Не сумњај у себе
никад
ни кад помислиш
да стојиш у месту
јер не знаш
...како и куда
даље,
ни кад ти други кажу
да си нико
или ништа
јер
лажу
више себе него тебе
и теше се
причајући небулозе
Ти си бисер
бесцени и драгоцени
Ти си дубина
неизмерна
и висина
недостижна
свима
који мисле да су бољи
само мисле
јер
знају
кад стану пред тебе
и кад се у твојим очима
огледају
да је свака твоја мисао
вредна већине оних
које они
промисле за цео живот
Не сумњај у себе
никад
само крени
и веруј вери
оних који те заиста знају,
питај нас,
сви ћемо ти рећи
да си у стању да
покрећеш горе
само још да и сама
постанеш свесна себе
Ти си бисер,
бесцени и драгоцени
Ти си дубина
неизмерна
и висина
недостижна
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
WITH LOVE
Hej Ljiljka......
svaka čast draga moja
oborila si i 48. keglu
s uspjehom
i po nekim pehom
al' život je to mila moja
il' sudba tvoja
u svakom slučaju
šareno je,
svetlo i veselo
i breme po neko
al' mora tako
il' nikako.
E, pa danas dušo moja
lagano dan neka ti teče
k'o na česmi voda hladna
i gledaj....
gledaj da ti duša
danas ne bude gladna.
Na gladnu dušu
ne valja da kreneš
u novo obaranje
znaš i sama
da je svaka nova kegla
iznova davanje
i da za svaku sledeću
treba sve više srca i duše
za neko novo sanjanje.
Zato evo mila
tebi ovaj dan na dar
odmori u njemu bar
sutra te čeka gomila dupla
al' nemoj o tom da misliš sad
imaćeš sutra kad.....
s...
Pre 10 dana sam saznala da sam ponovo u svetu slobodnih zena. Nije bilo neocekivano. Na neki nacin je bilo oslobadjajuce.
Nisam bila zaljubljena; vise volim izraz "emotivno zavisna". Mnoge zene posle tridesete iskuse takva "osecanja" i ne zelim da ulazim u detalje jer nisu relevantni za poruku koju zelim ovde da ostavim.
U nedelju noc me je probudio prasak iz kupatila. Ogledalo je palo i polomilo se. Neki kazu da to donosi srecu, neki nesrecu, a meni je donelo razumevanje moje situacije.
Iako je danas vec sreda, i dalje redovno odlazim "pred ogledalo" i svaki put se setim da nije tamo. Onda odlucim da odem u drugu prostoriju gde znam da ogledalo jos uvek stoji.
Kada pogledam u svoju dusu, znam da on vise nije tamo. Ali bez obzira...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
NEBO I ZEMLJA
Kako sam sklona blic mislima...onome što ja zovem sudar čekajućeg osećanja i misli jer uvek prvo osetim nešto... mnogo pre nego saznam šta je to tačno ...kažu izražena intuicija...pa da ne dužim.....tek, misao .......nebo i zemlja.....uvek jedno kraj drugoga a nikad skupa.
Nebo zemlji lice gleda
ljubi ga i miluje
dodiruje
nežno......
dušom vetrova
ne bi li njegovu dragu razbudio
ali nikada do njene srži ne dodje
već samo prelepim licem prodje
kad ptica sleti i drhtaj nebeski joj donese
il' vetar dune i misli neba
prospe pred dragu k'o raznizane perle
kad pošalje kišu sa milion poljubaca
svakog jutra joj zakači sunce
da je ugreje
svake večeri se okiti...
Хвала ти што си наш подсетила, још једном, на ту причу о Кулумбару. Прича је поучна и захвата у много дубље области духа него што можда на први поглед изгледа.
Верујем да ће неки из ње извући поуку да не треба бежати од животних изазова већ се треба суочити са њима... али, не! Извориште Букатијеве инспирације исто је оно које је дало инспирацију Хауарду Лавкрафту када је стварао своје приче о Кулу.
