Na crvenom baršunu susreta – rastanak.
Legao je kao sneg - lagan i tužan.
Povlačeći se iza straha,
Nećemo znati koliko je ljubav hrabra,
Nećemo znati koliko je ljubav opasna.
Nećemo znati koliko je ljubav lepa,
Da je svaki trenutak kao umiranje,
Zaobilazeći grebene ljubomore i ljutnje,
Preživljava oluje besa,
Nećemo znati koliko je ljubav nežna.
I u tišini zvonke zore,
Na granici između sna i jave,
Igra se sa sudbinama i stvara večnost,
Ali mi ne čujemo orkestar zvezde
Na nebu, u sjaju tišine,
Povlačeći se iza straha,
Nećemo znati koliko je ljubav laka.
Sve nestaje a da nije ni nastalo.
Legao je kao sneg - lagan i tužan.
Povlačeći se iza straha,
Nećemo znati koliko je ljubav hrabra,
Nećemo znati koliko je ljubav opasna.
Nećemo znati koliko je ljubav lepa,
Da je svaki trenutak kao umiranje,
Zaobilazeći grebene ljubomore i ljutnje,
Preživljava oluje besa,
Nećemo znati koliko je ljubav nežna.
I u tišini zvonke zore,
Na granici između sna i jave,
Igra se sa sudbinama i stvara večnost,
Ali mi ne čujemo orkestar zvezde
Na nebu, u sjaju tišine,
Povlačeći se iza straha,
Nećemo znati koliko je ljubav laka.
Sve nestaje a da nije ni nastalo.