Знате шта сам написала у претходном тексту. Знате и шта сте ви писали у коментарима. Свима хвала, укључујући и оног једног што ме је похвалио како кукам као већина (Извињавам се ако нисам довољно тачно парафразирала, вјерујем, ипак, да ћеш се препознати). Хвалa вам свима што сте ме ментално ошамарили и шутнули ме (исто тако ментално) у мало ниже од лумбалног дијела кичме. (Додатно појашњење: Имали сте најбољу намјеру да ме менталним шамарањем натјерате да се тргнем) Елем, синоћ ме је пробудило дисање. Моје сопствено. Није баш било нормално. Заправо, не да није баш било нормално, него није било нормално уопште. Да не причам у детаље звали смо хитну (срећа па је М био будан, тренутно сам јако захвална за његову навику да до ситних сати гледа ТВ), ови су дошли одмах (чим се спомене моја основна дијагноза, долазе. Хвала и њима што су били дивни). Мјере ниво кисеоника у крви. Оно чудо што се ставља на прст показује неки број који очигледно није задовољавајући. Мјере ми шећер. 2,7. Констатују хипогликемијску кризу и пакују ме у возило ХП. Стављају ми маскицу са кисеоником, само да ми регулишу дисање. Оке, мислим се, ништа страшно. И инфузија. Физиолошки раствор. Ах, то је само слана вода, опет ништа страшно. Стижемо у хитну, укључују Рингеров раствор. Питам шта је то, кажу витамини и електролити, да те мало повратимо. Дисање се већ смирило, само да ово исцури, да се наспавам и да сутра ујутру нормално доручкујем, биће све ОК.
КАД ЈА ТАМО А ОНО МЕЂУТИМ
Дође доктор, чини ми се Игор, ал' не држите ме за ријеч, и креће испитивање. Како се осјећам, да ли је у протекла 24 сата било неуролошких испада, несвјестица, мучнина и осталог... И ту ме нешто натјера да му кажем да ми је већ помало мука од литара кафе и климе. Јој кад крену тек онда са питањима. Е сад, ја сам због моје основне дијагнозе научена (и добро је што је тако) да се доктор не лаже и лијепо сам му испричала и колико (не) једем и колико (не) спавам и колико ми апсолутно сви говоре да мало станем и не упропаштавам се и колико их најчешће слушам само ради реда.
НИШТА МИЛИЦЕ, ВОЗИМО ТЕ НА НЕУРОЛОГИЈУ
Можда си у испаду мултипле склерозе, треба неуролог да те прегледа. Али ајде прво да урадимо ЦРП, за сваки случај. Да смо испунили формалности око короне. Гледам на сат. 4 и нешто. Аха, дежурном неурологу на УКЦ ће ме одвести. Океј. ЦРП стиже, добар. Тииии нуууу ниииии нуууу... Не жури се нама никуд, ја већ и нормално дишем и све, али из неког разлога пале ротацију. Ајде добро, није моје да зановијетам. М сједи поред мене и грицка нокте (колико не волим ту његову навику ви немате ни идеју). Стижемо на неурологију, игром случаја моја докторица дежурна. Детаљан неуролошки преглед, све уредно, али моја докторица је сасвим свјесна какве проблеме ја себи правим. ,,Сестро, дођите. Милици треба да се извади крв. Сад ћу написати упут за хитну лабораторију." Не знам колико су ми крви попили, мислим 4-5 епрувета. И однесе сестра у лабораторију. Оставе ме у болници док не буду готови налази, укључе још једну физиолошку (немам појма зашто) и ја заспим.
ДИНГ ДОНГ! НАЛАЗИ!
Мислим да је негдје око шест било кад сам почела да паничим зато што морам да дођем кући, истуширам се, спремим и стигнем на посао до 8. Међутим, улази докторица и каже: ,,Нећеш ти, драга моја, никуд осим на боловање мјесец дана најмање!"
Како? Зашто? Шта је било?
,,Било је то, Мицо моја, да ти је шећер у хитној био мањи од 3, да Д витамина не да имаш мало него га немаш скоро никако, да ти је жељезо ниско и ја бих те наредних 7 дана само џигерицом хранила...
И ту покушам да окренем на шалу. ,,Па мени све ниско, шта је ово?"
Докторица ме само погледа. ,,Није ти све ниско, ево, кортизол и ензими јетре су ти повишени."
ПЉАС
Шамар реалности. Не можеш, Милице, више како си навикла.
Није ми баш пријатно знати да сам саму себе упропастила оволико.
Прогутам кнедлу. ,,Докторице, ако мене моје скромно знање о медицини не вара, све је ово рјешиво. Јесам ли у праву?"
,,Јеси, Милице, само ће ти требати много стрпљења и одмарања."
,,Добро, породична докторица ми је поподневна смјена тако да одмах послије подне идем да отворим боловање, мада ћу одмах да јавим на посао да ме не рачунају од данас. Друго, идем на пијацу да набавим воћкице и поврћкице, џигерицу, сва могућа чудеса од меса, да некако изгурам то жељезо. Апропо ензима јетре, чула сам да то може да се ријеши неким биљним капима, то може у биљној апотеци да се купи. Не бих да уништавам желудац хемијом ако није неопходно. За Д витамин сунце и таблетице. Само не знам шта ћу са кортизолом."
,,Видиш како можеш да будеш паметна кад хоћеш. За ензиме покушај са тим биљним капима, ако не буде ишло тако мораћемо неку хемију да искористимо. Што се тиче кортизола само редовно спавај, једи и одмарај. Крећи се и диши. Требало би и он да дође у нормалу кад се мало примириш. У сваком случају, дијететски режим би ти био користан, или, ако баш хоћеш, обавезан."