Ктулу је чудовиште које спава у дубинама океана несвесног и које ноши несагледиви ужас.
Тај ужас је исти онај који Стефан осећа пред Кулумбаром. Додуше, Ктулу израња сејући страву и поново зарања у дубине несвесног са потајном претњом да ће се кад тад поново издићи. Немамо просветљујући сусрет са Кулом, као што имамо са Кулумбаром, али...
VAZDUH DONOSI BOLEST
Svoje iskustvo sa nama je podelila i Tereza Marisavljević, koja je u našu redakciju donela i vredan materijal – fotografije i video snimke. Kako kaže ona je “živi dokaz kako kemtrejlsi utiču na zdravlje ljudi i kvalitet života”:
-O tome mogu da kašljem - unedogled!
Gospođa Marisavljević ima 49 godina, a od toga se četrdesetak bavila sportom (gimnastika, karate, aikido), i astma je u tome nije ometala. Godine 2004. po treći put se porodila, u 42-oj godini, i tada još nije imala većih problema sa zdravljem. Tokom 2005. i dalje je trenirala, a 2006. počeli su ozbiljniji problemi sa disanjem. Ispitivanja su pokazala da su srce i pluća zdravi, a alergološki test – odličan:
-Operacija uspela – pacijent umro – komentariše...
Postoje neobični tragovi aviona kakvi se poslednjih godina viđaju širom sveta. Da podsetimo, radi se o takozvanim kemtrejlsima (chemtrails), hemijskim tragovima aviona koji se, kažu, razlikuju od onih uobičajenih koji nastaju kao posledica kondenzacije (contrails).
SVE SE BELI OD MAGLUŠTINE...
Ispostavilo se da već mnogo ljudi u Srbiji (i okruženju) vrlo ozbiljno razmišlja o tome. Recimo, na Facebooku postoje već dve grupe koje se bave ovim problemom – prva ima već blizu hiljadu članova (Chemtrails iznad Srbije - Belo nebo) ali ostala je bez administratora, tako da je osnovana i druga (Stop Chemtrails - Za plavo nebo iznad Srbije). Evo šta tamo piše: „Otkad je naša zemlja 2006-e zvanično stupila u Nato program 'Partnerstvo za mir'...
Ovom blogu sam dala naziv Borba sa vetrenjacama ili stradanje jedne porodice, ali danas opet procitah da je preminula devojcica od 5 godina greskom lekara...ovo nije stradanje jedne porodice...ovo je zaista stradanje. Verovatno ste citali danas o tome, sada sam jako ljuta, besna...i sto je najgore bespomocna, a tu bespomocnost najvise mrzim. Mogu i izdrzala sam sve, ali kada se osetim bespomocnom....onda...ma vristala bih na sav glas pa neka pomisle i da sam luda i blesava, cini mi se da ovaj narod zivi zatvorenih ociju, sta nas je to uhvatilo, kakva je ovo letargija,kakva je ovo indiferentnost kod ljudi. Kako ne shvatamo da se to nama desava, ne nekome tamo...nama ovde! Svi cute, a oni pisu kao po obrascu, Komisija za vanredni nadzor...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Igra - sastavi priču
autor LJILJA MMM
26.12.2010.
слова
вила
латице
звук
лампице
SLOVA KOJA TRČE
"Pa dobro sine, kako ne možeš da zapamtiš ta slova? Kako sva ostala deca lepo čitaju i pišu a ti......ne? Hajde ponovo...moraš to naučiti"
"Ali mama....neće ruka da me sluša kad pišem....sve nešto bezveze piše ...a kad...kad čitam slova se igraju i pomešaju...znaš kao kad se uhvatimo u kolo pa trčimo u krug.....e, tako i slova trče..." plačnim glasom objašnjava Dara sve kršeći nervozno ručice u krilu. Zna i ona da su ostala deca bolja od nje....ali trudi se..nije da se ne trudi.....ipak beže ta slova od nje.....kao kad se igraju žmurke.
