Лика и Личани

NIje time sve receno a evo i zasto. Isti taj Milan Zezelj, tvrde oni koji su ga znali, prije rata je bio tvrdi srpski nacionalista i nijednom nije propustio priliku da se zakrvi sa nekim ko bi ijednu rijec reka protiv Srba. U ratu se nasao sa probisvjetom Jovanicem i njegovim razbojnicima i oni su ga uspjeli obrlatiti i zadojili su ga pokvarenim mljekom jugo-komunizma. U nekoj drugoj prilici, isti taj Milan Zezelj, bio bi najbolji Srbin. No, kako je bio nepismen i sirotinja, proda se za obecanja o privilegijama, koje su isle s time kolka je odanost bila Brozu i partiji. Preko noci je postao neko, ali po cijenu najveci razbojnistava i svirepi ubistava.

Tom recenicom bi znacilo da su svi Srbi Like fukara koja bi se prodala za male pare. A ne samo da nije tako. Licki cetnici su drzali gornju i donju Liku cijeli rat i nijesu se prodali nikome. Cak i srednja Lika u kojoj su komunisti uspjeli nametnuti svoju vlast, ali ni to nije islo glatko. Mnoge su srpske glave poskidane dok se to sprovelo. No ni tad nije bilo lako odrzati se. Cijla 6. licka divizija je ocerana u Bosnu (koja toboze stoji kao primjer odanosti komunistima!?), jer je u njoj samoj bilo vise problema nego u bilo kojoj drugoj komunistickoj diviziji, pobune prebjezi cetnicima itd.. Da je ostala u Lici, postojala je opasnost da cijela divizija predje na stranu cetnika!
I tako, nijesu stvari crno bijele, narocito ne tu.

Далеко од црно белог! Чињеница је да је наш народ у Лици кроз векове изнедрио сијасет познатих и знаменитих људи, под разним државама, идеологијама, владарима. Све ово горе што си рекао је истина. И не поништава факат да је тамо неки Жежељ из тамо неког Подурљаја 30 година био бог и батина у Титовој Југославији. Како и зашто, то и јесте за расправу и дискусију. И у посту о генералу Јованићу сам оставио коментар: зло су правили и зло су чинили. Један је Раде Кончар, са толиким партијским стажом и толико комунистички задојен, дигао глас против комунистичког, неселективног убијања српског становништва, и продан је од истих тих својих сабораца. Иако се то на душу ставља Бакарићу и Блажевићу, тешко да је то могло ићи без Јованића а вероватно и Жежеља и других.
Онај цитат горе, о оданости Личана датира из времена Аустрије, а Цвијић је о томе писао: (имаш цео чланак на првој страни, ево сад само о томе)

Можда нигде, ни у вековним аустриским земљама, није било толико династичке душе као у Лици за време Војне границе. Познато је било ово правило: „Ко је старији, старији је, а опет цареви смо сви". Узели су разбријавати браду „по војнички", по угледу на цара. Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања", „свијетлога цара", то што су сви „царски синови", и, што је зачудо код ових осетљивих Динараца, остајали су при томе и онда кад им је за ситнице додељивана „љескова правда" (батине). Личани су постали најбољи браниоци династије на свима европским бојним пољима, окорели војници који су у рату чак чинили сурова дела. Њихова једина сујета је била да дођу до вишег положаја у војсци. Многи су Личани доспели до највиших војничких чинова. На хабсбуршком двору је увек био бар по један генерал родом из Лике..

Такву острашћеност можеш наћи једино још код Црногораца. Или-или, нема средине!
 
Poslednja izmena:
Srecom pa je Cvijic napisa to "mozda nigde". Svakako da je odanost caru i Austriji bila velika u Lici, ali i u cijeloj Vojnoj Krajini (pade mi napamet ono sjecanje iz Pupinove knjige memoara o njegovom ocu i ostalim granicarima i njihovoj odanosti caru).
Licke regimente su svakako stekle ratnu slavu na mnogim bojistima Evrope, mozda zahvaljujuci dobrome ljudskom materijalu. No nijesu ni ostali granicari bili nista gori od Licana, ni Kordunasi ni Banijci ni Slavonci i Sremci, niti Banacani.
Moj je pradjed do smrti volio i hvalio Austriju a mrzio tkz. jugoslaviju (i jednu i drugu - robijao je u obe i to ne kao kriminalac nego kao neko ko nije cuteci trpio zulum). Ali ipak do smrti nije prezalio sto nije ima priliku da prebjegne u srpsku vojsku (bio je na talijanskom frontu) iako je bio AU podoficir.
Prica je do prilike njemacki i uvijek je bio vojnik, cak i poslje rata kad se vratio na selo, uvijek disciplinovan i strog. Od njega sam cuo onu "Srbijance, ognju zivi, citav svijet se tebi divi! i "Ja sam Srbin, ziva vatra, ne bojim se sto Hrvata!". :)
 
Такву острашћеност можеш наћи једино још код Црногораца. Или-или, нема средине!

