Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Branko Ćopić - Pismo Ziji Dizdareviću...
DRAGI MOJ ZIJO
Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je noć i meni se spava. U ovo gluho doba razgovara se samo sa s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac. Pišem, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kome još putuje kuga s kosom. U svojim noćima s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovorio si o njoj kroz usta svoga junaka Brke. Jednog dana ti si je vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj...
Ubacili ste gvozdenjak od pet dinara u bunar želja i poželeli ste želju. A odole vam odgovara glas. Dubok glas: "Kretenčino! Šta je? 'Oćeš leba bez motike? Razbio/la si mi glavu idiote/tkinjo nevaspitani/a! Hoćeš da ostvariš velike želje za male pare. Nemoj da ti se popnem tamo gore majmune/ice jedan/na!"
Šta vi odgovarate? Kako reagujete?
Не постоји лака дефиниција било чега у животу али вероватно једина универзална која се може изрећи када је у питању однос двоје или више људи јесте да је све што ураде догађај.
Тако је и секс (вођење љубави, свејдно, назовите како желите) догађај.
Догађај који је у исто време и целина и скуп епизода, као серија која прича једну сложену причу.
И, људи обично мисле, и то погрешно, да је оргазам најбитнији део секса.
Греше.
Није.
Најбитнији је део кад долази до првог спајања љубавника.
Оргазам је место самоће јер онај с ким га и због кога га доживљавамо никад није са нама.
Знате онај трен кад се изгубите, прекид филма, тотално замрачење, ватра у мозгу и утроби, код мушарца преостљивост главића, а код жене целе унутрашњности.
То је трен...
Nedostaje mi suma ispod Belog dvora gde smo se nekad sankali,i mrezasta ograda na njenom kraju,koja nas je stitila da ne izletimo na ulicu
... i cesma sa lavljom glavom iznad koje je bila rupa u koju niko nije smeo da gurne ruku ...
Nedostaje mi voznja biciklom oko tek izgradjene VMA,kroz Banjicku sumu skroz do Zvezdinog stadiona...
Nedostaju mi dvorista sa oronulim drvenim ogradama, kroz koje smo brali tek sazrele breskve ...dok nas ne pojuri neki ljuti dedica sa motkom :)
Nedostaje mi miris prvih jorgovana iznad moje kapije koje vise nema :sad2: i secanje na prve ukradene poljupce ispod njih... :rumenka:
Sada su tu neke skupe vile,bazeni i besni automobili,ali se decija graja uopste vise ne cuje a ona mi,kad prodjem tim krajem...
Знам да морам
да те чувам
скривену од погледа у пролазу
и пролазника на улици
још више да те скривам
од оних који су ми близу
који су ту баш сваки дан
и све моје знају
и у све се петљају
Јер,
ти си тајна
и ако те ја не будем чувао
нико неће,
а толико си вредна
да ни реч о теби
не сме на светлост дана
јер,
све може да ти нанесе бол
непотребан и бесмислен
И,
зато те чувам
да бих себе сачувао
јер
нико ме не чује
као што ме ти чујеш
јер
ме нико не гледа
као што ме ти гледаш
Да, зато те чувам
као најтајнију тајну
коју ни себи не откривам
Zaspala je na kauču dok sam se petljao sa jastučnicom u drugoj sobi, i nisam imao srca da je budim. Podmetnuo sam joj jastuk pod glavu i nameravao da je pokrijem mekim kariranim ćebetom, ali mi se ucinilo da to, nekako, ne ide uz tesni, svečani kostim.
Šta sad?
Nisam mali, bilo mi je jasno šta se to dešava između nas, ali dotad je sve ipak išlo po nekom redu. Ono što mi je palo na pamet bilo je prilično preko reda, i uveliko je prelazilo granice pristojnosti.
Hm, kad smo već kod granica, ona je prva izazvala granični incident, zaspavši na mom kauču, pošto se prethodno, mimo bon-tona, pojavila nenajavljeno, kasno, i tako dalje. Dabome. To mi je pomoglo da lakše rešim dilemu.
Pažljivo, kao ekspert za demontiranje paklenih mašina, povukao...
Kad sam je opet sreo
posle pola života
koji je u čekanju protekao
to više nije bila ona
ona nekadašnja lepota
koju sam sanjao i čekao
Sve što sam video
samo je podsećalo na nju.
Ni traga o snu.
Sve što je preostalo
i podsećalo
bio je njen osmeh malo
i pogled njen ne tako plav
već pomalo umoran i ne više bistri.
Ni osećaj nije bio više isti.
Kad smo se poslednji put sreli
u našem zavičaju
bili smo samo prolaznici
koji ne znaju odakle se znaju
i koji više zaboraviše
nego što upamtiše.
Kad sam je poslednji put sreo
život mi se učinio nestvaran.
To više nije bila ona,
to više nije bio moj san
a ni ja nisam bio
kao nekad više.
Eto šta daljine i godine
našim željama učiniše.
Ti,
koja osmehom svojim
nebo bojiš
u pesmama mojim.
Ti,
zbog koje,
svi prijatelji moji
strahuju
za zdravlje moje.
Ti,
koja svoju muku,
koja ne bi mogla
u nijedan ep da stane
Ti,
koja više daješ
nego što primaš.
Ti,
koja, za utešni osmeh.
uvek vremena imaš
i kad radiš
u prodavnici brze hrane.
Ti,
koja se bezočnoj bolesti,
veselom pričom suprostavljaš,
dok čistiš čekaonicu
Doma zdravlja.
