Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[PetarSamotnjak]

PRAŠTATI


Praštati znači shvatiti
Praštati znači popustiti
Praštati znači uvideti
Praštati znači prevazići
Praštati znači obuzdati
Praštati znači osloboditi
Praštati znači razumeti
Praštati znači odklanjati
Praštati znači udostojiti
Praštati znači prosuditi
Praštati znači odoleti
Praštati znači prebroditi
Praštati znači nadvisiti
Praštati znači pobediti

Zato praštam sebi
što sam drugima praštao

Djordje Gavrić

 

[gost 362975]

 

[~Kiki~]

Kraj jedne ljubavne priče

-Ja sam ljubomoran čovek. Ljubomoran sam na ovu čarapu.
-Zašto?
-Zato što ona može ono što ja ne mogu. Da ti ljubi celu nogu. I ljubomoran sam na ovo dugme.
-Jadno, nevino dugme.
-Nije nevino nimalo. Sa tobom je celog dana. Ja nisam.
-Pretpostavljam da si ljubomoran i na moje cipele. Zašto?
-Zato što će te odvesti od mene...

Grejem Grin

 

[~Kiki~]

"Uvek je mirisala na Milano...
Prepoznavši njen parfem na stepeništu, zastao sam uplašen da je možda upravo otišla.
Ne, nije...
Pakovala je svoje stvari.
Pogledala me je preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatečena "in flagranti" sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.
Smislio sam hiljadu stvari koje ću joj reći, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam...
Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar.
Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila.
Zadivljujuće jednostavno...
- Samo sam htela da imam nešto tvoje... Zauvek...
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.
Sretan sam ja momak...
Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju...
Reci joj...
Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.
Želiš nešto moje? Zauvek?
- Da li bi prezime moglo da posluži?"


Tri posleratna druga - Đorđe Balašević

 

[Beskraj]

Svuda oko mene prolaznost.Prolaze ljudi,ne primecujem ih,mrtva sam,hodam a kao da stojim u mestu.Spustam se na odor umorna sam,ne zivi mi se vise.I ponovo prolaznost i praznina.
A onda jedan poljubac.Ulice me ponovo prepoznaju,uspravljam se.Brisem sve one neisplakane suze sa lica,zaboravljam sve satane u ljudskom obliku i ponovo cujem jutarnji cvrkut ptica.I pitam se sta je doneo i sta je odneo onaj martovski susret.Nadanje u obliku ptice...Varku proleca.Ili mozda otisak i trag ljubavi koju sam ponovo osetila u svom srcu.Zeljna sam ljubavi kao pustinja vode...sve kazne ovoga sveta sam iskonski iskupila pre no sto sam te srela.Zato se pitam jesi li ti ono nesto dobro sto mi je poslato,ili si mozda jos jedna kazna za mene u ljudskom obliku.

Sada se pored tebe ponovo radujem,srecna sam.Slepa sam za druge.Predajem ti se i dalje,prkosim vremenu.Jer ja kada volim kod mene su obnevidela osecanja,za mene nista ne postoji,jer odricem se svega.Cak i ovog prostora u svim ukradenim trenucima.
Beskraj

 

[Filijana]

 

[gost 362975]

"Zavirio sam u nebo, ja to ne radim baš često.
Blago onima koji gledajući gore misle jedino na to da li je oblačno ili ne."

Balašević

 

[PetarSamotnjak]

ČITALAC

Neka se drugi hvališu stranicama koje su napisali
ja se gordim onima koje sam pročitao.
Biće da nisam bio filolog
da nisam ispitivao deklinacije, načine, tegobne
promene glasova
∂ koje se stvrdnjava u t,
ekvivalentnost g i k,
ali tokom svih svojih godina propovedao sam
strast prema jeziku.
Moje noći su ispunjene Vergilijem,
to što sam znao i zaboravio latinski
jeste svojina, jer zaborav je
jedan od oblika pamćenja, njegovo neodređeno podzemlje,
tajnovito naličje pare.
Kad su se u mojim očima izbrisali
dragi tašti prividi,
lica i stanica,
bacih se na učenje gvozdenog jezika
kojim su se moji preci služili da opevaju
mačeve i samoće
a sada posle sedam vekova,
iz Ultima Thule
dopire mi tvoj glas,
Snori Sturlusone.
Mladić, pred knjigom, podvrgava se određenoj disciplini
i to čini umesto određenog znanja;
u mojim godinama svaki poduhvat je pustolovina
koja se graniči sa noći.
Neću dovršiti dešifrovanje starih jezika Severa,
neću zaroniti željne ruke u Sigurdovo zlato;
posao kojeg sam se latio beskonačan je
i pratiće me do kraja,
ne manje tajanstvenog od sveta
i mene, šegrta.

