Tibor Zivković, postavke jugoslovenske istoriografije i uticaj jugoslovenske ideologije

Pa eto, sama cinjenica da je napisana hrvatska verzija Dukljanina, koja je onako divljacki prepravljana u odnosu na original, svedoci da je u tom nekom periodu 16 veka postojala namera naknadnog pisanja hrvatske istorije
Не бих уопште рекао да је "хрватска "верзија накнадно написана чак су неки делови тачнији. Боље је фиксирано време у којем радња почиње у време "Ћесара у Константинопољу" дакле савршено се поклапа са борбама Гота и Константина.
Нема оног римског папе.
У хрватској верзији Бладин није
Гот.
Иако са Словенима говоре истим језиком.
Према свима чак и Ђорђу Јанковићу хрватска верзија је ближа оригиналу.
Ђорђе Јанковић-Верујем у зрнце истине у хрватској веезији.
Нема Вулгара већ је долазак Словена боље описан.
Велики пук је дошао са истока кад краљ виде снсгу тог пука борише се с њима не могаше их победити.
Обавезао се плаћати данак словенском поглавици "Баре" у договору са ћесаром!
Словени марљиви и вредни поправише све што разрушише и наставише живети у пријатељству јер говораху истим језиком.
 
У одновним цртама концепцији хрватска верзија личи на Порфирогенита у основним цртама. Говори да су Словени дошли у договору са ћесаром и да нису уништили ту "готску" државу већ јој наметнули данак и наставили с њом да. живе у миру.
Делује да је време Јустинијана пре него Хераклија.
Нема сеобе Вулгара већ Моровлаха.
Иако се Порфирогенит осврнуо на Бугаре рекавши да је први архонт Срба већ умро кад су Бугари дошли.
 
Не бих уопште рекао да је "хрватска "верзија накнадно написана чак су неки делови тачнији. Боље је фиксирано време у којем радња почиње у време "Ћесара у Константинопољу" дакле савршено се поклапа са борбама Гота и Константина.
Нема оног римског папе.
У хрватској верзији Бладин није
Гот.
Иако са Словенима говоре истим језиком.
Према свима чак и Ђорђу Јанковићу хрватска верзија је ближа оригиналу.
Ђорђе Јанковић-Верујем у зрнце истине у хрватској веезији.
Нема Вулгара већ је долазак Словена боље описан.
Велики пук је дошао са истока кад краљ виде снсгу тог пука борише се с њима не могаше их победити.
Обавезао се плаћати данак словенском поглавици "Баре" у договору са ћесаром!
Словени марљиви и вредни поправише све што разрушише и наставише живети у пријатељству јер говораху истим језиком.
Jeste, jer je narod cele kraljevine po toj verziji nazvan Hrvatima, od Istre do Skadra I Dunava. To je lakmus papir za utvrdjivanje falsifikata. Isti slucaj se desio kod Tome Arhidjakona.
 
Jeste, jer je narod cele kraljevine po toj verziji nazvan Hrvatima, od Istre do Skadra I Dunava. To je lakmus papir za utvrdjivanje falsifikata. Isti slucaj se desio kod Tome Arhidjakona.
Не! Источни део Далмације су населили Словени а остатак те готске вазалне државе би био Хрватска.
 
Не! Источни део Далмације су населили Словени а остатак те готске вазалне државе би био Хрватска.
Procitaj hrvatsku hroniku I Tomu splitskog oa ces videti sta pise tamo. :)
U hronici autor kaze da Bosna I Raska jesu Srbija ali da u njoj zive Hrvati.
To je obrazac 16. stoleca
 
Не бих уопште рекао да је "хрватска "верзија накнадно написана чак су неки делови тачнији.

Znaš šta je interesantno, svi noviji istraživači se slažu da je hrvatska verzija starija. Bez obzira na to kakvih su stavova, nekada i potpuno oprečnih, svi su im zaključci u tom smeru. To tvrdi i Tibor Živković, koji je dotično smatrao prvom recenzijom samog autora, to smatra i Solanž Bujan, kao i Predrag Komatina, koji latinsku redakciju smatraju izmišljotinom Mavra Orbinija, a na tragu nečeg sličnog je i Stefan Trajković Filipović.
 
