Stvarno me, veoma, zanima razmišljanje, razumevanje, značenje i tumačenje kolega/ca filozofa, klasičnih filologa, naročito teologičara, naravno da pod tim izrazom ne želim i neću da oslovljavam samonabudžene, anahronične i aporetične teologe, oni se ne bave teološkom naukom već isključivo i samo apologetikom, brane ono što zdravim (raz)umom nije rasvetljeno i zato je neshvatljivo i za obrazovane ljude neprihvatljivo, tih filozofskih izraza... Na kraju, neka to svi upamte i znaju, naravno onako kako to dolikuje intelektualcu koji je ceo život u celosti, dabome, posvetio tome, ću sve to da apsolviram onako kako ti veoma teško razumljivi, još teže prevodljivi na sadašnje. moderne, jezike, zaslužuju … Sada ću, onako na brzaka, kao uspavanku...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ako te ikada budem sreo..
Ako te ikada budem sreo
sasvim dovoljno daleko od mene
a opet sasvim dovoljno blizu u meni
Sacekaj ždralove da odu na jug
Sačuvaj nadanja da opišu krug
Ne reci nikad da biću ti drug
Ako te ikada budem sreo
sasvim dovoljnu nalik na mene
a opet dovoljno drugačiju od sebe
Oprosti što je trajalo dugo
Uprosti godine prelivene tugom
Zaboravi da nisam te menjao drugom.
Ako te ikada budem sreo
sasvim dovoljnu za obična jutra
kao stvorenu za jučerašnje sutra
Zaigraj bezbojne tišine u meni
Nacrtaj arabeske na morskoj peni
u moru dubine virove pokreni
I reci
Ako me ikada budeš srela..
ko jedna duša iz dva dela
što teži ponovo da bude cela
hoćeš li biti vlažna i vrela?
21. maj 2015. u 04.20
Mucnina i povremeno povraćanje mi se javiloa pre 6 meseci dok sam radio u jednoj firmi, mucnina je bila konstantna, dao sam otkaz misleći da je od posla. Mučnina nije bila toliko konstantna posle ali bila je prisutna. Sve sam to ignorisao do trenutka kada se pojavio bol (probadajući) jači malo ali podnošljiv, prvo ulevom donjem delu stomaka, sutradan u gornjem levom delu, pa posle par dana se pretvorio u tup bol i presao na srednji gornji deo stomaka i ponekad sam imao osecaj da me boli i prsna kost...Smanjio sam ishranu iako sam mršav inače i bolovi su prestali za oko nedelju dana...Međutim sledeće nedelje sam povraćao opet i to odmah posle nužde, sve što sam prvo jeo i ako sam par sekundi pre toga imao normalnu stolicu, povraćao sam i...
(Svi prethodni delovi kao i ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Desetak godina je gostioničar bežao vukući za sobom ženu i sad već troje dece po bespućima, goletima, kamenjarima i pustinjama. Radio je najteže i najnapornije poslove u naseobinama koje su im se našle na putu tek da bi imao da prehrani porodicu i obezbedi im potrebštine za nužno preživljavanje nikad se ne zadržavavši duže od dve nedelje pre nego što su nastavljali putovanje. Otkako je najstariji sin napunio šest godina vodio je i njega sa sobom da bar zaradi pola plate nikad ne razgovarajući sa njim, kao ni sa svojom sad već teško obolelom ženom da ne bi morao da izbegava odgovore na pitanja o razlogu tog sumanutog i beskrajnog lutanja. Znali su da traži hram Plesa Smrti...
Svaki i jedan kadar mojih snova,
Postaje java onog momenta,
Kada izviriš iz svog zaklona,
Požudno se predaš udaru mog nagona.
Klizećim, vlažnim usnama, nisam mogao odoleti,
Ta vremena su davno prošla,
Kada sam znao i mogao voleti,
Ali ti to dobro znaš, i to te se ne dotiče,
Ti vidiš samo zver, koja u meni urliče.
