ZAKON POSTOJANJA – istina o postojanju materije, zivota i prirode

[umjetnik umjetnosti]

Istina nije jedna, daleko bilo da je. Postoji muska i zenska istina. One se ne iskljucuju, slazu se, i beskonacno potvrdjuju.

 

[JA KOJI JESAM]

Istina nije jedna, daleko bilo da je. Postoji muska i zenska istina. One se ne iskljucuju, slazu se, i beskonacno potvrdjuju.

Hm, da, tako je, jelte, isto kao što postoji i muški i ženski apsolut. Intetesantno.

 

[znatizeljni mislilac]

Hm, da, tako je, jelte, isto kao što postoji i muški i ženski apsolut. Intetesantno.

cica sa bradom i njegova lepsa polovina bez brade

 

[Dragoljub69]

Moja filozofija može da bude od veće pšraktične koristi za čovečanstvo, u smislu konačne realizacije večite težnje dostizanja materijalnog i duhovnog blagostanja, nego sve prirodne i društvene nauke zajedno. Drugi deo “Zakona postojanja” pod naslovom “Prirodni sistem vrednosti”, posvećen je u celosti pitanju - kako dostići duhovno i materijalno blagostanje?

Ukoliko si i sam shvatio i dostigao duhovno i materijalno blagostanje,to bi bila odlična i doista korisna knjiga...
Međutim ,već samo obraćanje publikumu ovde ne govori tom u prilog-nešto te nerazrešeno mući...
No nastranu to...
Ono šta je pohvalno u tvom pisanju je sama radoznalost i upornost da shvatiš,ali i nnogo vredniji
osećaj za Univerzalnu tenziju-silu koja determiniše postojanje...Koja je i "iza" i onih fraktala koje sam
gore linkovao...Takođe je pohvalno korištenje naučnih tekovina...
Sad,koje su to zakonitosti postojanja...Ti misliš da su univerzalne i za sve nivoe...
Ja sam na stanovištu da svaki nivo dimenzija ima svoje zakone i to pravilo bi moglo biti univerzalni
zakon,baš kao i pravilo da haos ima za subjekat posmatranja inverzne,kompleksne uređene sisteme...
Teško i ,zasad,nepremostivo,je čoveku sviknutog na Njutnovsku fiziku videti dalje od tih tri
dimenzija! Štošta mi nismo u stanju pojmiti...
U temi "Duh" sam pokušao oznašiti misao kao kvantnu sa spinom +1-1 te je predstaviti kao osnovom
našeg duha...Teško je to zamislivo našim uskim umovima usmerenim na njam,prc,jao... Umovima u
kojima dominira zabrinutost za JA ili, kako ti kažeš (ne i prvi) nagon održanja...
A možda i ljudi greše kad bistre mutne vode postojanja-možda ih,baš tako mutno i treba posmatrati...
Još samo da naučimo da mislimo "mutno"...Sa "zaprljanjima" što bi rekao Patak...
Ozimanu se nemoj čuditi-beži od nauka kao đavo od krsta...Mada ,naravno,nije đavo...Naprotiv,
etički je čak napredan,najozbiljnije...
To ja ovo forumašenje ne shvatam nešto ozbiljno...Ma takav mi i sav život-obična zajebancija...

 

[ranjeni Zoro]

iebiga Ljubo..naišo si na tvrdo..vidiš da nije filozofija za tebe

možda ipak da probaš da praviš ukrštene reči

 

[Ljubo2]

OZIMAN:
Воља није ништа узроковала. Однос воље и представе није каузалан. Узрок и последица јесу форма опажања разума и односе се једино на промену стања предмета опажајног света и само на промену стања.

Reč je o volji (želji) kao uzroku promene stanja, a ne o razumu koji opaža promenu stanja. Primer: osećanje gladi kao volja (želja) za punjenje želuca hranom, koja se u subjektu manifestuje u vidu psihičkog procesa, tera (uzrokuje) subjekta da puni želudac hranom. Ovo punjenje želuca hranom je fizički proces. Dakle ovo je primer gde je volja kao psihički proces uzrok fizičkog procesa.

На пример: Неко стање опаженог света у садашњем тренутку је променило свој облик и својства Значи да је томе претходило неко његово стање у прошлости.

Dobar primer. Prazan želudac kao sadašnje fizičko stanje, menja se po načinu punjenja želuca hranom. Ovom stanju je prethodio psihički proces osećanja gladi koji je bio uzrokom promene sadašnjeg stanja.

То прошло стање опажајног света из прошлости зваћемо узрок а садашње његово стање последица.

Prošlo stanje je osećanje gladi. To je volja (želja) za hranom i ona je uzrok. A sadašnje stanje punjenje želuca hranom kao fizički proces, je posledica.

При томе имамо посла једино за опажајним предметима спољaшњег света који мењају своја стања.

Volja (želja) u vidu osećanja gladi i punjenje želuca hranom nisu spoljašnji svet, već smo to mi sami. To je naš unutrašnji psihički i fizički svet i opis načina na koji taj svet biva sam svojim uzrokom i posledicom. To je opis na koji mi postojimo sami po sebi.

Сада. На том ланцу као карике нема онога што налазимо у самосвести и зовемо воља.

