Daj molim te, nemoj pretjerivati. Ti kao da si arhiva vatikanske biblioteke, te sve te podatke citiras odatle. Otkud tebi izvorni kalendari iz vremena Svetog Save, ili kalendari rimokatolicke crkve prije raskola 1054. godine, pa vidis sta je bilo, a sta nije bilo u to vrijeme? Za takve tvrdnje treba da imas dokaze, a ne samo rijeci.
I sta mislis da je Vidovdan u pravoslavni kalendar usao iz istorije i epske pjesme tek u 19-20 vijeku? Kao da Srbi nisu imali istorijsko pamcenje, te su zaboravili dan kosovske bitke i svoje tragedije! Odlicno su to znali i pamtili: Vidovdan, 15.jun!
Kakav sv.Amos i kakvi bakraci.To su crkvenjaci pokusali poturiti narodu umjesto Vidovdana, ali se u narod nije moglo prikalemiti.
Не разумеш ме.
У календаре СПЦ је текст "Видовдан" унешен тек тада. Ко је помињао народна имена? Мратиндан, Михољдан, Ивањдан, Видовдан су народни називи за датуме који су посвећени св. Стефану Дечанском, преподобном Киријану Отшелнику, св. Јовану и св. Амосу, а касније и посвећеном кнезу Лазару. Ти називи постоје вековима, а
у званичне календаре су унети тек недавно.
По којој логици на дан се св. муч. Мина и св. краљ Стефан Дечански у народу називају "Мратиндан"? Ко је "Мрата" или "Мратин"? По којој логици се дан преп. Киријана Отшелника назива "Михољдан". Ко је "Михољ"? По којој логици се дан св. Јована (летњег) зове "Ивањдан", када је званична црквена верзија грчког имена Јоаннис Јован, а не Иван? По којој логици се дан св. Амоса, а касније и дан кнеза Лазара назива "Видовдан", ко је "Вид"? Ти сви народни називи
постоје вековима у усменој предаји, али се
у црквеним календарима под тим именима записују тек од недавно. Побогу, па Видовдан није чак био ни литургијски дан!
Ево, баш сад читам о политичким борбама на тлу некадашњег Српског војводства да се у календаре Карловачке митрополије уведе реч "Видовдан". Календаре из времена св. Саве немамо, али имамо календаре из 18. и прве половине 19. века где речи "Видовдан"
нема и имамо политичке борбе и притиске српске интелигенције и омладине у 19. веку да се та реч у календаре убаци. У народу је био познат, јер имамо и примере нпр. Лукијана Мушицког који 1819. пева "Оду на Видовдан" и Стерије Поповића који 1842. пише "Спомен Видова дана", али реч "Видовдан" у црквене календаре улази
тек 1864. поред имена "св. Амос" и наредних година га поново уопште нема све до
1872, од када се помиње редовно.
1889. године, први пут у историји Српске цркве, за Видовдан се служи литургија, и то само на тлу Србије, док на тлу Војводства црква забрањује да се она служи јер тврди да то није црквени и заповедни празник. Тек након Балканских ратова, 1913. године се у свим епархијама Српске цркве уводи Видовдан као "црвено слово" и тек од тада је то редован литургијски дан.
Ово све можеш проверити код било ког образованог свештеника СПЦ, јер су ово подаци којима барата Српска православна црква, а не Ватикан.
А веровао или не, борба за и против Видовдана није борба између доминација православног и паганског утицаја, већ око доминације православног и римокатоличког. Нису подаци из "библиотеке Ватикана" већ из историје Словена и српског народа да је читав српски етнички простор на Балкану био под јурисдикцијом Рима, а не Цариграда и да су први хришћански Срби били хришћани латинског обреда и римског календара, а не цариградског. Па чак и након Раскола 1054, у време првих Немањића, Срба-католика је било страшно много, према некима чак је више од 50% Срба било католичко. Стефан Немања је рођен као католик, на православље је прешао као човек у годинама. Вукан Немањић је и рођен и живео и умро као католик, читаво приморје Зете, јужна Далмација и огроман део Хума су били већински католички, а и сам Стефан Дечански је водио преговоре са папом о комплетном преласку целе Србије на римокатолицизам. Одакле оволико "Хрвата" којима је свима матерњи језик српски и који живе на територији некадашње немањићке Србије?
Лично је папа Хадријан II службу на црквенословенском одржао у Риму у катедрали светог Петра и за њу дао благослов Ћирилу и Методију, а Методија рукоположио за моравско-панонског словенског архиепископа, а благослов словенског богослужења је потврдио и папа Јован VII. То тада нису били римокатолици, јер је Црква била јединствена, а међу крштеним Словенима је Рим имао доминацију, а не Цариград. Тек касније Цариград са грчким обредом постаје доминантнији на Балкану, а тек од времена св. Саве и аутокефалне Српске цркве, православље постаје најјаче и најдоминантније међу Србима, као српска државна вера. Пре тога је било и Срба православаца и католика и јеретика, а раније и пагана и других. Поделе на "нације" по томе ко је православац, ко католик а ко муслиман су плод тек 19. века и националног романтизма. Овде се ради о једном народу који се по вери поцепао на више нација, а који је у Средњем веку био јединствен народ и са више вера. Нису онда важила правила да ако си православац, онда си Србин, ако си католик, онда си Хрват, а ако си муслиман, онда си Бошњак. Барски надбискуп је носио титули "примаса Србије", а српски католици Боке, Приморја и Јужне Далмације су били политички активни све до 20. века; Мехмед-паша Соколовић и Омер-паша Латас су били Срби иако су били муслимани итд.
Празник св. Вида је празник Римске патријаршије и установљен је 15. јуна. Римска патријаршија је некад била доминантна међу Србима пре него што ју је надјачао Цариград, а потом и аутокефална Српска црква, као црква-ћерка Цариградске патријаршије, а Видовдан је остатак некадашњег великог празника св. Вида, којег су светковали сви Срби. Да ли је тај св. Вид наследио Световита пре тога - сасвим могуће. Али Видовдан је Видовдан по св. Виду, а 15. јуна је због тога што је то тако по црквеном календару.
Светог Вида и данас славе Хрвати, Чеси, Пољаци. Чудом се чуде како једино Срби негирају да је слављење тог светитеља постојало међу њима и како верују да је реч о датуму прославе бога Световита са Арконе, а не о датуму одређеном од Римског папе. А чуде се због тога што тог истог 15. јуна св. Вида обележавају и Немци, Италијани и Французи, који са Словенима и словенским боговима и датумима немају никакве везе.
