Волим те,
знаш да волим,
али
не обећавам ти бајку,
идилу и плес на киши,
румбу и самбу,
и данас и сутра и увек,
иако ће и тога бити
Ја сам тежак човек,
а ни ти ниси лака жена
не вређај се,
не судим ти,
судим о теби
и волим те,
такву,
не треба ми боља,
нити ме занима да ли постоји,
ја волим тебе
и зато ти кажем
искрено,
одрасло,
живот није бајка,
неће увек бити лепо
али ће бити,
то је најважније,
ти и ја,
једно поред другог,
дан за даном,
једно поред другог,
делићемо све,
румбу и самбу,
али и олује
и ветрове који обарају стабла,
подизаћемо једно друго
из прашине и блата,
бити ту
кад треба,
волети се
и кад се свађамо
и свађати се иако се
волимо,
заиста
живот није бајка,
али
док будемо знали
кога имамо поред себе
и веровали једно другом...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Šta biva s onim kojem ljubav kradu
i za sitno prodaju
sta biva s njim,kad mu ljubav lažu...
Šta biva s njim,kad mu laž i krađa
srce opkoli
i kad sve to naglo njega zaboli...
Šta biva s njim
kad srcu ne da da voli
ni novoj ljubavi da se rodi
Šta zbilja biva s njim
u šta se pretvori
(Iz slucajnog poznanstva u vozu,sa pjesnikinjom Slobodankom Rajkovic,dobila sam na poklon njenu zbirku pjesama,medju kojima se nalazi i pjesma "Šta biva s onim"...po meni jedna od najljepših...)
Samo da napomenem da ako neko zeli da se javi da je najbolje da izbegava msn posto mi nesto trenutno ne radi, pa ne znam da li cu biti u mogucnosti da odgovorim!
Јерменин и син
На самрти позва стари Јерменин свога сина,па га доведе до прозора и упита га шта види.
- Људе, одговори он.
Затим му пружи огледало да се погледа и упита га шта види.
- Видим себе, одговори син.
- Ето, сине!
И прозор и огледало направљени су од истог стакла,с том разликом што се на стаклу од огледала налази
танки слој сребра.
И у животу је тако: где год се сребро нађе између људи,ту човек види само себе.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Priča je poučna,mada se na prvi pogled se čini i kao nesrećno nedorečena.
Njeno tumačenje može da ima dve verzije..
Prva verzija:
Da biste videli druge (i da bi,uopšte,išta mogli videti onakvim kakvim nešto jeste) morate najpre dobro pogledati
sebe (kroz ogledalo samospoznaje)...
Zamislite tri crva.
Sva tri crva kreću se u koloni.
Svi crvi se kreću u istom smeru pravolinijski.
U jednom trenutku prvi crv u koloni se okrene unazad i kaže kako vidi DVA crva.
Odmah zatim se drugi crv u koloni okreće i kaže kako vidi JEDNOG crva.
Na kraju se i treći crv u koloni okreće i kaže kako vidi DVA crva.
Kako je to moguće???
Da čujem šta mislite.:think::think::think::think:
Mehaničkim časovnicima merimo vreme mračne,beživotne Vasione.
Dan merimo dužinom prisutne svetlosti,kroz radjanje i zalazak Sunca.
Čime merimo svoje postojanje na planeti Zemlji?
Novcem?
Diplomama,sertifikatima raznih značenja?
Osvojenim nagradama?
Brojem materijalnih stvari koje posedujemo?
Osećajem savršenosti svega što smo do sada uradili,za sebe i za druge?
Mišljenjem koje su drugi imali o nama?
Stvarnošću koju smo (subjektivno) doživeli?
Davno sam pročitala da u čudesnom (mislim,neobičnom) scenariju mjuzikla "Rent"("Iznajmljivanje"),
pokojni Džonatan Larson,koji je tragično preminuo pre same premijere istog na Brodveju,
predlaže da za mernu jedinicu obeležavanje pojave zvane Život,uzmemo Ljubav.
Ne moramo biti u nekoj emotivnoj...
Potpuno je prirodno,instiktivno,izbegavati sve što je povezano sa bolom.
Svaki put kad nas ljubav povredi,naša spremnost da volimo postaje sve slabija.
Ljubav počinje da nas asocira na teskobne,depresivne stvari - izbacivanje, žrtvovanje, dužnost, zavisnost, borbu,opstanak,gubitak,povlačenje,očaj,gubljenje samopoštovanja...sve same negativne emocije.
Postoji jedna izreka.."Um štiti,srce spaja".
