Detroit, najveći grad američke države Mičigen i najveći grad na američko-kanadskoj granici, sagrađen je za 1,8 miliona stanovnika,
a danas ima manje od 630.000... Decenijama je bio sinonim automobilske industrije, obilovao je dobro plaćenim poslovima u pogonima
fabrike automobila, sve dok fabrike nisu premeštene u neke druge zemlje gde su i zemljište i radna snaga neuporedivo jeftinije. Danas
je Detroit samo bleda senka prošlosti, grad iz koga su otišli svi koji su mogli...
"Uzroke možete tražiti u svemu. U smrtonosnim neredima, u naftnom embargu, rasizmu, naglom širenju predgrađa... Razloga ima previše"
- kažu oni koji su ostali. "Uništenje grada je poput kancera. Ako se ne odstrani i ne uništi u korenu, proširiće se i sve će ubiti..."
To što je grad napušten u tolikoj meri je najveći problem Detroita. U nekim ulicama i kvartovima vlada - tišina... U njima zaista nema ni žive
duše. Čitavi kvartovi su napušteni, mnoge kuće su opljačkane, napuštene, ili samo zapuštene. Za kratko vreme grad je postao poznat po
kućama koje se prodaju po najnižim cenama, neverovatno jeftino, za svega nekoliko stotina dolara.
Kako su ljudi napuštali grad, tako su za sobom ostavljali svoje kućne ljubimce, koji su kasnije bili napušteni i od onih koji su ostali da žive u
gradu, jer nisu imali čime da ih hrane. Procenjuje se da gradom trenutno lutaju opasni čopori oko 50.000 pasa, koji predstavljaju ogromnu
opasnost za građane.
Suludo bi bilo i da pomislimo da posetimo ovaj grad, jer se Detroit danas nalazi na spisku PET po život najopasnijih gradova u svetu (Meksiko
Siti, Detroit, Lima, Nju Delhi, Memfis) u kome su svakodnevni zločini, pljačke, seksualni napadi, ubistva provale i droga postali "milje" grada...
Francuski fotografi Iv Maršan i Romen Mefre u knjizi "Ruševine Detroita" svojim fotografijama su dokumentovali propadanje ovog američkog
grada. Fotografije su dokumenta urušavanja zgrada Detroita u trenutku vremena. Ruševine su simbol i obeležje ovog vremena i promene u
njemu, isečak istorije u stagnaciji...
Stanje propasti je prirodno i dešava se kao rezultat istrošenosti u toku neke ere i pada nekog carstva.
Krhkost i vreme protiču brzo, dovode nas do toga da ih posmatramo sa osećanjem kao da to činimo poslednji put... uplašeni i zapitani o
prolaznosti nas samih u prolaznosti svega oko nas...
