Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Truman]

Dugo planiram da to pročitam, je l' si čitao Lagunino ili Politikino izdanje?

Ono izdanje Novosti što se nekada prodavalo na trafikama...

 

[Nora Barnacle]

Sta kazete za Sartrovu Mucninu?
Nista njegovo nisam citala , pa eto nesto razmisljam...

Mučninu nemoj da propustiš (doduše, lepo reče Quentin - ako si u tom fazonu). Mnogi se zaklinju u tu knjigu.

 

[Linejna]

Bas ste me sad zapalili za Mucninu.
Jos samo da je kupim...

 

[Nora Barnacle]

Stalno se motam po ovoj temi, a nikako da odgovorim na nju.

Isprovocirana nekim komentarima oko Dikensovog 200. rođendana, pročitala sam Velika očekivanja. Dikensa (Dejvida Koperfilda) sam poslednji put čitala pre više od 15 godina, ali danas nisam uživala ništa manje. Vrlo duhovit čovek, ali i mračan. Ono što nikako nije tačno (a na tu sam provokaciju nasela) je da je prevaziđen. Teme koje otvara nisu ništa manje važne od nekih koje pokreću oni opštepriznati geniji toga doba, samo što Dikens ne pretenduje na citiranje, mudre misli i vazda prikladne istine.

Velika očekivanja sam shvatila kao roman o krizi identiteta u kome se može prepoznati svako ko to bude hteo. No, bez obzira što je tema tako ozbiljna, knjiga je vrlo zabavna, duhovita i pitka. Stil je rasterećen u svakom smislu, te uživanje za najrazličitije čitalačke senzibilitete, verujem. Vrlo žive slike, galerija interesantnih likova, sumnje, dileme, izbori...baš svačega tu ima.
Pitanje o happy endu ne bih otvarala, kao ni to čemu nas DIkens uči i da li je ovim pretendovao na triler, ne bi li se još više dopao publici. Nevažno, što se mene tiče.

Zanimljiv mi je bio i prevod Živojina Simića koji je, verovatno, stariji od izdanja koje sam čitala (Narodna knjiga, iz 1956.), najviše zbog danas neuobičajenog značenja i oblika nekih reči koje prevodilac koristi ("izgledam" u smislu "očekujem" ili "Džeče", kao vokativ od "Džek", mada bi trebalo ispitati i koliko časno je svoj posao obavio lektor toga prevoda).

Meni je izuzetno prijao kao odmor od neke stručne literature kojom sam morala da se bavim (a i od Prusta), te ću se prvom sličnom prilikom latiti Martina Čazvilta.

 

[Mensch-Maschine]

Pročitao konačno onog T.H.Raiča, što je, kao, bio u širem izboru za NIN-ovu ove godine. ''Ko je rekao živeli''.
I sad se pitam šta je u srbilendu potrebno da neko književno delo uđe u izbor za nagradu... Osim da se isto napiše.

Počeo novog Uelbeka, ''Karta i teritorija''.

 

[quentin]

Pročitao konačno onog T.H.Raiča, što je, kao, bio u širem izboru za NIN-ovu ove godine. ''Ko je rekao živeli''.
I sad se pitam šta je u srbilendu potrebno da neko književno delo uđe u izbor za nagradu... Osim da se isto napiše.

Taj čovjek je nekad pisao (da li i dalje piše?) roto-romane o izmišljenom detektivu Hejziju. To je literatura kakvu čitaju portiri i noćni čuvari kad im dosadi Erotski dodir.

Počeo novog Uelbeka, ''Karta i teritorija''.

Obavezno javi utiske kad pročitaš.

