Štokavci, čakavci i kajkavci, ko je kome ukrao jezik i preveo u drugu narodnost

[Pumpaj Dinstanović]

Spomenuo si da si već vodio rasprave o jeziku i to me prisjetilo jedne diskusiji prije valjda već dvije godine gdje si mi odgovorio da nije bilo moguće da ruskoslavenski postane trajni srpski standard, sa čime se na moje iznenađenje i Urvan Hrobostos složio sa tobom.

Gospode. Pa naravno da je tako nešto totalno nerealno.

Ali citirana poruka na koju mi repliciraš nema apsolutno nikakve veze sa tim, već sa tvojom (potpuno netačnom) tvrdnjom vezano za pretvukovski književni srpski jezik.

I nisi mi odgovorio na pitanje vezano za Srbiju.

 

[Krishna]

Nema nikakvih dokaza za to pa mora da je istina,jel?

Ajde ća s ove teme, jerbo valjaš sve veće gluposti iz posta u post i samim tim se brukaš pokazujući zatucanost i ostrašćenost pravaškog tipa.
Otidi tamo na Politiku pa tamo izražavaj svoje fiks ideje, nisi dorasta ovoj temi.

 

[Krishna]

Bolje ti je ajde ća s ove teme, jerbo valjaš sve veće gluposti i posta u post i samim tim se brukaš ali pokazuješ i zatucanost i ostrašćenost pravaškog tipa.
Otidi tamo na Politiku pa tamo izražava svoje fiks ideje, nisi dorasta ovoj temi.

 

[Krishna]

Moderacija da reaguje na ponašanje forumaša @Mej bregami koji piše neistine i pravašku propagandu!

 

[Mej bregami]

Lepo sto u Evropi maltene od kraja srednjeg veka se javlja sve jaci uticaj narodnog jezika u pismenoj formi. Da su Srbi ostali pri crkvenoslovenski bili bi usamljeni i jedini slucaj u Evropi. U zemljama gde neke umetnicke jezike postali zvanicne kao na primer svahili u Africi se radi o multietnickim zajednicama.

Naravno, i Srbi zamijeniše srpskoslavenski sa ruskoslavenskim.

Ponekad mislim kod ovih prica, da Srbi ne samo da su bili nepismeni, nego da verujes da su bili svi redom nesposobni da govore. Pa valjda je logicno da se uzme za standard sto moze jednostavniji jezik, a ne jezik koji moras da ucis kao kad bi ja ucio Slovacki ili engleski. Neki stran jezik.

Jedno je govorni jezik kod kuće, a drugo književni po kojem se jedan jezik razpoznaje prema drugim jezicima.

Na kraju je ipak narodni jezik pobedio i to bi se desilo pre ili kasnije. Moguce je da bi slavenoserbski na tome evolvirao da uticaj crkvenos

Bolje ikad nego nikad.

Covece o cemu ti fantaziras. Tako se nesto nije desilo nigde u Evropi. Ti pricas jednostavno gluposti. Pa sto bi Srbi uzeli ruski jezik kao svoj, a Srbija niti je deo Rusije, niti prica isti jezik ko ruski.

Znaš i sam da su Srbi uzeli ruski jezik kao svoj književni uz neke izmjene. Znači već se dogodilo.

Ovo nije za uporediti. To bi bilo slicno ko da Hrvati koriste latinski za zvanicni jezik. Tako da ti primer nikako nije na estu.

Da, ali Hrvati su koristili i narodni jezik za književnost, dok Srbi ne. Znači nije isto jer Srbi su branili taj umjetni ruskoslavenski pred reformatorima kao da im dušu kradu.
Što je u neku ruku bilo točno jer se prelaskom narodni jezik gubi veza sa dotadašnjom književnošću.

Da su gledali na svoj jezik, uzeli bi ruski jezik za standard. Ja stvarno ne znam odakle ti teorije

Vidi gore. Dogodilo se!

 

[Mej bregami]

Gospode. Pa naravno da je tako nešto totalno nerealno.

