Данас сам поносна на своје дете јер...

Sreća u moje vreme nije bilo Fejsa da se roditelji hvale kako je mali Perica uspešno namazao paštetu na hleba.
За многу децу је и то велики успех, нажалост.
Захваљујући мрежама та деца су видљивија.
 
Pošto nemam svoje, mogu reći da sam bio ponosan na jednog klinca kog sam sreo u avionu za Egipat.

Motor je bio bučan pa sam tražio mesto da se prebacim i vidim tri slobodna, odletim tamo na brzinu, kad vidim malog plavog sa dugom kosicom, pitam jel slobodno dete od 5 godina, mali bio u fazonu "pa, ajde" :D

Normalno da sam morao da igram njegove igrice i da mu pomažem da prelazi nivoe, imam bezbroj slika sa njim, mali je presladak, toliko pametno dete, vaspitano, toliko stvari zna sa 5 godina i tako se lepo smeje... I ima jako lepo ime, koje nisam čuo pre toga uživo. Rekao mi je da sam mu novi "bestie" (mali već zna engleski jako dobro) i da hoće da se družimo, da obavezno dođem do njihovog hotela.

Da mi je neko ponudio da imam takvo dete, potpisao bih odmah. Šta jedno, troje :D
 
Данас сам сасвим случајно упознала професорку физике моје госпођице. Толико је исхвалила да сам се надувала од поноса...
Тема је замишљена као дневник успеха наше форумашке деце, било да су освојила награду на такмичењу, помогла рањеној птици, изборила се са неким својим страхом, добила унапређење...
Они који још увек немају деце могу писати о томе шта би њих учинило поноснима на децу...ако желе.

Mnogo je lepo kada su profesori ponosni na decu kojoj su posvetili karijeru. Verujem da su ta deca neka vrsta dokaza da su postojali na ovom svetu.

Hvalim moje vredno dete koje je u nedelju osvojilo drugu nagradu na nacionalnom takmicenju iz matematike. Godinu dana mladji i bar dve godine veci svrca od proseka. Vecita, pufnasta beba.

Dan ranije, u subotu, moja lepa sestricina je uzela bronzanu medalju na takmicenju ritmicke gimnastike u pokrajini u kojoj zivi.

Mekanci. Njih dvoje nisu podigli glas da ja znam. Stalno se smeju.
 
Ја сам толико желела баш овакву девојчицу и Бог ме због нечега наградио...волела бих да се те жеље свакоме остваре :heart:

I ja sam zelela devojcicu. I bila sam uverena da cu je dobiti.

Danas sina vodim na balet, na operu, valjace ti tup tup po glavici...sto i nije tako lose, vole me njegove drugarice jer kupujem najbolje poklone za rodjendane. Znas ono sve sto bih seeeebi volela da sam mala, sta bih cerkici uzela da je imam, jedva cekam pozivnice za rodjendane devojcica!
 
I ja sam zelela devojcicu. I bila sam uverena da cu je dobiti.

Danas sina vodim na balet, na operu, valjace ti tup tup po glavici...sto i nije tako lose, vole me njegove drugarice jer kupujem najbolje poklone za rodjendane. Znas ono sve sto bih seeeebi volela da sam mala, sta bih cerkici uzela da je imam, jedva cekam pozivnice za rodjendane devojcica!
Гоу грл, није касно :heart:
 
Mnogo je lepo kada su profesori ponosni na decu kojoj su posvetili karijeru. Verujem da su ta deca neka vrsta dokaza da su postojali na ovom svetu.

Hvalim moje vredno dete koje je u nedelju osvojilo drugu nagradu na nacionalnom takmicenju iz matematike. Godinu dana mladji i bar dve godine veci svrca od proseka. Vecita, pufnasta beba.

Dan ranije, u subotu, moja lepa sestricina je uzela bronzanu medalju na takmicenju ritmicke gimnastike u pokrajini u kojoj zivi.

Mekanci. Njih dvoje nisu podigli glas da ja znam. Stalno se smeju.
Лепо је када се сете и да похвале децу, обично их само критикују...и у тај кош трпају све, што добру децу погађа.
Ретки су професори који умеју и желе.
 
Poslednja izmena:
Ja sam sklona kritikovanju. Nikada nisam hvalila svoju decu, a one su danas uspešne žene. Sada kritikujem i svoju unučad. Najstarija i omiljena je pametnica, ali lenja i neorganizovana, druga je gimnastičarka koja niže medalje. Treći unuk je tipičan štreber, sport ga ne zanima, ali čita i piše pre škole, najmlađi je omiljen, mio, zanimaju ga samo auta i još nosi pelene i sav bitan kaže da neće na nošu....čekam peto unuče....neka su živi i zdravi...
 
