Štokavci, čakavci i kajkavci, ko je kome ukrao jezik i preveo u drugu narodnost

[Mej bregami]

slovenski-kajkavski-hrvatski
srpski-štokavski-hrvatski
nevataj se tamo de si najtanji

Slovenski jednako slavenski u toj knjizi.

 

[Crnugović]

Slovenski jednako slavenski u toj knjizi.

rista kužim ja moderaciju radi lakšeg žvakanja

 

[Meliot]

Mi pišemo o 19.st. kad je njemački više manje standardiziran i skoro isti kao današnji. U službenim dokumentima Habsburške monarhije se koristio taj jezik,nikakvi dijalekti.

E mnogo šareno koristio neko mnogo pastelne boje
Broj Srba se u toj knjizi poklapa sa popisom iz 1857. (na onom listom gde su navedene podrgupe svih Srba).
Uzgred hvala na dokumentaciji sad se zna gde su tačno živeli i Srbi katolici i Srbi pravoslavci).
Te informacije su od neprocenjivog značaja.

 

[Crnugović]

Dr. Francka Premk – iz recenzije knjige Anton Vramec in Slovenci



Vramčeva Kronika (iz leta 1578, z naslovom Kronika vezda znovič spravljena kratka slovenskim jezikom po D. Antolu Pope Vramece, kanoniku Zagrebečkom, tiskana v Ljubljani) ne sme biti jabolko spora med Slovenci in Hrvati, temveč potrditev njihovega samobitnega nastanka in kasnejšega uspešnega sožitja, saj preveč zgodovinskih in jezikovnih dokazov, zbranih in navedenih v knjigi Andreja Šiška, potrjuje, da je besedilo slovensko. Narod postane zgodovinski, čim se zave svojih sedanjih in nekdanjih korenin, jih utrjuje in ne ruši, obenem pa ne dopusti, da jih rušijo drugi. Še posebej pomembna so izročila z danes odmaknjenih panonskih in drugih slovstvenih območij, zunaj današnjih ožjih osrednjejezikovnih meja.

Štajerec Andrej Šiško, avtor knjige, zagnani iskalec resnice slovenskih domoljubnih in zamolčanih izročil s predniki iz osrčja Prlekije, želi razkriti zamolčani del slovenske zgodovine. Ob večletnem temeljitem študiju je zbiral gradivo za argumente, ki utemeljujejo, da je jezik, v katerem je objavljal v 16. stoletju Anton Vramec, župnik v Varaždinu, Brežicah in kanonik v Zagrebu, slovenski. V svoji raziskavi, temelječi pretežno na zgodovinskih, filoloških, etnonimskih in jezikovnih dejstvih, Šiško opozarja, da je Vramec, čistokrvni vzhodnoštajerski Slovenec, rojen v Ormožu oziroma njegovi okolici, s svojo Kroniko (skupaj s Postillo) Slovencem podaril prvo slovensko in občo natisnjeno zgodovino in dokazuje, da je knjiga slovenska in ne kajkavsko-hrvaška oziroma dvojezična. Njen faksimile, ki je pomemben del te publikacije, omogoča takojšen uvid v verodostojnost navedenih dokazov.

 

[Mej bregami]

rista kužim ja moderaciju radi lakšeg žvakanja

Kužim ja da prebacuješ lopticu na drugu stranu da se ne vidi što je na tvojoj.

Srpski koji smo mi "ukrali"
Lakše čitaš i kajkavski i čakavski iz starijeg vremena.

 

[Mej bregami]

E mnogo šareno koristio neko mnogo pastelne boje
Broj Srba se u toj knjizi poklapa sa popisom iz 1857. (na onom listom gde su navedene podrgupe svih Srba).
Uzgred hvala na dokumentaciji sad se zna gde su tačno živeli i Srbi katolici i Srbi pravoslavci).
Te informacije su od neprocenjivog značaja.