Ali citirana poruka na koju mi repliciraš nema apsolutno nikakve veze sa tim, već sa tvojom (potpuno netačnom) tvrdnjom vezano za pretvukovski književni srpski jezik.

I nisi mi odgovorio na pitanje vezano za Srbiju.

Ne razumijem, što je krivo.
Jel točno da Srbi nisu pisali na narodnom jeziku do prihvaćanja vukove reforme pisanog jezika? Točno je!
Jel bilo otpora uvođenju narodnog jezika? Bilo je!
Jel u Srbiji do prihvaćanja pisano nekim umjetnim jezikom ? Pisano je!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne razumijem, što je krivo.
Jel točno da Srbi nisu pisali na narodnom jeziku do prihvaćanja vukove reforme pisanog jezika? Točno je!
Jel bilo otpora uvođenju narodnog jezika? Bilo je!
Jel u Srbiji do prihvaćanja pisano nekim umjetnim jezikom ? Pisano je!

Ne, nije (ovo prvo). Čak sam ti i citiao literaturu i naglasio da zaključci nisu sporni za kroatistiku.

 

[Mej bregami]

Ajde ća s ove teme, jerbo valjaš sve veće gluposti iz posta u post i samim tim se brukaš pokazujući zatucanost i ostrašćenost pravaškog tipa.
Otidi tamo na Politiku pa tamo izražavaj svoje fiks ideje, nisi dorasta ovoj temi.

Odlučio sam pisati onako kako većina odgovara meni.
Sada su se na to ulovili Slaven i Konstantin pa da za ove koji valjaju gluposti neke stvari budu razjašnjenje, ne za mene nego za te druge.
Tebe cijenim kao diskutanata, ali nekad čim vidiš da se spominje Hrvatska ili Hrvat prešaltaš na blesiranje i time potičeš druge na to.

 

[Mej bregami]

Ne, nije (ovo prvo). Čak sam ti i citiao literaturu i naglasio da zaključci nisu sporni za kroatistiku.

Da, spominju se neki koji su pisali na narodnom u svoja četiri zida, pokušavali neku reformu, ali ništa nisu postigli ili malo.
Nije reforma ako umjesto crkvenoslavenskog uzmeš ruskoslavenski.

 

[Krishna]

Odlučio sam pisati onako kako većina odgovara meni.
Sada su se na to ulovili Slaven i Konstantin pa da za ove koji valjaju gluposti neke stvari budu razjašnjenje, ne za mene nego za te druge.
Tebe cijenim kao diskutanata, ali nekad čim vidiš da se spominje Hrvatska ili Hrvat prešaltaš na blesiranje i time potičeš druge na to.

Iz tvojih zadnjih nekoliko postova stiče se utisak da su Srbi do Vuka bili mutavi, a onda ih je Vuk naučio da govore i to hrvatskim jezikom koji je ukra i proglasio srpskim.
Kakve veze sa narodnim govorom Srba ima to što je dio srpske intelektualne elite iz Vojvodine tokom 18-og i prvih decenija 19-oh v. koristio tzv. slavjanoserbski jezik?

 

[Карлос Шакал]

Za "Strojimira" niste znali do prije sto godina, a vi ga preimenovali u Strojimir iako je na pečatu napisano Stronmir. Kako sad to kad osim tog kratkog zapisa u DAI nema apsolutno ništa drugo da bi znali da mu je ime krivo na pečatu?

Из грчког слова Н се развило ћирилично И.

 

[Konstantin Veliki]

Naravno, i Srbi zamijeniše srpskoslavenski sa ruskoslavenskim.

Bila je specijalna situacija. Ali sta ti znaci Srbi su preuzeli ruskoslovenski. Sam kazes da 99 % Srba su bili nepismeni. Preuzimanje ruskoslovenskog je prvenstveno bila stvar koja se uradila zbog situacije u Osmanskom Carstvu i Austriske Imperije. Da je Srbija opstala sigurno bi se srpskoslovenski dalje razvijao, ali nije. U Osmanskom Carstvu je stampanje knjiga maltente zaustavljeno, a u Austriji je bilo zabranjeno stampanje na ckrvenoslovenski pa se uzeleli ruske knjige. Jedno je ako strani jezik preuzme mali deo elite, drugo je kad hoces da obrazujes celi narod za njemu stranom jeziku.

je govorni jezik kod kuće, a drugo književni po kojem se jedan jezik razpoznaje prema drugim jezicima.

