, сагради себи колибицу.
Oна ће га штитити од разних непогода и у којој ће чувати оно мало своје имовине.
Једнога дана,враћајући се из уобичајене потраге за храном,он угледа своју колибицу у пламену.
Чинило му се да се димни језици уздижу до неба.
Најстрашније му је било то што је у пламену изгубио све што је имао.
Целим његовим бићем овладали су туга и бес.
- Боже, како си ми то...
Познато је, како су титови партизани решавали
случајеве крађе, од стране појединаца из својих редова...
Сви знамо за причу, како су стрељали за убрану шљиву
а да им власник исте то није одобрио...
Е сад....толико сам прочитао о дешавањима у том 2. светском рату
али негде, ни у којим списима....извештајима.....
пресудама преког суда...
мемоарима многобројних првобораца не прочитах,
како су решавани случајеви хомосексуалаца у њиховим редовима...
Знате како је...Дани лежања у рову...са неким згодним младићем
сигурно су подстицали сексуалну жељу, према истом...
Пошто се задњих дана може наићи на разне текстове
о хомосексуалцима, у којима нас учени људи..медицинари...
историчари...убеђују, како је љубав према истом полу
постојала кроз...
Zasto ljudi ( u obracanju na dalje..necu koristiti ovaj sinonim za dvonosce..dok ne bude zasluzen) imaju problem kada je iskrenost u pitanju?
Da li je moguce da je ogromna vecina dvonozaca na ovoj jadnoj planeti toliko nesvesna kompletne situacije..da cak i na ovakvim mestima koja pruzaju toliko mnogo mogucnosti..po pitanju prepoznavanja i na kraju..kontakta.. NE UME DA KAZE CISTO, JASNO I GLASNO..makar TO-sopstveno misljenje..vezano za NESTO sto nas sve na ovoj nasoj majci Zemlji SKORO podjednako muci..a to je OPSTANAK..prvenstveno sopstveni, ali..sigurna sam i OPSTANAK - UOPSTE..PROBLEM ogromne vecine nas preostalih normalnih, (previse zamaskiran GLUPOSTIMA i cusnut u cose iz razloga sopstvene NEMOCI..)
U cemu je problem..sem u...
Kako napisati nešto o sebi, a da to nešto ne zvuči pretenciozno? U ljudskoj je prirodi da misli o sebi najbolje. Ne mislim za sebe da sam pre-pametna, lepa, uspešna (prefisk "pre" dodati po potrebi)... Radije bih upotrebila epitete tipa - drugačija i svoja. Mada, i to mu više dođe kao pohvala nego kao realna slika.
Odrasla sam i svuda i nigde. Do desete godine nisam ni znala koja je zapravo moja zemlja, a u kojoj smo samo privremeno. Bilo je perioda kada me je čak i maternji jezik zbunjivao. Posao mojih roditelja bio je takav da je tražio česta putovanja iz zemlje u zemlju. Taman kada bih se privikla na neku sredinu, stekla drugove i drugarice, upoznala kulturu i običaje tog naroda morali smo da se selimo. I opet bih sve počinjala iz...
"Ona izgleda kao da je progutala motku, i pritom uživa u tome" - bila je to prva stvar koju sam pomislila kada sam upoznala Mirandu. Visoka, zgodna, duge i lepršave kose, zelenkasto-kestenjastih očiju i sa širokim osmehom. A ipak, delovala je tako izveštačeno. Devojka iz strogog centra grada, jedinica, puna sebe, snob, razmažena. Dok je prolazila hodnikom fakulteta njene štikle su vas terale da se okrete ka njoj. Njeni kukovi su se njihali u ritmu nekog smooth jazz-a, a njene duge noge činile da se sve devojke osete po malo ugroženim. Najgore od svega bilo je to što je odavala utisak kao da uživa u epitetima koji su je pratili. Nije joj smetalo što je ljudi smatraju snobom, što je iza leđa ogovaraju i smeju joj se. Mislila sam da je...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
REČI KOJE NE POSTOJE
Dosta toga za šta rekoh “nikad”
Uradih nekad,
jer...čovek sam samo
Sve što je “uvek”
I sve što je “zauvek”
Usled napada vremena
Sujete ili života bremena
Pretrpi dovoljno promena
Da više nije to što smo hteli
Pa postane nešto
Što poželimo da bude
Samo po nekad ili nikad.