Ti govoriš o opažanju spoljašnjeg sveta i ne vidiš u njemu volju koja ga uzrokuje. To je normalno. Osećanje gladi kao volju za hranom, možeš opažati samo u sebi i ni u čemu drugm. A ona postoji i u svemu drugom i na isti način uzrokuje i sve drugo, samo ti nisi u mogućnost da to opaziš-

Druga stvar, ako negiraš da volja uzrokuje i sve drugo, ti negiraš Šopenhauera, jer upravo on je taj koji tvrdi da je volja uzrok svega. To se zaključuje upravo iz Sopenhauerovog otkrića IDENTITETA SUBJEKTA KOJI SAZNAJE I SUBJEKTA KOJI HOĆE. U primeru osećanja gladi i punjenja želuca hranom, naše JAASTVO kao subjekt koji saznaje, identično je sa svojim osećanjem gladi kao svojim JASTVOM KOJE HOĆE. Takođe je identično i sa svojim JASTVOM KOJE RADI TO ŠTO HOĆE. To je način na koji jastvo postoji samo po sebi uz pomoć svojih fizičkih i psihičkih radnji koje se uzajamno, naizmenično uzrokuju.

Јер воља није објекат који би мењао своја стања самим тим воља не може бити на каузалном ланцу узрока и последице где се облици предмета мењају.

Svemir (priroda) se ne sastoji ni od kakvih objekata, već samo od subjekata i njihovih psihičkih i fizičkih radnji. Priroda nije mrtav, fizički, materijalni objekt koji postoji, već živi psihički i fizički proces (radnja) koji se odvija (kreće-dešava). Kad se ovi fizički i psihički procesi zaustave, svemir nestaje i ostaje samo crna jama. Kad ovi fizički i psihički procesi u čoveku prestanu i čovek nestaje i na kraju i od čoveka ostane samo crna jama.

Ako želiš da razumeš identičnost Šopenhauerovog «subjekta koji saznaje» i «subjekta koji hoće», ne preostaje ti drugo nego da svoje JASTVO koje saznaje shvatiš kao NEŠTO koje POSTOJI, a svoje «jastvo koje hoće» i «svoje jastvo koje radi to što hoće», shvatiš samo kao fizičke i psihičke radnje pomoću kojih «jastvo koje saznaje» POSTOJI, tj. samoodržava se.

Тако да није појавни свет у каузалном односу са вољом при чему је воља узрок а појавни свет последица.

U prethodnom stavu sam ti objasnio da nisi u pravu. Bio bi u pravu kad bi volja kao uzrok sveta, kako pretpostavljaš, postojala kao nekakav subjekt (bog) izvan pojavnog sveta i svojim delovanjem iz vana uzrokuovala ga. Ali volja nije izvan pojavnog objektivnog sveta, već je unutar njega i kao uzrok deluje iz njegove nutrine i tako ga čini objektivnim, pri čemu je uvek identična s njim. Subjekt koji saznaje, koji postoji i koji jeste, uvek je identičan sa subjektom koji hoće i subjektom koji radi to što hoće. To je način na koji subjekt koji saznaje (jastvo) postoji sam po sebi kao svoj uzrok i posledica. To je način na koji postoji sve u svemiru i način na koji postoji ceo svemir.

Између воље и појаве ради се о својеврсном односу који није каузалан.

Kako i na koji način ćeš dokazati da odnos izmežu osećanje gladi kao volje i punjenja želuca hranom kao pojave, nije kauzalan?

Тако да имајући само ово на уму довољно је да покаже да твој ткз. "закон постојања" нема основа

Tvoja tvrdnja da odnos između osećanja gladi kao volje i punjenja želuca hranom kao pojave, nije kauzalan, nema nikakvog osnova.

Да не спомињем да ту нема никакве назнаке схватања идеалности опажајног света. Ти си у сировом реализму где узимаш спољашњи свет као објективно постојећи. Узимаш време као објективно постојеће. И као и сви остали који не познају идеалиазм далеко си од праве истине о свету и животу.

Ne zanimaju me ni idealizam ni materijalizam, ni Šopenhauer, već pravo stanje stvarnosti. A ono je takvo da uvek i samo postoji SUBJEKT (JASTVO, SVEST, UM) i njegovoh sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. A objektivni svet kao pojava je samo njegova psihička i fizička manifestacija, radnja, proces koja se odvija uz pomoć tih njegovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Kad radnje prestanu, pojavni, objektivni svet nestaje.

 

[ranjeni Zoro]

važno da si naslov stavio u CapsLock..

to mu dođe ko da si upao u kafanu, popeo se na sto i poče da se dereš "Čuuuujte ljuuudi..!!!"

greška je što posle tog naslova nisi rekao ništa vredno pažnje, stoga možeš da se nadaš da će konobarica biti pijana i dati ti na brzaka u kafanskom wcu, dok joj ti objašnjavaš teoriju koju niko ne želi da čuje, i to zguza..

 

[Ljubo2]

DRAGOLJUB69:
Ukoliko si i sam shvatio i dostigao duhovno i materijalno blagostanje, to bi bila odlična i doista korisna knjiga...Međutim ,već samo obraćanje publikumu ovde ne govori tom u prilog - nešto te nerazrešeno mući...

Ima ljudi koje ne muči dostizanje samo vlastitog duhovnog i materijalnog blagostanja, već i tuđeg.