Sad ne znam stvarno na koji napad misliš
Да прелистао опет то је било под Захаријом.
Заиста неименовани вођа Хрвста.
А појам Хрватске се помиње од Мутимира односно дељења државе на три дела којом ће касније Мутимир завладати.
Одавде па на горе се почиње помињати Хрватска без владара.
Као и реченица до Властимира су Срби били Срби.
Ту се нешто десило где извори ћуте а археологија даје некакве одговоре.
Наиме доласком Франака пада Хум и делови Босне савремене под неку власт профраначких племена.
Марко Алексић такође верује у сеобу профраначких елита најблаже речено Словени који су користили франачка обележја и војну опрему.
Тако да Комани -Кроја која од 9. века покрива читав Балкан и стиже негде до Крфа коју је Ђорђе Јанковић крстио као долазак црвених Хрвата.
Дамјан Першут је претпостсвио да ови Хрвати долазе из Великоморавске.
 
Znaš šta je interesantno, svi noviji istraživači se slažu da je hrvatska verzija starija. Bez obzira na to kakvih su stavova, nekada i potpuno oprečnih, svi su im zaključci u tom smeru. To tvrdi i Tibor Živković, koji je dotično smatrao prvom recenzijom samog autora, to smatra i Solanž Bujan, kao i Predrag Komatina, koji latinsku redakciju smatraju izmišljotinom Mavra Orbinija, a na tragu nečeg sličnog je i Stefan Trajković Filipović.
Мислим да се не ради о измишљотини Мавра Орбина већ пројекцијом папске курје и виђем ситуације кроз њихову призму.
Ако су Сплитски сабори истинити Хрватска је за њих ватикански протекторат и Далмација.
Наједностсвнији рецепт за превласт над римским провинцијама би био ширење хрватског имена и државе под њиховим патронатом са седиштем у Сплиту.
Остале би државе ишле вазално иза хрватског имена.
Пример стварања бановине Босне што Мађарима није сметало ништа јер се све шири испод њихове круне.
 
Тема је о Тибору, односно како ју је аутор теме назвао "Tibor Zivković, postavke jugoslovenske istoriografije i uticaj jugoslovenske ideologije", не о ЉПД.
Тема о ЉПД постоји, на тој теми се може посати о том урадку.
Но по обичају имамо форумаше (неке тролове, неке који би до бесвијести вртили своју уврнуту "теорију") који имају проблем држати се теме, ту се "упецају" и неки нормални форумаши попут уваженог Ника Фрика и оде маст у пропаст.
На овој теми ако се већ осврћемо на писаније познато каоп ЉПД било би разумно да се која напише о Тиборовом односу према овом урадку, колико га је сматрао (не)поузданим извором и колико је у својим радовима користио наводе из овог урадка.

Када је пак у питању спис познат као ЉПД ту је од историка највише отишао у потирању Славко Мијушкоивић који је одбацио било какву историјску вриједност ЉПД и прихвата само његов књижевни значај. Опет Сима Ћирковић је оцијенио да је ЉПД највећим дијелом непоуздан историјски извор али да се у одјељцима ближим пишчевом времену можемо ослонити на оскудна препричавања.

Гдје је у тој причи Тибор и којем је ставу ближи?
Иако је строг према том урадку, ослањајући се на његова излагања дјелује ближи Мијушковићем виђењу, гдје примјећује да имамо спис у којем у старту имамо прегршт (рецимо у једној емисији овдје) измишљотина и лагарија, гледајући његове радове (рецимо "Портрети српских владара") утисак је да је ближи Ћирковићевом гледишту, и да се ипак ослања и на неке наводе из љетописа, наравно тамо гдје имамо потврде и у другим списима да су постојале те личности (рецимо Владимир, Вукан, Бодин, Стефан Војислав илити Доброслав итд).

Тибора је красила темељитост у раду, мада опет када имате спис попут ЉПД гдје је у пласту исмишљотинам, лагарија, легенди, произвољних препричавања пред историчарем задатак да нађе иглу за историју изванредно вриједних података, колико год били темељити увијек постоји реална могућност да у неким закључцима подобро машите.
 