Bez pardona se bacaš na mene,
I priznajem, razvezao sam i poslednji čvor,
Koji je držao ovaj komad mesa u celini,
Odlagao očekivani krah,
Čuvao za tebe taj strastveni dah.
Nestala je i poslednja nada za njom,
Onoga trenutka, kada su pluća,
Dubokim uzdahom sparnog letnjeg jutra,
Saznala da je ono od sinoć zabluda,
Da se ništa od toga nije desilo juče,
Niti će se desiti sutra,
Da je sve ovo bila samo prazna žudnja,
Proizvod...
Decenijama,jos od Brozovog vremena,ulagane su milijarde u Jugo fudbal.Svi smo ziveli u uverenju,da smo mi Srbi,bogom dani za fudbal,a da su svi ostali iz te
trule Juge,nistice za ovu "plemenitu" igru.Tek kada smo postali samostalna drzava,ispostaavilo se,daa su upravo Hrvati ti,koji stvarno znaju da igraju fudbal,a da smo
mi Srbi,ustvari obicni paceri.Ovih dana,kada nasa dva najveca kluba "Zvezda" i "Partizan",gube utakmice sa stranim klubovima,sa pet sest golova razlike,shvatili smo
da su sve ulozene milijarde u nas fudbal,promasene investicije.Jos mi odzvanjaju reci ministra finansija,koji pre neki dan rece u Parlamentu,kako je iz budzeta,za
protekle tri godine,"Zvezdi" i "Partizanu",iz budzeta dato cetiri ipo milijardi dinara...
Малопре сам погледала овај видео снимак и пожелела да га поделим са вама.
Кажу: ПОУЧНО је, па ево, процените и сами.
Волим Србију.
Никада не бих отишла одавде.
Бар сам тако мислила.
Сада ми је већ и касно.
Дозволила сам да ме уљуљка тренутно благостање у време када ми је било време да одем.
И сада ми је жао што тада нисам умела да гледам у пасуљ и видим шта ће се све дешавати.
И жао ми је што своје сународнике нисам умела да гледам овим очима.
И жао ми је што сам осуђивала све који су одлазили.
Сада, кад погледам око себе широм отворених очију, довољно храбра да сагледам реалност, видим да је Србија била и остала земља сељака.
На жалост, не оних сељака који су некада умели да те купе и продају, да те жедног преведу преко воде, да размисле својом главом и опсују и потуку се када неко од њих прави будале...
Не, Србија је данас земља туњавих...
Livade urasle u nekošenu travu pušile su se pod nebom bez sunca. Bilo je još prerano za dan. Pod drugačijim okolnostima – pod bilo kakvim, zapravo - malo bi se smrtnih ljudi uputilo na ovu stranu. Zakon je glasio: ljudi ne idu u Šume, Šuma ne pripada smrtnicima.
Margit je osećala kako joj se vlažne, čudno jake, opiruće biljke upliću u skute. Sestre su je pratile dva koraka za leđima. Obe su bile tihe. Znala je da se nijednoj ne može dopadati što su tu gde jesu, jer su i sestre bile smrtne.
Po ko zna koji put Margit se zapitala šta je tačno njen problem.
Nije uživala posmatrajući ivicu Šume koja se poput tamnomodrog zida pružala pred njom u nedogled. Međutim, taj je prizor nije plašio. Ono što je osećala, bio je bes prožet lakim...
Mnogi penzioneri,nalaze se u dilemi,sta da urade kada im umre zena,sa kojom su bili dugo godina u skladnom braku.! Oni obicno kada se to desi,imaju negde
izmedju sedamdeset i pet i osamdeset godina.Nauceni da im zena sve "donese i prinese",odjednom se nadju totalno izgubljeni.nema ko da im spremi cistu odecu,
kosulju,da im ocisti cipele.Dani prolaze,nema kuvanog jela,nema ko da im u krevet ujutru kaficu donese,sa svezim jutarnjim novinama.Dakle,da ne duzimo,jadan
covek je ostavljen,ostavljen da sam radi oko sebe,sve ono stomu je do tada zena radila.Ali,tu nastaje problem.On naravno.sto je i normalno,ne ume nista od toga
da za sebe poradi.Pitanje koje se tada samo namece,glasi:Sta je za jadnicka bolje,da se pod hitno ozeni nekom...