Majka...
U svojim mladim danima, kada nije bilo ni asfaltnih puteva, ni telefona, ni interneta…., obicavala sam setati po obliznjoj sumi, zabave radi. U toj sumi bez straza i putokaza, ptice su pevale, muve zujale, vukovi zavijali, zmije pod kamenjem siktale……Suma je bila puna zvukova, nalik recima. Iduci tako, jednom prilikom, sasvim slucajno naidjoh na zver. Iznenada se iskobeljala iz svoje jazbine, jedne obicne, crne rupe u zemlji. U prvi mah nisam shvatila da se radi o zveri, ucini mi se da je dobra i pitoma zivotinja. Ali, suma je utihnula, utihnula sam i ja.
Zver je onjusila vazduh, zackiljila ka Suncu i tada videh i shvatih da bi ona najradije usisala svu svetlost, koja je obasjavala njena dela i pretvorila je u mrak, u cutanje.
Zatim se...
Neću ti pevati večeras..
ovaj lokal ume da uguši
želju u povoju.
Kamuflaža dimom
cerenje pijanih utrnulih usana
nestvarno verovanje u ČUDO
grčevito naprezanje
da se desi NOVO
magija privida oslobadja
još jedan buket promašaja.
Oseća se bazd
nataložene kisele nade
nekog ushita
što leluja poput mesečara
i hipnotiše posetioce
još nekim gutljajem ljubavi.
Groteska za šankom
nudi spas od umiranja,
na podijumu akviziteri ljubavi
podstiču sočni ushit trenutka..
žamor usporava puls..
oči užarene
nadanjem okvašene,
još po koji poklič zvuka stakla i
tečni eliksir za bludni poziv
deluje.
Noć guta sve
poput testa,
gusto neprobojno..
krici jenjavaju,
poraz izgubljenih
posustalih duša
što u kotlu nadanja
vrelinom pune
ispraznost dana,
bez glasa i...
Independent Trade Union of Culture and Arts has filed a request for representation on 12th August 2010. Althought,The Ministry of Labour and Social Affairs, has a duty to, within 15 days, convene a committee to decide on the representativeness of certain unions. they have not made any decision about it yet. However, the law says that if, after the expiry of 15 days,there are no written decision of the Commission on representativeness, a union is declared representative.
President of the Independent Trade Union of Culture and Arts, Zoran Djuricic, announced the strike of all cultural institutions which are members of the union:
“The strike will start on 28th January and will last until the government accepts their demands:20...
Cvrc, ali to nama nije dovoljno. Treba da ukapiraju Rumuni.Skoro da sam se obradovao kad sam video demonstracije koje nisu na rasnoj, religijskoj već gle čuda, na ekonomskoj osnovi. Gladni i žedni, ukapirali kako su im kralj i kraljica (formalno predsednik i predsednikova supruga) od formalne plate stotinak hiljada napravili milijarde keša i zlata. Tunižani ukapirali. Bilo ih sramota, jer ajde što su ćutali dvadeset i kusur godina, toliko su ovaj i ova na vlasti, ali što je mnogo mnogo je.
Zamislite da umru a da nisu smeli to javno da kažu, da viknu dole banda i lopovi i kradja i pljačka i dole sve što je gore?
Kako leći u grob sa tim osećajem da te neko kre** ceo život u zdrav mozak sa tvojim parama?
Nikako, i grob bi bilo sramota pa...