Тема је о Тибору, односно како ју је аутор теме назвао "Tibor Zivković, postavke jugoslovenske istoriografije i uticaj jugoslovenske ideologije", не о ЉПД.
Тема о ЉПД постоји, на тој теми се може посати о том урадку.
Но по обичају имамо форумаше (неке тролове, неке који би до бесвијести вртили своју уврнуту "теорију") који имају проблем држати се теме, ту се "упецају" и неки нормални форумаши попут уваженог Ника Фрика и оде маст у пропаст.
На овој теми ако се већ осврћемо на писаније познато каоп ЉПД било би разумно да се која напише о Тиборовом односу према овом урадку, колико га је сматрао (не)поузданим извором и колико је у својим радовима користио наводе из овог урадка.

Када је пак у питању спис познат као ЉПД ту је од историка највише отишао у потирању Славко Мијушкоивић који је одбацио било какву историјску вриједност ЉПД и прихвата само његов књижевни значај. Опет Сима Ћирковић је оцијенио да је ЉПД највећим дијелом непоуздан историјски извор али да се у одјељцима ближим пишчевом времену можемо ослонити на оскудна препричавања.

Гдје је у тој причи Тибор и којем је ставу ближи?
Иако је строг према том урадку, ослањајући се на његова излагања дјелује ближи Мијушковићем виђењу, гдје примјећује да имамо спис у којем у старту имамо прегршт (рецимо у једној емисији овдје) измишљотина и лагарија, гледајући његове радове (рецимо "Портрети српских владара") утисак је да је ближи Ћирковићевом гледишту, и да се ипак ослања и на неке наводе из љетописа, наравно тамо гдје имамо потврде и у другим списима да су постојале те личности (рецимо Владимир, Вукан, Бодин, Стефан Војислав илити Доброслав итд).

Тибора је красила темељитост у раду, мада опет када имате спис попут ЉПД гдје је у пласту исмишљотинам, лагарија, легенди, произвољних препричавања пред историчарем задатак да нађе иглу за историју изванредно вриједних података, колико год били темељити увијек постоји реална могућност да у неким закључцима подобро машите.

Колико се сећам Тиборовог става
он га је искасапио и схватио да је писан из три дела.
Сматрао је да се може користити од 9.века докле се може упоређивати са Порфирогенитом.
Уопштено је сматрао да су такви документи у средњем веку рађени по наруџбини за потребе неких освајања и слично.
То се у средњем веку потезало да је владар нркад макар хипотетички држао неку област под контролом и тиме исказивао своје историјско право на ту територију.
Да су списи рађени за потребе Вукана Немањића.
 
Колико се сећам Тиборовог става
он га је искасапио и схватио да је писан из три дела.
Сматрао је да се може користити од 9.века докле се може упоређивати са Порфирогенитом.
Уопштено је сматрао да су такви документи у средњем веку рађени по наруџбини за потребе неких освајања и слично.
То се у средњем веку потезало да је владар нркад макар хипотетички држао неку област под контролом и тиме исказивао своје историјско право на ту територију.
Да су списи рађени за потребе Вукана Немањића.
Тибор је заступао став да је рукопис писан на самом крају XIII или самом почетку XIV вијека, оквирно до 1310.године.
Могући аутор је неки поп Руђер.
 
Колико се сећам Тиборовог става
он га је искасапио и схватио да је писан из три дела.
Сматрао је да се може користити од 9.века докле се може упоређивати са Порфирогенитом.
Уопштено је сматрао да су такви документи у средњем веку рађени по наруџбини за потребе неких освајања и слично.
То се у средњем веку потезало да је владар нркад макар хипотетички држао неку област под контролом и тиме исказивао своје историјско право на ту територију.
Да су списи рађени за потребе Вукана Немањића.

Ne od 9.
 
Тибор је заступао став да је рукопис писан на самом крају XIII или самом почетку XIV вијека, оквирно до 1310.године.
Могући аутор је неки поп Руђер.
Сасвим сигурно је тада добио завршну форму пошто како је говорио из 3 дела је рађен.
Сад како је Славен добро приметио догађаји прате нека збивања Дежевске споразуме.
Раздвајање јединствене краљевине на Рашку Милутина и Србију Драгутина.
Сам писац аноним Европа оријенталис је износио неке податке о Драгутиновој Србији и Милутиновој Рашкој у време грађанског рата.
Употребио је Порфирогенитову хипотезу да је Србија добила име по томе јер људи живе као робови у њој.
У та времена Јелена Анжујска је владала Дукљом и обновила манастир св. Серђа и Ваха у Скадру.
Све ове околности су ми сумњиве за његову етногенезу од Вукана па до почетка 14. века.
 