Dragi blogeri, posle nekoliko godina sam u prilici da vam pokažem moj nov rad - "Čarobnu kućicu"...
Bogu hvala što mi je dao snagu da odlučim da ne želim više da budem žrtva niti ljudi, niti okolnosti koje su u proteklih par godina načinili od mog života užasan i jalov period. Tom spasonosnom odlukom sam okrenula novi list i našla se ponovo na sunčanoj strani ulice sa vetrom u leđa.
Slika od stakla je načinjena od prozorskog stakla, ukrašena bojama i radosnom maštom...
Čarobna kućica...
Privezak od stakla... :vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj:
Grlim vas sve redom i želim ama baš sve najlepše! :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::zaljubljena:
Frend mi je jučer saopćio da je vidio moju bivšu curu sa novim dečkom, šetaju psa i drže se za ruke, kaže. Kao da je potpalio vatru iz koje je buknuo požar. I makar je prošlo dosta vremena, pomiren sam sa prekidom i nebih više nikada bio sa njom, u meni se pokrenula lavina negativnih misli i osjećaja. Prošao sam ih praktički sve: od tuge, ljutnje, mržnje, zavisti, ljubomore, zlobe… ne znam im više ni imena. Zatim kreće standardni set misli o njihovoj intimi, klasici poput: sigurno ima većeg od mene, sigurno je bolje **** i ona više uživa… Mnoge znanosti se vremenom mijenjaju kako dolazi do novih spoznaja i saznanja, međutim, psihologija nikad neće. Mnogi obrasci ljudskog ponašanja su uvijek isti, bili su i bit će. Danas se smijem...
(Svi prethodni delovi kao i ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Kletve su neobična bića koja nakon rađanja u nečijem srcu zadobijaju potpunu slobodu da dalje rade po svojoj želji i nahođenju. Jedino što ih ograničava je povezanost stvoritelja sa osobom kojoj je kletva bila namenjena, ali priroda odnosa je nekad na žalost, a nekad na sreću u potpunosti u rukama malog nepredvidivog bića. Kletva koja se rodila iz straha u srcu dečaka, bila je jedno dobro stvorenje koje istog trenutka odlučilo da ako već mora da obori leptira, za njim povuče i dečaka ne bi li mu dalo priliku da se očisti od svog nedela i jednog dana pomažući leptiru oduži i iskupi. I tako negdašnji leptir nije ni znao za nesuđenog mu saputnika, nošenog krilima svoje dobre...
Crni petak u 2019. godini biće 29. novembra, tradicionalno u poslednjoj nedelji novembra.
U poslednjih nekoliko godina Crni petak je popularan i u Srbiji, a sve više tržnih centara,
malih i većih trgovina obećava najveća godišnja sniženja upravo tog dana.
Sa Crnim petkom stiže i SALE. Izlozi su oblepljeni popustima na kojima piše SALE 50%,
60% pa čak sam video i 80%.
A da li je stvarno tako. Nije sigurno. Ne žurite, dobro razmislite kad uđete u prodavnicu
jer neki žele i da nas prevare.
Sećam se prošle godine da je u jednoj maloj ulici u izlogu pisalo “Ovde SALE ne stanuje,
ovde je rasprodaja. Ima i poštenih, priznajem.
KAKO NAS SVE VARAJU
- Male količine robe stavljaju na sniženje
- Prvo dižu cene, pa ih snižavaju
- Stalne...
Zmija koja predstavlja vreme koje ne završava nego se ponavlja.
Mitska figura kojom se bave psiholozi, filozofi, ezoterici, laici...