:mrgreen: Ipak bi reka da je to odlika sviju Srba. Ili-ili. Nidje sredine. Jedino je omjer nedje veci a nedje manji. Tu bi doda i zapaljivost... Svi Srbi lako planu a jos brze se ugase. Naprecac sve, bez ikakvog plana i pameti.
 
Из књиге Мирка Рапаића, Личка трагедија
ЗАВЈЕРА ХРВАТСКИХ КОМУНИСТА ПРОТИВ СРБА У ЛИЦИ
http://www.scribd.com/doc/72980174/Zavjera-hrvatskih-komunista-protiv-Srba-u-Lici-Mirko-Rapaic
images
 
Neka naselja koja su osnovali licki solunci-dobrovoljci

Ljukovo kod Indjije, formirano 1927. godine
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Licani-oplemenili-Jojkica-pustaru.sr.html

Selo Gornja Rogatica, osnovano je 1922, kada su se solunski dobrovoljci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine doselili u pitomu vojvođansku ravnicu.
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/potomci-dobrovoljaca-iz-gornje-rogatice-dobili-crkvu_208630.html

“Solunski dobrovoljci, mahom Ličani, Hercegovci i Crnogorci, na sever Bačke naseljeni su posle Prvog svetskog rata. Dobili su nešto obradive zemlje, da bi, u naredne dve decenije, sami podigli 32 potpuno nova naselja poput Malog Beograda, Mišićeva, Rastine, Karađorđeva, Vojvode Zimonjića, Alekse Šantića, Bačkog Sokolca.
- Jedna od prvih Hortijevih naredbi u aprilu 1941. bilo je uskraćivanje državljanstva svima koji u Bačkoj nisu živeli pre 31. oktobra 1918. i proterivanje porodica solunskih dobrovoljaca.
- Posle Hortijeve naredbe o proterivanju iz aprila 1941, deo dobrovoljačkih porodica uspeo je da se prebaci u Srbiju, ali su Nemci uskoro zabranili dalji ulazak.
Pošto su ih isterali iz kuća, Mađari su preostale solunske dobrovoljce i njihovu decu najpre smestili u četrdesetak sabirnih logora širom Bačke, da bi usledio transport u Šarvar.
Kroz logor u Šarvaru ih je, od 1941. do 1945, prošlo više od 10.000, od čega oko 4.300 dece.
U samom logoru se od gladi, dezinterije, tifusa i tuberkuloze ugasilo više od 850 duša, a još na stotine njih su, ubrzo posle oslobođenja, stigle kobne posledice užasnih šarvarskih godina.
-
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:370042-Logorasi-iz-Sarvara-bez-odstete

Lipar. Naselje datira od 1921. godine, neposredno posle završetka prvog svetskog rata, kada srpski solunski dobrovoljci, koji su dobili zemlju od ondašnje kraljevske vlati, osnivaju svoju dobrovoljačku koloniju i daju joj ime “Sokolac“. Između dva svetska rata naselje se tako i naziva, da bi posle drugog rata selo dobilo ime “Lipar“ – kako se i danas zove.
http://www.mzlipar.com/?page_id=13

Selo Velebit se nalazi između Palićkog jezera (17km) i Banje Kanjiža (12km).
Ovo selo, jedino nastanjeno pravoslavnim življem u svojoj okolini, naselili su solunski dobrovoljci iz Like, potomci slavnog Nikole Tesle, koji su emigrirali u Ameriku, ali su se na poziv kralja na odbranu otadžbine vratili i učestvovali u I svetskom ratu.
http://www.istnews.com/sela112.htm

Aleksandrovo, osnovali dobrovoljci sa podrucja Like i pojedinih banatskih sela 1921. godine.
http://www.listzrenjanin.com/index....ilej-doseljavanja&catid=21:reportae&Itemid=21
Степановићево је насеље у oпштини Нови Сад у Јужнобачком округу. Основано је у периоду 1920-24. године. Оснивачи места су српски добровољци из ослободилачких ратова (1912-1918).
http://www.stepanovicevo.org.rs/o-nama/
 
Poslednja izmena:
3902_1151587113529_252298_n.jpg

Стеван Вукмировић из Бабиног Потока, Врховине, са породицом.
Сликано у Милошеву на Косову 1921. године, где је колонизацијом добио земљу.
 
Poslednja izmena:
3902_1151587113529_252298_n.jpg

Стеван Вукмировић из Бабиног Потока, Врховине, са породицом.
Сликано у Милошеву на Косову 1921. године, где је колонизацијом добио земљу.

