Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Packy]

Ah.That.
That's what I was so disturbed
about this morning:
my desire has come back,
and I want you again.
I was doing so fine,
I was above it all.
The boys and girls were beautiful
and I was an old man, loving everyone.
And now I want you again,
I want your absolute attention,
your underwear rolled down in a hurry
still hanging on one foot,
and nothing on my mind
but to be inside
the only place
that has no inside,
and no outside.

"Book of Longing" Leonard Cohen

 

[Filijana]

 

[Suljo.L]

 

[ROMANTICUS_]

Spletkarim ne samo sa dusom, spletkarim sa emocijama, povredjenim osecanjima, spletkarim sa samim sobom....Sve to radim, da zavaram sebe, da tim nepredvidivim spletkama zbunim tebe, jer ja sam tvoje rame za plakanje i ako me ne uzmes, neces uzeti svoju sudbinu...A ona je tu negde, zamrsena u mojim spletkama, obavijenim oko tebe...Ne otimaj se, to je kao paukova mreza, sve dublje si u njoj, mrezi moje ljubavi, protkanom spletkarenjima osecanja,koja su ipak samo tvoja i za tebe smisljena...Ja tebe ne gledam nekim pogledom tudjih ociju, gledam te pogledom roba zaljubljenosti, jer od tolikih spletki, koje sam svio oko tebe, zapleo sam se i prepustio tvojoj ljubavi....Uzivam u njoj...Ne oslobadjaj me, da je obrnuto, ja tebe ne bih nikada.

 

[~Kiki~]

NIJE MI NIŠTA...A SVAŠTA MI JE

Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom srcu.
Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti.

Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu.

Kad odlutam, kad zastanem u pola reči,
u pola koraka.
Uvek ću ti ostati daleka.

Uvek ću ti odgovoriti :
"Nije mi ništa." A svašta mi je.

Tu u mom srcu se kruni jedna bajka,
tu u mom srcu se ruši jedan grad,
tu u mom srcu fali jedan zagrljaj.

Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti
i ne žalim za tim.
Žalim za jednom koja više ne postoji.

Postoje ljudi koje nikada neću sresti
i ne žalim za tim.
Žalim za onima koje sam sretala,
a sada su daleko.

Ma, nije mi ništa...A svašta mi je.

Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu.
Senke mi igraju po zidovima.
Sećanja me ophode čitavog dana.

A srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu,
suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno,
suviše dragocene da bi se poklanjale svakom.

Ne, nije mi ništa...A svašta mi je.

U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje.

Izokrene mi svaki trenutak,
poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč
i onda se kikoće kao nevaljalo dete.

Šapuće mi pogrešne reči na usne,
povlači pogrešne konce mojim pokretima.
Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak.

Nije mi ništa...A svašta mi je.

Kada bi samo nekako znao
kada da šutiš,
a kada da pričaš.

Kada bi samo nekako znao
da je sve što trebam zagrljaj,
onaj najduži, onaj najjači.

Kada bi samo nekako znao
da je sav taj prkos u meni
samo moga srca štit.

Kada bi samo znao da je moj dom
u tvom srcu i ćutao dugo, dugo ...
i grlio me jako, jako ... i voleo me ludo, ludo ...

Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati.

Nije mi ništa ...

Ana Karanović

 

[Rusalka]

http://www.*************/convkey/b33a/3m2ml5jxccr77x3fg.jpg

U plamenu, zapaljena jesen,
gori katkada moje srce,
čisto i samo. Vjetar ga budi,
dodirne mu središte i onda ga objesi
za svjetlost koja se smije ni za koga:
kakva rasuta ljepota!
Octavio Paz

 

[Beskraj]

Naučio si me,da su pobede nekad porazi.Da su sumraci,nekad zore.Naučio si me,da u hladnom decembru naslikam maj.Naučio si me kako da platim cehove sadašnjosti, da ne bih ostala dužna prošlosti kada krene novi voz za budućnost. Naučio si me, da pogledom ugasim krhki plamen sveće. Da rimujem sećanja. Naučio si me da koračam širokim nebom i odmaram na pragovima dalekih svetova... Ali me nisi naučio, mili moj, kako da se smejem sama..

 

[Filijana]

 

[Suljo.L]

 

[PetarSamotnjak]

POUKE



Ako si težak
to ne znači da si i stabilan.

Vetar,
može počupati
ogromno drvo
iz korena,
ako mu se tako hoće.

Dok će
malena vlat trave,
od snage istog vetra
ostati nedirnuta.

Nepočupana.

Ako si jak
to ne znači da si i neuništiv.