Ali i elektrotehničari.
Spoljna zmija je okrenuta u suprotnom smeru od unutrašnje.
Ako je spoljna zmija namotaj, induktivnost, kalem, a unutrašnja sličan i nešto manji kalem motan u suprotnom smeru,
propuštanjem naizmenične struje stvoriće se dva suprotna promenljiva magnetna fluksa.
Kada iznad ovakvog magnetnog uroborosa postavite debelu aluminijumsku ploču, ona će mirno lebdeti iznad kalemova.
Efekat se pojačava ispunjavanjem međuprostora gvožđem.
Kada bi ispod uličnog asfalta bili postavljeni "uroboros" kalemovi, a automobili pravljeni sa aluminijumskim podom,
točkovi ne bi bili potrebni, leteli bi...
Srbenda u tramvaju napastvovao dvanaestogodišnju devojčicu. Iza njih su za to vreme sedele gospođe koje su se pravile da se ništa ne dešava.
I kojima je verovatno jedna od većih briga to da li će im se migranti doseliti u komšiluk.
Ua migranti, ua ******, ali kad Srbenda napastvuje devojčicu u tramvaju, onda smo kao malo zauzeti gledanjem kroz prozor.
Neću da stavim snimak, stavljam samo junačke grudi Srbende koji napastvuje decu po tramvajima
Ona ima četri banke.
Muža, decu, stan i auto. Posao na kome mogu da računaju na nju da će sve da završi kako treba. Ona je vredan mrav.
Na nju su uvek svi računali da će sve što počne, da završi kako treba. I završila je. Oseća da je završila svoj život sa svoje četiri banke, ali i da nešto ipak nije kako treba. U stvari, osećala je da ništa nije kako treba da bude.
Na poslu ima nekoliko koleginica sa kojima uzajamno blebeće o nebitnim stvarima kako bi izdržala vreme sa njima, kako se u stvari ne bi zubima poklale.
Njena cela plata bude pojedena i završi u wc šolji a odatle u Dunav, a odatle u Crno more. Ona radi za Crno more. Ponekad dozvoli sebi poneku sitnicu ili malo skuplju pomadu. Posle toga kuva, pere, čisti i radi za...
PLATONE, dam glavu da si bio u pravu,
LJUBAV JE(STE) NAJSVETIJA, NAJSVETLIJA I NAJMILIJA REČ i NAJPLEMENITIJE LJUDSKO OSEĆANJE !
… Izgaram od želje da vam ovu svoju konstataciju što bolje potkrepim i sa dokazima kojima ništa ne mogu ni zli ljudi ni teška vremena, no vreme, definitivno to je moj najveći neprijatelj, mi to sada ne dozvoljavam ali, obećavam, vraćaću se ovoj svetoj temi sve dok budem disao i srcem svoje ispovesti pisao. Ovom prilikom šturo ću vam opisati jednu epizodu iz svog života koja će vam najbolje potvrditi da se telesna privlačnost pretvara u ljubav tek onda kada razum pobedi nagon...
Pisah već o tome kako sam duboko u duši bio ranjen, ponižen kao čovek i oskrnavljen kao hrišćanin onog trena kada mi je tadašnji...
Kasnije niko nije došao do istinitog odgovora, zato što niko nije znao koliko je Esme Bright mrzela blato.
Do dolaska mlekara, Esme je bila već najmanje sat i po vremena budna. Nazuvši stare, potpapučene cipele na bose noge; sišla je strmim stepenicama u kuhinju i naložila vatru. Nadlaktice su joj se ježile od hladnoće. Kuća je, kao i sve ostale u ovom radničkom kraju, bila loše sagrađena. Ceo je kvart podignut na podzemnim vodama koje su tokom velikih jesenjih kiša plavile podrume a kuhinjske zidove prevlačile finom tamnozelenom patinom memle. Esmina deca veći su deo godine kašljucala. Decu iz radničkog kraja najlakše se dalo prepoznati po večito balavom nosu i nezdravoj, voštanoj koži.