To sve stoji, ali ti meni reci koja zemlja u Evropi je uzela jezik koji se toliko razlikuje od bilo kog dijalekta koji se prica, kao ruskoslovenski od narodnih srpskih dijalekta.

ikad nego nikad.

Ono sto se desilo bilo je ono, sta je bilo najverovatnije. Kosmeticke stvari kao vise Rusizmi umesto Turcizme ne uzimam za ozbiljno.

i sam da su Srbi uzeli ruski jezik kao svoj književni uz neke izmjene. Znači već se dogodilo.

Da ali jedna je stvar, uzeti strani jezik za standard kad imas jednu malu elitu od mozda par stotina ljudi, a nesto drugo uzeti stran jezik

Da, ali Hrvati su koristili i narodni jezik za književnost, dok Srbi ne. Znači nije isto jer Srbi su branili taj umjetni ruskoslavenski pred reformatorima kao da im dušu kradu.
Što je u neku ruku bilo točno jer se prelaskom narodni jezik gubi veza sa dotadašnjom književnošću.



Vidi gore. Dogodilo se!

Ajde imamo teme od bukvalno 1000 strana gde se pise o ljudima koji su pisali pre Vuka na narodnom jeziku. Od Venclovica, Dositeja pa na dalje. Molim te nemoj da budes hrvatski Panelic, Dukljanin, dobri Bosnjanin i ostale papagaje koji stalno ponavljaju iste gluposti.

A jaka stvar sto se izgubio kontinuitet. Nazalost srpski knjizevni jezik nema kontinuitet. Od zetskog, raskog i resavskog stila srpskoslovenskog se menjalo na rusku novocrkveno. Kod serbskoslovenskom naprimer nije ni postojao standard nego je svako mesao kako hoce.

Jedina sansa da se standard dosta razlikuje od danasnjeg je neki srpskobugarski jezik gde bi kao osnov sluzio neki torlacki, sopski ili makedonski dijalekt.

 

[Urvan Hroboatos]

Slabo to vama ide.

Čitati pa nješto probati i naučiti.

http://www.isj.sanu.ac.rs/wp-conten...ović-Stojan-Negovanje-jezika-srpskog-1888.pdf

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/h...ka.geografija.1957.pdf?sequence=1&isAllowed=y

https://vdocuments.mx/ivic-pregled-istorije-srpskog-jezika.html

https://vdocuments.mx/istorija-srpskog-jezika-aleksandar-mladenovic-2008.html

 

[Карлос Шакал]

Srpski koji smo mi "ukrali"
Lakše čitaš i kajkavski i čakavski iz starijeg vremena.

Ak bumo po hervatski povedali nikaj se ne bumo razmeli, kuzsis sztari, ne... czug bu ti pobegel, ne bus videl beli Zagreb grad. Szerbusz vu megli toj.

чакавица је хрватски језик и јавља се тамо где и прве хрватске жупе.
Насељавање Северне Далмације осд стране Срба је почело доста раније, а узрок је турско напредовање.
Према Никодиму Милашу последњи таласи сеобе Срба тамо су се десили негде средином 18. века.

Чакавски се говори на ширем простору, то смо ваљда апсолвирали, у предграђу Дубровника, на остврвима Неретљанске кнежевине итд. то није био простор ни у оквиру те замишљене "ранохрватске државе".

Далматински поп на получакавици је, на пример илузија, већину тих песама су писали етнички Срби.

"Опрости ми папе" је на пример писао Момчило Попадић, његов "папе" је из Панчева, био је пијаница, женскарош и коцкар.
И дража ми је та песма, коју је отпевао окорели усташа Оливер Драгојевић, него све песме панонске јајаре коју сви сад оплакују.
Не само што Оливер има више интегритета као човек доследан својој идеји (ма како она сулуда била) јер је рекао да никад више неће певати у Србији (и није), за разлику од ведете недосрбљених полутана, амеба и бескичмењака који је пљувао па после лизао, него је Драгојевић као Херцеговац у себи имао много више српске крви него Ђерђ Балаши.