,,Докторице, ја обећавам да ћу режима да се придржавам од поподне. Сад ћу да натјерам М да ме води негдје на доручак. Да доведемо и шећер гдје му је мјесто."
ПОСТ СКРИПТУМ
У овом тренутку сједим у дневном боравку, једем воћкице и набадам овај текст по мобилном. Боловање сам отворила, одлучила да сваког јутра рано идем у шетњу да дишем и хватам јутарње зраке сунца, проводим вријеме читајући, пишући, слушајући добру музику, и да, што М каже, одмарам своју душу.
Грлим вас пуно и извјештаваћу вас како тече моја битка са повишеним и ниским вриједностима крвне слике.
<3
КАД ЈА ТАМО А ОНО МЕЂУТИМ
Дође доктор, чини ми се Игор, ал' не држите ме за ријеч, и креће испитивање. Како се осјећам, да ли је у протекла 24 сата било неуролошких испада, несвјестица, мучнина и осталог... И ту ме нешто натјера да му кажем да ми је већ помало мука од литара кафе и климе. Јој кад крену тек онда са питањима. Е сад, ја сам због моје основне дијагнозе научена (и добро је што је тако) да се доктор не лаже и лијепо сам му испричала и колико (не) једем и колико (не) спавам и колико ми апсолутно сви говоре да мало станем и не упропаштавам се и колико их најчешће слушам само ради реда.
НИШТА МИЛИЦЕ, ВОЗИМО ТЕ НА НЕУРОЛОГИЈУ
Можда си у испаду мултипле склерозе, треба неуролог да те прегледа. Али ајде прво да урадимо ЦРП, за сваки случај. Да смо испунили формалности око короне. Гледам на сат. 4 и нешто. Аха, дежурном неурологу на УКЦ ће ме одвести. Океј. ЦРП стиже, добар. Тииии нуууу ниииии нуууу... Не жури се нама никуд, ја већ и нормално дишем и све, али из неког разлога пале ротацију. Ајде добро, није моје да зановијетам. М сједи поред мене и грицка нокте (колико не волим ту његову навику ви немате ни идеју). Стижемо на неурологију, игром случаја моја докторица дежурна. Детаљан неуролошки преглед, све уредно, али моја докторица је сасвим свјесна какве проблеме ја себи правим. ,,Сестро, дођите. Милици треба да се извади крв. Сад ћу написати упут за хитну лабораторију." Не знам колико су ми крви попили, мислим 4-5 епрувета. И однесе сестра у лабораторију. Оставе ме у болници док не буду готови налази, укључе још једну физиолошку (немам појма зашто) и ја заспим.
ДИНГ ДОНГ! НАЛАЗИ!
Мислим да је негдје око шест било кад сам почела да паничим зато што морам да дођем кући, истуширам се, спремим и стигнем на посао до 8. Међутим, улази докторица и каже: ,,Нећеш ти, драга моја, никуд осим на боловање мјесец дана најмање!"
Како? Зашто? Шта је било?
,,Било је то, Мицо моја, да ти је шећер у хитној био мањи од 3, да Д витамина не да имаш мало него га немаш скоро никако, да ти је жељезо ниско и ја бих те наредних 7 дана само џигерицом хранила...
И ту покушам да окренем на шалу. ,,Па мени све ниско, шта је ово?"
Докторица ме само погледа. ,,Није ти све ниско, ево, кортизол и ензими јетре су ти повишени."
ПЉАС
Шамар реалности. Не можеш, Милице, више како си навикла.
Није ми баш пријатно знати да сам саму себе упропастила оволико.
Прогутам кнедлу. ,,Докторице, ако мене моје скромно знање о медицини не вара, све је ово рјешиво. Јесам ли у праву?"
,,Јеси, Милице, само ће ти требати много стрпљења и одмарања."
,,Добро, породична докторица ми је поподневна смјена тако да одмах послије подне идем да отворим боловање, мада ћу одмах да јавим на посао да ме не рачунају од данас. Друго, идем на пијацу да набавим воћкице и поврћкице, џигерицу, сва могућа чудеса од меса, да некако изгурам то жељезо. Апропо ензима јетре, чула сам да то може да се ријеши неким биљним капима, то може у биљној апотеци да се купи. Не бих да уништавам желудац хемијом ако није неопходно. За Д витамин сунце и таблетице. Само не знам шта ћу са кортизолом."
,,Видиш како можеш да будеш паметна кад хоћеш. За ензиме покушај са тим биљним капима, ако не буде ишло тако мораћемо неку хемију да искористимо. Што се тиче кортизола само редовно спавај, једи и одмарај. Крећи се и диши. Требало би и он да дође у нормалу кад се мало примириш. У сваком случају, дијететски режим би ти био користан, или, ако баш хоћеш, обавезан."
,,Докторице, ја обећавам да ћу режима да се придржавам од поподне. Сад ћу да натјерам М да ме води негдје на доручак. Да доведемо и шећер гдје му је мјесто."
ПОСТ СКРИПТУМ
У овом тренутку сједим у дневном боравку, једем воћкице и набадам овај текст по мобилном. Боловање сам отворила, одлучила да сваког јутра рано идем у шетњу да дишем и хватам јутарње зраке сунца, проводим вријеме читајући, пишући, слушајући добру музику, и да, што М каже, одмарам своју душу.
Грлим вас пуно и извјештаваћу вас како тече моја битка са повишеним и ниским вриједностима крвне слике.
<3
Poslednja izmena:
drži se uputa dr i svako dobro, brz oporavak! 
