Početna istoriografija i slavistika u 19. veku

[Pumpaj Dinstanović]

Recimo da ti nije cilj trolovanje i da nisi skrenuo pameću te da te samo ja ne razumem - dobro, izvoli napiši celu rečenicu u prevodu na srpski sa proširenjem značenja "srpski jezik" onako kako ga ti zamišljaš.

Reč srpski jezik ne odnosi se na crkvenoslovenski kao takav, već na srpsku redakciju crkvenoslovenskog jezika; na specificičnu recenziju koja se koristila na području rumunskih zemalja; citat o kojem govoriš se odnosi na to; ne koriste bugarski ili ruski, već srpski.

Evo ti iz Povesti o slovima što je na srpskom dvoru u Beogradu sastavio nešto posle 1423. godine Konstantin Filozof:

Piše Konstantin da se neki varaju kada kažu srpski jezik, zato što to uopšte i nije srpski (ali potvrđuje da je do njegovog vremena postalo dosta uobičajeno da se delimično posrbljena redakcija koja se koristila u srpskoj srednjovekovnoj državi, već počinje nazivati srpskim imenom umesto slovenskim; to je i taj „srpski jezik“ koji se upotrebljavao u Vlaškoj). Kosta dodaje još i da srpski visoki i uski glas nije kompatibilan ovoj liturgičkoj književnosti tj. ne bi se na srpskom narodnom jeziku ona uopšte mogla iskazati.

 

[Mrkalj]

Reč srpski jezik ne odnosi se na crkvenoslovenski kao takav, već na srpsku redakciju crkvenoslovenskog jezika; na specificičnu recenziju koja se koristila na području rumunskih zemalja; citat o kojem govoriš se odnosi na to; ne koriste bugarski ili ruski, već srpski.

Evo ti iz Povesti o slovima što je na srpskom dvoru u Beogradu sastavio nešto posle 1423. godine Konstantin Filozof:

Pogledajte prilog 1202491

Piše Konstantin da se neki varaju kada kažu srpski jezik, zato što to uopšte i nije srpski (ali potvrđuje da je do njegovog vremena postalo dosta uobičajeno da se delimično posrbljena redakcija koja se koristila u srpskoj srednjovekovnoj državi, već počinje nazivati srpskim imenom umesto slovenskim; to je i taj „srpski jezik“ koji se upotrebljavao u Vlaškoj). Kosta dodaje još i da srpski visoki i uski glas nije kompatibilan ovoj liturgičkoj književnosti tj. ne bi se na srpskom narodnom jeziku ona uopšte mogla iskazati.

Dobro, ti imaš pravo na sopstveni trip, jer u tvoju priču ne može nikako da se uklope istorijske činjenice, kao na primer, da se u Pragu govori racki (srpski) - što znači slovenski:


http://books.google.com/books?id=95ZCAAAAYAAJ&pg=PA344#v=onepage&q=&f=false

The Harleian miscellany, or, A collection of scarce, curious, and ..., Volume 5 By William Oldys, Edward Harley Oxford (Earl of) v. 5 - 1745:

Na Maloj Strani (deo Praga), ako mu se može verovati, uglavnom govore visoko-nemački; ali u Starom i Novom Mestu (delovi Praga) poglavito češki. Široko rasprostranjen jezik, čiji dijalekti su češki, poljski i moravski, zove se racki. To je staroslovenski, i danas se govori u dobrom delu Mađarske, u Slavoniji, Hrvatskoj, Raškoj, Srbiji, Dalmaciji, Karnioli itd.

 

[Pravi Vlah]

Reč srpski jezik ne odnosi se na crkvenoslovenski kao takav, već na srpsku redakciju crkvenoslovenskog jezika; na specificičnu recenziju koja se koristila na području rumunskih zemalja; citat o kojem govoriš se odnosi na to; ne koriste bugarski ili ruski, već srpski.