 

[Лекизан]

Slažem se da jeste različita ali što ne pođeš od pretpostavke da je čakavica jezik starosedelaca Balkana? Da se taj jezik očuvao i razvio tako jer je taj predeo bio kontinuirano pod vlašću Romeja? Tu su starosedeoci živeli ko robovi i sluge Romeja. Možda je Goran Šarić u pravu kad kaže da su Sloveni došli kod svojih (ne . kažem kod Srba, već kod sebi srodnih naroda). Da je zato bila laka asimilacija starosedelaca koji su živeli na Balkanu.
Mislim da se odgovor na sva ta pitanja krije u popisu iz 1851. godine. Videli smo kako su Nemcii pedantni.
Posle ću ti odgovoriti za sve ovo drugo.

Забележена је после доласка Словена овде и очито припада словенским језицима.
Ако је језик староседелаца онда је и штокавица језик староседелаца.
Или су сами Илири Словени!???
Такође подела језика на чакавицу, штокавицу и кајкавицу је деветнаестовековна творевина.

 

[Meliot]

Забележена је после доласка Словена овде и очито припада словенским језицима.
Ако је језик староседелаца онда је и штокавица језик староседелаца.
Или су сами Илири Словени!???
Такође подела језика на чакавицу, штокавицу и кајкавицу је деветнаестовековна творевина.

Pazi zamisli ceo Balkan kao celinu pod rimskom upravom. Rimska uprava se sastojala od gradova sa vojskom i administracijom. U tim gradovima je živelo i starosedalačko stanovništvo. Oni su radili ko sluge, zanatlije, šta god već. A oko gradova je živelo starosedalačko stanovništvo baveći se proizvodnjom hrane, stočarstvom i zemljoradnjom. Živeli su verovatno i po vrškim čukama kao stočari.

Plemena sa severa su u početku vršili upade da bi pljačkali. Sigurno nisu išli po planinama da ubijaju i plačkaju starosedalačko stanovništvo. Plus Avari i Huni su bili nomadi oni konjima nisu ni mogli da stignu tamo. Njima su cilj bili gradovi da pljačkaju zlato, srebro i druge stvari. Plus su tim upadima ponekad dobili i da im Vizantija plaća danak. Svii gradovi u takvoj situaciji nisu opstali, naročito posle trajnog naseljavanja Slovena.

Jedino će taj deo Dalmacije imati kontinuitet sa gradovima i ostrvima. Neće doći do rušenja postojećeg poretka i načina života. Tumbanja da se izrazim jednostavnim rečnikom.

Ja verujem da je bilo seobe kako Porfirogenit navodi, ne mislim da je štokavica jezik starosedelaca. A rezulta te seobe je po evropskoj mapi izgledao ovako pre stupanja Borne na scenu...
Europe 814

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, spominju se neki koji su pisali na narodnom u svoja četiri zida, pokušavali neku reformu, ali ništa nisu postigli ili malo.
Nije reforma ako umjesto crkvenoslavenskog uzmeš ruskoslavenski.

Da li je malo, osrednje ili mnogo, ni na koji način ne menja činjenicu da je to što si ti napisao popularni internetski mit koji nema veze sa istorijskim činjenicama. Što je nešto što, da ponovim, kroatistika uvažava.

I nigde nisam pomenuo ruskoslovenski jezik (niti je reč o tome).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, spominju se neki koji su pisali na narodnom u svoja četiri zida, pokušavali neku reformu, ali ništa nisu postigli ili malo.
Nije reforma ako umjesto crkvenoslavenskog uzmeš ruskoslavenski.

Evo ti 14. stranice iz O Mrkaljevu djelu salo debeloga jera iliti azbukopretres. Izdala u Zagrebu hrvatska Akademija. Reči akademika Josipa Vončine i Milana Moguša (do skora i predsednika HAZU).

