Štokavci, čakavci i kajkavci, ko je kome ukrao jezik i preveo u drugu narodnost

[Mej bregami]

Pa to su bli izbori za Ustavotvornu skupštinu. Glasanje je bilo posle.

Nekih sigurno jeste bilo tu. Bilo je i Hrvata u NRS, posebno zato što je imala svežinu; nova opcija, novi ljudi. Ali ono što je vrlo bitno naglasiti jeste da su takve ličnosti, računajući naravno dobrim delom i skorojeviće koji bi da se institucionalno uhlebe, uključivali ipak vrlo maleni udeo.

Bilo bi zanimljivo videti sledeće rezultate izbora (nakon, dakle, kraha komunista).

1923.

1925.

1926.

1927.

 

[Meliot]

То су Хрвати. чакавица је хрватски језик и јавља се тамо где и прве хрватске жупе.
Насељавање Северне Далмације осд стране Срба је почело доста раније, а узрок је турско напредовање.
Према Никодиму Милашу последњи таласи сеобе Срба тамо су се десили негде средином 18. века.

Počelo je naseljavanje Srba pravoslavaca na teritoriju Srba katolika, odnosno bežanje pravoslavaca na teritoriju katolika. Borna je bio osnivač srpske kneževine koja se naziva Kneževina Dalmacija i Liburnija. Odnosno bio je prvi Kroat. Borna je bio bio prvi srpski vladar koji se vezao za Rim. Učinio je to jer mu je vezivanje za Rim obezbeđivalo nezavisnost od Srbije, a i morao je zbog Karla Velikog i Franačke Svi ,,hrvatski" vladari od Borne do Petra Svačića (izuzev Dmitra Zvonimira) su bili srpski kneževi, kraljevi i vladari.

Pravi Horvati su kajkavci, Oni su naselili veliki prostor severno od Save i Kupe, Panoniju severno od Drave i zapadno od Dunava. Te Panonske Hrvate su uništili Mađari svojim dolaskom u Panoniju. Prvi naziv za Slovence je bio Horutani, što je slično sa nazivom Horvati. Oba naziva su izvedeni od slovenske reči hora-gora,
zato kajkavci svoj deo nazivaju Zagorjem. Horutani i Horvati su zajedno došli sa prostora južne Poljske i istočne Ukrajine.. Zato su oni srodni, odnosno kajkavski srodan slovenačkom jeziku.

Javlja se čakavica jer je u to vreme samo sveštenstvo bilo pismeno, a te ,,hrvatske" župe se formiraju u primorju. Ta dokumenta nisu pisali vladari svojeručke, već su ih je pisalo sveštenstvo. To sveštenstvo potiče od starosedeoca Balkana. Taj prostor primorja (gradovi sa ostrvima) je jedini u kontinuitetu bio pod romejskom vlašću, jedini na Balkanu. Ostali rimski gradovi na Balkanu će biti uništeni od strane slovenskih plemena koji su došli na Balkan.

 

[Mej bregami]

Pa poistovećuješ srpski jezik, teritorijalno, sa granicama Republike Srbije. To si, opet, ponovo upravo (jezik u Srbiji i Vojvodini).

Dakle, izražavaš se anahronistički; u AVNOJevskim granicama.

Dobro, očito nisam bio jasan. Pod srpski sam mislio na Srbe općenito koji su kao književni jezik koristili, a to su bili ogromna većina, slavenosrpski za svoju književnost.
Srbiju i Vojvodinu sam samo naveo kao centre, iako je tako bilo i na drugim područjima gdje je su srpske pravoslavne crkve bile rasadnik pismenosti.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne znam kako si došao na avnojevske granice, nisam ih nigdje spomenuo.