Evo ti iz Povesti o slovima što je na srpskom dvoru u Beogradu sastavio nešto posle 1423. godine Konstantin Filozof:

Pogledajte prilog 1202491

Piše Konstantin da se neki varaju kada kažu srpski jezik, zato što to uopšte i nije srpski (ali potvrđuje da je do njegovog vremena postalo dosta uobičajeno da se delimično posrbljena redakcija koja se koristila u srpskoj srednjovekovnoj državi, već počinje nazivati srpskim imenom umesto slovenskim; to je i taj „srpski jezik“ koji se upotrebljavao u Vlaškoj). Kosta dodaje još i da srpski visoki i uski glas nije kompatibilan ovoj liturgičkoj književnosti tj. ne bi se na srpskom narodnom jeziku ona uopšte mogla iskazati.

Није превише тешко проверити на који језик су се писмено богослужје и државна канцеларија водиле у Влашкој и Молдавији. Другим речима савремени историчари знају да ли је то био црквенословенски, српски, бугарски или руски. Ја то нисам испитивао и не знам. С једне стране знам да у уводу превода Библије на румунском из шеснаестог века српски се спомиња као страни језик за Румуне и да је стога превод на румунском потребан. С друге стране савремени румунски историчари кажу да се писмо водило на црквенослвенском. Штавише знам да Румуни често бркају Србе, Хрвате и Бугаре. Постоје села у Влашкој (то није румунски део Баната) насељана пре неколико векова Бугарима које Румуни називају Србима. Премда данашње становништо тамо говори бугарски, Румуни их називају Србима. Ионако без специалног занимања Румуни не знају ни српски ни бугарски.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro, ti imaš pravo na sopstveni trip, jer u tvoju priču ne može nikako da se uklope istorijske činjenice, kao na primer, da se u Pragu govori racki (srpski) - što znači slovenski:


http://books.google.com/books?id=95ZCAAAAYAAJ&pg=PA344#v=onepage&q=&f=false

The Harleian miscellany, or, A collection of scarce, curious, and ..., Volume 5 By William Oldys, Edward Harley Oxford (Earl of) v. 5 - 1745:

Na Maloj Strani (deo Praga), ako mu se može verovati, uglavnom govore visoko-nemački; ali u Starom i Novom Mestu (delovi Praga) poglavito češki. Široko rasprostranjen jezik, čiji dijalekti su češki, poljski i moravski, zove se racki. To je staroslovenski, i danas se govori u dobrom delu Mađarske, u Slavoniji, Hrvatskoj, Raškoj, Srbiji, Dalmaciji, Karnioli itd.

Kad ovako postaviš nešto ne znam da li se samo šališ, ili si stvarno pročitao to što si okačio.

U kakvom kontekstu može biti putopis Engleza iz sredine XVIII veka biti kredibilni izvor za dotičnu tvrdnju?

Majke mi, gori si od dukljanomontenegrina koji citiraju pukovnika Vijalu de Somijera (Napoleonovog izaslanika od 1807. do 1813. godine) koji kaže da je crnogorski jezik dijalekat grčkoga, da bi dokazali da je postojao zasebni crnogorski jezik i identitet u odnosu na srpski.

Došao neki Englez i kaže u Pragu 1745. godine se govori racki jezik. Ne znam da li uopšte pokušavaš i da pročitaš naglas ove stvari, koje si proglasio ni manje ni više no činjenicama.

Da bi ne pominjem da nema crkvenoslovenski jezik veze sa ovim, zato što je čovek napisao old Sclavonian, iako je potpuno jasno da govori o slovenskim (govornim) jezicima.

 

[Mrkalj]

Fausto Veranzio

Ivan Ostojić, 1971:
Vrančić stated that the Slavic language (slavenski) was widespread, from the Adriatic Sea to Asia, and that Dalmatian was its purest form, just as was Tuscan in the Italian language: “ inter reliquos purissimum sit, quemadmodum inter Italica Hetruscum”. Vrančić influenced the Czech Benedictine, Peter Loderecker, whose dictionary came out in Prague in 1605. The preface was written by Vrančić, and in it, he stated that “Dalma-
tian, Croatian, Serbian, or Bosnian” (“ Dalmatinski, Hrvatski, Srpski ili Bosanski”) are all one language.

