(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
LEBDENJE
Toliko sam usporena....i mirna.....stvarno čudno za mene. Kao da nisam tu....a tu sam. Znam po tome što mi se obraćaju a ja ni abera ne dajem. Ustvari odreagujem ali tek kada mi se treći put obrate normalnim glasom ili drugi put ako malo zavrište ...kao Cic hahahaha
Kao da lebdim.....što uopšte nije loš osećaj. A nije mi ništa....nisam tužna, nisam prevesela, nisam presrećna, ne kipi iz mene ni ljubav, ni strast.....nisam nervozna ni ljuta, a vala ni nešto umorna, ne boli me ništa...hoću da kažem da ne preovladava ni jedno osećanje...nekako su sva u harmoniji..... lebdim u nekom svom miru onako zadovoljno tiha ....Slušam muziku sa...