Hahaha da nova priča od tebe. Najprije 1845. pa kad ti objasnim da nije bilo popisa i netko je da te citiram "mnogo koristio šarene pastelne bojice" , ti prebacuješ na 1857.

Samo ni tamo nema narodnosti

 

[Mej bregami]

Dr. Francka Premk – iz recenzije knjige Anton Vramec in Slovenci



Vramčeva Kronika (iz leta 1578, z naslovom Kronika vezda znovič spravljena kratka slovenskim jezikom po D. Antolu Pope Vramece, kanoniku Zagrebečkom, tiskana v Ljubljani) ne sme biti jabolko spora med Slovenci in Hrvati, temveč potrditev njihovega samobitnega nastanka in kasnejšega uspešnega sožitja, saj preveč zgodovinskih in jezikovnih dokazov, zbranih in navedenih v knjigi Andreja Šiška, potrjuje, da je besedilo slovensko. Narod postane zgodovinski, čim se zave svojih sedanjih in nekdanjih korenin, jih utrjuje in ne ruši, obenem pa ne dopusti, da jih rušijo drugi. Še posebej pomembna so izročila z danes odmaknjenih panonskih in drugih slovstvenih območij, zunaj današnjih ožjih osrednjejezikovnih meja.

Štajerec Andrej Šiško, avtor knjige, zagnani iskalec resnice slovenskih domoljubnih in zamolčanih izročil s predniki iz osrčja Prlekije, želi razkriti zamolčani del slovenske zgodovine. Ob večletnem temeljitem študiju je zbiral gradivo za argumente, ki utemeljujejo, da je jezik, v katerem je objavljal v 16. stoletju Anton Vramec, župnik v Varaždinu, Brežicah in kanonik v Zagrebu, slovenski. V svoji raziskavi, temelječi pretežno na zgodovinskih, filoloških, etnonimskih in jezikovnih dejstvih, Šiško opozarja, da je Vramec, čistokrvni vzhodnoštajerski Slovenec, rojen v Ormožu oziroma njegovi okolici, s svojo Kroniko (skupaj s Postillo) Slovencem podaril prvo slovensko in občo natisnjeno zgodovino in dokazuje, da je knjiga slovenska in ne kajkavsko-hrvaška oziroma dvojezična. Njen faksimile, ki je pomemben del te publikacije, omogoča takojšen uvid v verodostojnost navedenih dokazov.

Ne razumijem, slovenski i kajkavski se razlikuje i odmah se vidi što je napisano na jednom ili drugom jeziku.
Što imamo mi sa Vramcem?

 

[Crnugović]

Kužim ja da pr

Porijeklo i doseljenje Hrvata

Porijeklo i doseljenje Hrvata ostali su do danas obavljeni velom nepoznanica i nejasnoća. Činjenica je da arheolozi u svojim istraživanjima još nisu uspjeli sa sigurnošću dokumentirati najraniju fazu hrvatskog naseljenja.


Osnovnu prepreku svakom zaključivanju postavljaju više no oskudni izvori što govore ο razdoblju od 6. do 9. stoljeća, odnosno ο vremenu kada su se odvijali ključni procesi stvaranja srednjovjekovnih etnosa. Suvremeni su tek rijetki tekstovi ponekog bizantskog pisca, kao i pisma pape Grgura I, ali u njima se odreda govori isključivo ο Slavenima uopće, a ne i napose ο Hrvatima. Hrvatsko se ime, uostalom, po prvi puta spominje tek u vrijeme kneza Trpimira.


Ime Hrvat bilo je u X. st. rašireno samo na ograničenom prostoru: u Lici, u Bosni do Plive i u kraju oko Zadra; od XV. st. počelo se širiti prema Kupi i Savi, a poslije i sjeverno od Save (na područje koje se ranije zvalo Slovinje).