Ledeni a vlažni zidovi nisu bili okruženje u...
Nekome je pomenuta perad samo sirovina, i za hranu i za jastuke.
Neko uživa u punom dvorištu gusaka gledajući kako se gegaju i uglas galame.
Kažu da dvorište u kome ima gusaka izbegavaju da napadaju orlovi kradljivci živine.
Guska je monogamna i partner je za ceo život, ali živi i postoji uvek koristeći zaštitu jata.
Guska može da napadne svakoga ko se približi jatu, i da ujedima i udarcima otera i uplaši.
Dakle, pitoma guska može biti neobično korisna i vredna životinja.
Kakve osobe nazivate guskama?
I zašto?
Da li je to možda greh prema pravim guskama? :think:
'Cause nothing lasts forever
And we both know hearts can change
And it's hard to hold a candle
In the cold November rain
"Ja sam nju pustio.
A onda sam je godinama skupljao po svetu u nekim drugim ženama.
Neke su se smejale kao ona, neke su govorile kao ona, neke su imale njene crte lica.
Pronašao sam njene dlanove, otkrio njene usne, dotaknuo njenu kožu, ljubio njene obraze. Sve na drugim ženama.
Sve su joj po nečemu bile nalik, čak i kad sam tražio drugačiju.
Neke su tugovale kao ona, neke su grlile kao ona, neke su imale njenu toplinu.
Pronašao sam njeno lice, udisao njen miris, primicao njeno telo, zaplitao prste u njenoj kosi.
Sve na drugim ženama.
Neke su volele kao ona, neke su maštale kao ona, neke su koračale kao ona.
Pronašao sam njene oči, lice postavljao uz njen vrat, smirivao se na njenim ramenima, drhtao na njenim grudima.
Sve na drugim...
Ti si moja sreća,
Moje lepo ime,
Moj najdraži osmeh,
Moja inspiracija,
Moj nedosanjani san,
Moja čežnja,
Moje najlepše jutro,
Moj dobar dan...
Ti si moja iskrena i prava ljubav,
kakva se u životu žene jednom desi...
Jednom rečju... TI SI MENI SVE!
I zato... Šta drugo da ti kažem...
Osim onoga što ti dobro znaš,
A to je... da VOLIM TE!
:heart::heart::heart:
"Volim kada me dodirnu tvoje daljine
Iako se ne viđamo
Mi se osetimo mnogo češće od onih koji su zajedno, svakodnevno
Toliko te dobro znam
Da svoja stanja ne moraš da mi prepričavaš
I da ti ponavljam kako ćeš biti dobro, kada to nisi
Znaš da hoćeš!
Mi nismo neko za svaki dan
Ni ti meni
Ni ja tebi
Ali dokle god postojimo
Postojaćemo zajedno
Nevažno ko se budi i leže pored nas
Nevažno koliko se na trenutke činimo daleki
Naša povezanost je neobjašnjiva
Isto kao što smo mi neobjašnjivi jedno drugom
Pokušavajući sve ove godine da pojasnimo ko smo
Da li samo prijatelji, ljubavnici ili i jedno i drugo
Ili sve to i još mnogo toga drugog
Mi neprekidno razgovaramo
Iako mesecima ne progovorimo ni reč
Uvereni da smo tu jedno za drugo
Zato...
"Dan u kojem si snazno osetila teskobu koju je u tebi izazvao neko spolja je dan odredjen za prikupljanje i ponovno pakovanje snage koju si rasula i sebe nejakom ucinila. Dan koji prodje u cekanju je onaj u kojem nauciš da si pogrešno procenila svoje i tudje snage, da si se precenila i potcenila, istovremeno. Precenila svoj znacaj u tudjem zivotu i potcenila ono što je jedino tvoje, o cemu sama odlucuješ, poslednju rec daješ – sopstveni mir, zdravlje i snagu. Dan kada cekaš umirujuci poziv i on ne stigne je dan kada si se oslobodila. Prezivela bez reci za koje si verovala da ce biti utešne. Cekanje poziva, poruke, odgovora, cekanje ‘da te se sete ako se sete’, jednostavno više nije opcija. Kada to sebi pojasniš, ne prevariš se da opet...
