У сенци душе...

  • Začetnik teme Začetnik teme Mika
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ако веч газиш моја осечања, учини то голим стопалима,
осети и ти,
када се проток крви заустави,
колико боли.
Ако се веч смејеш иза мојих леџа,
уради то достојанствено,
огледај се с осмехом у огледалу,
и настави као да се ништа није догодило.
Ако ме веч лажеш,
уради то искрено,
лажи и себе,
обечај си....и не испуни.


M.

1611247030486.png
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
Ko maršira? Ko ide?
Znam slatku buku zemlje koja krcka,
nevini vrisak noći,
zato što si rođen u zoru,
i zato što si svojom smrtnom rukom milovao
nežno tvrdoglava tigrova koža,
moja bučna krv bila je rasprsnuta od radosti,
tvoj novi front,
Izgledala sam tako zlatno,
sunce se usudilo da ide dalje,
od tebe,
za tebe,
da ti uvek dajem njegovu blistavu strast,
radosno telo koje upija vlažna jutarnja svetla,
i lije još nasmejanije, šarenije,
kasno u podne,
nežni krug sunca.
Bio si ljubav, sudbina,
krajnja lucidna ljubav
na poslednjem rođenju,
tvoje smrtno telo,
tvoja besmrtna duša,
poljubiše dva topla krila.

M.
 
Suze ne dodiruju zemlju,
dodiruju korene zvezda,
samo će bol dodirnuti nebo,
mesec krije ranu,
puna bola, nezasitna,
samo rana razume ranu,
ukorenjena svetlost u tami,
brodovi sa imenima koja nisu na koricama,
brodovi ludila sidre se kraj tvojim nogama,
večnost nikad ne spava,
beskonačnost stalnog pada,
upadamo u sebe, kroz sebe,
da bi se odbili od dna naših tela.
Otvaram vrata pustinje,
pustinja je livada,
livada je u meni,
sećam se svakog jutra,
rukama zore
da sagradim svoju malu kulu od karata.
Ruke zore su čežnja,
dodir je voda,
umiremo od žeđi.
Otvaraš vrata na livadi,
livada raste u pustinji,
pustinja je u tebi,
sećaš se svake noći,
svaki list je komad tvoje senke,
izgubljeni list koji odbija da veruje,
kao da zaboravljaš da svaki list ima koren,
zato lutaš,
odavde do ko zna gde,
umesto da cvetaš na mojim grudima.

M.
 
Između noći i jutra
(odlomak)

Budi tiho, moje srce, dok zora ne svane;
Budi tiho i prati moju priču;
Još jučer moje misli bijahu barka što
Plovi uzburkanim morem, koju vjetrovi
Bacahu od jedne zemlje do druge.
U mojoj barci nije bilo ničeg osim sedam
Vrčeva napunjenih duginim bojama; i dođe
Trenutak kada postadoh umoran od lutanja Površinom morskom, i rekoh
Sebi: "Vratit ću se s praznom
Barkom mojih misli u luku na
Otoku gdje sam rođen."
Pripremao sam se bojeći svoju barku žuto
Poput zalaska sunca, zelenom poput srca
Proljeća, modro poput neba, crveno
Poput anemone.
A na jarbolu i
Na kormilu nacrtao sam čudnovate figure
Što plijenile su pažnju i zbunjivale Oko.
Kada sam zgotovio svoj posao, barka
Mojih misli doimala se kao proročanska vizija, Ploveći kroz dva beskraja;
Morem i nebom.


Halil Đubran
 
Noćna pesma

Noć je utihnula i u nedrima mira
Skrivaju se snovi
Hita mesec, mesec sa očima
Što tragaju gde su dani
Hajde Kćeri polja da pohodimo
Vinograd ljubavnika
Možda ćemo vinom da ugasimo
Strast što je uzavrila
Slušaj kako slavuj u poljima
Toči svoje melodije
U prostor na čijim je brežuljcima
Mirisni dah bazilike
Ne plaši se devojko jer zvezde
Znaju priče čuvati
I noćna magla što pokriva vinograde
Ume tajne sakriti
Ne plaši se jer demonica
U svojoj čarobnoj pećini
Spava omamljena, skoro nevidljiva
I za topoline oči
Kralj demona dolazi i zatim odlazi
A ljubav ga ne napušta
On je zaljubljenik kao i ja i ne može otkriti
Uzroke svojih jada.

Halil Džubran
 
Kada ti zafale reči za nekoga,
onda pomisli koliko si ti falio toj osobi,
pa je ispijala tvoje reči, do zadnje kapi,
kada ti zafali vremena,
onda pomisli koliko je vreme značilo njoj,
pa je grabala tvoje, koliko je mogla,
kada ti zafali ljubav,
onda pomisli koliko je ona trpela,
i hranila se tvojom ljubavlju, kao prosjak korom hleba,
kada te telo zaboli od nedostajanja,
onda pomisli sa čime se ona mirila,
i krala mrvice tebe.
A šta ako ti ta štetočina zafali?

M.

e689f2598ef2673b9454588f52ff6cca.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top