Njegoš se deklarirao Srbinom pa je valjda za očekivati da što on napiše se smatra srpskim još ako je pisano ćirilicom.
Da njegov jezik u Srbiji i među Srbima u Vojvodini nije smatran srpskim govori i to da u to vrijeme su energično odbijali kao "hrvatski" Stullijev štokavsko-jekavski rječnik.
Koliko je bilo otpora Vukovim reformama nekoliko desetljeća kasnije je poznato.

Pogledajte prilog 865789

Uzgred, malo si pobrkao nekoliko stvari. Nije bilo reči o Njegošu velikome, već o Petru I.

U svakom slučaju, šta je suština; to je da je to što si napisao samo jedan mit koji se stalno ponavlja. Toliko puta smo ga razbili na forumu (razbijen je puno puta i na Forumu.hr) da mi je bukvalno dosadno išta ponavljati na tu temu. Aleksandar Mladenović ga je uspešno pobio i njegovi su ukazi prhvaćeni i u kroatistici, tako da je prilično besmisleno ponavljati.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro, očito nisam bio jasan. Pod srpski sam mislio na Srbe općenito koji su kao književni jezik koristili, a to su bili ogromna većina, slavenosrpski za svoju književnost.
Srbiju i Vojvodinu sam samo naveo kao centre, iako je tako bilo i na drugim područjima gdje je su srpske pravoslavne crkve bile rasadnik pismenosti.

Pa zapravo koristili su nekoliko književnih jezika. Čak tri različita, u XVIII stoleću: https://kovceg.tripod.com/am_tipovi_knj_jez_srba_u_18.htm

Jedan od njih čak je i slabo „srpski”, ali jeste svakako bio srpski književni jezik (književni jezik Srba). A ti pomenu samo jedan jedini...

P. S. Zapravo, četiri, ako dodamo i ruski...

 

[Mej bregami]

Uzgred, malo si pobrkao nekoliko stvari. Nije bilo reči o Njegošu velikome, već o Petru I.

U svakom slučaju, šta je suština; to je da je to što si napisao samo jedan mit koji se stalno ponavlja. Toliko puta smo ga razbili na forumu (razbijen je puno puta i na Forumu.hr) da mi je bukvalno dosadno išta ponavljati na tu temu. Aleksandar Mladenović ga je uspešno pobio i njegovi su ukazi prhvaćeni i u kroatistici, tako da je prilično besmisleno ponavljati.

Smiješno je kad to pišete sa današnje pozicije kao nije bilo moguće, a primjera iz tog doba da je i te kako bi moguće koliko hoćeš. Česi naprimjer su zaglavili sa jednim pisanim jezikom , a nešto drugačijim govornim, Rumunji su uveliko prešli na novi jezik i pismo u 19.st. itd.
Bilo je u Srbiji velikih otpora Vuku koji da je ostao samo u Srbiji zastupati svoju reformu bez kontakata na zapadu vjerojatno ne bi uspio ili ne u tolikoj mjeri.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro, očito nisam bio jasan. Pod srpski sam mislio na Srbe općenito koji su kao književni jezik koristili, a to su bili ogromna većina, slavenosrpski za svoju književnost.
Srbiju i Vojvodinu sam samo naveo kao centre, iako je tako bilo i na drugim područjima gdje je su srpske pravoslavne crkve bile rasadnik pismenosti.

A šta to čini Srbiju centrom? Šta je tamo nastajalo tada da zavređuje takvu okarakterizaciju, pre Srpske revolucije i Vukove reforme?

Smiješno je kad to pišete sa današnje pozicije kao nije bilo moguće, a primjera iz tog doba da je i te kako bi moguće koliko hoćeš. Česi naprimjer su zaglavili sa jednim pisanim jezikom , a nešto drugačijim govornim, Rumunji su uveliko prešli na novi jezik i pismo u 19.st. itd.
Bilo je u Srbiji velikih otpora Vuku koji da je ostao samo u Srbiji zastupati svoju reformu bez kontakata na zapadu vjerojatno ne bi uspio ili ne u tolikoj mjeri.

Nešto si pobrkao, verujem. Ko šta govori da nije bilo moguće?