My argument still stands my boy

 

[Crnugović]

Ne razumijem, slovenski i kajkavski se razlikuje i odmah se vidi što je napisano na jednom ili drugom jeziku.
Što imamo mi sa Vramcem?

https://hr.wikipedia.org/wiki/Antun_Vramec
Antun Vramec (Ormož ili okolica, prije 9. lipnja 1538. - Varaždin, 1587.),[1][2][3] hrvatski ljetopisac i vjerski pisac.
Kad se neko pravi K..
Shvati da od silne propagande koju su vršili tvoji prethodnici ti ispadaš pogubljen, hvataš se za...

 

[Mej bregami]

Porijeklo i doseljenje Hrvata

Porijeklo i doseljenje Hrvata ostali su do danas obavljeni velom nepoznanica i nejasnoća. Činjenica je da arheolozi u svojim istraživanjima još nisu uspjeli sa sigurnošću dokumentirati najraniju fazu hrvatskog naseljenja.


Osnovnu prepreku svakom zaključivanju postavljaju više no oskudni izvori što govore ο razdoblju od 6. do 9. stoljeća, odnosno ο vremenu kada su se odvijali ključni procesi stvaranja srednjovjekovnih etnosa. Suvremeni su tek rijetki tekstovi ponekog bizantskog pisca, kao i pisma pape Grgura I, ali u njima se odreda govori isključivo ο Slavenima uopće, a ne i napose ο Hrvatima. Hrvatsko se ime, uostalom, po prvi puta spominje tek u vrijeme kneza Trpimira.


Ime Hrvat bilo je u X. st. rašireno samo na ograničenom prostoru: u Lici, u Bosni do Plive i u kraju oko Zadra; od XV. st. počelo se širiti prema Kupi i Savi, a poslije i sjeverno od Save (na područje koje se ranije zvalo Slovinje).

My argument still stands my boy

Pa da, i što sada?
I srpsko ime bilo je vezano za malo područje današnjeg Sandžaka i gornje Podrinje.
Uokolo su zapisana područja Moravaca, Timočana, Braničevaca, Dukljana, Bosanaca, Hrvata, itd. Širenjem vlasti Srba na njih prenijeli su vremenom i srpsko ime i viola danas su Srbi, a moglo je biti da Srba ni ne bude danas kao što nema nekih tada zapisanih entiteta u njihovom susjedstvu.
Tako su i drugi narodi/države nastajali, nije to nikakav izuzetak za naše područje.

 

[Mej bregami]

https://hr.wikipedia.org/wiki/Antun_Vramec
Antun Vramec (Ormož ili okolica, prije 9. lipnja 1538. - Varaždin, 1587.),[1][2][3] hrvatski ljetopisac i vjerski pisac.
Kad se neko pravi K..
Shvati da od silne propagande koju su vršili tvoji prethodnici ti ispadaš pogubljen, hvataš se za...

Razumijem što ti želiš dati do znanja, kajkavci su Slovenci po tebi.

 

[Crnugović]

Razumijem što ti želiš dati do znanja, kajkavci su Slovenci po tebi.

Po meni?? Vidim pored ostale demagogije krećeš i vodama stand-up komedije...nadasve pohvalno, karijera je pred tobom.

 

[Crnugović]

Pa da, i što sada?
I srpsko ime bilo je vezano za malo područje današnjeg Sandžaka i gornje Podrinje.
Uokolo su zapisana područja Moravaca, Timočana, Braničevaca, Dukljana, Bosanaca, Hrvata, itd. Širenjem vlasti Srba na njih prenijeli su vremenom i srpsko ime i viola danas su Srbi, a moglo je biti da Srba ni ne bude danas kao što nema nekih tada zapisanih entiteta u njihovom susjedstvu.
Tako su i drugi narodi/države nastajali, nije to nikakav izuzetak za naše područje.

Dalimilova kronika 02

O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,
jiež Charváti jest jmě......

Top definition
charving
a mix of chafing and starving
all around africa children are walking around starving and chafing, charving is both painful and serious.
Kad bi se bavili time kako( neki bi i rekli-temeljem iskustvenih elemenata) definicije ulaze u pojedine jezike.

