U selu odakle su moji roditelji, živeo je jedan večiti dečak.
Izgledao je fizički zdrav, ali je ostao na nivou deteta. Imao je jako slab
fond reči. Odrastao čovek, dete. Nije mogao sam o sebi da brine. Kada
su mu roditelji umrli, celo selo je o njemu brinulo. Drugari koji su se sa
njim igrali dok su bili deca, nisu mogli da brinu o svojim porodicama, a
da njega zapostave.
Nije išao u školu, ali je bio socijalizovan. Nije se razumeo u novac, ali
nije bilo ni onih koji bi se ogrešili tako što bi ga prevarili. Nije voleo ništa
da radi. Barem ne na onaj način, kako mi rad vidimo. On je voleo da
hvali ljude. Išao bi po selu nasmejan i pričao ko mu je šta pomogao i
učinio za njega. Radovao se i tu dečiju radost je delio.
Imao je porodičnu kuću i imanje koje su drugi radili, a od čega je i on
imao koristi.
Ljudi vole da pomažu jedni drugima. Bilo da se njihov ego brčka u
zahvalnosti ili da samo osećaju radost duše. Ali to nekako teže ide ako
se nismo zajedno igrali. Ako smo jedni drugima stranci. Kada se
zaključamo u stanove i ne znamo da li nam je prvi komšija gladan,
niti on zna kako smo mi.
Odrodili smo se, odvojili od onih sa kojima smo odrastali, posekli smo
sebi korenje i onda se pitamo, kako smo postali ovakvi.
Prirodno je za čoveka da odraste u manjoj sredini, da se poveže sa
ljudima oko sebe i da mesto boravka ne menja. Tada svi postanu jedna
velika porodica i povezani su kroz ceo život.
Neka se rod ponovo srodi.
Hristos se rodi!
Izgledao je fizički zdrav, ali je ostao na nivou deteta. Imao je jako slab
fond reči. Odrastao čovek, dete. Nije mogao sam o sebi da brine. Kada
su mu roditelji umrli, celo selo je o njemu brinulo. Drugari koji su se sa
njim igrali dok su bili deca, nisu mogli da brinu o svojim porodicama, a
da njega zapostave.
Nije išao u školu, ali je bio socijalizovan. Nije se razumeo u novac, ali
nije bilo ni onih koji bi se ogrešili tako što bi ga prevarili. Nije voleo ništa
da radi. Barem ne na onaj način, kako mi rad vidimo. On je voleo da
hvali ljude. Išao bi po selu nasmejan i pričao ko mu je šta pomogao i
učinio za njega. Radovao se i tu dečiju radost je delio.
Imao je porodičnu kuću i imanje koje su drugi radili, a od čega je i on
imao koristi.
Ljudi vole da pomažu jedni drugima. Bilo da se njihov ego brčka u
zahvalnosti ili da samo osećaju radost duše. Ali to nekako teže ide ako
se nismo zajedno igrali. Ako smo jedni drugima stranci. Kada se
zaključamo u stanove i ne znamo da li nam je prvi komšija gladan,
niti on zna kako smo mi.
Odrodili smo se, odvojili od onih sa kojima smo odrastali, posekli smo
sebi korenje i onda se pitamo, kako smo postali ovakvi.
Prirodno je za čoveka da odraste u manjoj sredini, da se poveže sa
ljudima oko sebe i da mesto boravka ne menja. Tada svi postanu jedna
velika porodica i povezani su kroz ceo život.
Neka se rod ponovo srodi.
Hristos se rodi!