 

[Mrkalj]

Bilo je u Srbiji velikih otpora Vuku koji da je ostao samo u Srbiji zastupati svoju reformu bez kontakata na zapadu vjerojatno ne bi uspio ili ne u tolikoj mjeri.

Vukova jezička reforma bila je inicirana od Beča da bi se stvorio jedinstven standardni jezik za Srbe pravoslavce Habsburške monarhije na bazi narodnih srpskih govora (izabran je istočnohercegovački dijalekt kao najrasprostranjeniji) da bi se prekinula tendencija čvršćeg povezivanja srpskih elita sa Rusijom.

U Srbiji je prihvaćen vukovski standard tek kad je shvaćeno da je taj jezik pobedio u Prečagiji i da bi insistiranje na slavjanoserbskom dovelo do kulturnog raskola između Srba u Kneževini i Srba u Prečagiji, gde ih je bilo znatno više nego u Kneževini.

Međutim, nakon tajnog dela sporazuma dvora Obrenovića sa Bečom posle 1878, bečki čovek, Stojan Novaković ekavizovao je vukovski standard i od tada važi podvarijantsko dvojstvo izgovora srpskog standarda - jekavski i ekavski izgovor. Nesumnjivo je da je namera Beča i ovaj put bila kao i u osnovi sa Vukovom reformom, da na taj način kulturno razdvoji Srbe u Prečagiji od Srba u Kneževini.

 

[Crnugović]

""Početkom prošlog stoljeća kada smo bili dio Europe jedan je mladi bečki časnik Petar spoznao svu ljepotu našeg jezika i oduševio se njime . Do tada je pisao pjesme na njemačkom. No poslije materinski jezik napuštao nije . Najljepše pjesme o hrvatskom jeziku napisao je upravo Petar Preradović, Žumberčan porijeklom, sin siromašnog krajišnika. Njegovi stihovi oslikaše svu puninu i dubinu , svu divotu i ljepotu jezika nam hrvatskoga :

Kao vječno more sinje. U kretu si gipkom, lakom. Podaje se dahu svakom .I mreška se i propinje, (Kakva moć je vjetra koga). Zuji, zveči, zvoni, zvuči. Šumi, grmi, tutnji, huči, – To je jezik roda moga!

U Žumberku postoje tri govora: jekavski, ikavski i ekavski ili štokavski, čakavski i kajkavski . Prva dva su doseljenički uskočki govori, a treći je starinski starosjedilački. U petnaestom i šesnaestom vijeku Turci skriviše migracijski tsunami naroda ovih prostora; u svom nadiranju preko Kosova, Krbave pa sve do Beča mnoge naše ljude natjeraše na put.

Tako žumberački jekavski govor kao i njegovi govornici vuku svoje korjene i porijeklo im seže sve do sjeverne Albanije, Crne Gore tj. Boke Kotorske, Konavala, Hercegovine, Dalmacije i Like.""

Kad licemerstvo izroni kao vrlina, onda kontradiktornost takima dođe ko vitamin.
Sa takima raspravljat...,

 

[Mej bregami]

Nešto si pobrkao, verujem. Ko šta govori da nije bilo moguće?

Spomenuo si da si već vodio rasprave o jeziku i to me prisjetilo jedne diskusiji prije valjda već dvije godine gdje si mi odgovorio da nije bilo moguće da ruskoslavenski postane trajni srpski standard, sa čime se na moje iznenađenje i Urvan Hrobostos složio sa tobom.

 

[Mej bregami]

""Početkom prošlog stoljeća kada smo bili dio Europe jedan je mladi bečki časnik Petar spoznao svu ljepotu našeg jezika i oduševio se njime . Do tada je pisao pjesme na njemačkom. No poslije materinski jezik napuštao nije . Najljepše pjesme o hrvatskom jeziku napisao je upravo Petar Preradović, Žumberčan porijeklom, sin siromašnog krajišnika. Njegovi stihovi oslikaše svu puninu i dubinu , svu divotu i ljepotu jezika nam hrvatskoga :

Kao vječno more sinje. U kretu si gipkom, lakom. Podaje se dahu svakom .I mreška se i propinje, (Kakva moć je vjetra koga). Zuji, zveči, zvoni, zvuči. Šumi, grmi, tutnji, huči, – To je jezik roda moga!