Тибор је заступао став да је рукопис писан на самом крају XIII или самом почетку XIV вијека, оквирно до 1310.године.
Могући аутор је неки поп Руђер.
Они који су става да се Стефан Немања помиње у ЛПД-у и да је исти писан у другој половини 12-ог века, у суштини, сигурно таквим схватањем доказују, вероватно несвесно,или да се Стефан Немања не помиње у ЛПД-у или да је ЛПД писан најмање 100 година касније, односно барем у другој половини 13-ог века.
 
Tibor Probisvjet Zivkovic je djak BB beogradske ustaske franacke skole u kojoj je se koristi politicka fraza "mi mislimo" ili "mi svi smatramo" kao kod Corovica kao certifikat istine i licenca za izmisljanje.

Po Probisvjetu, LJPD nije "celovito" djelo, drugim rijecima nije jedan autor, ali "mi mislimo" da je rad jednog autora, ali djelo ipak nije cjelovito. Ovo je da ne vjerujes sta citas. Potpune budalastine. Lupa ko maksim po diviziji, ko da je Slaven ili Lekizan ili Khal Drago ovo pisao, potpune budalastine, ni tamo ni vamo, i jeste i nije. Kretenizam.

1702826014964.png


1702826123347.png


Lafe, nikakav ti odgovor nisi dao i dzaba si trabunjao. Odgovor na to tvoje budalasto i neprimjereno kriminalno pitanje je dao sam autor u predgovoru. Djelo je Hronika kroz vjekove, Kompilacija prevoda Knjizice o Gotima plus onoga sto je autor procitao i cuo. Autor je prevodilac i kompilator.

1702826606283.png
 
Они који су става да се Стефан Немања помиње у ЛПД-у и да је исти писан у другој половини 12-ог века, у суштини, сигурно таквим схватањем доказују, вероватно несвесно,или да се Стефан Немања не помиње у ЛПД-у или да је ЛПД писан најмање 100 година касније, односно барем у другој половини 13-ог века.
Нисам сигуран али мислим да је у ЛПД од Немање направљено два владара Стефан Немања и Симеон, или је то у другом делу Краљевства Словена, треба проверити.
 
Нисам сигуран али мислим да је у ЛПД од Немање направљено два владара Стефан Немања и Симеон, или је то у другом делу Краљевства Словена, треба проверити.
То је , мислим, код Орбинија.
 
Они који су става да се Стефан Немања помиње у ЛПД-у и да је исти писан у другој половини 12-ог века, у суштини, сигурно таквим схватањем доказују, вероватно несвесно,или да се Стефан Немања не помиње у ЛПД-у или да је ЛПД писан најмање 100 година касније, односно барем у другој половини 13-ог века.
Постоји једна велика историјска неправда што је мснастир светог Серђа и Ваха однела Бојана.
Што нисмо никад били у прилици археолошки испитати али Дукљанин је спомињао много краљева покопаних на том месту.
 
Постоји једна велика историјска неправда што је мснастир светог Серђа и Ваха однела Бојана.
Што нисмо никад били у прилици археолошки испитати али Дукљанин је спомињао много краљева покопаних на том месту.
Не знам да ли је било истраживања на ту тему по црквама које помиње Дукљанин као места где су сахрањени владари
 
Нисам сигуран али мислим да је у ЛПД од Немање направљено два владара Стефан Немања и Симеон, или је то у другом делу Краљевства Словена, треба проверити.
То је у својој латинској верзији имао 2 Немања.
Драгихњин Немања и Десин син Немања.
Онда је у јако конфузном родослову Немања стави Симеуна као Стефана Немању
И Првовенчаног као Стефана Немању али не другог већ првог.
 
Не знам да ли је било истраживања на ту тему по црквама које помиње Дукљанин као места где су сахрањени владари
Па то је тај Серђа и Ваха што је култ светаца заштитника града Дубровника. Обновила га је последњи пут у изворима Јелена Анжујска и краљ Милутин.
Сахрањени ду ту Михајло ,Бодин и још потомска
Нисмо ми од пада под Турке више стигли до тог манастира колико знам данас би био у Албанији.
Уништили су га Турци до темеља у 16 веку делимично ерозија Бојане остатке манастира је немогуће реконструисати археолошки.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Светих_Сергија_и_Вакха_на_Бојани
 

Back
Top