 

[Mej bregami]

Po meni?? Vidim pored ostale demagogije krećeš i vodama stand-up komedije...nadasve pohvalno, karijera je pred tobom.

To ti tvrdiš ovdje, ima ih još nekoliko na forumu, možda jer nešto malo u stvarnom svijetu i nitko drugi.
Možda se zoveš u stvarnosti Goran Šarić jer isti ste kalibar istoričara "ako nema dokaza za moje teze tim bolje" .

 

[Mej bregami]

Dalimilova kronika 02

O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,
jiež Charváti jest jmě......

Top definition
charving
a mix of chafing and starving
all around africa children are walking around starving and chafing, charving is both painful and serious.
Kad bi se bavili time kako( neki bi i rekli-temeljem iskustvenih elemenata) definicije ulaze u pojedine jezike.

Bravo, ajde dalje da dođemo i do obrnute tvrdnje.

 

[Crnugović]

Bravo, ajde dalje da dođemo i do obrnute tvrdnje.

V srbském jazyku jest země ... početak

Nije ti lako dok

 

[Mej bregami]

V srbském jazyku jest země ... početak

Nije ti lako dok

Hahaha nije tebi lako s tom pameću.

 

[Meliot]

Razumijem što ti želiš dati do znanja, kajkavci su Slovenci po tebi.

Ja bih ti odgovorio ali ne želim više da polemišem s tobom o bilo čemu tebi izgleda do istine nije stalo, plus si počeo da lažeš a lepo smo diskutovali u početku ko intelektualci. Da si Dalmatinac da te shvatim. Ali ko kajkavac da ti nije stalo do istine to ne mogu da razumem.

 

[Mej bregami]

Ja bih ti odgovorio ali ne želim više da polemišem s tobom o bilo čemu tebi izgleda do istine nije stalo, plus si počeo da lažeš a lepo smo diskutovali u početku ko intelektualci. Da si Dalmatinac da te shvatim. Ali ko kajkavac da ti nije stalo do istine to ne mogu da razumem.

A gdje sam lagao?
Želite očajnički uspostaviti vezu koje dugo nema.

 

[snouden]

Zašto bi morali znati latinski kad su imali svoje škole na narodnom jeziku?
To je izluđivalo Talijane, ali nisu mogli ništa protiv toga.

ne samo da nisu bili talentovani za latinski već su mletke smatrali tudjinima. s početka 18 stoleća to je dovelo do toga da popove glagoljaše voljom vatikana smene fratri... a na koncu priče da vi ludujete da ste neki drugi narod drugačiji od srba.

 

[sumljiv_tip]

Pa sad, Srbi katolici kao pokret nastaje u drugoj polovici 19.st. i nikad nije izašao izvan uskog kruga ljudi.
Narod ih nije shvaćao što oni sad izmišljaju.
Djeca su im se redom za njihova života smatrala Hrvatima. Blam!
U Dubrovniku ih je od 35 000 stanovnika bilo čitavih 200. Čak ni Srbi koji su prešli na uniju nisu postali Hrvati tako da je glupo tvrditi kako je ljudima ispran mozak pa nisu znali što su prije pet minuta bili.

To tesko da je tacno, na prvim izborima posle WWI u starom delu Dubrovnika oko 17 posto stanovnistva glasalo je Narodnj Radikalnu Stranku, 20 i nesto posto za nezavisnog kandidada koji je velikosrbovao tad, i 20 i nesto tada unitaristicke komuniste.

 

[sumljiv_tip]

Andrija je bio predvodnik narodnog opismenjivanja, skupljanja narodne poezije sa širokog područja, epike i najvažnije na svoj način je ljudima približavao njihovu povijest.
V.S. Karadžić će to isto raditi nekih 100 godina kasnije.
Naravno to nije povijesno točno pisao, više njegova interpretacija sa nepovijesnim likovima.
Uzimati to izvan okvira književnosti kao dokaz nečega je smiješno.

Ali svakako je dobar dokaz.kako neki katolici naseg jezika percipiraju Hrvate tada.