Sad, koje su to zakonitosti postojanja...Ti misliš da su univerzalne i za sve nivoe...Ja sam na stanovištu da svaki nivo dimenzija ima svoje zakone.

Svaki nivo nema svoje posebne zakone, već posebna znanja (informacije) po kojima se deluje da bi određeni nivo mogao da se održi. Tako, na primer, u atomu, kao ekonomskoj zajednici elementarnih čestica, postoje drugačija znanja o tome kako čestice koje tvore atom moraju da deluje da bi atom mogao da se održi kao ekonomska zajednica - nego što su znanja u ljudskom telu, u ćelijama (DNK) po kojima postoji ljudsko telo ili znanja u ljudskim mozgovima po kojima ljudi grade svoju društvenu i ekonomsku zajedniocu. Ta znanja mogu biti beskonačno različita, isto toliko koliko su i materijalni skupovi (sistemi) u prirodi različiti. Ta znanja mogu da se donose, menjaju, usavršavaju ili ukidaju i ona utiču na promene rada ili oblika sistema u kojima se ona primenjuju i to je ono što se podrazumeva pod pojmom “evolucija” znanja i materijalnih sistema u prirodi.

I upravo zato što ta znanja mogu da se menjaju, usavršavaju ili ukidaju, ta znanja ne mogu imati značenje prirodnih zakona. Prirodni zakoni su univerzalni i oni važe na svim nivoima i svim sistemima postojanja. Oni se ne mogu ni donositi, ni dopunjavati, ni ukidati. Oni važe uvek, svugde na svakom mestu i svakom vremenu.

Na primjer, prirodni zakon je to da NEŠTO može postojati samo ako ima sposobnost da postoji samo po sebi, tj. da samo bude svojim razlogom, uzrokom, svrhom i posledicom. To podrazumeva da mora raspolagati sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i pomoću njih stvarati znanje o tome kako i na koji način da uzrokuje sebe. I to je prirodni zakon - da bez znanja samouzrokovanje nije moguće. Kao i to da bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji znanje nije moguće.

Univerzalni prirodni zakon je i to da Nešto koje hoće da postoji mora svoje postojanje osećati kao dobro, a svako ugrožavanje ili onemogućavanje tog postojanja kao zlo. Prirodni i univerzalni zakon koji važi na svim nivoima je i to da svako neorganizovano, haotično kretanje i delovanje ima značenje zla, a svako organizovano i harmonično, značenje dobra.

Prirodni i univerzalni zakon je i to da ravnopravni odnosi subjektata u svakom sistemu na nivou podele rada i rezlutata rada uvek imaju značenje harmonije i dobra, a neravnopravni odnosi, značenje haosa i zla. Drugi deo “Zakona postojanja” pod naslovom “Prirodni sistem vrednosti”, posvećen je upravo pitanju kako da ljudi svoje društvene i ekonomske odnose podignu sa nivoa nerazvijenih i neravnopravnih, sa značenjem zla, na nivo razvijenih i ravnopravnih, sa značenjem dobra. Jer sva zla ovoga našega ljudskog nivoa postojanja i ljudskog sveta, ne dolaze nam od naše tehnološke i ekonomske nerazvijenosti, već zbog nerazvijenosti naših odnosa u našim društvenim i ekonomskim zajednicama u pogledu podele rada i rezultata rada. Po univerzalnom i prirodnom zakonu ti odnosi moraju biti RAVNOPRAVNI da be se izbeglo zlo, a ostvarilo dobro, i po tom univerzalnom, prirodnom zakonu su svi nivoi i svi sistemi kretanja i rada u svemiru sagrađeni. Da nisu, svemir bi se raspao. Jedino odnosi ljudi u ljudskoj društvenoj i ekonomskoj zajednici još uvek nisu ravnopravni i kao takvi još uvek su uzrok svih mogućih zala i zbog toga se sve svetske ljudske zajednice tokom istorije, kao i danas, još ivek stalno iznova grade i raspadaju. Pod naslovom “Prirodni sistem vrednosti” objasnio sam šta i kako ljudi u ljudskom društvu treba da urade da bi to postigli. Kada to urade, ostvariće veći napredak u smislu dostizanja materijalnog i duhovnog blagostanja nego što su dostigli tokom čitave svoje istorije uz pomoć svih svojih dosadašnjih nauka, filozofija, ideologija i religija.

Uzmimo primer Srbiju kao jednu od svetskih društvenih i ekonomskih zajednica, sa veoma niskim i negativnim društvenim, ekonomskim i moralnim potencijalnom u kojoj jedan deo društva već duže vreme jedva preživljava. Sve je to zbog slabe organizacije života i rada i neravnopravnih odnosa prilikom podele rada i rezultata rada. Šta treba da se uradi da se stanje drastično, efikasno i za najkraće moguće vreme, popravi nabolje, opisao sam pod naslovom “prirodni sistem vrednosti. Taj opisani prirodni sistem vrednosti – to je prirodni i univerzalni ZAKON DOBRA.

Uz napomenu da je i ovaj NEPRAVEDNI ZAKON po kojem danas ljudi u Srbiji i većini drugih zemalja sveta žive, takođe PRIRODNI ZAKON, ali to nije zakon ZNANJA i DOBRA, već zakon NEZNANJA I ZLA. Neznanja o tome kao treba živeti, raditi i samoorganizovati se da bi se izbeglo nezadovoljstvo i zlo, a ostvarilo zadovoljstvo i dobro. Sve u smislu one biblijske izreke: “Kako seješ, tako žanješ”, koja sama po sebi ima značenje prirodnog zakona.