Horhe Luis Borhes

 

[gost 362975]

Lako je kad te neko ni ne zavoli,
Tad samo tamna strana srca zaboli.
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli.
Teško je kad tvoj neko prestane da te voli.

 

[dzezer]

 

[Zoki D.N.M.]

Neću sad o tome kako sam znao za njihov plan
a žarko sam želeo da vidim ko će
da ga sprovede u delo.
Ili koliko njih ...

Ne mogu reći da me raduje
što će ovde,kod mene uskoro sneg.
A opet,
valja i odmoriti malo.

A Ona
ćuti,ćuti pa me obori s nogu.
Nadam se da zna
koja mi je fotka
kod nje
i dan - danas
najdraža,
eto to je naj bitnije
za ono što sledi.

 

[gost 362975]

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primer: "Noć je posuta zvezdama,
trepere modre zvezde u daljini."
Noćni vetar kruži nebom i peva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a ponekad je i ona mene volela.
U noćima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Volela me, a ponekad i ja sam je voleo.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu, još beskrajniju bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.
Nije važno što je Ijubav moja ne sačuva,
Noć je posuta zvezdama a ona nije uza mene.

To je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza mene.

Ista noć u belo odeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam je voleo!
Moj glas je tražio vetar da takne njeno uho.

Drugome. Pripast će drugome. Ko prije mojim poljupcima,
Njen glas i jasno telo. Njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a tako beskrajan zaborav.

Jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesrećna što ju je izgubila.
Makar ovo bila poslednja bol koju mi zadaje,
a ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.

 

[Zoki D.N.M.]

Milost,
Dušo,
Milost -
-još to otvori
pa da smisao bude jači
od humora.

 

[Nepostojeća]

Pokidaću ti lance noćas
i dopustiti da kreneš tragom vetrova,
za čoporima divljih pasa,
stazama krda konja nejahanih...
Trčaćeš kao sloboda.
Vijorićeš kao barjak.
Plamtećeš kao pogrebne vatre.
I kada budeš stigla na cilj
bez mene
obrgrli ga mojim dahom,
upij ga mojom ljubavlju,
a onda mi se vrati
i deo njega donesi
da bar još jedan dan proživimo zajedno...
Dušo...

 

[gost 362975]

 

[PetarSamotnjak]

POTREBNO MI JE


Potrebno mi je, s vremena na vrijeme,
da vjerujem kako nekog volim,
na cesti, neku blagu ženu po hodu prepoznajem,
i trpim, kao, zbog nje.
Pa kada legne noć u moju sobu, na sto i postelju
zamišljam: ona će ujutru stići,
mehko ključ u tužnoj bravi okrenuti,
nad postelju mi se nadnijeti,
kao majka - čist oprez u brižnom kretu,
čednost u živoj ruci, pod kojom oči otvaram,
i dodirujem je, govoreći:
"Potrebno mi je, dušo, s vremena na vrijeme,
da vjerujem kako nekog volim, i ljubim,
u jutrima ovim, punim strave, a pustim..."

Abdulah Sidran

 

[ROMANTICUS_]

Cuvam nasu ljubav od pogleda zlih,

cuvam je kao malo vode na dlanu,

koju ako ne popijem, nestacu kao i nasa krhka, a ipak jaka ljubav.

I javi se povremeno, kao lastavica,

osvezi i nasmeje mi zivot, jer nikoga nisam tako voleo.

A vidjam je stalno, i kao da je tu, na dohvat ruke,

jer svaka mi je noc hlada bez tebe, zato seti me se...dodji mi.

 

[gost 362975]

 

[PetarSamotnjak]

ČISTIM SVOJ ŽIVOT

Čistim svoj život, kroz prozor, ormar stari
čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, petkom odvoze smeće
kada se nada budi, i kad je blago veče

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od onih šupljih ljudi,
kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi.