Fausto Veranzio, 1595:
"Ovo je razlog zbog kojeg sam dalmatinski, pretpostavio svim drugim idiomima slovenskoga jezika (koji širi svoje grane pružajući se nadaleko po celoj Evropi, od Jadranskoga mora u Aziju, sve do nepoznatih severnih obala): najčišći je od svih ostalih, kao i toskanski među italijanskima. Dalmaciju pak ne ograničavam na one vrlo uske granice, koje su joj danas postavile nepovoljne prilike, nego na one kojima je nekoć bila omeđena. Imala je naime s juga Jadransko more, sa severa reke Dravu i Dunav, sa zapada Nemce i Italijane, a s istoka Makedonce i Tračane. Sada se deli na Dalmaciju, Hrvatsku, Bosnu, Slavoniju, Srbiju i Bugarsku. Onu čistotu svojega jezika, koju sada imaju, Poljaci i Česi primili su iz ovih krajeva zajedno sa svojim prvim vođama, Lehom i Čehom. Odavde vuče svoje poreklo i Sveti Jeronim, koji je Latinima i ljudima svojega naroda protumačio i novim pismom zapisao svete knjige. Odavde je i onaj Ćiril, koji je kasnije to isto iskazao drugim pismom, kojim se danas posvuda služe ne samo Dalmatinci, koji ispovedaju grčku veru, nego i Ruteni ili Moskovite i Vlasi."

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није превише тешко проверити на који језик су се писмено богослужје и државна канцеларија водиле у Влашкој и Молдавији. Другим речима савремени историчари знају да ли је то био црквенословенски, српски, бугарски или руски. Ја то нисам испитивао и не знам. С једне стране знам да у уводу превода Библије на румунском из шеснаестог века српски се спомиња као страни језик за Румуне и да је стога превод на румунском потребан. С друге стране савремени румунски историчари кажу да се писмо водило на црквенослвенском. Штавише знам да Румуни често бркају Србе, Хрвате и Бугаре. Постоје села у Влашкој (то није румунски део Баната) насељана пре неколико векова Бугарима које Румуни називају Србима. Премда данашње становништо тамо говори бугарски, Румуни их називају Србима. Ионако без специалног занимања Румуни не знају ни српски ни бугарски.

Nije samo srpska Biblija dospela u rumunsku sredinu; generalno je srpska redakcija.

Za to je bio ključan Maksim Branković, koji je osnovao prvi štampariju u Vlaškoj i koji je bio mitropolit u Vlaškoj od 1505. godine. Rumunske zemlje su tada bile i preplavljene srpskim umetnicima; slikarima, graditeljima i zanatlijama koji bi bili visokokvalifikovani radnici i našli utočište tamo i priliku za plodonosan rad.

Pošto Vlasi nisu imali neki svoj slovenski baš jezik, već su bili romanofona populacija, nije bilo prilike preterane za jezične inovacije koje bi dovele do specifične domaće recenzije, ako se ne varam, tako da je u pomenutom periodu tj. od početka XVI st. preovlađivala srpska redakcija crkvenoslovenskog jezika.

Ako Rumuni danas izbegavaju da kažu srpski, pa samo kažu opšte slovenski ili crkvenoslovenski, to je iz političkih razloga. Jerbo, još tada je taj jezik bio prepoznat kao takav, odnosno skupa da Srbima koji su se sklanjali od Turaka Osmanlija dolazio je i srpski etnonim, ili preciznije i glotonim. Što je i razlog zbog kojeg postoji nemali broj pisanih izvora u kojima stoji da se Vlasi i Moldavci mole Bogu i štampaju knjige na srpskom jeziku; jedan od kojih primera je i Mrkalj ovde naveo; zato što je srpski lingvonim preko srpskih doseljenika i iteksko značajnog doprinosa Srba u Rumuniji, dospeo na područje 'ugrovlaških' krajeva.

O tome zašto Rumuni nazivaju Bugare Srbima mislim da smo već diskutovali i ima zasebna tema o tome...moguće je da dotično ima upravo veze sa pomenutim; slovenski doseljenici sa juga bili su prikazivani generalno kroz srpski egzonim.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1202633
Fausto Veranzio

Ivan Ostojić, 1971:
Vrančić stated that the Slavic language (slavenski) was widespread, from the Adriatic Sea to Asia, and that Dalmatian was its purest form, just as was Tuscan in the Italian language: “ inter reliquos purissimum sit, quemadmodum inter Italica Hetruscum”. Vrančić influenced the Czech Benedictine, Peter Loderecker, whose dictionary came out in Prague in 1605. The preface was written by Vrančić, and in it, he stated that “Dalma-
tian, Croatian, Serbian, or Bosnian” (“ Dalmatinski, Hrvatski, Srpski ili Bosanski”) are all one language.


