На просторима Трипољске културе Сипријан Робер је у тамошњем народу пронашао у њиховом језику и култури Медитеранске (јужне) елементе.
Дакле, мала измена о смеру миграција, уосталом зашто И2а-Дин а не И2а-Трип?
O ovome smo već pisali na forumu, ranije. To je jedna zabluda koja proizlazi iz činjenice da ljudi ne poznaju Roberov lik i delo, pa misle da to što je bio slavista
nužno znači da je, tobože, proučavao i slovenske jezike. No, Rober to nikada nije radio; mi nemamo nikakva saznanja da li je razmišljao u smeru poredbene lingvistike analizirajući npr. poljski i hrvatski odnosno srpski (koje je definitivno najbolje, odnosno dosta solidno, naučio) u prvom redu zato što iza sebe nikada nije ostavio ni jednu jedinu reč napisanu na tu temu. Ne samo da nije nikada u životu napisao neki naučni rad kojim bi pokušao elaborisati i odbraniti svoje stavove koji su odstupali od dominantnih uverenja tadašnje francuske nauke, no ako se pažljivo osmotre i citati koje je gospođa Luković Pjanović izdvojila, može se videti da on govori
o običajima, legendama i tradiciji, a
ne o poređenju jezika Rusina sa onim Južnih Slovena.
Nažalost, mi danas nismo u mogućnosti da doslovno ni da naslućujemo na osnovu čega je Siprijen Rober mogao doći do takvih zaključaka u vezi porekla Slovena, jer o tome kao što rekoh ništa nije ostavio iza sebe, a nemamo ni posrednih saznanja da je ikada ikome saopštio zašto to tačno smatra, odnosno da li je došao možda do nekog (odnosno kog) novog otkrića. A što se tiče Robera,
@nonaligned ja sam otvorio temu posvećenu njemu i obradio veći period njegovog života na njoj:
https://forum.krstarica.com/threads...vljeni-prijatelj-srpstva-i-slovenstva.895126/
Nažalost, slike koje sam kačio na Postimage su nestale, pa sam zbog toga bio malo ubedačen odnosno odustao da nastavim dalje temu (nestajale su prethodno sa samog Foruma Krstarice, zbog čega sam prošlog puta odustao od kačenja više slika na forum, a sada me je ovo dodatno samo smorilo) ali od teksta možeš još uvek videti ono što je ostalo. Najlogičnija objašnjenja za Roberova stanovišta jesu ideološko utemeljenje njegovih političkih svetonazora; o opasnosti od Rusa, u kojima je video glavne neprijatelje Evropi, ali i sekundarno engleskih i nemačkih konkurenata, kojima bi Francuska trebalo da pruži alternativu. On to u svojim spisima prilično otvoreno piše; pre nego što opisuje Podunavlje kao žilu kucavicu Slovena, on obrazlaže kakv su prirodna bogatstva Balkanskog poluostrva (na kojem bi trebalo uspostaviti slovensko-grčku federativnu republiku pod pariskim protektoratom) da bi zainteresovao Francuza u smeru eksploatacije regiona.
Inače, ako nisi znala, u Roberovom tumačenju Albanci, Grci i Stari Sloveni su činili nekada jedinstvenu granu i njihovo razdvajanje u tri smera krenulo je negde na području centralno-severne Albanije, gde on vidi prapostojbinu te slovensko-albansko-grčke jezičke zajednice. Evo, inače, jednog primera kako Rober piše o Albancima:
En effet, le peuple des Blancs s’étendait autrefois sur la plus grande partie de la presqu’île gréco-slave, où son séjour est attesté par les noms albanais de plusieurs villes et bourgades qu’habitent aujourd’hui les Serbes ou les Hellènes. On trouve même encore sur plusieurs points de la Bulgarie, de la Macédoine et de la Bosnie, d’anciens villages où les Albanais sont mêlés aux Tsintsars (Slaves hellénisés). Bien que répandue sur un si vaste territoire, la race albanaise diminue visiblement, et on ne pourrait guère aujourd’hui compter plus d’un million et demi de véritables Albanais sur cette terre qui, il y a quarante-ans, sous. Ali de Janina, en nourrissait encore deux millions.
Овај народ Белих некада је настањивао скоро читаво грчко-словенско полуострво, на којем је њихово присуство посведочено бројним албанским називима за градове и села у којима данас обитавају Срби и Грци. И заиста, по разним деловима Бугарске, Македоније и Босне постоје стара села у којима су Албанци помешани са Цинцарима (хеленизованим Словенима). Иако су били распрострањени по огромној територији, албанска раса се бројно значајно умањила и сада има свега нешто више од милион и по правих Албанаца у овој земљи; у којој их је у време Али-паше Јањинског пре четрдесет година било преко два милиона.
Revue des Deux Mondes, période initiale,
tome 31, 1842 (p. 353-410).