 

[Linejna]

Procitala Kinesko-engleski recnik za ljubavnike. Sjaolu Guo. U pitanju je kineska knjizevnica koja zivi i radi u Engleskoj i Kini.
Meni se roman dopao.
Dotice neke, za mene, veoma vazne teme, iako je pisana na namerno iskvarenom engleskom jeziku, ali to ne umanjuje njenu vrednost, cak sta vise, iskrenija je nego da je napisana gramaticki ispravno.
Narator je Kineskinja koja je ``izgubljena`` u Londonu, uci engleski, zaljubljuje se i ostaje zaljubljena u coveka - Britanca, koji je izgubljen u zivotu - namerno nisam stavila znakove navoda, pa sad tumacite kako vam volja.
Neobicna knjiga. I topla. Slatko me je nasmejala, a i rastuzila...

 

[Najlepsa Pevacica]

Ja sam čitala Mučninu i Reči, obe sa velikim uživanjem (našla sam se u toj priči, a ono što nisam očekivala je da će knjige biti toliko zabavne : )... ali je ova druga, njegova autobiografija, mnogo lepša knjiga. Ako se dobro sećam.

Ja volim Sartra.
Trenutno čitam njegove eseje o književnosti.
Mučninu čitam nakon toga.
Volim Sartrova razmišljanja.

Sta kazete za Sartrovu Mucninu?
Nista njegovo nisam citala , pa eto nesto razmisljam...

Mučnina je filozofski roman. Mislim, filozofska ideja je osnova romana i stalno izbija u prvi plan. Dobra je knjiga, ako si u tom fazonu.

@moonlight
Nažalost, nemam para za Pevačicu. Ona je skupa za održavanje.
Osim toga, imam već jednu takvu.

Bas ste me sad zapalili za Mucninu.
Jos samo da je kupim...

Mučninu nemoj da propustiš (doduše, lepo reče Quentin - ako si u tom fazonu). Mnogi se zaklinju u tu knjigu.

Generalno, mogu da kazem da mi je muka od egzistencijalista. Hvala me mucnina. I Kjerkegor, i Srtr, a i Kami, kao i ostali, mi deluju kao neko bespotrebno prezvakavanje i kukanjem nad promasenoscu zivota i nekoj bespotrebnoj kritici svega. Hajdeger mi se svidja, jer nekako pokusava da objasni ova svet, mada on je ontolog, fenomenolog, kako li vec. On pokusava nesto da prodnadje, dok ovi.... Cini mi se da je Sloterdajk rekao da je filozofija na umoru i samo treba da ispusti poslednji dah, da bi se zavrsilo njeno postojanje. Egzistencijalizam mi deluje, kao nesto sto je nagoni, odn. da je pozuruje da nestane. Ne bih se slozila sa Sloterdajkom, nisam sigurna, da li je on to rekao, ali je rekao neki njegov savremenik. Mislim da filozofija ima jos da zivi, ali da je trenutno malo odlutala sa svog pravca, ili mozda da kazem da je zbunjena. E, isto tako su i egzistenijalisti zbunjeni nad svojom egzistencijom, ali je problem sto to govore glasno, pa ih neko cuje/ cita, a bolje bi bilo da svoju zbunjenost zadrze za sebe, jer oni mogu da budu zanimljivi nekom umisljenom, neshvacenom, tinejdjeru, ali da budu prihvaceni u ozbuljnoj nauci (filozofskoj) tesko.

 

[Rudjer]

Džerom Dejvid Selindžer - Lovac u žitu

Kakva knjiga! Ja i Holden Kolfild imamo neka identična razmišljanja! Neka druga ne baš. Taj momak, koji je prilično izgubljen, je dobar ko hljeb! Maltene, kroz čitav roman, on zrači ogromnom dobrotom. Da mi ga je nekad sresti, odmah bih ga zvao na piće i počeo bih da se družim sa njim.
Pojedine dijelove knjige kao da sam ja pisao. Vrlo snažna knjiga koja je ostavila veliki utisak na mene.

 

[Mensch-Maschine]

Taj čovjek je nekad pisao (da li i dalje piše?) roto-romane o izmišljenom detektivu Hejziju. To je literatura kakvu čitaju portiri i noćni čuvari kad im dosadi Erotski dodir.