Sve što je “savršeno”
To je I svršeno
Jer od savršenstva
Vodi put samo na dole.
Eto, te reči ne postoje
Ali su zvučne, imaju boje
Dodju mu ko papir za pakovanje
Te ih ljudi koriste da upakuju
svoje maleno davanje.
Kad skineš omot……
ostaje samo "možda" .....
:bye:
Moram priznati da su me uvek fascinirale državne granice. Te neke nevidljive linije koje odvajaju ne samo narode nego i mentalitete, običaje, kulturu, tradiciju.....Kako je to moguće? Ne znam ni ovog jutra, a opet sam pred istim pitanjem.....Gde je Moldavija?
Eto, ljudi u Moldaviji prodadoše bubrege da bi sazidali kuće, a i ja ću, ako se nastavi ovako u okvirima mojih nevidljivih linija, izgleda morati da prodam neki bubreg, verovatno onaj zdraviji, da zadržim svoju kuću inače mi opstanka nema.
Osim zime, vidim ovih dana svi su počeli da prete. Tijanić za pretplatu šalje na sud, a EPS valjda video od Tijanića, pa i oni počeli da prete sudom... Ranije su samo cvikali struju, a sad, odma' sud, zaplena imovine....Samo se kod EPS-a...
Ima nekih želja
koje nikad ne ostare
i za godine ne mare
i hrabro čekaju dan
da san svoj ostvare
Zato
nemoj nikad da bežiš
od onog čemu težiš
da se kriješ iza hoću neću
jer čovek je sam sebi
najveća rampa
na putu za sreću
Milan Višnjić
imao sam vetar
stepski vetar u rukama
imao sam svetlost
sunce sjajno u grudima
imao sam plavo
nebo u očima
imao sam ata
međ oblake
ah kakav sam ciganin bio
pesma
smeh
ljubav
i babe vračare
vetar stihnu
sunce zađe
nebo potamnelo
sve se izgubilo
ah kakav sam ciganin to bio
sad se šunjam kao lopov
oko tebe
da povratim svoje
uzdahe,titraje , suze
vetar, sunce , nebo
a ti
ti si zaključala
moja nadanja , moje snove
mene
ah te babe vračare
ama opet
šunjam se kao ciganski vetar
bez lica i imena
oko tebe
da otmem
sebe
makar to bila
samo iluzija
Gledacu kako sunce nagriza drvecu ruke
pa su dlanovi lisca ranjavi i krti,
a mostovi tegle na ledjima topli vetar
sto prve kise najavljuje.
I ako vec svi odlaze
po nekakvom zakonu pomirljivosti i umora,
ucinicu to odjednom,
ne postujuci priglupe i svakodnevne smrti,
nestpljiv da dozivim taj mrak
sto mi se u zenice strmoglavljuje.
I smeskajuci se,
a necu objasniti zasto se smeskam
i sta osecam
dok mi se u raznobojnim klikerima ociju
hiljadu svetlosti menja.
Morate vec jednom shvatiti:
ja samo na sebe podsecam
ovako pijan od snova i proklet od poverenja.
Posle mene slobodno disite
i vi
sa rukama od crepa,
i vi
sa rukama od kolaca.
I prelamajte se u bezbroj nijansi
od crne
od bele,
- nikad me necete stici...
MAČKA
U gradu, nije važno ime,u praznoj sobi-kaže priča,
I usred ljeta,usred zime,ja vidim tužnoga mladića.
On živi sam i ko' zanesen,u svome svijetu od papira.
A vani sunce,kiša,jesen,a vani vergl nešto svira.
No,jednog dana šum kraj vrata,to neko nezvan ući želi,
U njegov život poput tata,da njegovu samoću dijeli.
A vani zima,vani snježi,i pored praga mačka leži.
On pruža ruke ko' da sanja,a vani zora svjetlost danja.
I u tom času,u tom trenu,pred sobom vidje nagu ženu.