Koncizna,jezgrovita maksima koja bi se mogla i "prevesti".
Kao da hladni,trezveni Um govori emotivnom,nerazumnom Srcu:
"OK..prihvatamo poraz i idemo dalje.Sada smo pametniji za još jedno bolno iskustvo,
ali dobro pripazimo da ponovo ne budemo povredjeni!".
I iznevereno Srce se poslušno predaje njegovoj kontroli.
Razložni Um postaje budni pas...
Ja mogu da shvatim
tvoje hoću neću
da razumem tvoj strah
i kad mi jednog dana
budeš tražila
da ti oprostim
sve tvoje hirove
neće mi biti teško
jer ja sam oduvek bio spreman
da te čekam
jer moje čekanje je
veoma mala žrtva
za ono što osećam prema tebi
a velika šteta za našu ljubav
jer ja ću uvek biti spreman
da ti oprostim
jer te volim
al vreme neće
Milan Višnjić
Не могу да судим о нечему што си ти видела и сазнала из прве руке боравећи у Индији. Међутим, тешко ми је да поверујем да неко може имати такве моћи. А још теже ми је да прихватим оне који себе зову "гуруима" попут Саи Бабе, или рецимо оног Оша који је имао највећу колекцију Ролс Ројсева на свету а хоби му је био да сваког дана носи нови Ролекс којим је махао својим полуголим аскетским следбеницима, наравно из свог Ролс Ројса. Просто невероватно.
Код филозофа барем нема тог лицемерја. Шопенхауер је пропагирао аскетизам, а сам је био далеко од аскете, што не мења чињеницу да је он нама пружио знање.
Једном је ово написао:
Такође, свестан сам да није важно деловање него оно што је у основи тог деловања. Као што сам писао на једној...
Pre neki dan sedela sam sa drugaricama u bašti jednog kafića. Na +35 stepeni, bez daška vetra i uz dosta komaraca vrtele smo dobro poznate teme - muškarce, odeću, filmove, letovanja. Pored nas su prošetale dve devojke/devojčice od nekih 16-17 godina. Jedna od njih je prokomentarisala kako je baš srećna što je napokon našla savršenog dečka. Druga joj je samo dodala "Blago tebi, a kada ću ja upoznati onog pravog?" Nas četiri smo se od srca nasmejale njihovom razgovoru. Prva je Samanta uskočila - " Svašta! Kao da Gospodin Pravi postoji. Šta je sa današnjom decom, zašto žive u oblacima? " Naravno, Šarlot je odmah reagovala - "A zašto tebi smeta što neko veruje u ljubav? Uostalom, zar nije smisao života pronaći svoju srodnu dušu, savršenog...
Има грдно једно мрачно царство ,
нечист престо изградило ,
на гљибљивој духовној ливади .
Свуда своју владу раширило,
а његови наказни ликови ,
улазаху у поља небесна :
светлост , живот и чој'кову лепоту
у бездно сатерали ;
те грдобе и тијех изродах
нико вообразит не зна .
Будалама кад би вјеровали ,
наши Оци , покољења мудра .
Без будалах тупога погледа :
Бил би умови наказних ликова ,
могли блистат св'јетли !?
Бил би тартарски владари ,
владали премудро !?
Премудри су ,
( Наши оци ?)
виновници вјечне погибије . Каква их је сила нечестива ,
да сагр'јеше Творцу превластила,
Вавјековма да потиру животе ...
"Ja sam Homo sapiens, ja sam bice svesno!"
Jesmo li zaista? Od pamtiveka smatramo sebe Homo sapiensima (u prevodu- razumnim ljudima). To zapravo nije tacno.
Homo sapiens je jedna od prelaznih vrsta u ljudskoj evoluciji. Ne, ne, mi smo sebe uzdigli vise cak i od toga. Moderni covek se smatra pripadnikom vrste Homo sapiens sapiens (veoma razuman covek).
U svoj nasoj nadmenosti dali smo sebi taj epitet, iako nismo vredni ni onog koji smo dali nasim precima. Jedino sto nas razlikuje od ostalih zivotinja je nesto slozeniji nervni sistem.
Sto opet razlikuje neke zivotinje od drugih, pa nam opet dodje na isto. Mi cak nismo ni dominantna vrsta na planeti (iz bioloskog referentnog sistema). Insekti, glodari, bakterije... Svih je njih vise...
Kako je lepo biti fin i pozeleti svima radostan dan! Citat sam preuzela kako bih podrzala altruizam i naklonost prema ljudima koji ovako razmisljaju>
Svima kojima nisam poželeo laku noć na profilu ...