Velika usijana stena
na rubu pustinje
će se hladiti u noći,
stezati, sažimati...

A potom će se
kada je obljubi hladnoća
pustinjskog zagrljaja,
ona prosto raspolutiti,
raspasti, na najsitnije
parčiće kvarca.

Dok će se
maleni kaktus
iz iste te hladnoće,
samo dobro
napojiti.

I biće spreman
da se
zdravo zeleno ceri
ceo sutrašnji dan
Suncu u lice.

Ogroman je problem
kada je čovek veći iznutra
nego spolja...

Jer, ljudi imaju granice u očima,
sa olako podmitljivim
stražarima...

Nauči da stvari
gledaš
po tome kako dišu,
i ne slušaj
šta govore,
već traži
šta su nam prećutale.

Nauči da stvari
ljubiš tamo gde im
je srce,
a ne gde su im
spojevi usana,
i tek tada će te se dotaći
skroz.

Nauči da grliš
ramenima
a ne šakama.

Ramenima se
više obuhvata.

Zaboravi svoje
ime i prezime.

Ti se zoveš onako
kako te zovu
ljudi koji te vole.

Preraspodeli.

Ti si figura od stakla.

I te kamenice pesnica,
što bacaju na tebe,
lome te u krtu parčad
i prave
na hiljade malenih zvezdi
da večeras
sijaju od mesečine:
(kao) još jedno
Sazvežđe Bola.

Ne boj se.

Preraspodeli svoje zvezde.
Sudari svoje svetove
i sazvežđa sa nekim.

Ako ste osuđeni na haos,
nek zasija haos sudara zvezda
u vama - najjače. Najšarenije.

Ako ne umeš da se
snađeš u postojanju,
budi sa nekim,
najlepši, najspektakularniji
primer snalaženja
u svetovima nepostojanja.

U svetovima gde stvari postoje
tek kada ih se setiš i dosetiš.

I gde stvari ožive
tek kada ih se dotakneš.

Takvi svetovi se prenose dodirom.
Uzmi svoju ljubav za ruku
i povedi je.

Siguran sam da sasvim dobro
umeš i to.

Ratko Petrović

 

[cesarica]

Svrha života nije u stavljanju recki da ste nešto uradili. Nije svrha u tome koji posao imate, koliko ste daleko dogurali u karijeri, s kim ste spavali, kojim sportom se bavite, koju marku odjeće nosite ili marku mobilnog telefona koji koristite. Život nije ni stvar škole koju ste pohađali, prosjeka koji ste ostvarili, novca koji ste zaradili niti ljudi koji vas prihvataju ili odbacuju. Na kraju krajeva, poenta nije u tome da li imate jako mnogo prijatelja ili ste usamljeni.

Sve se u životu vrti oko toga koga volite i koga ste povrijedili. Kako se vi osjećate u sopstvenoj koži. Svrha je u povjerenju, sreći i sposobnosti da se bez pretencioznosti
sažalite nad ljudima kada je potrebno. Poenta je da se držite svojih prijatelja i kad im ne ide najbolje, da zavist, pakost i mržnju koja tinja u vama zamijenite ljubavlju. Svrha je u tome da se oslobodite ljubomore, da prevaziđete neznanje i da postanete samouvjereni. Ponekad i u tome šta i kako kažete i šta zaista mislite. Poenta je da vidite ljude onakve kakvi zaista jesu. Možda najvažnije od svega je da svoj život posvetite spajanju sa drugim životom na način koji se nikad i nigdje ne može ponoviti. Izbor je vaš.

 

[jerihon]

"Видим на стотине људи дневно који су сасвим одустали. На све стране видим оне који не жуде ни за чим, осим храном, кровом, и одећом, усресређени само на то, без снова. Они не осећају ужас што не воле или што нису вољени."

 

[PetarSamotnjak]

MOJE SADA

Šta sam, gde sam, kud odlazim?
Niko, nigde, pojma nemam,
al' svejedno što je tako
za odlaske ja sam spreman.

Dok od samog sebe bežim
čekam nova iskušenja,
putna torba puna tuge,
tuge teže od kamenja.

Kad stanica zadnja dođe
i vozač kad motor gasi,
u meni se prkos budi
od sudbine da me spasi.

Juče već je istorija,
a budućnost samo Nada,
zašto moram da uništim
sa to dvoje moje Sada.