U Žumberku postoje tri govora: jekavski, ikavski i ekavski ili štokavski, čakavski i kajkavski . Prva dva su doseljenički uskočki govori, a treći je starinski starosjedilački. U petnaestom i šesnaestom vijeku Turci skriviše migracijski tsunami naroda ovih prostora; u svom nadiranju preko Kosova, Krbave pa sve do Beča mnoge naše ljude natjeraše na put.

Tako žumberački jekavski govor kao i njegovi govornici vuku svoje korjene i porijeklo im seže sve do sjeverne Albanije, Crne Gore tj. Boke Kotorske, Konavala, Hercegovine, Dalmacije i Like.""

Kad licemerstvo izroni kao vrlina, onda kontradiktornost takima dođe ko vitamin.
Sa takima raspravljat...,

Pogledajte prilog 865900

Petar Preradović je porijeklom iz Slavonije iz vojne obitelji. Školovao se i većinu života proveo izvan ovih krajeva.
Znači da i sve ostalo što si napisao temeljeno na njemu je krivo i nije jasno što si zapravo htio reći.

 

[Mej bregami]

Vukova jezička reforma bila je inicirana od Beča da bi se stvorio jedinstven standardni jezik za Srbe pravoslavce Habsburške monarhije na bazi narodnih srpskih govora (izabran je istočnohercegovački dijalekt kao najrasprostranjeniji) da bi se prekinula tendencija čvršćeg povezivanja srpskih elita sa Rusijom.

U Srbiji je prihvaćen vukovski standard tek kad je shvaćeno da je taj jezik pobedio u Prečagiji i da bi insistiranje na slavjanoserbskom dovelo do kulturnog raskola između Srba u Kneževini i Srba u Prečagiji, gde ih je bilo znatno više nego u Kneževini.

Međutim, nakon tajnog dela sporazuma dvora Obrenovića sa Bečom posle 1878, bečki čovek, Stojan Novaković ekavizovao je vukovski standard i od tada važi podvarijantsko dvojstvo izgovora srpskog standarda - jekavski i ekavski izgovor. Nesumnjivo je da je namera Beča i ovaj put bila kao i u osnovi sa Vukovom reformom, da na taj način kulturno razdvoji Srbe u Prečagiji od Srba u Kneževini.

Najprije pišeš o namjeri odvajanja Srba od Rusije, a zatim začiniš sa belosveckom zaverom protiv srpstva, da je namjera podjela među Srbima. Kao da danas svi Srbi govore isto.

 

[Mrkalj]

Najprije pišeš o namjeri odvajanja Srba od Rusije, a zatim začiniš sa belosveckom zaverom protiv srpstva, da je namjera podjela među Srbima. Kao da danas svi Srbi govore isto.

Čekaj, jel bila belosvecka zavera kad je počeo Prvi svetski rat? Jel bila belosvecka zavera kad je NATO bombardovao Srbiju 1999? Jel bila belosvecka zavera kad su Srbi jedini sami podigli ustanak protiv Osmanlija? Jel bila belosvecka zavera kad su Srbi jedini imali narodnu kraljevsku dinastiju na Balkanu i šire? Jel belosvecka zavera da se na prostoru Srbije pojavila prva metalurgija na planeti? Jel belosvecka zavera da je u srbiji u Drugom svetskom ratu bilo 100 za jednog Nemca ili je još negde tako bilo?

