Ja sam žena lavica i ratnica, gorska vila, pahuljica i kraljica. Sve istovremeno! Ja sam hrpa suprotnosti, sve sam ono što si sanjao, ali i verovao da je nemoguće pomiriti u postojanju jednog tela i duše, jednog bića. Ja sam žena iz tvojih snova, a nisam san. Ja sam stvarna, od krvi i mesa, sa svim svojim manama i vrlinama
i hodam ovom javom svaki dan u nadi da ćeš me prepoznati.
Nisam stara, ali sam staromodna. Upravo zbog toga, dosta mi je ovih pomodnih muškarčića, kvazi muškaraca. I ovih što hodaju bez pameti nabildanih mišica s trbuhom od pločica. Ovih bez manira, pa čak i bez osnovnog kućnog vaspitanja. Dosta mi je filozofa i raznoraznih mudrijaša koji bi da svoju fizičku kržljavost kompenzovali isključivo bildovanjem sive mase, pljujući po svemu i svakome. Meni treba neko ko će me na rukama moći nositi doslovno, a ne figurativno - samo na jeziku.
Istovremeno, treba mi neko za koga reč „džentlmen“ nije tek jedna od reči engleskog jezika ili još gore, tek skup, samo za publiku, izvežbanih radnji i pokreta. (Uvek će mi više značiti kad mi iz ljubavi i poštovanja kaput pridrži u kućnom hodniku, gde to osim vešalice i mene niko neće ni videti, nego pred masom ljudi ispred garderobe pozorišta. Iako ću ti, sasvim sigurno, zameriti oboje, ako to ne učiniš.) Treba mi neko u čijim venama je džentlmenstvo optimalno izmešano s muževnošću
i njima teče sasvim prirodno baš kao i eritrociti i leukociti, dajući vlasniku moć ležernog vladanja manirima i snagu muškosti - istovremeno.
Treba mi neko ko će razumeti izgovorenu reč i misao. I ne samo to, nego neko ko će znati čitati i slušati između redova, pogotovo onda kad je to više nego važno i potrebno. Neko ko će znati reći taman onoliko koliko treba i iz koga neću morati čupati svaku svakcijatu reč. S druge strane to je neko s kim mogu komunicirati i ćuteći, bivajući samo u istom prostoru. Neko ko će mi dodirom reći stotinu reči i u čijem oku ću pročitati hiljade nikome do tad ispričanih priča. Da, to je on - Muškarac
u celosti, u svim aspektima svoga bića. To tražim i ne prihvaćam nikakav poluproizvod.
Moje ti se reči čine okrutnima ili barem previše zahtevnim? Misliš da sam gruba, egoistična i hladno proračunata? Ne! Nisam! Možda samo malo brutalno iskrena . U stvari, štedim vreme koje se danas uobičajeno troši na lamentaciju dobro upakiranih praznih prica i niceg konkretno. A ja, ja želim vrlo konkretnog čoveka i muškarca.
Uostalom ni ti ne želiš da ja budem trokrilna ormarka (jer ne tražiš regal za spavaću il’ dnevnu sobu). Ne želiš ni da sam anoreksična… strasilo pobeglo iz obližnjeg vinograda, jednako kao ni glupa guska zalutala u magli, ili kokos što kljuca zbog kljucanja, a ne zato što je ugledala zrno. Znam da i Ti očekuješ da dođem kao žena u svoj punoći tog značenja i sa svim obeležjima ženstvenosti. Zar ne?
Tako i ja želim kompletnog muškarca u svoj njegovoj muževnosti. I baš me briga koliko njih i ko će sve reći da živim u pogrešnom vremenu i budna sanjam gajeći iluzije, jer takvi ne hodaju zemljom. Jednostavno, nije me briga, jer oni ne znaju da taj Moj Čovek, jedan i jedini, negde postoji, samo što ja još ne znam gde tačno.