Nenad Belobrdjanin

 

[Branko Lori]

 

[ROMANTICUS_]

Odlazis...nestajes..tragovi se polako gube u snegu...ipak, ne moze sve prekriti sneg...Ostalo je za nama, toliko predivnih trenutaka, momenata koji se urezuju u srce...Da , nasa ljubav je bila i ostala jedna od onih, o kojima se pisu romani, snimaju filmovi, ona koja se prepricava u starosti...Ona ljubav, koja je najbolja, zato sto je nasa, ne dam da je prekrije sneg, ne dam da je pregaze stopala ljudi koji i neznaju da napisu sta je romantika, a kamo li da dozive ljubav...Zbog svega toga, istopicu sneg, naredicu mu da prestane da pada i ti ces opet biti tu , sa mnom, nece biti odlazecih sneznih tragova zaborava..Zivecemo sadasnjost.

 

[PetarSamotnjak]

ŽENA NA ULICI

samo od njenih cipela

obasjala bi mi se soba

kao nizom upaljenih voštanica



ona hoda

kao i sve sjajno

i izuzetno

na staklenim nogama.



hoda i odhodi.

Čarls Bukovski

 

[Mala sanjalica]

Od jada svih je ponajveći jad koji nam govor veže.
Neke je istine teško reći al tajiti ih još je teže.
~ Vesna Parun

 

[742617000027]

 

[Siver]

 

[PetarSamotnjak]

BAKLJE


Lijepa si draga moja
Kad gledam i kad žmirim
Lijepa su tvoja polja šećerne trske
Niz koja kao zahuktali probirač strujim
u vrelište
u mjesto gdje križaju se
moj nulti meridijan i tvoj ekvator
lijepa si draga moja
kad ti se prikradam kao pregladnjela zvijer
kad pitoma namještaš kazaljke u polarnu noć
kad ti se dojke razbrbljaju
kad ti oči postanu baklje
kad ti srce tuče u bedrima

Tomislav Domović

 

[gost 362975]

"Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najlepši na svetu."

(Pesma ženi - Jovan Dučić)

 

[PetarSamotnjak]

Teško se budim,
a još teže prestajem da sanjam.

Đorđe Balašević

 

[gost 362975]

"Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe?"

Meša Selimović

 

[Branko Lori]

http://s14.****************/images/141018/5hd5fyaa.jpg

Ne znam koliko duša imam



Ne znam koliko duša imam.
Menjam se svakog trena.
Stalno me progone.
Nikad sebe nisam našao
niti sebi poverovao.
Dušu imam samo.
Ko dušu ima, mira nema.
Ko vidi, samo je ono što vidi.
Ko oseća, nije ono što je.
Držim se onoga što jesam i što vidim,
oni me vraćaju a ne ja sâm.
Svaki moj san i moja želja
je ona koja se rađa a moja nije.
Ja sam slika sebe samog.
Na sopstvenom putu služim,
različitom, nestalnom, usamljenom.
Ne znam osetiti gde sam.

Zbog toga, lud čitaću
svoje biće, kao stranice.
Ono što sledi, predviđeno nije
što je prošlo, zaboravljeno je,
beležim napomenu onoga što pročitah
ono što prosudih i osetih.
Čitam ponovo i kažem:” Zar sam to bio ja?”
zašto sam to napisao, samo Bog zna.
XX

 

[~Kiki~]

Bože, da li je iko na ovome svetu voleo baš onoga koga želi i treba da voli?
Ono istinsko, da l’ se dogodi nekom? Ili svi zbog nečega slepi polazimo tuđim putem, zagubimo se u prilikama i
prihvatimo ih kao jedino moguće. Poneko kao ona poveruje i da je srećan, a onda, odjednom, slučajem ili nesrećom,
udarimo u sebe, u one koje volimo, pa shvatimo da nas ne vole onako kako želimo.
Onako kako možemo da budemo voljeni. Ni mi njih koliko žele i koliko mogu.
Tada uvidimo da smo dva suprotstavljena i daleka sveta.
Ne vidimo se, ne čujemo, ne osećamo, a u jednoj smo postelji i za istom trpezom.
Onda svim sredstvima i obmanama skrivamo tu istinu. Pristanemo na to.
Zbog nečega moramo da pristanemo. Nemamo kud, ne možemo ništa da izmenimo.
Ne možemo da se preskočimo. Vrtimo se u tome što zovemo svojim, pravdamo i obmanjujemo se dužnostima.
Uveravamo sebe da nam je to sudbina.
A tako možda i jeste. Jeste.
To je ono jedino važno, a ne preljube koje nas zabole. Zbog kojih potežemo nož i otrov.
Sve su te nesreće posledice one pogreške koja je nesvesno učinjena.
Ako je to i bila pogreška.
Preljube su samo objavljivanje poraza. Ali to se dockan shvati, mnogo dockan shvati, ako se ikad i shvati.


Dobrica Ćosić - Vreme smrti