 

[Лекизан]

Pozivaš se na forumsku diskusiju kao dokaz tvojih tvrdnji?

Zašto onda početkom 14.st. spominju u zapisu stari ruševni samostan?

Godine 1308. spominje se da je samostan zbog velike starine bio ruševan („nimia vetustate consumptum“) te da ga je potrebno temeljito obnoviti. Obnovu samostana je vodio bašćanski župnik po čemu se zaključuje da u samostanu tada nije bilo opata. Koncem 14. i sredinom 15. st. se spominju još dva opata svetolucijskog samostana, a 1465. g. benediktinci su napustili samostan i otišli u Italiju. Iako je samostan postojao do 1590. g. bio je u ruševnom stanju („Ingressus domus Abbatiae, ipsas quasi ruinam minantes vidit“). Ipak i nakon odlaska benediktinaca u samostanu su bili neregularni opati, redovito stranci, sve dok odlukom austrijske vlade 8. prosinca 1817. g. nije predan na uživanje biskupu krčke biskupije Ivanu Šantiću i njegovim nasljednicima. Od tada krčki biskupi nose i naslov „opat svete Lucije“.

Па прочитај шта је тамо писано, изнесена је гомила контрааргумената.
Више је него очигледно да та црква тада није постојала.
То је била нека ранохришћанска црква која је обновљена тек у 14. веку.Ништа тамо нема из 11. века.

Ja ti verujem ali ko su onda čakavci? Dokazali smo da su Srbi naselili celu Dalamciju, da popisima iz 1845. i 1857. postoji jasna razlika između Kroaten i Chorwaten. Kroaten se odnosi na Srbe katolike. Geografska distribucija čakavskog se poklapa sa kontinuitetom vladavine Romana na tom prostoru. Po meni Goran Šarić je u pravu kad kaže da su Srbi došli kod svojih. Iliri su ježički povezani sa Slovenima. Da nisu došli Mađari i da nije stvaran rumunski od romanskih cigana Cincara postojao bi kontinuitet.

Srednjebugarski jezik dominantan na javni i duhovni život u Vlaškoj i Moldaviji u oblasti državno-političkog života, pravoslavne religije, razvoja manastirske mreže, posebno književnosti u dunavskim kneževinama, zbog kulturne i političke hegemonije Bugarske u regionu i takođe vrlo snažno u svakodnevnom, poljoprivrednom govornom jeziku, zbog ozbiljne mase bugarskog stanovništva u njemu.

Danas to ni na koji način ne može dokazati ili potvrditi da je pre tzv. Brašovskog pisma postojao nezavisni rumunski uzus. Sva literatura iz 16. veka na teritoriji Rumunije je bugarska. To potvrđuju i tzv. vlaho-bugarske povelje. To potvrđuje i rumunska toponimija.

То су Хрвати. чакавица је хрватски језик и јавља се тамо где и прве хрватске жупе.
Насељавање Северне Далмације осд стране Срба је почело доста раније, а узрок је турско напредовање.
Према Никодиму Милашу последњи таласи сеобе Срба тамо су се десили негде средином 18. века.

 

[Лекизан]

Kužim ja da prebacuješ lopticu na drugu stranu da se ne vidi što je na tvojoj.

Srpski koji smo mi "ukrali"
Lakše čitaš i kajkavski i čakavski iz starijeg vremena.
Pogledajte prilog 865141
Pogledajte prilog 865142

То је Милован Видаковић који пише славеносербским језиком и који је противник реформе српског народног језика од стране Вука.

 

[Mej bregami]

ne samo da nisu bili talentovani za latinski već su mletke smatrali tudjinima. s početka 18 stoleća to je dovelo do toga da popove glagoljaše voljom vatikana smene fratri... a na koncu priče da vi ludujete da ste neki drugi narod drugačiji od srba.

Glagoljaši su i bili pripadnici katoličkih redova. Kako bi sami sebe smjenjivali?