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, da spasim dok je vrijeme,
malu jutarnju nježnost i gorko noćno sjeme

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od prividnog svijeta,
od ljubavi bez traga, od jeftinih predmeta

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, to hrđa je i tmina,
i osta'ću bez ičeg al' bolja je tišina...

Arsen Dedić

 

[Lada]

Ludaci me privlače. Ti ljudi žive u tajanstvenoj zemlji neobičnih snova, u neprobojnom oblaku bezumlja, gde sve ono što su videli, voleli i radili, počinje za njih iznova, u jednom novom, zamišljenom životu, koji je izvan svih zakona, koji vladaju u prirodi i koji upravljaju ljudskom mišlju.
Za njih nije više ništa nemoguće, neverovatno iščezava, vilinska priča postaje stvarnost, a ono što je natprirodno postaje obično. Ta stara prepreka, koju nazivamo logikom, taj stari zid, koji nazivamo umom, ta stara ograda misli i zdravog razuma, lomi se, ruši se i pada pred razularenom maštom ludaka, koja je umakla u zemlju u kojoj mašti nema granica i koja neverovatno poskakuje, a da je ništa ne zaustavlja. Njima će sve uspeti, njima se sve može dogoditi. Njima nije potreban nikakav napor da pobede događaje, da savladaju otpor, da obore prepreke. Dovoljan je hir njihove varljive volje, da bi postali prinčevi, carevi, bogovi, da bi dobili sva bogatstva sveta, sve slasti života, da bi uživali u svim radostima, da budu uvek snažni, uvek lepi, uvek mladi, uvek voljeni! Samo oni mogu biti srećni na svetu, jer, za njih, realnost više ne postoji.-“Gospođa Erme” by Gi de Mopasan

 

[Poli46]

Jos sinoc i nocas si bio tu,otisak tvoj, i miris osecam na jastuku...i ja mirisem na tebe ..Sta cemo sada?

 

[PetarSamotnjak]

NEMOĆ SVIH DIVLJIH

Ako hoćes da pobedis divlju zver,
kaže klovn,
ne govori joj režanjem ili urlikom.
Ne laj na lava
i ne rokći na krokodila.

Pevaj im.
Šapući.
Tepaj im jezikom ptica
ili jezikom dece.

Čim čuje jezik risa
- ris kolje.
Čim čuje jezik tigra
- tigar razdire.

Nemoć svih divljih je u tome
što nasedaju drugom načinu izražavanja.

Borac snage se plaši tudje vrste.
Klovn je borac iz plemena izbezumljene smejurije.
Ukrotitelj.
I šarlatan.
On pobedjuje neozbiljnošću.

Zubi su mekši od usana.
Čuvaj se poljupca
i budi na oprezu.

Zubi ujedu za trenutak.
Poljubac za ceo zivot.

Miroslav Antić

 

[ROMANTICUS_]

Hladno je, negde u daljini cuje se fijuk vetra, koji za ne poverovati pronosi tvoje ime, nepreglednim stepama umorne i zeljne ljubavi, moje duse. Pokusavam da stanem ispred njega, da upijem te talase tvog imena, talase neznosti koju samo ti imas, koju si mi pruzala i sada je tako predivno pruzas da se u ovoj jesenjoj noci grejem njom, najdivnije i najlepse sto pozeleti moze jedan romantik, koji uz to jos tako jako voli. A voli tebe, tebe jedina koja me razumes, shvatas sve moje godinama nakupljene sujete, hirove, i ko zna cega sve ne, jer ipak su godine promasenih ljubavi za mnom. Ostale su iza mene, od trenutka,kada sam te tako slucajno upoznao, i poceo da te mirno sanjam, sa pogledima i u zvezde, da nisi mozda otisla i tamo, jer ti si svetica koju stalno i svuda trazim. I napokon, zivot se i meni nasmejao, usrecio me, ti si tu, sa mnom...divno mi je, verovatno zato sto te samo volim i nesebicno uzivam u tvojoj ljubavi.

 

[gost 362975]

 

[PetarSamotnjak]

INTIME

Noćas tako želim da me neko voli,
pregršt nečije nježnosti mi treba;
noćas ću sve da zaboravim i prebolim
i da se vratim u naručje neba.

Ja sam bio kafanski i više nič'ji,
i bio pust i prezren - neželjen ko grobar.
Noćas bih htio sebi - dječaku da ličim
i da mi opet kažu kako sam dobar.


Vitomir Nikolić