Ja sam sklona kritikovanju. Nikada nisam hvalila svoju decu, a one su danas uspešne žene. Sada kritikujem i svoju unučad. Najstarija i omiljena je pametnica, ali lenja i neorganizovana, druga je gimnastičarka koja niže medalje. Treći unuk je tipičan štreber, sport ga ne zanima, ali čita i piše pre škole, najmlađi je omiljen, mio, zanimaju ga samo auta i još nosi pelene i sav bitan kaže da neće na nošu....čekam peto unuče....neka su živi i zdravi...
То је нормално да критикујемо, али овде се само поносимо :heart:
 
od kako si postavila temu, razmišljam šta sa napišem i jedino što sam smislila je da sam ponosna na moje sinove bez razloga
njihov život ide nekim uobičajenim tokom: škola, posao, i to nije ništa naročito, ali eto...
Ова тема је замишљена да живи. Писаћемо онда када се деси нешто што нас испуни поносом, тог дана, тог тренутка.
Десиће се да ништа не напишемо данима, а онда одједном пуно срце због нечије похвале, неког резултата, првог корака...
 
od kako si postavila temu, razmišljam šta sa napišem i jedino što sam smislila je da sam ponosna na moje sinove bez razloga
njihov život ide nekim uobičajenim tokom: škola, posao, i to nije ništa naročito, ali eto...
Da li si svjesna koliko je to naročito i dobro?
Koliko ljudi muku muči sa problematicnom djecom,koja piju,drogiraju se ,kockaju i ko zna sta jos?
 
Da li si svjesna koliko je to naročito i dobro?
Koliko ljudi muku muči sa problematicnom djecom,koja piju,drogiraju se ,kockaju i ko zna sta jos?
Много је ретко да данас све иде природним током, онако како би требало.
И ако иде, то је већ разлог за понос, значи да смо ми урадили добар посао, али и да смо имали среће са децом која су добра, паметна, разумна...
 
Ова тема је замишљена да живи. Писаћемо онда када се деси нешто што нас испуни поносом, тог дана, тог тренутка.
Десиће се да ништа не напишемо данима, а онда одједном пуно срце због нечије похвале, неког резултата, првог корака...
ja razmisljam skroz suprotno zato mi nesto i smeta u konceptu teme

jer nisu bitna ni pohvala ni rezultat vec sam proces, da dete voli to cime se bavi, da samo oseca napredak, svoj najrodjeniji licni napredak, da to radi iz duse i sa ljubavlju. pa ako bas voli tu matematiku njemu je lepo vec dok se sprema za neko takmicenje. ono ko u raju, pikantni zadaci, praznik za dushu. juce nije umeo nesto da resi, danas vec ume.. samo primer.
u osnovi kad sledi put dushe a ne put ega. kad sledi ono sto mu ide, kad se zabavlja time, vs ega koji bu odma nesto da kvantifikuje, da nagradi.
a najveca nagrada je zadovoljstvo rada iz ljubavi, to cenu nema.
 
ja razmisljam skroz suprotno zato mi nesto i smeta u konceptu teme

jer nisu bitna ni pohvala ni rezultat vec sam proces, da dete voli to cime se bavi, da samo oseca napredak, svoj najrodjeniji licni napredak, da to radi iz duse i sa ljubavlju. pa ako bas voli tu matematiku njemu je lepo vec dok se sprema za neko takmicenje. ono ko u raju, pikantni zadaci, praznik za dushu. juce nije umeo nesto da resi, danas vec ume.. samo primer.
u osnovi kad sledi put dushe a ne put ega. kad sledi ono sto mu ide, kad se zabavlja time, vs ega koji bu odma nesto da kvantifikuje, da nagradi.
a najveca nagrada je zadovoljstvo rada iz ljubavi, to cenu nema.
Да, али деца нису овде, а ми јесмо. Поносни смо када наше дете нешто уради добро, или када нешто уради први пут...
Ја сам јуче и сваки пут била поносна на своје дете што не полети кад нешто уради добро или најбоље.
Она то некако релативизује, не уздиже се, врло опрезно приступа похвалама, и то ми говори да стреми нечему још бољем и сматра да може боље.
Почела је да ваја. Самоук.
Ја сам била одушевљена, јер за мене су то шпанска села, она је рекла Ок је, биће то и боље...
 
...уме тако аргументовано да образложи свој став. И није је брига да ли је испред ње мајка, директор, друг, она каже оно што има сталожено, али врло сугестивно.
Сада ми је пустила поруку Победили смо...а након тога разредна Немој да бринеш за своје дете, умеће она да се избори у животу, и за себе и за друге.
Ето...пуно ми је срце данас.
 
Što je student generacije, prvi master i doktorant. 🏆
Moja kcer je zavrsila Analiticku Biohemiju, pa magistrirala forenziku, zatim postala profesot hemije, odbila da radi na fakultetu , da napreduje postupno nego sad radi kao profesionalni fotograf i zaradjuje pet puta vise nego profesor...Nisam ocekivao to no njena buducnost je u pitanju i nisam hteo da je kocim..a tolike pare dok su trajale studije..sve ode u vetar...Ona je stabilna osoba i imam dvoje unucadi i to je na kraju jedino sto je vazno..
 
Moja kcer je zavrsila Analiticku Biohemiju, pa magistrirala forenziku, zatim postala profesot hemije, odbila da radi na fakultetu , da napreduje postupno nego sad radi kao profesionalni fotograf i zaradjuje pet puta vise nego profesor...Nisam ocekivao to no njena buducnost je u pitanju i nisam hteo da je kocim..a tolike pare dok su trajale studije..sve ode u vetar...Ona je stabilna osoba i imam dvoje unucadi i to je na kraju jedino sto je vazno..
Најважније је да деца воле посао који раде. Замисли хорор да 40 година ради нешто што не воли...
 

Back
Top