I on joj reče"budi moja",a ona kaže "ja sam tvoja".
I sve što ima,mladic skupi i stavi trgovcu na vagu.
Da prstenje od zlata kupi i haljinu za svoju dragu.
Da-zlato želi,al` ne haje,za skromnu halju sto joj daje.
I tužni mladic,svako vece,u novu...
Posjekli su mi šumu.
Hrastovu.
Široke krošnje iz djetinjstva. Iz onih dana zelenih svitanja...iz onih dana zelenog Biđa.Crvenih makova. ...poljskog puta, sjećanja..
Posjekli su mi šumu. Ostalo je samo groblje hrastova.
Ostavili su pustoš i tugu. Bez imena. Bez pitanja...Posjekli i otišli.
Kažu: zasadili smo nove.
Kažu: narast će opet šuma...
Ne znaju da neče biti nas,
ni Biđa,
ni Starog druma.
Bit će neka nova šuma..i nova svitanja.
Ne znaju ONI....na groblju raste novo groblje...
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.
Zahvaljujem svima onima koji su me zaboravili.
Oni su me ucili u osami nove snage vuci ..
Zahvaljujem svima koji su me lagali.
Vi ste me naučili vrednosti istine.
Zahvaljujem svima onima koji su me povredili.
Vi ste mi dali jos vecu snagu.
Zahvaljujem svima onima koji su se smejali mojim ciljevima ..
Oni su me jos vise napravili ambicioznom ..
Zahvaljujem svima onima koji su zlostavljali moje poverenje
kad sam ja njima verovala ..
Oni su me opreznijom nacinili .
Zahvaljujem svima koji su se zvali prijatelji a nisu ..
Vi ste mi pokazali ono što prijatelj nikada ne bi trebao obaviti ...
Ali iznad svega zahvaljujem onima koji
me vole onakvu kakva sam ,
jer su me naucili ZIVETI!
:bye:
If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you;
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;
If you can wait and not be tired by waiting,
Or, being lied about, don't deal in lies,
Or, being hated, don't give way to hating,
And yet don't look too good, nor talk too wise;
If you can dream - and not make dreams your master;
If you can think - and not make thoughts your aim;
If you can meet with triumph and disaster
And treat those two imposters just the same;
If you can bear to hear the truth you've spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the things you gave your life to broken,
And stoop and build 'em up with wornout tools;
If you...
Svira violina,nezno i tiho
zamisljam srecu
pruzam ruku i zelim da je dohvatim
ali da li cu uspeti?
Da li ces ikada znati da patila sam
da tiho u noci stezala sam sliku
na kojoj srecni smo bili?
Da li ces se pitati sto je moglo biti
da sam samo imala snage
da pruzim sebe
onko smelo i mocno?
Ali nesto me koci ne da mi mira
a prokleta violina i dalje svira
i seca me na dane srece
kada bio si deo mene.......
Lutam i trazim mir u nekoj prokletoj
pesmi koja kao da luta
trazi sledecu zrtvu i gordo se
zariva u vene ...
Zar je pesma sve sto je ostalo
zar da molim se nekim cudnim senama
koje kao da secaju na tugu
na bol koji razara svaki deo mene
A pitam se zasto ti sada posvecujem pesmu
koju nisi zasluzio
ali lakse mi je da u stih...
Pojma nemam odakle mi dođe ova ideja.
Počeh da kuckam pre 15 minuta i evo šta ispade.
Pozdrav svima i želim vam dobro jutro.
Zlo
Lice zla je čisto,
ako ne gledaš jasno,
da nikada nije isto
često se shvati kasno.
Želi te, napada, lomi
u svakom danu sve više,
zlo je lovac strpljivi
i već ti za vratom diše.
Kome je srce stena,
kome je duša od leda,
živi na korak od pakla
i smrti u oči gleda.
Mudrosti daj mi Bože,
da budem hrabar i jak,
grešnik te jedan moli,
ne želim u sebi mrak.
Posle dobrog uvek dodje loše,
Jer nikad nam ništa bolje
Nije bilo iza najboljeg.
Posle lošeg mora doći dobro,
Jer nikad nam ništa gore
Nije bilo iz najgoreg.
MikaA