И 50 милиона пута да ставиш овај погрешан,исто ти је.
Жена је писала о двојезичном издању из 1650.године, а ти дајеш пример из 2014.године.
А сам њен превод из грчко-латинског издања 1650.године и енглески превод у твом примеру из 2014.године, јесу ли довољно различити или нису уопште?
Žena se malo igrala sa rečima. Njen citat, sa 11. stranice njene knjige (originalno izdanje):
Τριβαλλοι, Σερβλοι, ο δε ευνοζ
παλαιοτατον και μεγιοτον των ευνων
Tryballos, Serblos, autem gentem esse totius orbis
antiquissimаm et maximam, compertum habeo
..ne postoji
nigde. On se ne nalazi niti u jednom rukopisu ili izdanju Halkokondilovog dela; u istoriji on se prvi put pojavljuje u njenoj knjizi 1990. godine i potom odatle biva dalje preuziman.
Dalje, Olga čini nešto što je potpuno nerazumno; citat sa iste stranice:
Олга Луковић Пјановић:
У латинском преводу Халкокондилове цитиране реченице, међутим, има нешто више, што само по себи служи као појачање и потврда историчаревог изнад свега занимљивог саопштења: То су изрази "totius orbis" и "compertum habeo".
Iz potpuno neobjašnjivih razloga, kao što sam već jednom priliko na forumu nedavno naglasio, Olga
svesno bira prevod na latinski nastao u XVII stoleću
iznad grčkog originala. Pritom, treba imati na umu
da je prevod na latinski slobodan: Kaldelis, XIV:
Postavlja se pitanje zašto Olga misli da je prevod bolji od originala i zašto njega ističe (iako običnim uvidom u njega, koji je dostupan u celini na
Google Books, čak i bez posedovanja znanja grčkog ili latinskog može se vrlo lako videti da prevod vrlo jasno nije doslovan):
1) Olga je lošije znala grčki od latinskog i oslanjala se, više, na njega
2) Olga je svesno ukrila od čitaoca grčki original i krenula da gradi svoje teze, a da to pojača, falsifikovala Halkokondilove reči (citati priloženi iznad, kao što kazah, nisu autentični, što čini ovu opciju u neku ruku izvesnijom)
E sada, što se tiče odgovora na pitanje da li je
dovoljno različito...ne postoji
dovoljno, za početak. Čak i ako je smisao potpuno identičan, vrlo je jasna greška ukoliko on nije autentičan. A ako nije autentičan, onda to odmah jasno baca sumnju: zašto bi Olga morala izmišljati citate, ako u tekstu zaista to piše? Inspiracija za naslov njene knjige, kao i tvrdnju, ne dolazi iz Halkokondilovog originala, već iz njegovog latinskog prevoda iz 17. veka:
Citat, doduše, u potpunosti nije autentičan, zato što Olga umeće
Serblos u tekst, između
Triballos i
autem, ali sve je ostalo u redu...za razliku od njenog navodnog grčkog originala, koji sam već postavio i koji je sačuvaj bože potpuno osakaćen. E sada, kako je tačno Olga došla do onog potpuno osakaćenog citata koji na grčkom jeziku uopšte ništa ni ne znači, pravo je pitanje. Na stranu što je interpolirala urečenicu Srbe i Tribale: reč
γένος, što znači „rod, pleme”, ona je pretvorila u čudnovato „ευνοζ” što na grčkom jeziku ne znači ništa. Potom, pored toga što je progutala nekoliko reči i slova, poslednju reč iz citata —
ἐθνῶν, „narod” — nekakvo „ευνων”.
Da nije reč o nekakvom lapsusu u kucanju ili štampi, može se videti po tome što se ove čudne reči javljaju ponovo
još dva puta od korice do korice. Ako tu dodmo činjenicu da Olga vidno preferira latinski prevod (i njega koristi za svoje konstrukcije navodno grčkog originala), ali i vrlo čudnovatih komentara kada god se radi o čitanju nekog grčkog teksta, npr. Plutarhovih
Uporednih životopisa, mislim da se definitivni odgovor može nazreti:
Ona, po svemu sudeći, nije znala grčki jezik.
Али ухватио се као сом на бућкало, на наслов књиге, а није прочитао предговор зашто је наслов такав.
Naslov njenog dela je eklatantni primer kako izgleda manipulacija istorijskih izvora. Za početak, neko će reći da je semantička stvar što se radi o slovenskoj rasi, a ne o Srbima konkretno (kako je ona tu
ubacila svojom rukom u izvorni tekst) ali baš me zanima da li će isti koga pitam reći da je sve sasvim u redu da je stavila
Bugari narod najstariji kao i kako bi ljudi reagovli kada bi pročitali tako nešto i da li bi im bilo
hm, sve u redu.
S druge strane, naglašavam posebno
primer manipulacija izvorima, zato ne postoji doslovno nikakva razlika između toga što je OLP učinila i, recimo, stavljanja za naslov knjige
Srbi...došli su iz Hrvatske i potom konstruisanja cele teze da su Srbi jedan ogranak hrvatskog plemena, odnosno poreklom od Hrvata, te da se uporno provlači kako je čuveni Laonik Halkokondil osnov za tezu o izvorno hrvatskom poreklu Srba. I ond na korice knjige:
Σερβλοι...ἀπό τε Κροατιας
To je jedan paralelni primer kako se može cela stvar zloupotrebljavati na Olgin način, samo u nekom drugom smeru, bez ikakvog kritičkog tumačenja Halkokondilovih
Istorija. Zato je Olgina jedan odličan primer za proučavanje kako izgleda ideološko tumačenje povesti, odnosno prilagođavanje činjenica određenim zamislima (što, kako se može videti na primeru Halkokondilovih tobožnjih citata, uključuje i doterivanje pisanih izvora po potrebi
što je i razlog zašto sam te,
@nonaligned , upozorio da se sve što se pronađe mora čitati pažljivo, sa velikom dozom rezerve i uz provere svake reference).