Iako su i sami Srbi ogromnim delom zaslužni za stvaranje pomenute zablude, priča o Vuku Karadžiću koji stvara i uvodi narodni jezik i to ni manje ni više no iz Dubrovačke republike, a da pre Srbi nisu tim jezikom uopšte ni pisali, fantazmagorija je bez realne istorijske osnovanosti.

P. S. A razlog zašto sam onoliko insistirao vezano za tvoje izjave oko Srbije i Vojvodine, a što vidim da si u potpunosti izignorisao, jeste zato što Srbija tj. severna Srbija kako su je tada zvali (ako mislim da sam dobro razumeo na šta tačno podrazumevaš) nije u naznačenom periodu ranog modernog doba imala ikakvog značaja. Vojvodina (mada je malčice anahronistički upotrebiti taj termin, ali da simplifikujemo jer mislim da su svi shvatili na šta misliš) jeste to bila, kao i razni drugi krajevi, najčešće u bliskom susedstvu, srpske emigracije (Trst, severna Italija, Zagreb, Venecija, Bukurešt, ruske zemlje), kao i Crna Gora. Poslanice vladike Petra I već jesam spomenuo i ne postoji nijedan razlog da se pravimo kao da one ne postoje, niti u nedostatku bilo kakvog standarda vernakulara ima uopšte smisla otpisati ih kao neki obični lokalni dijalekat koji se iz nekog razloga tretira kao nepostojeći. Ako je insinuacija, pak, nešto drugačija, odnosno da zetski govori nisu srpski, to je jedna sasvim drugačija diskusija. I ne bih ti preporučivao da pokreneš diskusiju u tom smeru (istrgavanje iz konteksta izjava episkopa Petrovića ne pomaže). Možemo o tim delima, pa i o Gorskom vijencu nešto docnije, govoriti o dijalekatskim tvorevinama (ako si na to možda bio insinuirao), ali samo nakon utvrđivanja književnog standarda. Pre toga, ne može postojati dijalekat, jerbo...pa, nema ni standarda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Iz tvojih zadnjih nekoliko postova stiče se utisak da su Srbi do Vuka bili mutavi, a onda ih je Vuk naučio da govore i to hrvatskim jezikom koji je ukra i proglasio srpskim.
Kakve veze sa narodnim govorom Srba ima to što je dio srpske intelektualne elite iz Vojvodine tokom 18-og i prvih decenija 19-oh v. koristio tzv. slavjanoserbski jezik?

Vidiš, problem je u tome što hrvatski nacionalisti pričaju tu klasičnu zaveru o otimanju hrvatske kulture, insistirajući da jezika pre Vuka nije nikakvoga uopšte ni bilo (sic!), a ukoliko i ima nečeg, to je onda nešto usko, iza četiri zida, nema veze sa narodom, itd..

Kao da jeste pre XIX i XX stoleća uopšte bilo, primera radi, ikakvog standardizovanog hrvatskog jezika. Pa kod Hrvata je to išlo mnogo sporije i komplikovanije nego u slučaju Srba, sa dosta više sporova, dubleta, sukoba oko korijenskog pravopisa i nekih najnovijih čudnovatih rešenja (ne će ili neće). Urvan Hroboatos, koji ima poseban sopstveni standard, možda slikovito prikazuje koliko je to išlo strmovito. A od dana kad je bila prihvaćena Vukova reforma u Srbiji 1868. godine, te uz modifikaciju da je prihvaćen ekavski refleks jata umesto ijekavskog, po šumadijskom poddijalektu, srpski književni standard u Srbiji ima vrlo malo dilema i promena. One su pojedinačna pravopisna rešenja, uticaj francuske književnosti na tzv. beogradski stil i u najnovije vreme potreba prilagođavanja digitalnom dobu i globalizaciji, ali sve ide jednim mnogo jasnijim i konzistentnijim tokom od hrvatskog standarda (uprkos tome što je evidentan manjak sredstava, pa neki kulturni projekti za Hrvatima upravo na tom polju, zaostaju).

