Blogovi

ŠTA ĆE IKOM....

ŠTA ĆE IKOM....

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ŠTA ĆE IKOM.... Kome trebaju sve moje reči i ovaj juriš što u meni juri ati vrani neisplakani bele ptice lomnih krila osmeh srca na rub vremena k'o na kolac nataknut šta će ikom moje reči? željom struje mišlju bruje mis'o lepa izatkana srmom duše prošarana šta će ikom blago moje suza topla radosnica suza ledna nemuštica reči moje kamenovi oko vrata pa u reku razblažene tad u vodi nemuštice manje peku. Kada nisi hrabra...kadra da reč čuješ kako valja to sećanje progovara onda ćuti, ne govori kamen uzmi, ne romori dok se tuga ne izmori nemuštice ti umori nemušt reči za vek skloni. PS Sećanja......neka su kao ružna, gola brda.....samo ih nešto tek pokrene.....

Mreža

Mašta je moja skupljena u sazvežđe bezimeno. I bol je moja u jednoj zvezdi sažeta. Strast, kao mreža upletena. Od zvezde jedne, mreža ka drugim se rasplela. U mrežu sam Te zvezdanu uvila, samo za sebe da Te sakrijem. Da tu mi budeš, O, milo moje. Da dah Tvoj mirišem, Da u Tebe se upijem, jednom zauvek.

Imati pa nemati...

Bila sam na odmoru gde sam izgubila naocare koje sam jako volela i koje su mi lepo stajale, i fotoaparat koji sam takodje volela. Vratila sam se kuci i eto vec proslo dvadesetak dana i osecam se nekako prazno, fali mi nesto. Kada razmislim setim se da je to to. Onako, prosto mi je neki ruzan osecaj gubitka, ne neceg previse bitnog ali isto tako dragog. I nekako uvek mi fale bas te naocare da se uklope sa garderobom i bas sada fotoaparat da snimim ovo ili ono. Danas sam nesto o tome razmisljala i bum!! Pomislih - sta bi bilo da sam ostala bez svega svojega, da mi je izgoreo stan ili da sam u ratu proterana iz svog "gnezda"!!! Da se desilo da izgubim (sto se materijalnih stvari tice) mnogo vise od tih naocara i aparata, da ostanem bez...

Востани Сербије

Востани Сербије Аутор Доситеј Обрадовић (1804) Востани, Сербије! Востани, царице! И дај чедом твојим видет' твоје лице! Обрати сердца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди, И Сербље возбуди! Ти воздвигни твоју Царску главу горе, Да те опет позна и земља и море, Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело, како вид Данице. Востани, Сербије!.... Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда. Ко тебе ненавиди, не боји се Бога, Од којег теби иде помоћ многа. Востани, Сербије!.... Херцегова земља и Чернаја Гора, Далеке државе и острови и мора: Сви теби помоћ небесну желе, Све добре душе теби се веселе. Востани, Сербије!...
ŠAPAT REKE

ŠAPAT REKE

(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) ŠAPAT REKE Gledam ovu moju reku Kako mirno teče sama Tek po neki čamac, eto, Pravi društvo ovoj dami I po neki mali vali Od galeba rečnog dase Zatalasa površ njenu Tako glatku, tako drevnu. Reka moja pričala je Pa zapisah šapat njezin Na papiru nekom malom Poljubac je to sa valom. Duša duši jednom reče: Ljubav je kao reka Tiha I snena Lagano klizi ustaljenim putem U koritu svome Što vekovima stvara To reka voli a ne da razara. Voli me tiho, Kao reka..... Osećaj nežan nek teče lagano Dok svaka svojom putanjom plovi Nek ljubav voli a ne da boli. Reka sam ja Reka si ti I vode naše neka se glede Dok korita svoja samo slede. Vode naše neka se ljube Samo poljubac da...

Privid i Uvid

Danas veje sneg. Lep je grad, sav u belom. Opet sam ga zavolela. Nis. Dugo je bio mrzak. Nedovoljan i trom. Toliko nedovoljno sam prosla, veoma vaznih ulica izostavila. I sada se kajem. U oci sam mu gledala ispod oka. Rugala se prasini i starosti. Istoci i kratkoci. Opija me centar. U njemu se uvek sve zbiva. Ta istorija koja daje sirinu. Mogucnost da opet zavolim ljude. Ta lica, magicna lica. Poznajemo se odnekud. Znamo i kada, i koliko puta. Ali to je sve. Prolazimo. Nekada nam treba vremena da uputimo diskretan osmeh. Godinama se ne poznajemo. Sve su to isti ljudi, znate. Ko ce ga znati od cega zive i kako vole. Sretnem ih i znam da su zdravi. Blesavo. Brinem o nekom licu. Nadam se da ne uzivaju u samoci. I onda se opet sretnemo. U...

Sa ukusom pelina

Lako je Lako je biti čovek medju ljudima koji nemaju zmiju u grudima Lako je biti srećan sa sretnim sa onim koji ne gaji mrave u sujeti Teško je trošiti srce bez potrebe i voleti one koji vole samo sebe Milan Višnjić

НАЈВЕЋИ НАЦИОНАЛИСТИ У СРБИЈИ СУ ПРИПАДНИЦИ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

И док упорно, власт преко својих експоненета покушава да прогура тезу, како је национализам штетен за једно друштво, а ту се првенствено мисли, на српски национализам, дотле припадници националних мањина, преко својих ДЕЖУРНИХ ЧЛАНОВА ВЛАСТИ, гурају свој, прикривени национализам... Кад кажем....ДЕЖУРНИХ ЧЛАНОВА ВЛАСТИ, мислим на све оне националне заједнице које преко својих одборника, или посланика, провлаче све своје захтеве, уцењујући владајућу гарнитуру... Познат је случај, да је за време Милошевића, цело једно, етнички чисто село, гласало за СПС.... После његовог пада и доласка демократа на власт... то исто село, постаде нејвећи бастион демократије.... Једноставно....пошто су избори недељом, кад и миса у цркви, њихов свештеник...
VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2

VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2

Intervju | Biljana Đorović Rad GMO i implementacija programa „Monsanto“ korporacije nanela je ogromne štete poljoprivredi i ljudima u brojnim zemljama. Paradigmatičan je primer Argentine. Da, slučaj Argentine je pravi pokazatelj kako radi „Monsanto“. Pod Karlosom Menemom, predsednikom Argentine tokom smrtonosne krize krajem 80-ih i početkom 90-ih, Menemova vlada je formirala komisiju koja je organizovala sastanak iza zatvorenih vrata, a trebalo je da ispita mogućnost izdavanja licence da se genetički modifikovano seme testira u Argentini. Menemova vlada je 1994. godine dala isključivo pravo za sađenje „Monsantu“, najvećoj korporaciji za proizvodnju genetički modifikovane hrane na svetu: najvećoj kompaniji za proizvodnju semena i...
VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 1

VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 1

Intervju | Biljana Đorović | januar 20, 2011 at 20:36Pritisak za širenje patentiranog GMO semena jedan je od najopasnijih trendova u ljudskoj istoriji. On obezbeđuje poziciju za tri giganta agrobiznisa SAD, i potencijalni monopol na svetsko biljno seme preko patenata za modifikovano seme Vilijam Engdal, istoričar i ekonomista, istraživač je čije knjige i studije otkrivaju sliku događaja simulakrumski skrivanih u oblandama interpretacija institucionalno podržavanih istoriografija i zvaničnih interpretacija. Njegova prva knjiga – „Stoleće rata: anglo-američka naftna politika i Novi svetski poredak“, razmatra javnosti nepoznate agende vođenja ratova i ulogu politike nafte i energenata u brojnim događajima poput prvog naftnog šoka ranih...

Na sredini ( Ni na nebu ni na zemlji)

Ne trazim znacaj, razlog ili smisao. Jutro je. Bistro i cisto. Kao da sam spavala. A nisam. Veruj mi na rec. Ti ces danas vec biti u tom glupom Beogradu. Gresim. Znam gde gresim. Gledajuci tebe. Neka ne bude smisao. Na pocetku smo. Sacekaj. Koje cutanje tebe tera na brbljanje? Necu aferu. Kako dva slobodna coveka mogu da imaju to cudo postmodernog drustva? Ko uspeva da se aferise a da se ne zaljubi, da ne govori? Bljantavo. A i da hocu. Cist seks. Da zelim taj odnos bez ruku, ne zelim da budem sama. Zasto bih imala nekog a da nemam nikog. Znaci, obrni-okreni SAMA. Boli me to. Naravno. Ne padam na tu iluziju mi se kao volimo, drzimo za ruke ali malo sutra. Kada se ti okrenes taj balon odleprsa. I opet mi se cini da trebam da te mrzim...

Botanička bašta

Iznad ulaza u kafanu "Botanička bašta" do pre godinu dana je stajala prastara tabla na kojoj je pisalo "Gostionica Botanička bašta". Sada, kada je ta tabla sklonjena odlukom nekog pametnjakovića, jedini autentični element je ostao klozet u kome bazdi kao u fabrici amonijaka. Oduvek sam voleo takve kafane u kojima su svakodnevni gosti lokalni limari, sarači, zlatari i šefovi bakalnica. Za stolom do mog sedi bučna šestorka. Najglasniji među njima traži da mu sviraju neku pesmu iz Hercegovine. — Samo za mene i Ratka Mladića! Gitarista i ujedno šef dvočlanog orkestra koluta očima. — Pa šta onda znaš, samo one vojvođanske? — dernja se serator. Gleda me ravno u oči kao da očekuje moje odobravanje. Načinivši mudar izraz na licu, vraća se...
Odakle sad ovo?

Odakle sad ovo?

Starici izrastao rog na čelu... Xiou Ling, 95-godišnjoj starici iz kineske pokrajine Zhanjiang, izrastao je nasred čela rog dugačak 12 centimetara... Ovo je dosada jedan od najčudnijih slučajeva u svijetu, izjavile su agencije. Nesretnoj ženi rog je počeo rasti od 2003. godine, tako da je iz svake godine postajao sve veći i veći . Doktori ne znaju šta je to što je uzrokovalo ovu pojavu te zapravo samo nagađaju da je riječ o hormonalnom poremećaju. Xiou sada štedi novac a u tome joj pomaže i obitelj, tako da bi brzo trebala na odstranjivanje ovog roga.

Možda i ona pročita 8, Kratke priče

Nekad sam sve svoje pesme i priče čuvao u jednom rokovniku. Kasnije, kad se pojavio kompjuter, počeo sam to da skladištim na hard-disku. Sad je to razbacano i po netu, jer nikad se ne zna kakav virus može da se zapati. Naravno, ima toga i na papiru... No, nije to ono o čemu želim da pišem. Radi se o sledećem. Pre nekoliko godina neke svoje priče sam odštampao na nekoliko stranica. Ona je trebala da otputuje kući, pa eto joj štiva da se edukuje i da joj brže prodje vreme. Papir je bio kopirajući, to jest odmah sam dobio i svoju kopiju koju sam čuvao. Priče su mi bile na onim malim, plastičnim disketama, a diskete kao diskete, da ne kažem plastika kao plastika... Očas posla strada. Tako sam to pogubio pre nego što sam uspeo da ih opet...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top