Upravo zbog toga moja knjiga “Zakon postojanja”, kao NAUKA O DOBRU I ZLU, može da nosi i naslov NAUKA O NAGONU SAMOODRŽANJA. To je nauka koju do danas svet nije imao. A najvažnija je za ljudski rod, jer nagon samoodržanja, to smo mi sami. O svemu drugome smo napravili i nauke i filozofije i religije i ideologije, ali do danas o sebi samima još uvek nismo. Pojma nemamo ko smo, odakle, smo, kuda idemo i zašto idemo. U ZAKONU POSTOJANJA svi ti odgovori stoje. Zadovoljavajućih odgovora na ta osnovna egzistencijalna pitanja još uvek nema ni u jednoj svetskoj nauci, filozofiji, reliogiji, ni ideologiji.

 

[JA KOJI JESAM]

Ne zanimaju me ni idealizam ni materijalizam, ni Šopenhauer, već pravo stanje stvarnosti. A ono je takvo da uvek i samo postoji SUBJEKT (JASTVO, SVEST, UM) i njegovoh sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. A objektivni svet kao pojava je samo njegova psihička i fizička manifestacija, radnja, proces koja se odvija uz pomoć tih njegovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Kad radnje prestanu, pojavni, objektivni svet nestaje.

Subjekat, Jastvo. Svijest i Um NISU jedno te isto (od istog su).

Subjekat postoji samo u projekciji, dakle kada se Biće centrira u jednom Ja iz Jastva (u svakom Ja simultano) s ciljem da posredstvom Uma (medijalnog Ja) spozna sva druga Ja iz Jastva. Na taj način se stvara iskustvo.

JASTVO je Odraz onoga-što-jeste, apsoluta, u Sebi. Jastvo je potvrda postojanja koja se izražava Znanjem-o-Sebi kao Cjelini, dakle Jednom. U tom aspektu Sebe, ono-što-jeste, što postoji, Sebe ZNA kao sadržioca Cjeline ali i kao ono što je sadržano u njoj. Jastvu prethodi suština, apsolut, dakle 'golo' postojanje koje ne zavisi od Znanja-o-Sebi, naprotiv, apsolut je prvi uzrok tom Znanju. Znanje (JA) o Sebi je uzrokovano Sobom-postojanjem-koje-jeste. Zato Biće, svojim Znanjem-o-Sebi i može da potvrdi: "JA JESAM".

SVIJEST je to PRVO Znanje-o-Sebi, dakle Duh apsoluta, koji se otkriva Biću jedino kada se Biće svom svojom voljom koncentriše na SEBE, na apsolut. Svijest je nepromjenjiva. Šta to znači? To znači da Biće može bezbroj puta da se projektuje izvan nje, stvarajući iskustva prolaznosti kroz promjenu, i svaki put kad svoju pažnju vrati na apsolut, ono će uvijek, UVIJEK, iz apsoluta, koji je nepromjenjiv, uzdići i ISTO, nepromjenjivo Znanje-o-Sebi-apsolutu. U tom odrazu, u Duhu, uvijek će ka Sebi da se reflektuje ono-što-jeste; Svijest.

UM je svako jedno JA kada se kroz njega, kao posrednika, projektuju i razmjenjuju ostala Znanja-o-Sebi (JA) kao odvojenosti od apsolutne Cjeline svih Znanja-o-Sebi, od JASTVA. Kada se Biće centrira (svojom voljom koncentriše svoju pažnju) u tom jednom (uistinu svakom) sada projektovanom JA, to JA više nije sadržilac Jastva u Sebi (samo JA-Um jeste), ali zato ono (Biće) iz pozicije tog JA može da bira drugo JA iz Jastva, koje, kao i svako projektovano JA sada postoji jedino zahvaljujući Umu. Um sada omogućava Biću da iz projektovane Cjeline Jastva (koja je jedino prisutna u Umu) izabere bilo koje drugo JA kako bi stvorilo 'objekat' kao razlog pokretanja informacija ka Sebi, ka inicijalnom JA koje se jedino u odnosu na taj objekat i može doživjeti subjektom. Ta jednačina (JA-subjekat+Um+JA-objekat je kreacija prvog Raz-Uma. Ono što Biće razumom Sebi omogućava jeste da kroz njega spozna šta ono, Biće kao subjekat, NIJE.


Od ovog momenta, od stvaranja prvog razuma, nastupa 'Nagon samoodržanja'. Od ovog momenta tvoja teorija o 'postojanju' može da bude primjenjiva. Svijest, Jastvo, apsolut, Biće... ne postoje kao posledica tog nagona. Nagon je dio mehanizma projekcije.

 

[znatizeljni mislilac]

Reč je o volji (želji) kao uzroku promene stanja, a ne o razumu koji opaža promenu stanja. Primer: osećanje gladi kao volja (želja) za punjenje želuca hranom, koja se u subjektu manifestuje u vidu psihičkog procesa, tera (uzrokuje) subjekta da puni želudac hranom. Ovo punjenje želuca hranom je fizički proces. Dakle ovo je primer gde je volja kao psihički proces uzrok fizičkog procesa.

