Štokavci, čakavci i kajkavci, ko je kome ukrao jezik i preveo u drugu narodnost

[Mej bregami]

То је Милован Видаковић који пише славеносербским језиком и који је противник реформе српског народног језика од стране Вука.

A Vuk gledao hrvatske rječnike i da bi bilo srpsko ubacio još trećinu turskih riječi tada u upotrebi među Srbima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kužim ja da prebacuješ lopticu na drugu stranu da se ne vidi što je na tvojoj.

Srpski koji smo mi "ukrali"
Lakše čitaš i kajkavski i čakavski iz starijeg vremena.
Pogledajte prilog 865141
Pogledajte prilog 865142

To nije narodni, već slavenosrpski jezik.

 

[Mej bregami]

To tesko da je tacno, na prvim izborima posle WWI u starom delu Dubrovnika oko 17 posto stanovnistva glasalo je Narodnj Radikalnu Stranku, 20 i nesto posto za nezavisnog kandidada koji je velikosrbovao tad, i 20 i nesto tada unitaristicke komuniste.

To je dokaz čega ono?

 

[Mej bregami]

To nije narodni, već slavenosrpski jezik.

Do Vuka književni jezik Srba.

 

[Лекизан]

A Vuk gledao hrvatske rječnike i da bi bilo srpsko ubacio još trećinu turskih riječi tada u upotrebi među Srbima.

Није гледао никакве хрватске речнике. нити је сматрао кајкавски, због неразумљивости, за српски.
У речнике је убацио речи које су се у том тренутку говориле у српском народу, а било је и турцизама свакако.

 

[Лекизан]

Do Vuka književni jezik Srba.

Народни језик имаш и у средњем веку код повеља српских владара.

 

[Mej bregami]

Ali svakako je dobar dokaz.kako neki katolici naseg jezika percipiraju Hrvate tada.

Trebaš razumijeti na koga se koji lik odnosi.
Kralj Radovan se kao odnosi na lika sa područja današnje Crne Gore.

 

[Mej bregami]

Није гледао никакве хрватске речнике. нити је сматрао кајкавски, због неразумљивости, за српски.
У речнике је убацио речи које су се у том тренутку говориле у српском народу, а било је и турцизама свакако.

Tražio je od Kopitara i dobio međuostalim i kajkavske rječnike.

 

[Лекизан]

Tražio je od Kopitara i dobio međuostalim i kajkavske rječnike.

Које то речнике и ко је су се то кајкавске речи нашле у његовом речнику?
Да поновим он кајкавски језик не сматра делом српског.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Do Vuka književni jezik Srba.

Pretpostavljam da zavisi onda od toga šta ti to tačno podrazumevaš pod Srbima, jerbo su, primera radi, poslanice Sv. Petra Cetinjskog jedan od najlepših primera književnosti pre Vukove reforme.

U odsustvu moderne standardizacije, malčice je besmisleno smatrati ih nekakvim lokalnim dijalektom, posebno jerbo su u tom kraju crnogorskih brda imale, svakako, i službeni karakter.

 

[sumljiv_tip]

To je dokaz čega ono?
Pogledajte prilog 865532

Pa svakako veceg broj prosrpskih Dubrovcana od onoga sto ti protaziras ovde.

 

[Mej bregami]

Pretpostavljam da zavisi onda od toga šta ti to tačno podrazumevaš pod Srbima, jerbo su, primera radi, poslanice Sv. Petra Cetinjskog jedan od najlepših primera književnosti pre Vukove reforme.

U odsustvu moderne standardizacije, malčice je besmisleno smatrati ih nekakvim lokalnim dijalektom, posebno jerbo su u tom kraju crnogorskih brda imale, svakako, i službeni karakter.

Tako je, jasno je to meni, pod književni mislim na srpski u književnosti na području tadašnje Srbije dok Vukova reforma nije uzela maha.

 

[Mej bregami]

Pa svakako veceg broj prosrpskih Dubrovcana od onoga sto ti protaziras ovde.

Radikali nisu nastupali kao srpska stranka već kao stranka na vlasti oko kralja ujedinitelja, što im opet nije pomoglo da osvoje vlast.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tako je, jasno je to meni, pod književni mislim na srpski u književnosti na području tadašnje Srbije dok Vukova reforma nije uzela maha.

Pa pričamo li o srbijanskom ili o srpskom jeziku?

 

[Mej bregami]

Pa pričamo li o srbijanskom ili o srpskom jeziku?

O književnom jeziku koji se predstavljao kao srpski, to jest ono što je bilo vidljivo prema vani kao srpski.

 

[Pumpaj Dinstanović]

O književnom jeziku koji se predstavljao kao srpski, to jest ono što je bilo vidljivo prema vani kao srpski.

Pa pomenute poslanice vladike Petra I Petrovića Njegoša se i jesu predstavljale kao srpske, te i bile prepoznatljive vani kao takve. Kao srpske su bile prepoznate kako u samoj Srbiji, tako i od strane (ondašnjih) Hrvata.

Kakve veze imaju AVNOJevske granice utvrđene daleko posle Vukove smrti (a kamoli reforme) sa pitanjem šta je „srpski jezik” pre (i to dosta) 1945. godine? Deluje mi da se izražavaš anahronistički.