Pogledajte prilog 1202646
Fausto Veranzio, 1595:
"Ovo je razlog zbog kojeg sam dalmatinski, pretpostavio svim drugim idiomima slovenskoga jezika (koji širi svoje grane pružajući se nadaleko po celoj Evropi, od Jadranskoga mora u Aziju, sve do nepoznatih severnih obala): najčišći je od svih ostalih, kao i toskanski među italijanskima. Dalmaciju pak ne ograničavam na one vrlo uske granice, koje su joj danas postavile nepovoljne prilike, nego na one kojima je nekoć bila omeđena. Imala je naime s juga Jadransko more, sa severa reke Dravu i Dunav, sa zapada Nemce i Italijane, a s istoka Makedonce i Tračane. Sada se deli na Dalmaciju, Hrvatsku, Bosnu, Slavoniju, Srbiju i Bugarsku. Onu čistotu svojega jezika, koju sada imaju, Poljaci i Česi primili su iz ovih krajeva zajedno sa svojim prvim vođama, Lehom i Čehom. Odavde vuče svoje poreklo i Sveti Jeronim, koji je Latinima i ljudima svojega naroda protumačio i novim pismom zapisao svete knjige. Odavde je i onaj Ćiril, koji je kasnije to isto iskazao drugim pismom, kojim se danas posvuda služe ne samo Dalmatinci, koji ispovedaju grčku veru, nego i Ruteni ili Moskovite i Vlasi."

Šta sa tim? Zašto si podebljao te stvari?

 

[Mrkalj]

Šta sa tim? Zašto si podebljao te stvari?

Faust Vrančić kaže da je srpski (navodi i ostala imena) toskanski među slovenskim jezicima (odnekud poznato?) i da su Poljaci i Česi onu čistotu svoga jezika koju sada imaju poneli iz ovih krajeva" te da je "odavde i onaj Ćiril". Dakle, pripisuje srpski jezik Ćirilu, a to znači da je staroslovenski srpski.

 

[Pravi Vlah]

Nije samo srpska Biblija dospela u rumunsku sredinu; generalno je srpska redakcija.

Za to je bio ključan Maksim Branković, koji je osnovao prvi štampariju u Vlaškoj i koji je bio mitropolit u Vlaškoj od 1505. godine. Rumunske zemlje su tada bile i preplavljene srpskim umetnicima; slikarima, graditeljima i zanatlijama koji bi bili visokokvalifikovani radnici i našli utočište tamo i priliku za plodonosan rad.

Pošto Vlasi nisu imali neki svoj slovenski baš jezik, već su bili romanofona populacija, nije bilo prilike preterane za jezične inovacije koje bi dovele do specifične domaće recenzije, ako se ne varam, tako da je u pomenutom periodu tj. od početka XVI st. preovlađivala srpska redakcija crkvenoslovenskog jezika.

Ako Rumuni danas izbegavaju da kažu srpski, pa samo kažu opšte slovenski ili crkvenoslovenski, to je iz političkih razloga. Jerbo, još tada je taj jezik bio prepoznat kao takav, odnosno skupa da Srbima koji su se sklanjali od Turaka Osmanlija dolazio je i srpski etnonim, ili preciznije i glotonim. Što je i razlog zbog kojeg postoji nemali broj pisanih izvora u kojima stoji da se Vlasi i Moldavci mole Bogu i štampaju knjige na srpskom jeziku; jedan od kojih primera je i Mrkalj ovde naveo; zato što je srpski lingvonim preko srpskih doseljenika i iteksko značajnog doprinosa Srba u Rumuniji, dospeo na područje 'ugrovlaških' krajeva.

O tome zašto Rumuni nazivaju Bugare Srbima mislim da smo već diskutovali i ima zasebna tema o tome...moguće je da dotično ima upravo veze sa pomenutim; slovenski doseljenici sa juga bili su prikazivani generalno kroz srpski egzonim.