Stezala sam u ruci kamen…
…Kada sam otisla
Kamencic koji sam ti ukrala nije srusio tvoju tvrdjavu
Kada sam otisla
Plasio me cvrkut ptica
Kada sam otisla
Plasljivi mis I strasna babaroga su me cekali
Kada sam otisla
Sreca me nije cekala
Kada sam otisla
Secirani suncevi zrak mi je opekao dlan
I kamen bacen kao ja visoko
Naopacke,naopacke je visio sav svet zakacen za moje oko
Kada sam otisla……
Гледам те издалека
И одушевљен сам тобом
Тако си умна, и тако нежна
Тако тврдоглава и тако дрска
Гледам те издалека
И ћутим
Не због себе и зато што се бојим својих речи
Ћутим због тебе и твога мира
Јер ја немам шта да ти понудим
Можда само немир и снове
А могу да уништим твој мир и твоју срећу
И зато ћутим
Гледам те издалека
Најбоље је тако
Све што имам казаћу ти песмама
И гледаћу те издалека
Izađem iz kapije,pređem ulicu pa kroz Najkića dvorište počnem da silazim trošnom zemljanom stazom. Staza je oronula pa često na guzici stignem do obale reke. E baš na tom mestu gde mi se *uzica odvojila od zemlje reka se račva i na sredini pravi malo peščano ostrvo.Valjda iz besa što jos uvek nije uspela da preko zime svojom snagom odnese i to malo peska ona počinje da se ljuti,penuša,praveći pri tom male talase. Na malim talasima sam odrastao.To je čarobno mesto na kome nisam osetio kako sam od dečaka postao mladić. Tu sam pecao, ispekao svoj prvi ukradeni pečenjak i lubenicu skinutu seljaku sa kola. Tu sam jeo svoj komad hleba namazan sa mašću i alevom paprikom,tu sam plakao kada mi se drug udavio a i prvi put zadrhtao kad sam se...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MOJA REKA
Reka…..
Moja reka....
Kao kraljica se šepuri
A oni splavovi kao paževi
Veći mogu biti i dvorske dame
Šareni, kitnjasti gordo stoje
Manji su sluge
A sve obasjano bojama duge.
Moja reka......
Mir mi pruža kad god zaželim
Nekako zna da sve kockice moje složi
I osmehe mi umnoži
Samo ne ispunjava baš sve moje želje
I ne treba.....
Ipak... dozvoljava da kraj nje sanjam
E, to treba......
Jer šta je čovek bez sna?
Kao dan bez odmora.
Ah, da....pored nje se i smejem
I teške misli razvejem
Nekako....kada je odmorna uzme ih od mene
Kada je umorna samo ih presvuče
u lepše haljine obuče
i tiho kaže
„Hajde dušo......glavu gore
I od lošeg ima gore
Život jeste samo more
A...
Није ми ништа - Душан Стојановић
И није ми ништа,
Него ето мало,
Жао ми што не могу
Да будем крај тебе.
Није то ништа,
Ал' ето жао ми
Што ниси део мене.
Међ' нама су увек постојали други,
Ал' ја сам томе крив,
И знам, не приличи овако да буде,
Ал' ето жао ми.
И шта ћу сад?
Немам куда даље.
А жао ми.
Што не могу бити
Твоје око,
Ил' бар да ти кроз мене можеш видети,
Па да се окрене,
Како бих волео,
И колико бих волео,
Да ми није жао,
Ал' жао ми.
Што нисам
Боја твога гласа,
Или макар дрво
Пред којим се молиш,
Или ветар
Пред којим постојиш,
А он ти мисли дира,
И ти га се бојиш,
Као да је ветар каква ватра жива.
Ма волео бих
Да сам цвет
У твојој саксији,
Па да сам бар нешто
У нечему твојем.
Али нисам, и жао ми.
До три јастука...
Кораци - Душан Стојановић
Будим се рано у зору
Изгубљен у твојим очима,
Гледам се као у мору,
Повучен к'о осека...
А био сам плима.
И сва бих мучења издржао,
Као камен био бих нем,
И сва обећања одржао,
Ал' да те волим не могу да престанем.
Вирус мало отежао,
Симптоме друге стално даје,
Нисам те прележао,
Ти си болест која траје.
Кораци римују твоје име,
Ташмајдан је пуст док чекам тамо,
Да дођеш још једном и превариш ме
Како ће се завршити то обоје знамо.