Nije uzrok nego uslov, telo je potpuno determinisano a na citavom tom lancu nema nigde volje. Ona je izvan lanca uzroka i posledice pridodata sinhronisticki a ne kauzalno kako si napisao. Volja ne pomera materijalni oblik niti pomera bilo sta.

 

[znatizeljni mislilac]

Kako i na koji način ćeš dokazati da odnos izmežu osećanje gladi kao volje i punjenja želuca hranom kao pojave, nije kauzalan?
Tvoja tvrdnja da odnos između osećanja gladi kao volje i punjenja želuca hranom kao pojave, nije kauzalan, nema nikakvog osnova.

Ne da nema osnova nego je apsolutno dokazano
http://forum.krstarica.com/showthread.php/460843-Sinhronicitet-Princip-akauzalnih-veza

 

[Ljubo2]

ZNATIŽELJNI MISLILA:
Nije (volja) uzrok nego uslov, telo je potpuno determinisano a na citavom tom lancu nema nigde volje. Ona je izvan lanca uzroka i posledice pridodata sinhronisticki a ne kauzalno kako si napisao. Volja ne pomera materijalni oblik niti pomera bilo sta.

Ovde niko ništa ne shvata. Nema veze, idemo ispočetka.

Uzrok je SUBJEKT (JASTVO), koje pomoću svoje želje (volje) u vidu osećanja gladi puni svoj želudac hranom da bi se tako održao, tj. postojao. Naučno, uz pomoć čula i instrumenata nije moguće dokazati postojanje ni SUBJEKTA (JASTVA), ni njegove VOLJE u vidu osećanja gladi. Naučno je moguće dokazati samo punjenje želuca hranom kao fizički proces.

Po Šopenhaueru, SUBJEKT (JASTVO) koji saznaje i SUBJEKT (JASTVO) koji hoće (to je njegova volja-želja) su DENTIČNI. Dakle, kad uspijemo dokazati postojanje SUBJEKTA (JASTVA) dokazaćemo i postojanje VOLJE, jer to dvoje su identični.

Međutim SUBJEKT (JASTVO) nije identičan samo sa SUBJEKTOM KOJI HOĆE, već i sa SUBJEKTOM koji radi to što hoće. Drugom rečima, subjekt je identičan i sa svojom voljom u vidu osećanja gladi i istovremeno je identičan i sa svojom fizičkom radnjom punjenja želuca hranom. On je vršilac svih svojih i fizičkih i psihičkih radnji.

Da bi se ovo bolje razumelo, treba shvatiti jednu bitnu stvar, a to je da radnje, kako fizičke, tako i psihičke, ne mogu postojati same po sebi. Mora postojati onaj ko ima sposobnost fizičke i psihičke radnje da vrši. Tako na primer, ne postoji trčanje kao fizička rafnja, već trkač koji trči. Takođe, ne postoji misao kao psihička radnja, već uvek mislilac koji misli.

Tako je sa celim svemirom kao fizičkim procesom kretanja i rada. Svemir kao fizički proces i radnja nema značenje postojanja: Kad fizička kretanja i radnje u svemiru prestanu svemir se raspada, ruši i nestaje. Ostaje samo kvantno polje, koje je postojali i pre svemira. A šta na kraju ostaje? Ostaje samo SUBJEKT sa svojim fizičkim i psihičkim sposobnostima da vrši fizičke i psihičke radnje, a to je uvek i samo kvantno polje. Ili pak polje svesti, jer ono koje ima sposobnost da vrši fizičke i psihičke radnje je SVEST ili pak UM. To znamo iz iskustva vlastitog JASTVA u nama, tj. iz iskustva vlastite svesti.

Da bi razumeli ZAKON POSTOJANJA, glavno što treba razumeti jeste to da NEŠTO, da bi POSTOJALO, mora postojati SAMO PO SEBI, uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih radnji koje mora da vrši i ciklično i naizmenično i pomoću njih biva svojim i uzrokom i posledicom. U primeru čoveka, jedino čovekovo JASTVO je to koje postoji. A sve njegove psihičke i fizičke radnje su samo način pomoću kojih naše JASTVO i KAO SUBJEKT i kao materijalni fizički objekt, tj. kao TELO postoji. Kad naše JASATVO prestane da vrši svoje fizičke i psihičke radnje, čovek isto kao i svemir, raspada se i nestaje.

Tako na kraju ispada da VOLJA nije uzrok ničega, pa ni punjenja želuca hranom, niti je punjenje želuca posledica delovanja osećanja gladi, nego su i osećanje glad kao psihčki proces i punjenje želuca hranom samo fizičke i psihičke radnje pomoču kojih naše JASTVO uzrokuje samo sebe. Pomoću ovih fizičkih i psihičkih radnji JASTVO je samo svoj i uzrok i posledica.

Možda je ovo malo teže za razumeti. U knjizi ZAKON POSTOJANJA je sve to objašnjeno. Uistinu samo postoji SVEST (JASTVO). Njegove fizičke i psihičke radnje su identične s njim i nikada se ne mogu odvojiti od njega. Kad ih vrši, JASTVO se tada objektivno manifestuje kao elementarna čestica, atom, nebesko telo, biljka, životinja, čovek itd. Kada ih ne vrši, manifestuje se kao kvantno polje, crna jama. I to je sva mudrost da se shvati ISTINA o postojanju svega.