Laku noć ti želim i lepe snove
što prostranstvom duše plove,:cool:
sanjaj dugu, sanjaj medu
i sve lepo, sve po redu,:D
kada s jutra danak svane
da snu svom ne nađeš mane.:lol:
:bye:
Ne priznajem rastanke
i nikad necu
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesecevo srebro ucuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na...
Djordje Balasevic - Uspavanka Za Decaka
Pričaće ti jednom možda, kako sam ja bio... Štošta...
Pile moje... Pače moje malo...
Mudrovaće, Badavani... Kad me nema da se branim...
Da sam blizu... Ne bi im se dalo...
Pričaće ti o plovidbi... Ti što nisu sidro digli...
Šta sam za njih neg' ukleta šajka?
Tvrdiće, sa zlobnim sjajem... Da sam drhtao pred zmajem...
Gledali su oni... Iz prikrajka...
Al' ti slutiš otkud bore... Trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore... Gde nas nije puno stiglo...
Znam da sanjaš more sveća... I korake po tom doku...
Ti si tamo bio... U mom oku...
Pričaće ti, kojekakvi... Zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek mog osmeha ječi...
Kleće se u pretpostavke... Kljuckajući, kao čavke...
Moje loše prepričane...
Ako te nekad stignu neke misli sumorne
Kad ti dan traje tren a noci duge,umorne..
Ako te sretnu neki ljudi zli sa osmehom
Ne,nemoj zastati,produzi dalje,ne daj se podsmehu
Ako te zaboli tisina,a nemir dusom zavlada
Ako te i pored sve borbe tuga ipak savlada
Zivot ume da bude lavirint pun zamki i ulica slepih
Seti se,seti se kako na svetu ima puno naselja lepih
Ima nekih vetrova sto ti mrse kosu ali bistre misli
Ima kisa koje liju,bacaju u depresiju ali speru tragove
Ima snegova koji veju,tad ne vidis put pred sobom
Tad secanja nek te greju jer srce je tvoje cisto
Odvesce te cilju,nevinost u oku,detinjstvo u srcu....
Jer cistota tvog srca i snezna belina zivota dovesce te cilju...:heart:
Odzvanja glas u hodnicima grobne tisine
Odbija se od hladnih,u crno obojenih zidova
Luta i trazi izlaz...Prokleto zarobljen u tom lavrintu
Nekako ga cujem iz dalekog kutka srca
Nekako ga poznam medj` tolikim glasovima
Da ga pustim ne,ne zelim......
Borim se sa vetrovima, zacetaka nekih davnih oluja
Borim se sa prvom misli davno otpevanih pesama
Borim se sa glasom zarobljenim,
Glasom zdravog razuma...
(nista licno)
....koji me mrzite...Znam,ima vas puno.Ne znam sta sam kome zgresila ovde na forumu.Sta sam kome skrivila?Neka se javi....Neka slobodno napise! Nemam sta da krijem..Ako nisam bila prijatelj ni neprijatelj nisam..Prepozncete se,slali ste mi pp,pljuvali i vredjali prijatelje,mene...Hajde,nemojte biti kukavice i javite se!
I onako ste pobedili svi! Eto,likujte,uspeli ste!
Došla si. Sedimo na terasi. Pijemo pivo. Grickamo čips. Smoki. Kikiriki. Leblebije. Smejemo se. Pričamo. Ja u šorcu bez majice. Ti u majici i boksericama. Kad-kad spustim pogled na tvoje bele noge. U pozadini muzika. Ispijena flaša piva. Bacamo je nekulturno sa terase. Dole gradjevinski radovi. Nije nas briga.
Ustajemo. Ponela nas pesma. Igramo. Gledamo se. Ima nešto u tvom pogledu. Ima nešto u mom pogledu. Trepnuo sam. Skrećem pogled. Ti imaš dečka. Ne želim da kvarim. U tom trenutku hvataš me jednom rukom za vrat. Druga ruka iza mojih ledja. Privlačiš me sebi. Jezik u usta. Prostruji krv. Crvenim u licu. Ne stidim se. Tako je uvek kad se ljubim. Pribijena uz mene osećam tvoje grudi. Nemaš brus.
Konačno sam se oslobodio. Puštam...
A ja bih htela bas sve, odmah i sad ...
Cena prevelika, ne smem ni da pomislim na ceh ...
Razum ... srce ... sva sam se pogubila ...
