boko-boko:
Sta mislite da li se sponzorusom smatra i ona devojka, koja trazi da ima pored sebe osobu makar za jedan stepenik bolju od sebe ili u najgorem slucaju ravnu sebi?
Postoji li prava ljubav izmedju dosta starijeg, i slucajno dobro situiranog paratora, i recimo neke sasvim obicne i jednostavne devojke, koja nije postigla nista znacajno u zivotu, probija se kroz dosadnu svakodnevnicu kako kod zna i eto naleti na tog "pravog"? 8)
prvo da odgovorim na pitanja,a onda cu da dodam nesto.
1)ne po pravilu....mislim da je prilicno normalno da kako u prijateljstvu,tako i u ljubavi trazis osobu koja je bar tvoj nivo,ako ne i visi - neko uz koga mozes nesto da naucis,neko sa kim mozes da diskutujes o filozofskim temama,politici,desavanjima,knjigama,istoriji...sta god,zavisi od ukusa....elem,ja ni medju prijateljima nemam ljude koji mi nisu tu negde ravni,a isto trazim i u ljubavi,jer od njega hocu ne samo muskarca,nego i prijatelja.
2)po mom misljenju ne postoji,ali ne bih da budem iskljuciva.opet posmatram iz mog ugla - ako ja imam dvadesetak godina,a taj tip pedesetak,ja kao jedinu potencijalnu ljubav tu vidim na nivou otac-cerka...mislim da ljudi prvo tada nisu jednaki na intelektualnom nivou,a posebno na bioloskom...tako da ljubav - po klasicnoj definiciji,izmedju muskarca i zene, za mene tu tesko moze da bude....
dalje sponzoruse,i kao neizostavni deo price - sponzore u ovom sadasnjem obliku,vidim kao neizbezni produkt prethodnih godina i tranzitornog drustva u kojem smo.nije bilo para,nije bilo uslova za zivot,i mnoge devojke su direktno - sugestijama i takvim obrazovanjem ili indirektno - nedovljno pazne od strane roditelja i prepustanje drustvu koje takvo ponasanje prakticno propagira -usmerene na tu stranu...nije svako imao srece,a ni volje ni zelje da se odupre tom nekom trendu...mnogo devojcica na ulici i sada podrzava ponasanje i izgled sponzorusa,neke su u pokusaju,neke na dobrom putu,a neke nece nikada uspeti,ali sa druge strane bar ja vidim neki napredak medju mladim generacijama....cini mi se da se to ipak malo ublazava...
licno nisam se nikada nalazila u toj prici,jer sam odrasla u takvoj porodici gde pre svega stari insistira da zena ne moze da se oslanja na muskarca,da mora da radi i zaradi,da mora da bude sposobna da zna da popravi ako treba,da se snadje itd...valjda jer sam svom ocu jedina cerka tako da mi takve neke stvari nisu nikad pale na pamet i smatrala sam ih veoma dalekim i stranim...one me ne ugrozavaju,jer ti muskarci koji traze sponzoruse i koji se zadovoljavaju takvom zenom kraj sebe meni ne trebaju,kao ni njihov stil zivota i njihova promaja u glavi....slicni se traze i nalaze,ja zivim van tog sveta tako da - obrni okreni,sponzoruse i sponzori su za mene samo obicni prolaznici kroz moj zivot,koji niti me ugrozavaju niti su mi zanimljivi...dozivljavam ih isto kao serpu pasulja - smrdljivo i neukusno jelo koje ne konzumiram,ali krajnje benigno kada prodjes kraj njega.
)