Ево један кратки хрисовуљ Влада Цепеша из 1461 године. Према теби, којим је језиком написан?

Узео сам га из књиге Corpus Draculianum, едитирано од Adrian Gheorghe, Albert Weber, Alexandru Ș. Anca, Ginel Lazăr; Браила 2019.

 

[АнаиванГорд]

Ево један кратки хрисовуљ Влада Цепеша из 1461 године. Према теби, којим је језиком написан?

Узео сам га из књиге Corpus Draculianum, едитирано од Adrian Gheorghe, Albert Weber, Alexandru Ș. Anca, Ginel Lazăr; Браила 2019.

Мени који нисам превише упућен овај текст је поприлично разумљив. Посебно ми је интересантан израз који се користи "очина стара", ако сам добро прочитао.
Који би ово језик требало да је?

 

[Pravi Vlah]

Мени који нисам превише упућен овај текст је поприлично разумљив. Посебно ми је интересантан израз који се користи "очина стара", ако сам добро прочитао.
Који би ово језик требало да је?

Ја не знам. Тренутна дискусија је да ли су се писмено богослужје и писмена државна канцеларија у Влашкој и Молдавији водиле на црквенословенском или на неком другом језику, тј., српском.

Питам се колико је ово питање произвољно? Сви се језици мењају током векова а писмо никада није исто што и говорни језик. Да би одговор имао смисла потребно је прво утврдити шта је био српски језик у петнаестом веку. Ко га је говорио?

А наравно да ти је поприлично разумљив, као што би били и бугарски, руски, црквенословенски, итд.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја не знам. Тренутна дискусија је да ли су се писмено богослужје и писмена државна канцеларија у Влашкој и Молдавији водиле на црквенословенском или на неком другом језику, тј., српском.

Питам се колико је ово питање произвољно? Сви се језици мењају током векова а писмо никада није исто што и говорни језик. Да би одговор имао смисла потребно је прво утврдити шта је био српски језик у петнаестом веку. Ко га је говорио?

А наравно да ти је поприлично разумљив, као што би били и бугарски, руски, црквенословенски, итд.

Ja sam napisao srpska redakcija crkvenoslovenskog jezika, tako da je pitanje pogrešno.

 

[Pravi Vlah]

Ja sam napisao srpska redakcija crkvenoslovenskog jezika, tako da je pitanje pogrešno.

Да, ти јеси. Али не Мркаљ.

 

[Mrkalj]

Да, ти јеси. Али не Мркаљ.

Ja mogu da posvedočim da su Vlasi u bogosluženju koristili srpsku redakciju staroslovenskog. To je izjava koja koristi savremenu terminologiju. Korisnik Q. namerno anahronistički pristupa problemu da bi "dokazao" svoje pogrešne stavove u vezi sa "srpskim narodom" u Dalimilovoj hronici. Botero se nije izjasnio o redakciji, za njega Vlasi "nel culto Divino" koriste slovenski koji on zove "ligua seruiana" (srpski).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja mogu da posvedočim da su Vlasi u bogosluženju koristili srpsku redakciju staroslovenskog. To je izjava koja koristi savremenu terminologiju. Korisnik Q. namerno anahronistički pristupa problemu da bi "dokazao" svoje pogrešne stavove u vezi sa "srpskim narodom" u Dalimilovoj hronici.

Znači, ti tvrdiš da je postojao u XVI stoleću srpski prevod Biblije, koji je cirkulisao i bio u upotrebi pri liturgujana području Vlaške po crkvama?

Odlično; da čujem, ko je i kada to napravio taj prevod, tačno? I zašto je misteriozno nestao da se u novije vreme opet Biblija trebala prevoditi na srpski jezik?

 

[Mrkalj]

Znači, ti tvrdiš da je postojao u XVI stoleću srpski prevod Biblije, koji je cirkulisao i bio u upotrebi pri liturgujana području Vlaške po crkvama?

Odlično; da čujem, ko je i kada to napravio taj prevod, tačno? I zašto je misteriozno nestao da se u novije vreme opet Biblija trebala prevoditi na srpski jezik?

Odgovoriću na ove besmislice, nakon što odgovoriš i raspravimo Fausta Vrančića, što si preskočio.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odgovoriću na ove besmislice, nakon što odgovoriš i raspravimo Fausta Vrančića, što si preskočio.