Srbi i Srbija su najvažnija zemlja na Balkanu, a Balkan je jedno od par najvažnijih geopolitičkih čvorišta sveta. To znači da su Srbi jedan od najbitnijih naroda na svetu, a uz to su najbliži narod Vatikanu, a da nisu papski subjekti.

Ja znam da me krapinski čovek nikad neće razumeti, kao što on zbog odsustva kućnog vaspitanja neće uvažiti moje pravo da njegovu potrebu nametanja krapinskih rezona Srbima smatram simptomatskom autoterapijom provincijskih i malograđanskih kompleksa.

 

[Лекизан]

Počelo je naseljavanje Srba pravoslavaca na teritoriju Srba katolika, odnosno bežanje pravoslavaca na teritoriju katolika. Borna je bio osnivač srpske kneževine koja se naziva Kneževina Dalmacija i Liburnija. Odnosno bio je prvi Kroat. Borna je bio bio prvi srpski vladar koji se vezao za Rim. Učinio je to jer mu je vezivanje za Rim obezbeđivalo nezavisnost od Srbije, a i morao je zbog Karla Velikog i Franačke Svi ,,hrvatski" vladari od Borne do Petra Svačića (izuzev Dmitra Zvonimira) su bili srpski kneževi, kraljevi i vladari.

Pravi Horvati su kajkavci, Oni su naselili veliki prostor severno od Save i Kupe, Panoniju severno od Drave i zapadno od Dunava. Te Panonske Hrvate su uništili Mađari svojim dolaskom u Panoniju. Prvi naziv za Slovence je bio Horutani, što je slično sa nazivom Horvati. Oba naziva su izvedeni od slovenske reči hora-gora,
zato kajkavci svoj deo nazivaju Zagorjem. Horutani i Horvati su zajedno došli sa prostora južne Poljske i istočne Ukrajine.. Zato su oni srodni, odnosno kajkavski srodan slovenačkom jeziku.

Javlja se čakavica jer je u to vreme samo sveštenstvo bilo pismeno, a te ,,hrvatske" župe se formiraju u primorju. Ta dokumenta nisu pisali vladari svojeručke, već su ih je pisalo sveštenstvo. To sveštenstvo potiče od starosedeoca Balkana. Taj prostor primorja (gradovi sa ostrvima) je jedini u kontinuitetu bio pod romejskom vlašću, jedini na Balkanu. Ostali rimski gradovi na Balkanu će biti uništeni od strane slovenskih plemena koji su došli na Balkan.

Само што се ти Хрвати у Далмацији никада не означавају као Срби, већ се и у изворима прави разлика између та два народа.
А разлика између чакавице и штокавице је очигледна.
Борна се нигде не означава као српски кнез баш као што се не означава ни као хрватски, вероватно је један словенски кнез са простора Лике који је све титуле које је имао стекао од Франака који су тада владали тим просторима.На том простору ће касније настати хрватска кнежевина.Са друге стране Србима влада Византија па о некој независности од Србије не може бити говора.

Хрвати насељавају Славонију по османлијској инвазији, до тада у Славонији нема Хрвата него јели Словена, Славонаца, Словенаца, који су кајкавци за разлику од Хрвата који су чакавци.Касније долази до кајкавизације Хрвата асимилацијом у кајкавску већину и они губе свој језик али и идентитет, али је хрватско име сачувано преко хрватских племића који добијају земљу на том простору како су своје матичне поседе у Северној Далмацији изгубили доласком Турака.Зато Загорје почиње да се назива Хрватска, и зато је кајкавски језик сличан словеначком.

Језиком једног народа нису причали само свештеници него и народ, али су писмени људи, којих је било мало у то време и међу њима јесу били свештеници, могли то и да запишу некако па да остане сачувано.
Проблем за Хрвате је и то што су се везали за римско богослужење, које форсира латински језик уместо народног матерњег, па су многи споменици и записи писани на латинском језику.
Пример хрватског језика, чакавског, је рецимо истарски развод 1325 године, мада је и то сачувано у каснијем препису.
https://en.wikipedia.org/wiki/Istrian_Demarcation

 

[Krishna]

Погледајте овај видео!