I baš tako, kao da hrvatski autori pre Vukovog vremena nisu bili autori koji su pisali u četiri zida, bez nekog književnog standarda (uključujući i lutanja od čakavice do kajkavice, primera radi). Mnogi su pisali i nekim mutant jezikom, čakavsko-kajkavskim ili čak čakavsko-kajkavsko-štokavskim. Jezikom koji ne da nije vernakular, nego nema čoveka na planeti koji je njime govorio (bilo da pričamo o Pavlu Riteru Vitezoviću ili nekom drugom). Ili kao da je specifični dijalekat dubrovačko-dalmatinske književnosti bio nekakav standardizovani književni jezik Hrvata.

Da, ali Hrvati su koristili i narodni jezik za književnost, dok Srbi ne.

Moram priznati da sam vrlo fasciniran što se kad je reč o Crnoj Gori, gde imamo jasnu kulturološku tradiciju, pravoslavnu, ćiriličnu i čak samoidentifikaciono srpsku, to dovodi u pitanje danas oslanjajući se na neke pseudonaučne tvrdnje dukljanomontenegrinističke istoriografije, kao i upotrebom nekih potpuno kritički neutemeljenih tvrdnji kakvima nema mesta u istoriji (primera radi, po jednoj verziji Popa Dukljanina to je Crvena Hrvatska, dakle to „ne mogu”, tobože, biti Srbi) i slično istrgavanje iz konteksta nekih izvora (putopisa Evlije Čelebije ili među najomiljenijima citati o Arvat-baši iz Stambola).

Znaš i sam da su Srbi uzeli ruski jezik kao svoj književni uz neke izmjene. Znači već se dogodilo.

Vidi gore. Dogodilo se!

Ne, nije. Nikada. Pogledaj šta pišu Vončina i Moguš (Osim toga ne treba zaboraviti činjenicu da se dobar dio pravoslavnoga svećenstva služio ruskoslovenskim jezikom samo pasivno, znajući ga kao jezik liturgije i molitve. Kad bi završilo njihovo „pojanje”, prestajala bi i uporaba od crkvenih vlasti propisanoga jezika, ionako puku slabo razumljivoga.)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Moram priznati da sam vrlo fasciniran što se kad je reč o Crnoj Gori, gde imamo jasnu kulturološku tradiciju, pravoslavnu, ćiriličnu i čak samoidentifikaciono srpsku, to dovodi u pitanje danas oslanjajući se na neke pseudonaučne tvrdnje dukljanomontenegrinističke istoriografije, kao i upotrebom nekih potpuno kritički neutemeljenih tvrdnji kakvima nema mesta u istoriji (primera radi, po jednoj verziji Popa Dukljanina to je Crvena Hrvatska, dakle to „ne mogu”, tobože, biti Srbi) i slično istrgavanje iz konteksta nekih izvora (putopisa Evlije Čelebije ili među najomiljenijima citati o Arvat-baši iz Stambola).

Nije stalo zbog ograničenja od 15 minuta:

Moram priznati da sam vrlo fasciniran što se kad je reč o Crnoj Gori, gde imamo jasnu kulturološku tradiciju, pravoslavnu, ćiriličnu i čak samoidentifikaciono srpsku, to dovodi u pitanje danas oslanjajući se na neke pseudonaučne tvrdnje dukljanomontenegrinističke istoriografije, kao i upotrebom nekih potpuno kritički neutemeljenih tvrdnji kakvima nema mesta u istoriji (primera radi, po jednoj verziji Popa Dukljanina to je Crvena Hrvatska, dakle to „ne mogu”, tobože, biti Srbi) i slično istrgavanje iz konteksta nekih izvora (putopisa Evlije Čelebije ili među najomiljenijima citati o Arvat-baši iz Stambola), pri čemu se ignoriše ogromna većina svih sveukupno gledano pisanih izvora. I tako se Crna Gora izdvaja iz Srpstva, a u isto vreme se svojata dubrovačko-dalmatinski književni korpus (i identifikuje nacionalno kao hrvatski) iz razloga što je, eto, Dinko Zlatarić jednom spomenuo hrvatski lingvonim.

Dupli aršini?