A šta je trebalo tu da odgovorim?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да, ти јеси. Али не Мркаљ.

Izgleda da on zamišlja da je bio neki prevod Biblije na srpski narodni jezik i da se koristio u Kneževini Vlaškoj (zašto; verovatno zato što je reč o onoj staroj deretićevskoj priči o tome kako je Kneževina Vlaška bila zapravo srpska država, a onda naprasno napravljeni Rumuni romanizacijom nedavno...a ako bi bogosluženje bilo na srpskom vernakularu tu, a što je nebuloza par excellence sama po sebi, onda bi to možda moglo biti iskorišćeno da se opravda dotična teorija zavere).

E sad, šta je bilo sa tim prevodom i gde se to misteriozno izgubio (možda Vatikan poslao naređenja pravoslavnim Rumunima u XIX veku da unište sve te primerke) i zašto je Vuk Karadžić prevodio Novi zavet 1847. a Đura Daničić Stari zavet 1868. godine tj. gde se izgubiše ti stari prevodi Biblije, to je pravo pitanje...

 

[Mrkalj]

Izgleda da on zamišlja da je bio neki prevod Biblije na srpski narodni jezik i da se koristio u Kneževini Vlaškoj

Ti izmišljaš besmislice na veoma bezobrazan način.

Ja mogu da posvedočim da su Vlasi u bogosluženju koristili srpsku redakciju staroslovenskog. ... Botero se nije izjasnio o redakciji, za njega Vlasi "nel culto Divino" koriste slovenski koji on zove "ligua seruiana" (srpski).

A mogao ga je nazvati i ilirskim kao Palatino 47 godina pre Botera:

Treba znati da ILIRSKI narodi, ili zapravo Sloveni, imaju dve vrste pisma, pa se istočnije pokrajine služe onim koje liči na grčko, čiji je izumitelj bio Ćiril, odakle ga nazivaju ćirilicom, a druge, južnije ili zapadnije pokrajine služe se onim, čiji je izumitelj bio sveti Jeronim, pa ga nazivaju bukvicom, koje je pismo različito od svih drugih na svetu. Treba takođe da znate da je govor naroda upravo onaj kojim se uvek mole, i svi narodi ga razumeju, kao što mi razumemo svoj narodni jezik, vrlo je bogat rečima ali veoma teškog izgovora onomu koji nije u njih odgajan od malena, te njim imaju pisane misale, brevijare i molitvenike naše Gospe, pa i Bibliju.

https://books.google.rs/books?id=TM7Y4eNQfcMC&dq=inauthor:"Giovanni+Battista+PALATINO"&source=gbs_navlinks_s
Giovanni Battista Palatino: Libro di M. Giouanbattista Palatino cittadino romano, nel qual s'insegna ascriuere ogni sorte lettera, antica, & moderna, di qualunque natione, 1545 Rim

Giovanni Battista Palatino: Libro nuovo d'imparare a scrivere tutte sorte lettere antiche et moderne di tutte nationi, 1545 Rim

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti izmišljaš besmislice na veoma bezobrazan način.


A mogao ga je nazvati i ilirskim kao Palatino 47 godina pre Botera:

Treba znati da ILIRSKI narodi, ili zapravo Sloveni, imaju dve vrste pisama, pa se istočnije pokrajine služe onim koje liči na grčko, čiji je izumitelj bio Ćiril, odakle ga nazivaju ćirilicom, a druge, južnije ili zapadnije pokrajine služe se onim, čiji je izumitelj bio sveti Jeronim, pa ga nazivaju bukvicom, koje je pismo različito od svih drugih na svetu. Treba takođe da znate da je govor naroda upravo onaj kojim se uvek mole, i svi narodi ga razumeju, kao što mi razumemo svoj narodni jezik, vrlo je bogat rečima ali veoma teškog izgovora onomu koji nije u njih odgajan od malena, te njim imaju pisane misale, brevijare i molitvenike naše Gospe, pa i Bibliju.

https://books.google.rs/books?id=TM7Y4eNQfcMC&dq=inauthor:"Giovanni+Battista+PALATINO"&source=gbs_navlinks_s
Giovanni Battista Palatino: Libro di M. Giouanbattista Palatino cittadino romano, nel qual s'insegna ascriuere ogni sorte lettera, antica, & moderna, di qualunque natione, 1545 Rim

Giovanni Battista Palatino: Libro nuovo d'imparare a scrivere tutte sorte lettere antiche et moderne di tutte nationi, 1545 Rim

Znači, ti zamišljaš da su se u pravoslavnim crkvama i manastirima u Kneževini Vlaškoj koristile rimokatoličke bogoslužbene knjige čakavice ili starije štokavice franjevaca iz zapadnih krajeva?