Nomina consequentia rerum
(Imena su posledica stvari
– Da li, čoveče, mali ?)
--------------------------------
ЧЕМЕРНИЦО, ЧЕМЕРА ТИ ТВОГА,
ШТА УЧИНИ ОД ЖИВОТА МОГА !?
------------------------------------------
Кога једном Чемерница чемером задоји -
тај се никог сем Бога не боји ...
Тако ти је, пријатељи моји,
увек било - увек ће постоји ...
Ко се једном напије
Са Врбаса `ладне воде
Неправда ће да га бије
И умреће гладан и јадан
Ако из Бочца што даље не оде..
Таква ти је црна судбина,
Мој честити српски роде ...
----------------------------------------
Са некаквом чудноватом, тугујућом, болећом, али и понесећом, а још више, онако нашки српски, пркосећом, горчином у души, медовином у срцу, голомразним студом по телу и дубоко-преболним...
MOJ EPITAF
-------------------
Duboko verujem, to mi kao letnji povetarac pirka u duši, utešuje me, kao nežna, jedva čujna i usrdna majčina molitva, i miomilinom guši, da će, tamo-daleko , nekada kada moja sveta Otadžbina Srbija bude slobodna, dična, onakva kakva je bila kada su je vekovima stvarali moji preci, junaci, anđeli i sveci, i kada je budu vodili, zlatili, branili i predvodili hrabi, rodoljubivi i čestiti Srbi, neko nekada da prenese, od tuđinskih crva oglodane, moje kosti na mesto koje mi po mojem, kreativno-pesničkom, činjenju pripada – na Sražilovo, baš tamo pored kostiju Branka Radičevića...
Verujem da će nekada vreme, istina i mudri ljudi da procene i ocene moje činjenje i u svojim dušama, srcu i razumu osete da sam ceo...
Relativno kratko sam na Forumu Krstarice,ali imam jednu konstruktivnu primedbu.Nemam nista ni protiv jednog moderatora (ne poznajem ni jednog),ali imam jedno
zapazanje.Smatram da dok god ima diskusija po nekoj postavljenoj temi,ne treba moderatori tu temu da zatvore.Postavljena tema je "ziva",dokle stizu prilozi od
forumasa ,koji tu temu obradjuju.Sa druge strane,ima tema kao "Da li vise vredi 5O kvm u beogradu,ili 4OOkbm u kuli". besmislena tema,koja vec sigurno dva meseca
egzistira na Forumu.Prilozi koji stizu od forumasa,blage veze nemaju,sa postavljenom temom.Dakle jednostavno,smatram da ne treba moderatori da teme ukidaju,ili
ostavljaju beskonacno dugo,jedino iz razloga,sto se njima neka tema svidi,ili ne svidi.!
Imam rodjaku,koja je iz unutrasnjosti srbije,iz jednog malog mesta.Dosla je u beograd ove godine,pocela je da studira medicinu,stanuje u studentskom domu.Ja sam
joj jedini rodjak u beogradu,i dosta cesto me posecuje,u mom stanu.Ona je veoma lepa i elokventna devojka,sa puno vrlina.Veoma mi prija njeno drustvo,jer je u odnosu
na njenu generaciju,veoma obaavestena o mnogim stvarima.Primetio sam,da slabo kontaktira sa svojom generacijom,jer joj kako kaze,smeta njihova nezrelost,kakoumnost
i nezainteresovanost za prave zivotne stvari i vrednosti.Ono sto me brine,primetio sam,da koliko je vise vidjam,postajem sve zainteresovaniji za nju,sve vise me kada
je vidim,pocinjem da osecam onu tako dobro poznatu,laku seksualnu uznemirenost,koja...