Olga Lukovic i delo "Srbi narod najstariji"- stepen relevantnosti?

[zofr]

Koji su ti izvori za dokaz od "dolasku" I2 ???

"The high concentration of I2a1b-L621 in north-east Romania, Moldova and central Ukraine reminds of the maximum spread of the Cucuteni-Trypillian culture (4800-3000 BCE). No Y-DNA sample from this culture has been tested to date, but as it evolved as an offshoot from the Starčevo–Kőrös–Criş culture, it is likely that I2a was one of its main paternal lineages, and a founder effect could have increased considerably its frequency. "
eupedia

Ово ради Славена.

Када сам написао да се Старчевачка култура простирала и на делу територије Трипољске културе, која ће настати касније, јасно указује у ком смеру се ширила култура подунацља.

Славен нека ово види и схвати да нисам одступио од теме.

 

[Mrkalj]

U ovoj, ne. To je odavde:

OLP je smatrala da su Srbi bili prvi monoteisti na svetu, davno pre nastanka jevrejske religije. Srpski se Bog zvao Jese, za razliku od Jahvea, koji se Jevrejima tek kasnije javio (a kod Srba postoji oduvek).

Dakle, ponovo zamagljuješ kontekst, služiš se podvalama i trikovima.

 

[zofr]

Ovog:

Pomozi ti i reci gde to vidiš, tačno.

Уместо нема пристојније је да напишеш "ја то нисам видео".

То је у првој књизи страна 92, фуснота 122.

То ме прилично доводи у недоумицу јер ми изгледа невероватно.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Уместо нема пристојније је да напишеш "ја то нисам видео".

То је у првој књизи страна 92, фуснота 122.

То ме прилично доводи у недоумицу јер ми изгледа невероватно.

Ne mogu da pronađem na šta misliš. U mom primerku nema fusnota, a sveukupni broj napomena je 85. I u drugom, elektronskom (OCR) izdanju, koje s druge strane sadrži fusnote, takođe ima samo 85 napomena.

 

[Mrkalj]

Уместо нема пристојније је да напишеш "ја то нисам видео".

То је у првој књизи страна 92, фуснота 122.

То ме прилично доводи у недоумицу јер ми изгледа невероватно.

Ne gine ti slikovanije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Уместо нема пристојније је да напишеш "ја то нисам видео".

То је у првој књизи страна 92, фуснота 122.

То ме прилично доводи у недоумицу јер ми изгледа невероватно.

Pardon...85 napomena ima samo poslednji deo.

Koja je to glava, tačno?

 

[zofr]

Ne mogu da pronađem na šta misliš. U mom primerku nema fusnota, a sveukupni broj napomena je 85. I u drugom, elektronskom (OCR) izdanju, koje s druge strane sadrži fusnote, takođe ima samo 85 napomena.

Ја имам издање из 2003 год.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја имам издање из 2003 год.

Možeš li precizirati koji je naslov poglavlja?

 

[zofr]

Pardon...85 napomena ima samo poslednji deo.

Koja je to glava, tačno?

Глава: Пет хињада година постојања српског језика...од епохе древних веда и санскритског језика све до савременог доба

Поглавље: Језик као доказ старости једног народа

 

[Pumpaj Dinstanović]

Глава: Пет хињада година постојања српског језика...од епохе древних веда и санскритског језика све до савременог доба

Поглавље: Језик као доказ старости једног народа

Da nije to neko prošireno izdanje, možda?

 

[zofr]

Da nije to neko prošireno izdanje, možda?

Pogledajte prilog 622454

Из које године је твоје издање?

 

[zofr]

Први пут на овом форуму убацујем слику, није никаква, ваљда же послужити нечему.

 

[gost 41782]

U ovoj, ne.

Sto me onda "demantujes" ako to nije rekla u ovoj knjizi?

 

[Mrkalj]

Pogledajte prilog 622487

Први пут на овом форуму убацујем слику, није никаква, ваљда же послужити нечему.

O, hoće.

 

[zofr]

O, hoće.

Е, кад је неко мајстор, хвала на поправци-

 

[Mrkalj]

Први пут на овом форуму убацујем слику, није никаква, ваљда же послужити нечему.

A ima li u knjizi predgovor priređivača ili nešto slično?

 

[HanibalBarka666]

http://93.174.95.29/_ads/AE3B84308C99B9E12BF74E80A0CB8BF0

Jel imaš i drugi tom u pdf-u ?

 

[zofr]

A ima li u knjizi predgovor priređivača ili nešto slično?

Има на шест ипо страна.

 

[Mrkalj]

Има на шест ипо страна.

E pa tu pogledaj ko je pisao fusnote.

 

[zofr]

E pa tu pogledaj ko je pisao fusnote.

Погледао сан - нема.

Уосталом, не треба никаква референца за превод неког текста, свако ко зна старогрчки може га направити. Ја не знам, нити ико у мојој околини, у најбољем случају знају Латински.

А ево ни међу нашим форумашима нема таквог.

 

[Сребрена]

Е, кад је неко мајстор, хвала на поправци-

Ја сам је обојила, да се јаче истакну истоветни и скорористоветни изрази:

..и да је коришћен старији текст, било би још истоветније, напр. уместо "приђи"..јесте "приидет" (да прїидетъ ).."оче" (атта) било би "отче" (Ѻтче нашъ, ), "небесима" би било "небеси"..

 

[zofr]

Ја сам је обојила, да се јаче истакну истоветни и скорористоветни изрази:

Pogledajte prilog 622579

..и да је коришћен старији текст, било би још истоветније, напр. уместо "приђи"..јесте "приидет" (да прїидетъ ).."оче" (атта) било би "отче" (Ѻтче нашъ, ), "небесима" би било "небеси"..

Хвала на истицању истих речи.

Али, ако је ово тачно, а Олга као добар познавалац старогрчког, то не би ставила у књигу да није, онда је то необорив доказ ко је коме подарио језик, и ко је овде, на Балкану, старији.

Има ли познавалаца старогрчког, па да, можда, ставимо тачку на расправу, и да прогласимо победника.

 

[ИгарЈ]

Вероватно су ова двојица шарлатана аутори молитве на "старогрчком":

Србислав С. Марјановић; Слободан Д. Николић - Историја Истине: Срби до почетка нове ере, 146-147.
https://kupdf.net/download/istorija-istine_5a092ddde2b6f5f35f087f07_pdf

 

[zofr]

Вероватно су ова двојица шарлатана аутори молитве на "старогрчком":

Србислав С. Марјановић; Слободан Д. Николић - Историја Истине: Срби до почетка нове ере, 146-147.
https://kupdf.net/download/istorija-istine_5a092ddde2b6f5f35f087f07_pdf

Ма то је лако проверити, само да се јави неко који зна старогрчки. Ствар је исувише озбиљна да би се тек тако прешло преко ње.

 

[ИгарЈ]

Ма то је лако проверити, само да се јави неко који зна старогрчки. Ствар је исувише озбиљна да би се тек тако прешло преко ње.

Нема овде ничега озбиљнога. Упореди текст са старословенским, одједном постаје јасно да је аутор све "штеловао" према савременој штокавици.

свѧтитъ сѧ (sventitŭ sen) - ΠΟΣΒΑΤΙΤΑΕ
да бѫдєтъ (da bondetŭ), бѫди (bondi) - ΒΑΔΙ
дьньсь (dĭnĭsĭ) - ΔΑΝΟΣ