 

[Boris T]

da se u Pragu govori racki (srpski) - što znači slovenski:

Помињање такозваног и непостојећег језика – "рачки" – једноставно је интерполација илирског с краја 17 – када се он сматрао прототипом старословенског језика.
Па ово су времена када нико не прави разлику између старословенског писаног језика и јужнословенских говорних дијалеката. Крајем 18. века овај концепт јужнословенског прототипа језика прихватио је чак и Јосеф Добровски, који је дуго сматрао да је старосрпски (тј. илирски) језик прототип старословенског писма.
Не знам шта доказује горњи текст из неког путописа у Прагу у 17. веку, који говори о неком рачком језику у Чешкој. Нико од раних слависта и јавних личности Чешке у 17. или 18. веку није називао (старо)словенски језик „рачким“. Ту нема дилеме. Можда се тако звао у првим лингвистичким покушајима Тезеја Амброзија у 16. веку., али он поред рашански помиње и српски, ако се не варам.
Дакле, опет ћорсокак.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Помињање такозваног и непостојећег језика – "рачки" – једноставно је интерполација илирског с краја 17 – када се он сматрао прототипом старословенског језика.
Па ово су времена када нико не прави разлику између старословенског писаног језика и јужнословенских говорних дијалеката. Крајем 18. века овај концепт јужнословенског прототипа језика прихватио је чак и Јосеф Добровски, који је дуго сматрао да је старосрпски (тј. илирски) језик прототип старословенског писма.
Не знам шта доказује горњи текст из неког путописа у Прагу у 17. веку, који говори о неком рачком језику у Чешкој. Нико од раних слависта и јавних личности Чешке у 17. или 18. веку није називао (старо)словенски језик „рачким“. Ту нема дилеме. Можда се тако звао у првим лингвистичким покушајима Тезеја Амброзија у 16. веку., али он поред рашански помиње и српски, ако се не варам.
Дакле, опет ћорсокак.

Najgore od svega je što je on nekada vodio i blog i članke u kojima je pisao o trećoj standardizaciji srpskog jezika, Akvaviva-Kašićevoj jezuitskoj prozelističkoj standardizaciji kako ju je nazvao, pa je tu svojevremeno kačio i dosta pisanih izvora i detalja o tome, a sad piše kao da misli da su Srbi pravoslavci prihvatili sve te misale i nauke; da su počeli da se mole Gospi i episkopu grada Rima i da je, uprkos nebrojenom mnoštvu primera rezistencije na sve takve poduhvate i ideje koje je srpska Crkva tretirala kao pravu jeres i otuđenje do te mere da bi radije da i obuću uzme agarjanin nego da se odrekne nečega što smatra svojim identitetom, te knjige za rimokatoličku misu, od Srba adoptirane i prihvaćene, sad izgleda dospele i do pravoslavaca Vlaške.

 

[Mrkalj]

Najgore od svega je što je on ... sad piše kao da misli da su Srbi pravoslavci prihvatili sve te misale i nauke; da su počeli da se mole Gospi i episkopu grada Rima i da je, uprkos nebrojenom mnoštvu primera rezistencije na sve takve poduhvate i ideje koje je srpska Crkva tretirala kao pravu jeres i otuđenje do te mere da bi radije da i obuću uzme agarjanin nego da se odrekne nečega što smatra svojim identitetom, te knjige za rimokatoličku misu, od Srba adoptirane i prihvaćene, sad izgleda dospele i do pravoslavaca Vlaške.