Dosta mi je fake macho mana što beže i pre pojave prve prepreke. Dosta onih hibridnih hrabrica, a u stvari bezkičmenih poslušnika i dodvorica što zaklon traže zbog pucnja prstima. Dosta mi šupljih hvalisavaca, moćnika bez kulture i pameti, jednako kao i velikih tajkuna i poduzetnika što nemaju ni za kafu.
Da, rekoh već, staromodna sam. I ne, nisam ni lenja, ni nesposobna, ni škrta, ni egoistična... I nije da ne želim i ne znam pomoći. Ali, ovo ovako više neću, ni slučajno, ni zabunom. Dosta mi je! Ta, Ja sam Žena
I nije da nemam za kafu. Imam i za kafu i za večeru i za krstarenje po Pacifiku, ali nije na meni da plaćam. Ja sam Žena!
I nije da ne znam odšrafiti i zašrafiti sijalicu, zabiti ekser, promeniti gumu na autu, staviti lance za sneg ili čak nacepati drva. Znam sve to, ali neću, jer nije na meni. Ja sam žensko!
I nije da ne znam i ne mogu nositi probleme i svoje i njegove i s posla i još od pola komšiluka. Znam i mogu. I ne samo nositi nego i rešiti. Ali, neću! Ne više! To je njegov posao. Možda njegov i Božiji?! Ne znam, briga me! Ali, ne moj! Ja sam Žena!
On treba nositi i moje i svoje brige. Ne i od pola komšiluka, ali naše - da. On je taj koji će me u čelo poljubiti dok mi govori: „Ne brini ljubavi, ja ću to rešiti.“ On je taj što će me potom dlanom po dupetu nežno pljesnuti, samo da odagna moje sumnje, bojazan i sve tamne sene, jer kroz taj gest i u vragolastom sjaju njegova oka, ja ću tada znati pročitati: „Ne brini mila, zbog tebe malim prstom leve noge, onako usput i carstva bih rušio!“ I on će to znati i učiniti, a ja ću ga dočekati s osmehom i bogato nagraditi onako kako samo Žena to zna i može.
I nije da nemam novaca. Imam i za struju i za vodu i za mobilni telefon i za parfeme i za cipele i za novi auto. Imam, ali nije na meni da na to trošim. Na meni je da gradom prošetam cipele visokih potpetica koje sam kupila onim novcima što mi ostavljaš za „nek’ mi se nađe“. Na meni je da ih pokažem priateljici kad budemo sedele na kafi i to onako ženstveno podižući nogu i zavrtivši stopalom kako samo ja to znam. Tako da, ako slučajno budeš prolazio i video taj gest i ne budeš mogao odoleti, već sa uskipelom strašću gonjen morao uleteti, uz neku pricu od stola me oteti, do toaleta kafića me odvesti, snažno uza zid pritisnuti i strastveno obljubiti. A ja ću, sretna i zadovoljna, istom žestinom ti uzvraćati i samo se smeškati, jer…
Ti si Muškarac, a Ja sam Žena!
A ti, ako to ne možeš shvatiti i prihvatiti, onda to nisi Ti! Jer samo Ti ćeš znati da sam to Ja, Žena sa veliko „Ž“!
Pitanje je samo hoćeš li imati hrabrosti za mene?! A trebalo bi, ako si ti - Ti!
Na Muškarcu je, a to si Ti, da nosi i moje i svoje i naše brige, bilo koje, bilo kakve i bilo kolike. Ne na meni, jer Ja sam Žena!
I da znaš i na meni je težak i velik zadatak. Možda najteži?
Na meni je, naime, da budem Tvoja i samo Tvoja i samim tim, na meni je da Te učinim srećnim… Srećnim Muškarcem!
(A Ti? Ti najbolje znaš da - biti ta i takva Žena, Tvoja Žena, ni najmanje nije lak i jednostavan zadatak...)
...i ja sam baba 