@Bogdan88 @snouden @Slaven777 @Лекизан @Crnugović @Mrkalj @sumljiv_tip @Mej bregami

 

[Mrkalj]

Погледајте овај видео!

@Bogdan88 @snouden @Slaven777 @Лекизан @Crnugović @Mrkalj @sumljiv_tip @Mej bregami

Čisto da znaš, ne signalizira mi da si me pominjao, da se ne mučiš @Krishna.

PS. Bio je taj video pre jedno 8-9 godina na Krstarici.

 

[Crnugović]

Petar Preradović je porijeklom iz Slavonije iz vojne obitelji. Školovao se i većinu života proveo izvan ovih krajeva.
Znači da i sve ostalo što si napisao temeljeno na njemu je krivo i nije jasno što si zapravo htio reći.

Ja stavio u navodnike-to jest citiram, pa evo vidi odakle i dali sam nešto promenio
https://naskigovor.wordpress.com/tag/zumberacki-govor/

""No poslije materinski jezik napuštao nije!""

""
Obitelj Preradović bila je pravoslavne vjeroispovijesti. Tijekom školovanja morao je prijeći na katoličanstvo jer je to bio uvjet austrijske vojne škole. Do kraja života Prerad, kako su ga zvali prijatelji, poštivat će kršćanska načela i zalagati se za miran suživot katolika i pravoslavaca. Što se tiče jezika, naučio je njemački kao materinji. U školi je dobio zadatak napisati kako je doživio strašan požar koji je 1834. gotovo uništio Bečko Novo Mjesto. Odlučio je napisati pjesmu Der Brand von Neustadt. Dobio je pohvale i od učenika i nastavnika, pa je za svaku prigodu morao pisati pjesme. To su bili početnički pjesnički pokušaji na njemačkom jeziku, skromnije umjetničke vrijednosti, bez pomišljanja da će se jednog dana kadet Petar Preradović pretvoriti u jednog od najvećih hrvatskih pjesnika ilirskog preporoda. U autobiografiji je kasnije napisao: “Po prirođenom nagnuću k pjesničtvu upotrebljavao sam svaki prazan časak i bavio se njemačkom literaturom, potrošio silu novaca sve na njemačke knjige i kovao njemačke pjesme, od kojih još sada znatan broj čuvam, ali ne poradi njihove vriednosti nego kao prvu književnu nagradu svoju.”

Obrazovanje je završio 1838. godine s činom poručnika. Na svoju molbu dodijeljen je ugarskoj 33. pješačkoj pukovniji u Milano. No prije toga otišao je posjetiti majku i sestru Mariju (brat Stevan poginuo je kao potporučnik 1932. u Italiji). U početku mu je bilo teško sporazumijevati se na hrvatskom jeziku, ali “Međusobna ljubav tu je bila čudotvorna učiteljica, te za jedno mjesec dana ja se uvježbah natoliko u narodnom jeziku, da sam se o svakidanjih stvarnih prilično dobro razgovarati mogao.”

Piše: Marsela Alić
https://povijest.hr/hrvatska/siroce-granicarskog-casnika/

Ko razumije - razumije, ja crtat neću!

 

[Konstantin Veliki]

Dobro, očito nisam bio jasan. Pod srpski sam mislio na Srbe općenito koji su kao književni jezik koristili, a to su bili ogromna većina, slavenosrpski za svoju književnost.
Srbiju i Vojvodinu sam samo naveo kao centre, iako je tako bilo i na drugim područjima gdje je su srpske pravoslavne crkve bile rasadnik pismenosti.

Dal ovo nismo vec imali. Velike alternativu nekoj Vukovoj Reformi nema.

Bez Vuka doso bi drugi Vuk, a da ostane ruska redakcija staroslovenskog ili neki slavenoserbski u upotrebi sance su blizu nula.