 

[Ljubo2]

JAKOJI JESAM:

Simo, ponovo izvini, rekao sam ti da tvoje termine ne razumem. Treba da pokušač da mi svoje termine objasniš na primerima iz iskustva, kako ja to inače činim kada objašnjavam Zakon postojanja. Ja ne mogu da shvatim kad ti kažeš: "Subjekat, Jastvo. Svijest i Um NISU jedno te isto", jer ja to četvoro u sebi putem iskustva ne mogu da raspoznam kao nešto četvoro, već kao JEDNO. Ne vredi rečima da to objašnjavaš, ako ne umeš to da pokažeš na primerima iz iskustva.

 

[Dragoljub69]

Ovde niko ništa ne shvata. Nema veze, idemo ispočetka.


Tako je sa celim svemirom kao fizičkim procesom kretanja i rada. Svemir kao fizički proces i radnja nema značenje postojanja: Kad fizička kretanja i radnje u svemiru prestanu svemir se raspada, ruši i nestaje. Ostaje samo kvantno polje, koje je postojali i pre svemira. A šta na kraju ostaje? Ostaje samo SUBJEKT sa svojim fizičkim i psihičkim sposobnostima da vrši fizičke i psihičke radnje, a to je uvek i samo kvantno polje. Ili pak polje svesti, jer ono koje ima sposobnost da vrši fizičke i psihičke radnje je SVEST ili pak UM. To znamo iz iskustva vlastitog JASTVA u nama, tj. iz iskustva vlastite svesti.

Da bi razumeli ZAKON POSTOJANJA, glavno što treba razumeti jeste to da NEŠTO, da bi POSTOJALO, mora postojati SAMO PO SEBI, uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih radnji koje mora da vrši i ciklično i naizmenično i pomoću njih biva svojim i uzrokom i posledicom. U primeru čoveka, jedino čovekovo JASTVO je to koje postoji. A sve njegove psihičke i fizičke radnje su samo način pomoću kojih naše JASTVO i KAO SUBJEKT i kao materijalni fizički objekt, tj. kao TELO postoji. Kad naše JASATVO prestane da vrši svoje fizičke i psihičke radnje, čovek isto kao i svemir, raspada se i nestaje.

Tako na kraju ispada da VOLJA nije uzrok ničega, pa ni punjenja želuca hranom, niti je punjenje želuca posledica delovanja osećanja gladi, nego su i osećanje glad kao psihčki proces i punjenje želuca hranom samo fizičke i psihičke radnje pomoču kojih naše JASTVO uzrokuje samo sebe. Pomoću ovih fizičkih i psihičkih radnji JASTVO je samo svoj i uzrok i posledica.


Ovde si jedino ti koji je ishitreno zaključio da čovekove psihićke osobine poseduje i svemir! Mi ostali,
manje više,dobro slutimo da svemir postoji po nama još nedokučenim zakonima.
A ja još dodajem,da na svakom nivou dimenzija postoje zakoni imanentni tim dimenzijama.
Osim toga,guraš tu kauzalnu logiku i u objektivan svet koji je akauzalan,Hajzenbergov i algoritamski
s vektorima i tenzorima u sledovima nama manje-više zapažljivim...
Uz to ,nezapažanje preostalih bar 8 dimenzija nas čini tukama tukastim koje pojma o pojmu nemaju...

Da ti ne kritikujem baš sve,evo i moje pohvale tvoje veoma značajne konkluzije da kretanje "održava"
postojanje!!
Naime u sintropiji i entropiji valja tražiti "Ključ nebeski" i to bez sarkazma dragog mi prepametnog filozofa Kolakovskog...

 

[Dragoljub69]

JAKOJI JESAM:

Simo, ponovo izvini, rekao sam ti da tvoje termine ne razumem. Treba da pokušač da mi svoje termine objasniš na primerima iz iskustva, kako ja to inače činim kada objašnjavam Zakon postojanja. Ja ne mogu da shvatim kad ti kažeš: "Subjekat, Jastvo. Svijest i Um NISU jedno te isto", jer ja to četvoro u sebi putem iskustva ne mogu da raspoznam kao nešto četvoro, već kao JEDNO. Ne vredi rečima da to objašnjavaš, ako ne umeš to da pokažeš na primerima iz iskustva.

Javno optužujem Simu da nas muti tim pojmovima!
Gomba te reči kao klikere da nam se zavrti u glavi...
Ybg-ljudi su počeli da ga izbegavaju zbog te zlurade osobine da nam priređuje žurke u glavi...

 

[Dragoljub69]

Kad sam već pomenuo Leščaka Kolakovskog,evo poučnog ,njegovog teksta kako se ne treba tvrdoglavo držati
jedne doktrine...Naravno da te opservacije i za mene važe!
http://www.6yka.com/novost/51454/lesek-kolakovski-pohvala-nedoslijednosti
Ovo nije tematski odgovor i čitajte,ako vam volja...uostalom kao i sve ostalo...

