Svinjac

U toru punom lažljivih , smrdljivih obećanja ,
Zbijeni i zgureni preživamo još jedan dan.
Popili smo ustajalu vodu ,pojeli crvljive pomije.
Sada ležimo i podrigujemo podnevni san.

Jutrima zajedno izvetrelu kafu srčemo,
Dok se medjusobno vredjamo i psujemo.
Lepe li umetnosti zajedničkog srkanja !
Cvetna rodovska zajednica tako upotpunjuje!

U toru punom gadnih , namernih provokacija
Vrata nam se često i oštro u rebra zabijaju.
To prijatelji su zajednički , mirisni prijatelji
Što dolaze kafu sa nama da posrču.

Kako je lepo podeliti sebe na mnoštvo delova :
Svakom po sočan deo pripada.
Kako je lepo postojati da bi te drugi gazili.
I dok povraćaš istinu ,
Ti , dakle, postojiš.....

U toru punom nepotrebnih , gnusnih zabadanja,
Zbijeni i zgureni,
Preživamo jos jedan dan.

II

I pale su dve ruke,
Dve sasušene grane
Niz telo.
"Boli me" kažeš
"Vrisnuo bih , ali me je sram."

Plačeš,
Ali krvave suze su to
Što ti se na usne lepe.
"Samo ti vrišti"
Govori neko
"Jake nam opne , navikli smo."

I čemer ti iz vena krene,
Poteče besno niz dlanove,
A prsti suvi tiho zadrhte
I vrisneš jako,
A u lice ti se saspe
Gomila otkinutih ušiju.


Z.D.

 

[krompir 2.1.]

Ako ti draga Z. nemas oklop protiv svinja a ko ima?

Pa ovako ni Orvel ne bi opisao trenutak u kome pisemo... kratko i hebitacno


A opet, izmedju redova pomija, moze ne nanjusiti optimizam koji nikako da te napusti.
I to je dobro. Tvoj duh nije samo neki oblak prasine

 

[Neprilagođena]

Ako ti draga Z. nemas oklop protiv svinja a ko ima?

Imam oklop.