 

[sumljiv_tip]

Radikali nisu nastupali kao srpska stranka već kao stranka na vlasti oko kralja ujedinitelja, što im opet nije pomoglo da osvoje vlast.

Misli da Dubrovcani koji su glasili za stranku koja je izglasala centralisticki Vidovdanski Ustav nisu bili prosrpski orijentisani? Da Dubrovcani koji su hteli da sva vlast bude u Boegradu nisu prosrpski orijentisani? Mozda, mada je malo verovatno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Misli da Dubrovcani koji su glasili za stranku koja je izglasala centralisticki Vidovdanski Ustav nisu bili prosrpski orijentisani? Da Dubrovcani koji su hteli da sva vlast bude u Boegradu nisu prosrpski orijentisani? Mozda, mada je malo verovatno.

Pa to su bli izbori za Ustavotvornu skupštinu. Glasanje je bilo posle.

Nekih sigurno jeste bilo tu. Bilo je i Hrvata u NRS, posebno zato što je imala svežinu; nova opcija, novi ljudi. Ali ono što je vrlo bitno naglasiti jeste da su takve ličnosti, računajući naravno dobrim delom i skorojeviće koji bi da se institucionalno uhlebe, uključivali ipak vrlo maleni udeo.

Bilo bi zanimljivo videti sledeće rezultate izbora (nakon, dakle, kraha komunista).

 

[sumljiv_tip]

Pa to su bli izbori za Ustavotvornu skupštinu. Glasanje je bilo posle.

Nekih sigurno jeste bilo tu. Bilo je i Hrvata u NRS, posebno zato što je imala svežinu; nova opcija, novi ljudi. Ali ono što je vrlo bitno naglasiti jeste da su takve ličnosti, računajući naravno dobrim delom i skorojeviće koji bi da se institucionalno uhlebe, uključivali ipak vrlo maleni udeo.

Bilo bi zanimljivo videti sledeće rezultate izbora (nakon, dakle, kraha komunista).

Pa deluje mi da je centralisticko raspolozenje bilo preovladjuju u Dubrovniku tada. Jedino ako neke od tih stranaka, tipa Radikali, nisu nesto u predizbornoj kampanji obecali krivo u vezi buduceg ustava.

Ne znam kakvi su bili rezultati izbora u Dubrovniku 23. Nije lose saznati

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa delujemi da je centralisticko raspolozenje bilo preovladjuju u Dubrovniku tada. Jedino ako neke od tih stranaka, tipa Radikali, nisu nesto u predizbornoj kampanji obecali krivo u vezi buduceg ustava.

Ne znam kakvi su bili rezultati izbora u Dubrovniku 23. Nije lose saznati

Ono oko čega možemo definitivno biti složni, prohrvatsko (dominantno) nije.

 

[sumljiv_tip]

@Slaven777 u stvari cekaj, bese su komunisti u pocetku bili vrlo projugoslovenski, pa i centralisticki, nastrojeni?

 

[sumljiv_tip]

Ono oko čega možemo definitivno biti složni, prohrvatsko (dominantno) nije.

Pa da, uzeli su manje od trecine. Pretpostavljam da su to nizi slojevi glasali za te stranke.

 

[snouden]

Glagoljaši su i bili pripadnici katoličkih redova. Kako bi sami sebe smjenjivali?

nisu oni sebe smenjivali već ih je vatikan smenio svojim poslušnicima. niže sveštenstvo je hijerahijski podređeno višem. čitaj šta piše.

 

[Mej bregami]

Pa pomenute poslanice vladike Petra I Petrovića Njegoša se i jesu predstavljale kao srpske, te i bile prepoznatljive vani kao takve. Kao srpske su bile prepoznate kako u samoj Srbiji, tako i od strane (ondašnjih) Hrvata.

Kakve veze imaju AVNOJevske granice utvrđene daleko posle Vukove smrti (a kamoli reforme) sa pitanjem šta je „srpski jezik” pre (i to dosta) 1945. godine? Deluje mi da se izražavaš anahronistički.

Ne znam kako si došao na avnojevske granice, nisam ih nigdje spomenuo.

Njegoš se deklarirao Srbinom pa je valjda za očekivati da što on napiše se smatra srpskim još ako je pisano ćirilicom.
Da njegov jezik u Srbiji i među Srbima u Vojvodini nije smatran srpskim govori i to da u to vrijeme su energično odbijali kao "hrvatski" Stullijev štokavsko-jekavski rječnik.
Koliko je bilo otpora Vukovim reformama nekoliko desetljeća kasnije je poznato.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne znam kako si došao na avnojevske granice, nisam ih nigdje spomenuo.

Njegoš se deklarirao Srbinom pa je valjda za očekivati da što on napiše se smatra srpskim još ako je pisano ćirilicom.
Da njegov jezik u Srbiji i među Srbima u Vojvodini nije smatran srpskim govori i to da u to vrijeme su energično odbijali kao "hrvatski" Stullijev štokavsko-jekavski rječnik.
Koliko je bilo otpora Vukovim reformama nekoliko desetljeća kasnije je poznato.

Pogledajte prilog 865789

Pa poistovećuješ srpski jezik, teritorijalno, sa granicama Republike Srbije. To si, opet, ponovo upravo (jezik u Srbiji i Vojvodini).

Dakle, izražavaš se anahronistički; u AVNOJevskim granicama.