Ti.
koja više daješ
nego što primaš
i za moje skitnje
uvek razumevanje imaš
Ti,
tako neobično obična,
koja me neumorno čekaš
u pesmama mojim
Da ne verujem da postojiš,
hladno bi obriso
sve što sam do sad napiso
i ne bih ovu pesmu potpiso
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
Širom svijeta 14. februar je dan rezervisan za zaljubljene, ma koliko godina oni imali.
U ljubavi se uvijek kreće iz početka, pa tako Dan Sv. Valentina, zaštitinika zaljubljenih, za mnoge ljude predstavlja neki novi, srećniji početak, iz koje će se izroditi iskrena ljubav.
Za one čija je veza u toku ovaj, po mnogo čemu poseban dan, je idealna prilika da "njemu" ili "njoj" nešto od srca poklonimo i šapnemo dve magične reči: VOLIM TE.
Zato zaljubljeni pocnite sa pripremom , smisljajte kako da obradujete voljenu osobu.
Do 14 februara imate dovoljno vremena ..
Mračne ekološke prognoze...
Do 2100. nivo mora podići će se najmanje za jedan metar.
Deset odsto svetske populacije, odnosno 600 miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima, biće u velikoj opasnosti da ostane bez mesta prebivališta, upozoreno je na Međunarodnom kongresu o klimatskim promenama.
Najnoviji satelitski snimci i ispitivanja na zemlji ukazuju na to da se nivo mora podiže za tri milimetra godišnje, na globalnom nivou.
Okeani se zagrevaju i šire, a pojačava se i topljenje glečera kao i lednika na Grenlandu i Antarktiku.
Topljenje lednika na Grenlandu je ubrzano u toku poslednje decenije.
Nivo vode na planeti do 2100. mogao bi da poraste i za više od jednog metra upozorio je Konrad Stefen, direktor Kooperativnog...
Tišina... Tišina koju lomi muk... i ja.
Sedim i razmišljam... Čujem kako cigareta gori dok joj nemilosrdno izvlačim dušu...
Nastojim da uhvatim tvoju senku, ona mi je čest gost, ali je nestašna... Ljudsko oko nije toliko refleksno da registruje svaki njen pokret. I svaka noć je ista pred jasnoćom tame. Neko bi rekao, sumorna slika, a ne vidi koliku slobodu ima u njoj. I zašto ljudi jure beskraj, kad je on svuda oko nas... Eto, opet mi je pobegla... senka... ili ono što ja mislim da je bila.
A ja? Sama u sobi, u mraku, u gluvo doba noći, sama u vasioni...
Pitam se, koja je poenta svakog dana. Ako je on isti. Sumoran. Ako se ljudi ne smeju. Ako ne vide vodeni žig koje su ostavile godine na ulicama. Koja je poenta dana, koji neko provede...
Nakon godinu dana u inostranstvu, danas sam otišao u posetu udovici svog najboljeg prijatelja.
Lagao bih kad bi rekao da ne znam šta sam očekivao. Kuća me nije iznenadila, mada mislim da je u živicu zarasla ograda odavno prekoračila svako pravilo primerenog baštovanstva – ne razumem se u cveće, ali čovek ne mora biti profesionalac pa da shvati kako je Celinin ukus po tom pitanju raspojasan. U kući u kojoj sam odrastao, o cvetnim se lejama starala plaćena posluga; i još uvek se slažem da im je u tome retko ko bio ravan. Opet, u poređenju sa Celininim čudovišno preraslim puzavicama, grmovima visine čoveka i kolopletom korenja koje je mrvilo u prah napukle kamenove njene staze; čak je i potpun neznabožac poput mene priznavao da je tim...
(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)
(snimljeno na Savi ove jeseni)
HEJ.......
Hej...jel' ti nekad
misao odletela pod strehu?
Znaš, onako kao vrabac u letu
samo protutnji
ma ne vidiš ga uopšte
tek osećaj imaš da pored tebe prodje
projektil mali voljom vrapčevom vodjen.
A?
nije ti se to desilo?
Naravno....pa tvoje su misli jasne
skoncentrisane, uobličene
iz glave ne izleću
samo ti pametne stvari u nju sleću
a ne k'o ove moje...
što na jato vrabaca liče
Aaaaa.....jel.... ćute tvoje misli?
Ćute.......pa naravno
E, ove moje dživdžanišu
Toliko toroču i svadjaju se
da mi je po nekad haos u glavi
pa to ume da me umori, smlavi.
Je l' su misli tvoje mirne?
mislim....je l' ne skakuću?
Dabome da su mirne
i ti si...
Kad imaš loš dan
razbij sivilo
seti se dana
kad si bio srećan
ako je takvih bilo
Ako te baksuz prati
pa slabo pamtiš
okreni glavu
na drugu stranu
i sanjaj o novom danu
Nedaj da ti sive misli
poslednju nadu izgrizu
i veruj da je ovo
samo još jedan loš dan
u nizu
i da su tvoji srećni dani
tu u tebi
sasvim blizu
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
Neki brodovi plove zauvek
nemirno more im prija vise
od mirne luke
Neki vetrovi lutaju i nikada ne nadju svoj list
Trazeci srecu u tvom oku
tracak nade u bespucu nige svetla
Ostavih sve iza sebe...
neka lutanja,cutnje,slutnje..
Teske misli kojih se boji najgora nocna mora
Volela je snezne kugle,prve pahulje i bele tragove
Decijom radoscu,naivnog srca sirila je krila poput ptice
Letela visoko,videla daleko,ruzicastom bojom bojila mracne haustore duse
Videla je u malom nevidjene lepote sveta...