Znači, ti zamišljaš da su se u pravoslavnim crkvama i manastirima u Kneževini Vlaškoj koristile rimokatoličke bogoslužbene knjige čakavice ili starije štokavice franjevaca iz zapadnih krajeva?

Nema tebi pomoći. Pukao si s tezom još na Dalimilovoj hronici kad te ošamario Marko Gavrilović, zvaničnjak sa Istorijskog insituta SANU, a pre njega i hrvatski zvaničnjak Anton Lisjak (obojica tvrde - Srbi = Sloveni!), pa sad sprdaš okolo pokušavajući da istroluješ što više.


John Bowring in 1826

'The Servians possess a translation of the Bible, made in the ninth century, written in the Pannonian dialect, which is now obsolete. This Bible, however, has served, and still serves, as a standard of the Servian language; and its authority has been rather increased than diminished from the circumstance of its phraseology being far removed from what is deemed the vulgar idiom. That the vulgar idiom, however, is amply sufficient for all the common purposes of language, and for the communication even of the most exquisite shades of thought and feelings, is sufficiently exemplified.
Sir John Bowring: Servian popular poetry (1827), str. xxi

Srbi poseduju prevod Biblije načinjen u devetom veku, napisan na panonskom dijalektu koji je sada zastareo. Ova Biblija, međutim, služila je i još uvek služi kao standard srpskog jezika; i njen autoritet je pre povećan nego umanjen zbog činjenice da je njegova frazeologija daleko od onoga što se smatra narodnim idiomom. Da je vulgarni idiom, međutim, u ogromnoj meri dovoljan za sve uobičajene svrhe jezika, i za saopštavanje čak i najizuzetnijih nijansi misli i osećanja, dovoljno je ilustrovano.
Sir John Bowring: Servian popular poetry (1827), str. xxi


Zameniti "Srbi" sa "Sloveni" i videćemo na koga se misli, bez obzira što je ovo Bauring stavio u predgovoru srpskoj narodnoj poeziji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nema tebi pomoći. Pukao si s tezom još na Dalimilovoj hronici kad te ošamario Marko Gavrilović, zvaničnjak sa Istorijskog insituta SANU, a pre njega i hrvatski zvaničnjak Anton Lisjak (Srbi su Sloveni!), pa sad sprdaš okolo pokušavajući da istroluješ što više.


John Bowring in 1826

'The Servians possess a translation of the Bible, made in the ninth century, written in the Pannonian dialect, which is now obsolete. This Bible, however, has served, and still serves, as a standard of the Servian language; and its authority has been rather increased than diminished from the circumstance of its phraseology being far removed from what is deemed the vulgar idiom. That the vulgar idiom, however, is amply sufficient for all the common purposes of language, and for the communication even of the most exquisite shades of thought and feelings, is sufficiently exemplified.
Sir John Bowring: Servian popular poetry (1827), str. xxi

Srbi poseduju prevod Biblije načinjen u devetom veku, napisan na panonskom dijalektu koji je sada zastareo. Ova Biblija, međutim, služila je i još uvek služi kao standard srpskog jezika; i njen autoritet je pre povećan nego umanjen zbog činjenice da je njegova frazeologija daleko od onoga što se smatra narodnim idiomom. Da je vulgarni idiom, međutim, u ogromnoj meri dovoljan za sve uobičajene svrhe jezika, i za saopštavanje čak i najizuzetnijih nijansi misli i osećanja, dovoljno je ilustrovano.
Sir John Bowring: Servian popular poetry (1827), str. xxi


Zameniti "Srbi" sa "Sloveni" i videćemo na koga se misli, bez obzira što je ovo Bauring stavio u predgovoru srpskoj narodnoj poeziji.

Pitanje je prosto kao pasulj. Zašto (ako to misliš, pošto si izvor u prilog tome postavio) misliš da su se stanovnici Kneževine Vlaške koristili franjevačke misale i brevijare i molili Gospi i Vatikanu?

 

[Mrkalj]

Pitanje je prosto kao pasulj. Zašto misliš da su se stanovnici Kneževine Vlaške koristili franjevačke misale i brevijare i molili Gospi i Vatikanu?

Pitanje je pogrešno jer sadrži lažnu konstataciju do koje si došao vratolomnom i logički neutemeljenom dedukcijom. Moraš malo više da razmišljaš.