 

[coco bill]

JAKOJI JESAM:

Simo, ponovo izvini, rekao sam ti da tvoje termine ne razumem. Treba da pokušač da mi svoje termine objasniš na primerima iz iskustva, kako ja to inače činim kada objašnjavam Zakon postojanja. Ja ne mogu da shvatim kad ti kažeš: "Subjekat, Jastvo. Svijest i Um NISU jedno te isto", jer ja to četvoro u sebi putem iskustva ne mogu da raspoznam kao nešto četvoro, već kao JEDNO. Ne vredi rečima da to objašnjavaš, ako ne umeš to da pokažeš na primerima iz iskustva.

naravno da nisu isto, ali sarađuju jedno sa drugim.
obično subjekt sarađuje sa umom i ta saradnja je čulna. to je najčešća pojava i ona je uglavnom mehanička, a pošto je u izravnoj vezi sa spoljnim svetom ona je ograničena vremenski i kreće se linearno - od zabluda iz prošlosti ka iluzijama budućnosti. iz tog vanjskog sveta subjekat svojim čulima prima utiske iz spoljnog sveta i naš um tim utiscima daje važnost, odnosno određuje da li ćemo se vezati za taj utisak. ta radnja je konstantna i najčešće je mehanička. utisak se potom lepo složi u polje memorije gde se memoriše kao holografska slika i kao asocijaciju ga kasnije vadimo za upotrebu.
ako nas je utisak, naprimer, uplašio, ta slika ostaje memorisana i um je kasnije vadi prilikom sličnog utiska s kojim se susretne.
na taj način mi postajemo uplašeni pre nego što se išta desi. to je mehanički proces pomoću kojeg živimo.

jastvo ili ti suština je već u saradnji sa svešću i oni deluju iznutra, pa samim tim nisu ni vremenski a ni prostorno određeni. oni deluju ovde i sad.
svest je tu da nam omogući objektivnu sliku utiska pre nego ga um pokuša da smesti u svoj memorijski folder. slika utiska koju svest prima je uvek nova i sveža.
ako si svestan da taj utisak nosi elemente koji će izazvati strah u tebi, u startu ćeš mu promeniti kretanje i utisak će proći kao ona kvantna čestica iz onog double slit experimenta, umesto da se zatalasa po našem umu.

dakle, subjekat i um sarađuju u prostoru i vremenu i njihovo delovanje je spolja ka unutra, a jastvo i svest deluju ovde i sad i njihovo delovanje je iznutra prem vani.

 

[Dragoljub69]

naravno da nisu isto, ali sarađuju jedno sa drugim.
obično subjekt sarađuje sa umom i ta saradnja je čulna. to je najčešća pojava i ona je uglavnom mehanička, a pošto je u izravnoj vezi sa spoljnim svetom ona je ograničena vremenski i kreće se linearno - od zabluda iz prošlosti ka iluzijama budućnosti. iz tog vanjskog sveta subjekat svojim čulima prima utiske iz spoljnog sveta i naš um tim utiscima daje važnost, odnosno određuje da li ćemo se vezati za taj utisak. ta radnja je konstantna i najčešće je mehanička. utisak se potom lepo složi u polje memorije gde se memoriše kao holografska slika i kao asocijaciju ga kasnije vadimo za upotrebu.
ako nas je utisak, naprimer, uplašio, ta slika ostaje memorisana i um je kasnije vadi prilikom sličnog utiska s kojim se susretne.
na taj način mi postajemo uplašeni pre nego što se išta desi. to je mehanički proces pomoću kojeg živimo.

jastvo ili ti suština je već u saradnji sa svešću i oni deluju iznutra, pa samim tim nisu ni vremenski a ni prostorno određeni. oni deluju ovde i sad.
svest je tu da nam omogući objektivnu sliku utiska pre nego ga um pokuša da smesti u svoj memorijski folder. slika utiska koju svest prima je uvek nova i sveža.
ako si svestan da taj utisak nosi elemente koji će izazvati strah u tebi, u startu ćeš mu promeniti kretanje i utisak će proći kao ona kvantna čestica iz onog double slit experimenta, umesto da se zatalasa po našem umu.

dakle, subjekat i um sarađuju u prostoru i vremenu i njihovo delovanje je spolja ka unutra, a jastvo i svest deluju ovde i sad i njihovo delovanje je iznutra prem vani.

Ovo ti je ipak čisti dualizam:subjekat i um su klempa,a jastvo i svest -duh...
Na finoreku te pojmove možeš i triplicirati,multiplicirati...Zavisno od toga kog si "ranga"
filozof...
Onaj koji jeste,a nemam razloga da sumnjam da nije je ,za sada ,samo triplicirao...
Ljubek ga je zjebal s sedam psikićkih ponašanja...Bihevioristički yebal ga vragec kaj ga morem razumit...

 

[znatizeljni mislilac]

Ljubo ti uopste ne pravis razliku izmedju intenzivnog i ekstenzivnog a bez toga nemoguca je filosofija. Shvatas li da tvojim nastojanjem da sve uneses u lanac uzrocnoposledicnih veza zastupas isti onaj realizam kao i slepi vernici a i sirovi materijalisti, pretpostavljas objektivan svet a subjekat potpuno gubis u tim kontemplacijama, jedino ga imas u recima ali ga ne dotices ni najmanje.

Cudi me da ozi ne reaguje a blate Sopenhauera.

 

[Dragoljub69]

Ljubo ti uopste ne pravis razliku izmedju intenzivnog i ekstenzivnog a bez toga nemoguca je filosofija. Shvatas li da tvojim nastojanjem da sve uneses u lanac uzrocnoposledicnih veza zastupas isti onaj realizam kao i slepi vernici a i sirovi materijalisti, pretpostavljas objektivan svet a subjekat potpuno gubis u tim kontemplacijama, jedino ga imas u recima ali ga ne dotices ni najmanje.

