Da, sv. Vitus, poznati srpski svetac... a, da, nije srpski...
No, dobro, sv. Vitus, svetac koji je činio mnoga čuda po Srbiji... a, da, nije kročio u Srbiju...
U svakom slučaju, sv. Vitus, poznati svetac, za čuju su slavu Srbi čuli, pa su ga usvojili... a, da, radi se o manje poznatom svecu, koji SPC ni ne slavi...
Ali, sv. Vitus, toliko poznat u Srba, da mu je posvećen najveći srpski praznik... a, da, Vitus se glasovnim promenama ne može dovesti u oblik koji bi odgovarao imenu praznika Vidovdana...
No, Vidovdan sigurno nema veze sa Svetovidom, Belim Vidom, Vidom...
Као прво, име словенског бога је Световит, а тако га називају и потомци оних Словена који су га славили (пољски: Świętowit, чешки: Svantovít). Наставак -вит је уобичајен за богове Западних Словена, јер имамо и Каревита, Руђевита, Јаровита, Маровита и Поревита на истом географском простору где и Световита. Варијанта "Световид" потиче од доказано неправилне пољске савремене конструкције Światowid, којом су након проналажења Збручког идола, бога Световита ("оног који је свет" у смислу
sanctus, saint, а стслов.
свѧтъ, свент, а не
свѣтъ, свет/свијет/свит/свјат што значи свет у смислу
mudus, the world) покушали да представе као "видиоца света". Томе доприносе и данас Срби, који због празника Видовдана који је оригинално посвећен св. Виду, покушавају да га доведу у везу са Световитом, називајући га "Световидом".
Друго, нема потребе за иронијом, јер је свети Вид у једном периоду био по снази култа убедљиво један од најјачих светитеља у хришћанској Европи под Римским утицајем. Његов култ је био врло снажан на подручјима: Италије, Француске, Немачке, Чешке, Пољске, Јадрана и западног Балкана. У питању је светитељ са врло снажним и распрострањеним култом, а утицај Рима на Балкану је некад досезао и до граница Бугарске. Оригинално су скоро сви Срби некад били латинског обреда и под јурисдикцијом Рима (пошто је реч о времену јединствене цркве пре 1054. г., избегавам назив "римокатолицизам"). Чак и у време Стефана Немање и св. Саве, када је Цариград већ имао снажан утицај међу Србима, око половине Срба, а можда и више, су били римокатолици.
Име "Витус" је на латинском. У народним романским дијалектима Италије и романског Јадрана, његово име је било: Вито, Гвидо, Видо. Одатле и српска и хрватска варијанта Вид, поготово због сличности са словенском етимологијом глагола видети. На француском је његово име Гај, на немачким дијалектима Вит и Вајт, а на западнословенским језицима Вит.
Видовдан није највећи српски празник, јер у питању није верски празник, већ национални дан сећања на славу некадашње државе и њен пад. Око Видовдана нема верских обичаја или ритуала који би га могли сврстати ни у 10 највећих верских празника у години, а камоли на сам врх. Од некадашњег св. Вида који је остао заборављен преласком на православље, остало је само име. Данас то име у интересу истине, а не националних жеља, треба повезати са правим извором.
Дан 15. јун је установио Рим као дан посвећен св. Виду. Тај датум је и данас жив у Римокатоличкој цркви, као дан св. Вида, а од православних га обележава једно Српска православна црква, на географском простору који је некад држала Римска партријаршија, а као дан посвећен св. Амосу и недавно канонизованом кнезу Лазару, а који се неким чудом назива "Видовдан".
Ма како да не...Апостоли су пустили да у Цркву уђу слуге Антихристове а ти си сада то приметио и открио "топлу воду".
...... Браво!
zakucali ste se kod 3 u 1 i ni makac...