To sam i tebi reko vec jednom.

 

[Brozek]

Srbija najvažnija drzava na balkanu lol
Balkan najvažnija regija na svijetu lol
Zato su srbi najvazniji narod na svijetu lololololol

Ja sam svojoj majci najvazniji na svijetu, moja majka je najvaznija na svijetu, ergo ha sam najvazniji na svijetu

Halo, Herrn Freud, wo sind sie jetz?

 

[Brozek]

Vukova jezička reforma bila je inicirana od Beča da bi se stvorio jedinstven standardni jezik za Srbe pravoslavce Habsburške monarhije

Cenim da bi iz ovog pasusa za sve druge balkanske narode proizašlo da ih je Beč izmislio.

 

[Meliot]

А разлика између чакавице и штокавице је очигледна.

Slažem se da jeste različita ali što ne pođeš od pretpostavke da je čakavica jezik starosedelaca Balkana? Da se taj jezik očuvao i razvio tako jer je taj predeo bio kontinuirano pod vlašću Romeja? Tu su starosedeoci živeli ko robovi i sluge Romeja. Možda je Goran Šarić u pravu kad kaže da su Sloveni došli kod svojih (ne . kažem kod Srba, već kod sebi srodnih naroda). Da je zato bila laka asimilacija starosedelaca koji su živeli na Balkanu.
Mislim da se odgovor na sva ta pitanja krije u popisu iz 1851. godine. Videli smo kako su Nemcii pedantni.
Posle ću ti odgovoriti za sve ovo drugo.

 

[Brozek]

Vi srbadija bi ste se prvo trebali konsolidirat medusobno, a ne ovako jedni kontra drugih ih pa i sami kontra sebe vec po prilici. Dakle dogovorite se:
Jesu hrvati pokatoliceni srbi ili su to zapravo bili srbi katolici prije?
Ako su bili srbi katolici prije, sta onda vatikan drkuljavi bezveze?
Ako su sve to bili srbi prije, zasto zamjerate hrvatima da su vas genocidisali u prvom svjetskom ratu, po svoj prilici tu su listom bili srbi iz AU?
Jesu hrvati kajkavci ili cakavci, a ako su stokavci srbi sta su onda makedonci?
Ako du hrvati bili kajkavci, onda cakavci ne mogu biti srbi. Ako su hrvati bili cakavci, onda nemogu ni kajkavci srbi.

Ježuž Maria

 

[Mej bregami]

Dal ovo nismo vec imali. Velike alternativu nekoj Vukovoj Reformi nema.

Bez Vuka doso bi drugi Vuk, a da ostane ruska redakcija staroslovenskog ili neki slavenoserbski u upotrebi sance su blizu nula.

To sam i tebi reko vec jednom.

Sjećam se, ali nikakvog objašnjenja zašto bi se morao pojaviti drugi "Vuk".
Crkva je tada diktirala pismenost u narodu gdje je 99 posto bilo nepismenih.
V.S K. je bio odbijen i ustrajalo se na ruskoslavenskom kao književnom jeziku.
Da Vuk nije imao podršku izvan Srbije koji su ga gurali, danas bi bio možda samo usputni spomen kao i neki drugi.
Sa početkom širenja školstva ruskoslavenski jezik bi se nametnuo narodu kao što se i drugdje u svijetu nametao jedan standard svima u nekoj državi.

Primjer je i Hrvatska u kojoj je bila razvijena književnost na dijalektima,izdavane su knjige, pisani rječnici i gramatike, službeni spisi, ali dogovorom, u koji su bili uključeni i predstavnici Srba, je uspostavljen nadstandard koji je brzo potisnuo dijalekte iz službene javne upotrebe.
To je i vrijeme kada počinje javno školstvo koje pogoduje širenju jednog standarda nad lokalnim govorima.

