Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Gogilli]

- Na snove imam pravo -

Ne budi me dok lepe snove krojim, a java ne liči na san.

Ne želim ja da otvorim oči, uplašiće ih ovaj dan.

Ne budi me dok me snovi leče od rana nanetih javom,

u ovom svetu još jedino na snove imam pravo.

Ne budi me, jer me svetlost plaši više od svakog mraka.

Sa njom sam se sukobila i znam koliko je jaka.

Ne budi me, za mene mesta nema tamo gde laži žive.

Priznajem ti da su za sve ovo jedino moje oči krive.

- Sonja Josipović -

 

[PetarSamotnjak]

DRUGA STRANA LJUBAVI

Nakon mnogo godina,
sretnemo voljeno biće
koje nas je „oduvek i zauvek“ volelo.
Nije to pravi susret,
već skrivanje pogleda od pogleda
i nagli prelazak na drugu stranu ulice.
Nema na nama šta da se vidi,
nema od nas šta da se čuje,
nema šta da nam se kaže.
Bili smo voljeni, to se ne prašta.
Nismo mi za istu stranu.
Neko od nas dolazi tamo
odakle neko od nas odlazi.
Nema svrhe zastajati i raspitivati se
kako je tamo kuda smo se uputili,
sami ćemo se uveriti.
Sami.

Možda nas ne prepoznaju?
Bez njih ne ličimo na sebe.
Možda nas ne vide?
Možda nikog više ne vide?
Možda nije do toga što ih još uvek volimo?
Možda je bolje na drugoj strani?
Neka, samo neka je njima bolje.
Nema nikog, osim nas, na našoj strani.

Goran Tadić

 

[Filijana]

 

[Mala sanjalica]

"Koliko neuzvraćenih prvih ljubavi, toliko nevidljivih ožiljaka,"

(M. Kapor)

 

[Branko Lori]

http://s7.****************/images/140929/9lx4i64e.jpg
Ex ponto
Ivo Andric

Jeli vam se dogodilo da vam uzmu sve - a sta se covjeku ne moze
uzeti? - i da vam na dusu poloze tesku odornu ruku i da vam uzmu
radost i vedrinu slobodna duha; i samu srcanost, koja ostaje kao
poslednji ocajni dar sudbine, da vam uzmu i da ucine od vas nijemo
prerano ropce?


Kud sam ja sve lutao?
Kud su padale moje teznje, koliko posrtao, koliko bludio u
mislima i grijesio u zivotu! - Kako da vam kazem kad to i rodjeno
moje sjecanje zaboravlja! Oholost me je nosila kao vjetar. Oganj
kojim mi je sagarala dusa nije me izjedao nego mi je davao snagu
i zamah.
Na borbe svijeta ja sam gledao kao sto se s vedra visa gleda
na magle koje se nadvijaju po dolinama.
Bio sam nijemi, oholi gost zivota.


Nisam imao suhe kore hljeba ni suze da je pokvasim i, isplakavsi
je, da mi lakse bude. Gladnu mi je bilo zima, bolio me je sram i
moj i tudji, i udarci i tragovi gvozdja na rukama.
Ko zna od srecnih i slobodnih sta je to samoca? Ni pauka nije
bilo da jednom bar potka moju samocu, a covjek cije sam korake cuo
pred svojim vratima bio je moj neprijatelj.


Ima neznana formula koja odredjuje odnos izmedju radosti i bola
u nasem zivotu. Stradanje i grijeh se upotpunjuju kao kalup i njegov
odljevak.

 

[PetarSamotnjak]

VJEČNI PRSTEN



Sve će ove stvari jošte jednom doći
kao što su bile i kako su prošle,
i ti crni dani, i te plave noći,
i ljubavi , čedne, strasne, dobrodošle;

jednom tamo poslije hiljada, hiljada
i hiljada ljeta opet ćemo naći
ista svježa čula, ista srca mlada,
i taj nježni osmijeh, blagi i domaći.

Tada opet jednom nad svladanim grobom
motrit ćemo svemir novim osvjetljenjem.
Vladat ćemo opet svojim rosnim sobom,
i ljubavnim plačem i požarnim htijenjem;

samo ipak neće tada, nadajmo se,
da nas jošte taru ove brige ružne,
i da polet u vis događaji kose
i plamen za ženom naše usne kužne.

Pa da barem tada, za tisuć tisuća
i tisuću ljeta, i još mnogo veće,
primimo na naša srca uzdišuća,
kao nikad doslije, jedan uzduh sreće.

Tin Ujević

 

[Vatreni Kamen]

"Nije ovo izmedju nas bio susret dve srodne duše koje se spajaju u jednu i radjaju novi život.
To je bio sudar dva različita sveta koji je izazvao prasak i lom jedne duše."

 

[PetarSamotnjak]

VEĆ SE NA MOM ČELU…


Već se na mom čelu u pepel pretvara
mladićka kosa koju izgubih.
Slabije mi oči sjaju.
Već mi usta nemaju pravo na cjelove.
Ljubiš li me još,ne ljubi me zbog ljubavi:
prevarit ćeš mene mnome.


Fernando Pessoa

 

[Lada]

"Već govorim načinom na koji
razmišljaš
tvojim pokretom ruke odričem
nagomilane sumnje
U našem konačnom slučaju
nesvjesni uigravamo tragičan
ishod..."