Cudi me da ozi ne reaguje a blate Sopenhauera.

A bil ti da objasniš kakvi su to neslepi vernici i zreli materijalisti kad već pominješ slepe
vernike i sirove materijaliste...
Tako kad bih ja pomenuo retardirane idealiste-introverte,pošteno bi bilo da objasnim kakvi su to
normalni idealisti-introverti...
Ili još gore,kad bih pomenuo solipsiste koji se i ne pojavljuju na forumu jer to i ne mogu ,obzirom
da takva solipsistička komunikacija i ne postoji,valjalo bih da objasnim postojanje imitacije falsifikata
solipsista koji se ipak i pored sve logike koja to sprečava,pojavljuju redovno na forumu...
Pod uslovom da si razumeo šta sam napisao...

E,a Šopenhauera mi je zaista žao...On ne da se prevrče u svom grobu,nego glumi ventilator!

 

[coco bill]

Ljubo ti uopste ne pravis razliku izmedju intenzivnog i ekstenzivnog a bez toga nemoguca je filosofija. Shvatas li da tvojim nastojanjem da sve uneses u lanac uzrocnoposledicnih veza zastupas isti onaj realizam kao i slepi vernici a i sirovi materijalisti, pretpostavljas objektivan svet a subjekat potpuno gubis u tim kontemplacijama, jedino ga imas u recima ali ga ne dotices ni najmanje.

Cudi me da ozi ne reaguje a blate Sopenhauera.

pa to je logično, on je sve izjednačio sa umom.
a polje umnog delovanja je vezan za vreme i prostor.
u vremenu i prostoru sve je kauzalno, odnosno, kreće se po uzročnoposledničkom lancu.
svest već ne pripada vremenu i zakonu kauzalnosti.

 

[znatizeljni mislilac]

pa to je logično, on je sve izjednačio sa umom.
a polje umnog delovanja je vezan za vreme i prostor.
u vremenu i prostoru sve je kauzalno, odnosno, kreće se po uzročnoposledničkom lancu.
svest već ne pripada vremenu i zakonu kauzalnosti.

Ne vremenu nego onom sto se pogresno smatra pod vremenom tj. prostor.

 

[znatizeljni mislilac]

A bil ti da objasniš kakvi su to neslepi vernici i zreli materijalisti kad već pominješ slepe
vernike i sirove materijaliste...
Tako kad bih ja pomenuo retardirane idealiste-introverte,pošteno bi bilo da objasnim kakvi su to
normalni idealisti-introverti...
Ili još gore,kad bih pomenuo solipsiste koji se i ne pojavljuju na forumu jer to i ne mogu ,obzirom
da takva solipsistička komunikacija i ne postoji,valjalo bih da objasnim postojanje imitacije falsifikata
solipsista koji se ipak i pored sve logike koja to sprečava,pojavljuju redovno na forumu...
Pod uslovom da si razumeo šta sam napisao...

E,a Šopenhauera mi je zaista žao...On ne da se prevrče u svom grobu,nego glumi ventilator!

Oni koji osecaju svrsishodnost ali ne mogu to da objasne pa se hvataju za religiju a materijalisti su oni koji poput tebe zamisljaju da su najbolji poznavaoci iste a o istoj nemaju pojma niti mogu imati, ljudi koji nisu sposobni da kontemliraju nad duhovnim.
I postedi me tih tvojih ad hominema.."ako si razumeo", zapitaj se kome se ovde linkuje jedna te ista stvar po 1000 puta ali ti i dalje posle toga nastavljas sa Jungovim psiholoskim tipovima koji nemaju veze sa tim sto sam ti vec negde objasnio.

 

[Dragoljub69]

Oni koji osecaju svrsishodnost ali ne mogu to da objasne pa se hvataju za religiju a materijalisti su oni koji poput tebe zamisljaju da su najbolji poznavaoci iste a o istoj nemaju pojma niti mogu imati, ljudi koji nisu sposobni da kontemliraju nad duhovnim.
I postedi me tih tvojih ad hominema.."ako si razumeo", zapitaj se kome se ovde linkuje jedna te ista stvar po 1000 puta ali ti i dalje posle toga nastavljas sa Jungovim psiholoskim tipovima koji nemaju veze sa tim sto sam ti vec negde objasnio.

Pa da nisi introvert nego ekstrovert,ne bi mlatio praznu slamu nego bi se hvatao konkretnih stvari!
A inače mi 1000 puta linkujete svet kao vašu predstavu,a ja u pozorište idem samo kad se ogrebem za
karte i to pod uslovom da gostuje neko na kog vredi potrošiti par sati kratkog i ne više burnog života...
Meni,za razliku od vas,život nije predstava u mom umu,nego neumoljiva stvarnost! Ybg-kroz vas
autobusi prolaze(blago si ga vama),a ja moram da ih propuštam kako bih napisao ovo na Krsti...

 

[znatizeljni mislilac]

Pa da nisi introvert nego ekstrovert,ne bi mlatio praznu slamu nego bi se hvatao konkretnih stvari!

Ovde se vec godinama govori o konkretnim stvarima (od strane pojedinaca) a da li ces ti to da prepoznas ili ne je druga stvar.