Da su Srbi sami, kako je tadašnja elita među njima htjela, brinuli o svom jeziku danas bi imali popriličnu razliku između hrvatskog i srpskog jezika od kojih bi srpski vjerojatno bio sličniji bugarskom, koji je isto uzimao ruski jezik u pomoć pri standardizaciji.

 

[Mej bregami]

Slažem se da jeste različita ali što ne pođeš od pretpostavke da je čakavica jezik starosedelaca Balkana? Da se taj jezik očuvao i razvio tako jer je taj predeo bio kontinuirano pod vlašću Romeja? Tu su starosedeoci živeli ko robovi i sluge Romeja. Možda je Goran Šarić u pravu kad kaže da su Sloveni došli kod svojih (ne . kažem kod Srba, već kod sebi srodnih naroda). Da je zato bila laka asimilacija starosedelaca koji su živeli na Balkanu.
Mislim da se odgovor na sva ta pitanja krije u popisu iz 1851. godine. Videli smo kako su Nemcii pedantni.
Posle ću ti odgovoriti za sve ovo drugo.

Nema nikakvih dokaza za to pa mora da je istina,jel?

 

[Konstantin Veliki]

Sjećam se, ali nikakvog objašnjenja zašto bi se morao pojaviti drugi "Vuk".

Lepo sto u Evropi maltene od kraja srednjeg veka se javlja sve jaci uticaj narodnog jezika u pismenoj formi. Da su Srbi ostali pri crkvenoslovenski bili bi usamljeni i jedini slucaj u Evropi. U zemljama gde neke umetnicke jezike postali zvanicne kao na primer svahili u Africi se radi o multietnickim zajednicama.

je tada diktirala pismenost u narodu gdje je 99 posto bilo nepismenih.

Ponekad mislim kod ovih prica, da Srbi ne samo da su bili nepismeni, nego da verujes da su bili svi redom nesposobni da govore. Pa valjda je logicno da se uzme za standard sto moze jednostavniji jezik, a ne jezik koji moras da ucis kao kad bi ja ucio Slovacki ili engleski. Neki stran jezik.

V.S K. je bio odbijen i ustrajalo se na ruskoslavenskom kao književnom jeziku.

Na kraju je ipak narodni jezik pobedio i to bi se desilo pre ili kasnije. Moguce je da bi slavenoserbski na tome evolvirao da uticaj crkvenoslovenskog i ruskog bi pao a narodni pao.

Da Vuk nije imao podršku izvan Srbije koji su ga gurali, danas bi bio možda samo usputni spomen kao i neki drugi.
Sa početkom širenja školstva ruskoslavenski jezik bi se nametnuo narodu kao što se i drugdje u svijetu nametao jedan standard svima u nekoj državi.

Covece o cemu ti fantaziras. Tako se nesto nije desilo nigde u Evropi. Ti pricas jednostavno gluposti. Pa sto bi Srbi uzeli ruski jezik kao svoj, a Srbija niti je deo Rusije, niti prica isti jezik ko ruski.

je i Hrvatska u kojoj je bila razvijena književnost na dijalektima,izdavane su knjige, pisani rječnici i gramatike, službeni spisi, ali dogovorom, u koji su bili uključeni i predstavnici Srba, je uspostavljen nadstandard koji je brzo potisnuo dijalekte iz službene javne upotrebe.
To je i vrijeme kada počinje javno školstvo koje pogoduje širenju jednog standarda nad lokalnim govorima.

Ovo nije za uporediti. To bi bilo slicno ko da Hrvati koriste latinski za zvanicni jezik. Tako da ti primer nikako nije na estu.

Da su Srbi sami, kako je tadašnja elita među njima htjela, brinuli o svom jeziku danas bi imali popriličnu razliku između hrvatskog i srpskog jezika od kojih bi srpski vjerojatno bio sličniji bugarskom, koji je isto uzimao ruski jezik u pomoć pri standardizaciji.

Da su gledali na svoj jezik, uzeli bi ruski jezik za standard. Ja stvarno ne znam odakle ti teorije.