Japanska mudrost

Japanci imaju izuetno mudre i dubokomislene izreke. Medjutim, ima i takvih koje se trebaju bolje razmotriti, a ne bezrezervno prihvatiti, kao na primer:

“Bolje je biti neprijatelj dobroj osobi, nego prijatelj lošoj.”

-Zasto biti neprijatelj bilo kome, a pogotovo dobroj osobi? Dobrota se treba podrzati. Samo se kukavice plase da podrze dobro, jer nemaju hrabrosti da sprece zlo.

---------

“Kada dobro razmislite, odvažite se da delate. Kada počnete da delate, prestanite da mislite.”

-Delanje bez misljenja stvara besmisleno delo. Treba misliti i pre, i posle i za vreme delanja. Jedino se tako moze sjediniti teorija s praksom, odnosno uciti, napredovati i postici najbolji rezultat.

---------

“Lepi cvetovi ne daju dobro voće.”

-Ova izreka bi bila adekvatnija da se kaze da lepi cvetovi ne daju UVEK dobro voce. U svakom slucaju da ima lepih govora koja ne rezultiraju dobrim delima. Ali, ima i autenticnih koje ne krasi samo lepota cveta, vec i korist ploda.

----------------

“Niko se nikada nije sapleo ležeći u krevetu.”

- Ovde je saplitanje prednost. Ko lezi nije se pomakao s mesta. Onaj ko se sapleo taj se, bar, pokrenuo i otisao dalje.

​

 

[Sanovnik]

Сва мудрост Јапана, умрла је са Јукијом Мишимом. После њега потоп.

 

[sofija06]

Mudrost je sposobnost donosenja najpovoljnijeg, konstruktivnog resenja u svakoj situaciji. Da bi se to postiglo neophodno je sustinsko razumevanje u kojem se u poptunosti oslobodi privida, iluzija i predrasuda. Iako postoje ljudi koji uspevaju u tome vise od ostalih ni jedan covek nije savrsen, pa se i mudracima desi da pogrese.

Razlog tome je sto je mudrost granica izmedju optimizma i pesimizma ili njihova idealna ravnoteza. U zivotu postoji dobro i zlo kao svetlost i tama. U tami pesimizma mnoge stvari se ne vide ili ostanu skrivene, kao sto i blesak optimizma i preterane svetlosti zaslepi. Njihova granica je zdrav razum. Jedino se kroz njega stvari pokazu u pravom svetlu, jer sjedini i jedno i drugo. Time se dobije jasan uvid.

Nije lako uvek ostati na toj granici. Ponekad se ode previsoko, a nekad suvise nisko. Ipak, i to ima svrhu. Kada se opet uspostavi ravnoteza ili vrati na granicu bolje se shvati i visina i nizina ljudskog uma/misljenja ili shvatanja. Zato se uci i kroz dobro i kroz zlo dokle god smo ovde.

 

[Baby Yoda]

-Delanje bez misljenja stvara besmisleno delo. Treba misliti i pre, i posle i za vreme delanja. Jedino se tako moze sjediniti teorija s praksom, odnosno uciti, napredovati i postici najbolji rezultat.
​

U borbi se sve zasniva na memoriji mišića i instiktu. Nema vremena da misliš.

 

[sofija06]

U borbi se sve zasniva na memoriji mišića i instiktu. Nema vremena da misliš.

Pod delanjem se podrazumava rad u normalnim okolnostima. Svest se sastoji od razlicitih nivoa. Svesni nivo je um. Za njega je karakteristicno misljenje. Nesvesni su osecanja i instinkti. Svestan covek ima ego (ja ili identitet). On mu daje sposobnost da bude svestan sebe, a kroz sebe i svoje okoline. Zbog toga mi funkcionisemo kroz svesni nivo ili um.

Medjutim, u ekstremnim situacijama i uzbudjenjima kao npr. afekt, borba, panika itd. svesni nivo se povlaci, jer ga preplave instinkti/nagoni/osecanja. U zivotnoj opasnosti se aktivira Telesna svest. Organizam je spreman za odbranu/samodbranu tako da dolazi do promenjenog svesnog/telesnog stanja koje se naziva fight-flight-freeze reakcija. To stanje traje dok ne prodje opasnost posle cega um, opet, uspostavlja ravnotezu.