Crveni organdin boli
kao neizrečena želja
kao cvet maka uveo u pupoljku
kao dodir koji skoro pa može pa da se oseti
kao miris badema i vanile
izgubljen negde u daljini
kao grozničavi san
ne odsanjan
kao želja koja ostaje da izludi
kao bes
kao bol
kao ludilo
da me tera da se borim sa vetrenjačam
da budem lud
i opet iznova
i iznova pokušavam
kao sluluda želja da dođem ti pred vrata
i sedim tu dok mi ih ne otvoriš
da me ili uzmeš da budem tvoj
ili od tog ogandina mi sašiješ pokrov
jer bez tebe sam mrtav
ubila si me
dušu mi izčupala
i bacila negde
da je neko drugi ugazi
sad čekam da mi je vratiš
da me vratiš u život
svojim dahom
kao slomljenu lutku
da me sastaviš opet
da li čekam uzalud?