 

[PetarSamotnjak]

Znaš šta ću ti učiniti?
Pokvariću ti igračku koja se zove bol.

Miroslav Antić

 

[FataMorgen]

Rapsodija

Da mi je da ljubim kao nekad prije —
Bez nade i sreće; vaj! da mi je moći
Ispuniti opet cele svoje noći
Suzama i slutnjom kojoj konca nije.

Da mi je da volim kao pre, pun mračne
I svirepe slasti da patim i stradam;
I uživajući u bolu što zadam,
Da ne ljubim oči nego kad su plačne.

Da mi je da volim srcem, koje tajno
Sve noseći sumnju strašniju i veću,
Ne zna za vrlinu, jer ne zna za sreću,
I što mrzi bolno, jer ljubi očajno.

Jovan Dučić

 

[~Kiki~]

 

[PetarSamotnjak]

PRITAJI SUZE


Pritaji suze! Neka duša plače,
Al' tvoje oko neka svijetlo biva;
Zar ljudi znaju šta te suze znače
I onu ljubav što s' u njima skriva?

Onamo hajde - u svetinju mira,
Gdje čisti potok kroz dolinu stiže,
Gdje nježno svijeće laki lahor dira
I svet mu miris na krioca diže.

Tu neka suze padaju na cvijeće
Što mirno cvjeta u sanjivoj doli,
Niko ih tamo razumjeti neće -
Suze su rosa koju cvijetak voli.

Tu plači, plači i izvidaj grudi.
Al' kad se nađeš međ' ljud'ma, u krugu,
Ponosna čela, svijetla oka budi,
Kao da nikad nisi znao tugu.

Aleksa Šantić

 

[~Kiki~]

"Odjednom vidim da desetak lica koja se iskreno osmehuju jer se vole,
jer ne mogu da se ne vole – vrede više nego malo sunca.
To je to naše sunce, ljudsko sunce
ono je ona novost i promena koju sam tako željno čekao.
Jeste kriza i jeste gadno, oblak sunce uhvatio,
goru tama pritisnula, ali muška prsa još nisu ohladnela
i mi eto ponekad znamo da sami sebi sunce skujemo.
Trpećemo još neko vreme. Grešiće se i praštaće se – takav je život;
ginuće se – takva je borba; nikad se više necemo sresti svi mi što se sad rastajemo,
ali ovo malo sunca što smo ga jedan drugome dali niko nam više ne može uzeti."

Mihailo Lalić - Lelejska gora

 

[Vatreni Kamen]

"Ponekad se probudim umorna. I tužna.Ni do čega mi nije. Mrzi me oči da otvorim, mrzi me kroz prozor da pogledam. Onda stavim ruku na srce, oslušnem kako kuca i pomislim: i on se sada probudio….i mozda misli na mene! I odjednom, sve mi nekako dođe lepše: svet oko mene se prepuni bojama, vazduh zamiriše na narandžu ili na neka daleka mora i ja osetim kako mi kosom struji neka neobjašnjiva čarolija zvana život."

 

[PetarSamotnjak]

***


Oni koji imaju svet, neka misle šta će s njim;
Mi imamo samo reči
i divno smo se snašli u toj nemaštini.

Branko Miljković

 

[~Kiki~]

"Danas sam je video. Onako u prolazu… nakon mnogo vremena, slučajno.
Ne, nije me ugledala. Izgleda da je davno prestala da oseća moje prisustvo,
da se okrene iznenada i ugleda me kako joj prilazim sa leđa,
da me predoseti… ali izgledala je srećno i drago mi je zbog nje.
Vreme ne voli heroje, pogotovo don Kihote…
Nedostaješ ti, Mala breskvo.."

Đorđe Balašević

 

[Gogilli]

 

[PetarSamotnjak]

PRVA JEZA

Desi se: da se začudim,
kad me iznenada rastuže:
kišica plaha,
il jedna smeđa dečija glava
u koju se zagledam duže.

Desi se da se probudim,
od noćna bliza neba plava,
i stavim ruku na srce
što kuca jako.

I kad se tad u mislima zanesem,
i osetim polako, polako:
da je mladost prošla,
pa se stresem.

Miloš Crnjanski

 

[FataMorgen]

НАШИ ДАНИ
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

Владислав Петковић Дис

 

[Branko Lori]

 

[Rusalka]

Zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja njime,
to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek,
i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača...
Ivo Andrić

 

[Suljo.L]

 

[ROMANTICUS_]

Uzmite mi sve, jer ste me i ovako vec rastrgli,

ostala je samo romantika u ovim iscedjenim osecanjima,

koja sam uspeo da sakrijem od svih neprijatelja,

nerazumnih stvorova u ljudskom obliku,

koji i ne znaju sta je ljubav, vec misle da je to jos jedna u nizu ljudskih vulgarnosti.

Medjutim, prevario sam ih, ostalo je dovoljno ljubavi u meni,

sakrivenih u toplim hodnicima osecanja,

koja vam pruzam ovde, u virtuelnom svetu, na javi i u mojim snovima...

Nedam ih nikom samo su vasa,

poslednje romanticne duse na svetu.

 

[PetarSamotnjak]

***

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

Vasko Popa