Taj čovek, pod raznim pseudonimima, piše... nema šta ne piše. Priče, pesme, romane (ovakve i onakve), pa čak i kuvare(!)
U njegovu odbranu moram da kažem da jeste duhovit, da ume da se igra sa rečima, ali da je, bar u ovom slučaju, ta njegova veština upregnuta u nešto prilično jalovo. To je 180 strana statičnih slika, natopljenih pivom i vinjakom, nakon čega bismo mi čitaoci trebali da steknemo utisak da su alkoholičari jako zanimljivi ljudi i da se u kafanama vode izuzetno vrcavi razgovori. Udari koji put u žicu lokalpatriotizma, i kome još treba radnja u romanu?

 

[dju_bre]

Pročitao konačno onog T.H.Raiča, što je, kao, bio u širem izboru za NIN-ovu ove godine. ''Ko je rekao živeli''.
I sad se pitam šta je u srbilendu potrebno da neko književno delo uđe u izbor za nagradu... Osim da se isto napiše.

Počeo novog Uelbeka, ''Karta i teritorija''.

O, neeee!!! Sad si me smorio! Planirala sam da procitam ovu knjigu, cak sam zelela i da pisem kratki kriticki osvrt za nju, a sad cujem tako los komentar Procitala sam samo prvo poglavlje i delovalo mi je dopadljivo, duhovito... A i ja sam lokalpatriota, i radnja velikog dela romana je smestena u moj kraj, o mom kraju je, pa me je to dodatno zainteresovalo.

 

[Najlepsa Pevacica]

Džerom Dejvid Selindžer - Lovac u žitu

Kakva knjiga! Ja i Holden Kolfild imamo neka identična razmišljanja! Neka druga ne baš. Taj momak, koji je prilično izgubljen, je dobar ko hljeb! Maltene, kroz čitav roman, on zrači ogromnom dobrotom. Da mi ga je nekad sresti, odmah bih ga zvao na piće i počeo bih da se družim sa njim.
Pojedine dijelove knjige kao da sam ja pisao. Vrlo snažna knjiga koja je ostavila veliki utisak na mene.

A, da li bi on hteo da se druzi s tobom?

 

[jayme]

Ivan Sivec- Saga o Karantaniji.

 

[Mensch-Maschine]

O, neeee!!! Sad si me smorio! Planirala sam da procitam ovu knjigu, cak sam zelela i da pisem kratki kriticki osvrt za nju, a sad cujem tako los komentar Procitala sam samo prvo poglavlje i delovalo mi je dopadljivo, duhovito... A i ja sam lokalpatriota, i radnja velikog dela romana je smestena u moj kraj, o mom kraju je, pa me je to dodatno zainteresovalo.

Kao što rekoh - jeste duhovit... ali posle nekog vremena i to počne da se oseća nategnuto. Jednostavno, taj staccato kratkih duhovitih rečenica vrlo brzo umori.
No, brzo se čita, pa nije neka šteta i ako ti se ne dopadne (a jeste definitivno ''muška'' literatura).

 

[gost 243178]

Kao što rekoh - jeste duhovit... ali posle nekog vremena i to počne da se oseća nategnuto. Jednostavno, taj staccato kratkih duhovitih rečenica vrlo brzo umori.
No, brzo se čita, pa nije neka šteta i ako ti se ne dopadne (a jeste definitivno ''muška'' literatura).

Šta znači 'muška' literatura?

 

[Najlepsa Pevacica]

Šta znači 'muška' literatura?

Hahahahahaha! Ja sam postavila temu o tome ranije.
To je literatura, koja bi trebalo da ti decaci od 25 godina se osecaju kao muskarci od 25 godina.

 

[Yersinia]

Да ли је неко читао ишта од Јукиа Мишиме и/или од Јасунари Кавабате? Има ли утисака?

 

[Najlepsa Pevacica]

Да ли је неко читао ишта од Јукиа Мишиме и/или од Јасунари Кавабате? Има ли утисака?