 

[Mej bregami]

Iz tvojih zadnjih nekoliko postova stiče se utisak da su Srbi do Vuka bili mutavi, a onda ih je Vuk naučio da govore i to hrvatskim jezikom koji je ukra i proglasio srpskim.
Kakve veze sa narodnim govorom Srba ima to što je dio srpske intelektualne elite iz Vojvodine tokom 18-og i prvih decenija 19-oh v. koristio tzv. slavjanoserbski jezik?

Nisam nigdje napisao da su Srbi bili mutavi, samo da nisu koristili narodni jezik u književnosti, o tome se piše.
Postavio sam pitanje što bi bilo sa srpskim narodnim govorim da je provučen kroz školstvo na ruskoslavenskon .
Ne treba zaboraviti da je narod stoljećima slušao vjerske obrede na crkvenoslavenskom i potom na ruskoslavenskom iz kojeg su riječi i fraze ušle u narodnim govor, tj. nisu ti "administrativni" jezici bili strani njegovom uhu i razumijevanju.
Masovno školstvo bi tu odradilo ostatak, kao što i ti sam tvrdiš da su školstvom u Srbiji izbrisani lokalni govori, da nema više ijekavskih i ikavskih krajeva kojih je navodno bilo u Srbiji.

 

[Mej bregami]

Bila je specijalna situacija. Ali sta ti znaci Srbi su preuzeli ruskoslovenski. Sam kazes da 99 % Srba su bili nepismeni. Preuzimanje ruskoslovenskog je prvenstveno bila stvar koja se uradila zbog situacije u Osmanskom Carstvu i Austriske Imperije. Da je Srbija opstala sigurno bi se srpskoslovenski dalje razvijao, ali nije. U Osmanskom Carstvu je stampanje knjiga maltente zaustavljeno, a u Austriji je bilo zabranjeno stampanje na ckrvenoslovenski pa se uzeleli ruske knjige. Jedno je ako strani jezik preuzme mali deo elite, drugo je kad hoces da obrazujes celi narod za njemu stranom jeziku.

Slažem se, ali crkvenoslavenski/ruskoslavenski nije bio "strani" jezik pošto se oduvijek koristio kod Srba u crkvi i narod ga slušao i pretpostavljam razumio. Nema usporedbe sa latinskim u Hrvatskoj kao si bio prije naveo.
Vuk se pojavljuje sa svojom reformom na pragu modernog doba kada se uvodi školstvo i počinje obrazovanje mladih pa i starih na službenom standardu koji se počinju uvoditi u to vrijeme i drugdje u Europi, ponegdje sa brutalnim metodama npr. u Irskoj.

 

[Mej bregami]

Ak bumo po hervatski povedali nikaj se ne bumo razmeli, kuzsis sztari, ne... czug bu ti pobegel, ne bus videl beli Zagreb grad. Szerbusz vu megli toj.

Vidim da se bumo čist dobre razmeli, ak znaš više od tij frazi.

 

[Mej bregami]

Da li je malo, osrednje ili mnogo, ni na koji način ne menja činjenicu da je to što si ti napisao popularni internetski mit koji nema veze sa istorijskim činjenicama. Što je nešto što, da ponovim, kroatistika uvažava.

I nigde nisam pomenuo ruskoslovenski jezik (niti je reč o tome).

Upravo i je o tome riječ, tj. o jezicima i književnosti do srpsko hrvatskog jezičnog dogovora, do pojave kod Srba Vuka, samo zato što je na kraju prihvaćen, sa njegovom reformom i zalaganjem korištenja narodnih govora umjesto umjetnih jezika na stranoj osnovi.
Pretresamo da vidimo što je tada postojalo i moglo se "ukrasti" .

 

[Pumpaj Dinstanović]

Upravo i je o tome riječ, tj. o jezicima i književnosti do srpsko hrvatskog jezičnog dogovora, do pojave kod Srba Vuka, samo zato što je na kraju prihvaćen, sa njegovom reformom i zalaganjem korištenja narodnih govora umjesto umjetnih jezika na stranoj osnovi.
Pretresamo da vidimo što je tada postojalo i moglo se "ukrasti" .

Pa jesi li video ti šta sam ti ja citirao?