Valjda ce se nesto desiti da se opet pronadjem ! :dash:
Садизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
Садизам је осећање задовољства услед изазивања или задавања бола другима. Као сексуална девијација, садизам је уживање при понижавању, кажњавању и окрутности свих врста над неком особом, као и нагон да се на овај начин дође до задовољства. У савременом тумачењу, садизам има шире значење и односи се на опште, а не искључиво на сексуално задовољство. Према Фрому, садизам је, уз деструктивност и некрофилију, један од облика малигне агресивности, сексуалност није у првом плану, већ је то страст за апсолутном и неограниченом влашћу над другом особом.
Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење...
Čuo sam da poznat pisac raspolaže pravom
Da se rečima poigra, sav okićen slavom,
Da ih krivi, oblikuje i menja im smis’o,
Pa se zato, anoniman, osećam pokis’o.
Kako da to pravo steknem dok strermim ka slavi?
Šta da radim s punom torbom gluposti u glavi?
Pest sam stisn’o i obraćam ti se, beli svete!
Pomozite dobri ljudi svi, širom planete!
I gle! Evo, pohitali ljudi dobre volje
Šaroliki: doktori, kovači, švalje, drolje.
Zuba blistavih k’o biser madagaskaranac
I brat mu sa kontinenta, burkinofasanac.
De, povedi sada kolo, farska ostrvljanko,
Ruku hvataj svojoj sestri ti napolitanko.
I ti priđi sestricama španko lepotanko!
Hej tasmanče ne stidi se, ne budi usranko!
Uganđane, ti si srenćan što više ne stranda
Narod ti u ontadžbini...
ljut sam gulaš pristavio
al nemado mira
pa sam ozgo nabacao
komade krompira
a krompir je tolko dobar
ne možeš da shvatiš
da sav gulaš možeš posle
komotno da baciš
taj je krompir, moj batice
tolko lep i fin
da je meso u toj priči
ko u čorbi klin
Prvi put sam na forumu,prvi put imam blog.
Jos neznam sta je to i zasta sluzi ali valjda mogu da pisem sta osecam,
to mi je potrebno,valjda...
Zasto OBICNI?
Kao obicni ljudi,obicno zivo bice,obicna zena sa obicnom malom porodicom i obicnim poslom, u obicnom malom stanu koja pokusava da prezivi u ovoj jebenoj zemlji.
Mislim da ima dosta ljudi koji se mogu nazvati obicni pa valjda mogu da pisem u mnozini/
MI obicni smo doterali cara do duvara,dogorelo nam je vise do nokata...
Dokle ce mo vise da zivotarimo dok se DEBILI baskare i kroje nam sudbinu.Sklanjamo se i posmatramo sa strane dok gutamo bes i i gajimo odvratnost prema raznim personama koje neznaju za principe,moral,kolegijalnost,pristojnost,covecnost...ili bilo sta sto karakterise...
PESMA O KERUŠI
Jesenjinov evanđelistički metaforični jezik
želim da verujem , da je ova pesma posvećena stradanju ruskog naroda , naročito stradanju u sibirskim izgnanstvima . To stradanje koje je trajalo više vekova u ruskim državama - bilo je javna tajna , i svako zaouzimanje za njegovo ukidanje , završavalo se njamanje sa sibirom . Ako razmišljamo o razmerama tog viševekovnog proganjanja evropskog rusa i o njegovom prisilnom iseljavanju na severo istog - možemo slobodno reći da su to radnje sa genocidnim namerama prema sopstvenom stanovništvu . Imajući u vidu ovakav prilaz razumevanju ove pesme , onda ona prerasta u poemu neviđenih razmera .
Sibir,
čistilište evropskog rusa od Ivana groznog do krvavog oktobra - kako je govorio...
Trgla se iz sna spuštajući noge iz kreveta na nešto mekano po podu, Još uvek pospana bacila je pogled na prozor i shvatila da je mrak obaveštava da su noćni sati u toku. Posrćući, teškim koracima jedva se dovukla do radnog stola. Usputno saplitanje o neku bezobličnu masu i razvlačenje iste po podu nije je zanimalo. Naslonila je glavu na monitor čitajući na glas brojeve boje mačjih očiju - 23 i 15 . Tu odmah pored njih šetala su se i neka slova koja je sricala na glas, pokušavajući se setiti šta to beše-Kirpi, The song Buddha bar no.7 , repeat. Padajući u nazad u stolicu, kao u nesvesticu, uspela je pojačati ton na zvučniku.
Kao da je otvorila vrata sobe lagano se ušetao klarinet.
Zvuci zlatnog Orijenta ušli su i osvetleli mrak...