Ja sam citala od obojice. Ima. Bplje da su gajili pirinac.

 

[lamar]

Nisam od njega citala nista, samo sam daaaaavno citala Mišima - život bez kompromisa.
To je njegova biografija.
Znam da mi je utisak bio

 

[gost 243178]

Да ли је неко читао ишта од Јукиа Мишиме и/или од Јасунари Кавабате? Има ли утисака?

Čitala sam Zlatni paviljon, ali jako davno, jedino što mi je ostalo u sećanju je utisak: da se radi o odličnom piscu kome bih se rado vratila.
http://www.tanesi.co.rs/details_zlatnipaviljon.html

 

[Mrs.Bi]

Да ли је неко читао ишта од Јукиа Мишиме и/или од Јасунари Кавабате? Има ли утисака?

Čitala delo Mišima. Ali sad ne mogu da se setim da li je to on pisao ili je o njemu. Nije me se nešto dojmilo. To je ono što ja smatram muškom literaturom, šta god to bilo. Ratnici i tako to.

A Jasunari Kavabata je sasvim druga priča. Čitala sam davno Lepota i tuga. To je jedno divno, tužno, nežno delo. Onda bi to bila ženska literatura. U svakom slučaju, meni jedno od najdražih. Vidiš, mogla bih ponovo da ga pročitam, s obzirom da ga imam u vlasništvu.
I čitala sam Hiljadu ždralova. Da li zato što sam čitala kao drugo ili je zaista slabije, ali nije ostavilo na mene tako jak utisak kao Lepota i tuga.

 

[Najlepsa Pevacica]

KAo sto sam rekla: Natrag u polja i plevite pirinac!

 

[Direkt]

Jučerašnji dan je bio posvećen ispijanju većih količina alkohola, i pri kulminaciji kod druga, odlučili smo da istražujemo biblioteku njegovih matoraca
On retko kad dolazi tu, pa i nije obraćao pažnju... a ja se sad oduševio
Ima čitave kolekcije od Hesea, Remarka, Dostojevskog, Ćosića itd.
I i uz to one ogromne Larousse enciklopedije od kojih sam mu uzeo prvi tom: književnost,muzika,mitologije i religije, filozofija, umetnost itd.
Pozajmio još i "Doba života i doba smrti", Remark. "Razmatranja, pisma i eseji" i "Demijan", Hese

 

[quentin]

Jučerašnji dan je bio posvećen ispijanju većih količina alkohola, i pri kulminaciji kod druga, odlučili smo da istražujemo biblioteku njegovih matoraca
On retko kad dolazi tu, pa i nije obraćao pažnju... a ja se sad oduševio
Ima čitave kolekcije od Hesea, Remarka, Dostojevskog, Ćosića itd.
I i uz to one ogromne Larousse enciklopedije od kojih sam mu uzeo prvi tom: književnost,muzika,mitologije i religije, filozofija, umetnost itd.
Pozajmio još i "Doba života i doba smrti", Remark. "Razmatranja, pisma i eseji" i "Demijan", Hese

Njegovi matorci su izgleda bili neki heroji socijalističkog rada. Sve trgovačke putnike koji su išli po preduzećima su usrećili. Vjerovatno imaju i Zilahija i Travena, a one Titove knjižurine su šibnuli u podrum kad su, krajem osamdesetih, uzeli Ćosića.

 

[krasuljak]

Njegovi matorci su izgleda bili neki heroji socijalističkog rada. Sve trgovačke putnike koji su išli po preduzećima su usrećili. Vjerovatno imaju i Zilahija i Travena, a one Titove knjižurine su šibnuli u podrum kad su, krajem osamdesetih, uzeli Ćosića.

Zašto misliš da su ih šibnuli u podrum? Jednom prilikom, kada je gradska biblioteka otpisivala knjige, pojedinci su grabnuli najpre Tita, Lenjina, Miloševića i gospođu mu. Bile su najizglednije za dnevnu sobu.