Danas porodice sa ovoliko dece ces tesko naci bilo gde na prostoru bivse Jugoslavije, a kamoli opustosene Like...
Inace porodica u kojoj je rodjen moji deda (iz Donje Suvaje) je imala devetoro dece :)
 
Kao Licanin mogu samo imati odvratnost prema tome svemu. Prije tkz. "jugoslavije" Lika je imala 120 000 Srba, a poslije tkz. "jugoslavije" 1200. Znas li kolko je Srba ostalo u Teslinom Smiljanu?

Pitaj Teslu, on se deklarisao kao Jugosloven i govorio da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod i pitaj svoje zemljake jer, koliko mi je poznato, lički Srbi su masovno bili zastupljeni u oba jugoslovenska antifašistička pokreta (partizani i četnici).
 
Такву острашћеност можеш наћи једино још код Црногораца. Или-или, нема средине!

Znači, najvatreniji nacionalisti, najvatreniji antinacionalisti, najvatreniji Austrijanci, najvatreniji Srbi, najvatreniji Hrvati, najvatreniji Jugosloveni, najvatreniji četnici, najvatrenije ustaše, najvatreniji partizani, autonomaši, antiautonomaši itd. itd. itd. Jesu li ujedno i najvatreniji navijači Partizana i Crvene Zvezde?

Neizmerno poštujem Liku i Ličane, ali ne smatram da je ta preterana vatrenost imalo pozitivna osobina... to, te krvave košulje, kavge, oružje, smrt. Kao da se deluje stihijski, slepo i ludački, da se nimalo ne razmišlja. Ako se rodiš kao Hrvat, bićeš vatreni Hrvat, ako se rodiš kao Srbin, bićeš kao vatreni Srbin, ako pobegneš od ustaša u šumu, ko te prvi primi, da li četnici ili partizani, to ćeš biti do smrti svoje ili neprijateljeve, a ako si rođen kao Hrvat, ti ćeš biti taj ustaša. Nekako ne vidim u tome mozak, ne vidim Hrvata koji kritički gleda na svoje hrvatstvo i sposoban je da navede 10 sopstvenih nacionalnih sramota prema drugima ili Srbina koji se slično ponaša ili nekoga ko je bio za nešto, pa proširio vidike i ublažio svoju oštrinu ili promenio kurs. Sredina se u takvih ljudi izvrgava ruglu, kao mlakoća i slabost, a ne misli se na to da sredini ne pripadaju samo mlaki i nejaki, nego i mudri i intelektualni.
 
Znači, najvatreniji nacionalisti, najvatreniji antinacionalisti, najvatreniji Austrijanci, najvatreniji Srbi, najvatreniji Hrvati, najvatreniji Jugosloveni, najvatreniji četnici, najvatrenije ustaše, najvatreniji partizani, autonomaši, antiautonomaši itd. itd. itd. Jesu li ujedno i najvatreniji navijači Partizana i Crvene Zvezde?

Neizmerno poštujem Liku i Ličane, ali ne smatram da je ta preterana vatrenost imalo pozitivna osobina... to, te krvave košulje, kavge, oružje, smrt. Kao da se deluje stihijski, slepo i ludački, da se nimalo ne razmišlja. Ako se rodiš kao Hrvat, bićeš vatreni Hrvat, ako se rodiš kao Srbin, bićeš kao vatreni Srbin, ako pobegneš od ustaša u šumu, ko te prvi primi, da li četnici ili partizani, to ćeš biti do smrti svoje ili neprijateljeve, a ako si rođen kao Hrvat, ti ćeš biti taj ustaša. Nekako ne vidim u tome mozak, ne vidim Hrvata koji kritički gleda na svoje hrvatstvo i sposoban je da navede 10 sopstvenih nacionalnih sramota prema drugima ili Srbina koji se slično ponaša ili nekoga ko je bio za nešto, pa proširio vidike i ublažio svoju oštrinu ili promenio kurs. Sredina se u takvih ljudi izvrgava ruglu, kao mlakoća i slabost, a ne misli se na to da sredini ne pripadaju samo mlaki i nejaki, nego i mudri i intelektualni.
Па није ваљда дошао ред да се пљује и по Личанима? Или је то тако у овоме посткумунистичком времену где се не зна ни ко пије ни ко плаћа, али све паре се слевају и даље у комунистичке џепове. Зашто нико није навео село које је дало највише генерала мени по злу познати Нови Жедник у ком сам се родио али не и одрастао даље од једанаесте године.?
 
Znači, najvatreniji nacionalisti, najvatreniji antinacionalisti, najvatreniji Austrijanci, najvatreniji Srbi, najvatreniji Hrvati, najvatreniji Jugosloveni, najvatreniji četnici, najvatrenije ustaše, najvatreniji partizani, autonomaši, antiautonomaši itd. itd. itd. Jesu li ujedno i najvatreniji navijači Partizana i Crvene Zvezde?

Neizmerno poštujem Liku i Ličane, ali ne smatram da je ta preterana vatrenost imalo pozitivna osobina... to, te krvave košulje, kavge, oružje, smrt. Kao da se deluje stihijski, slepo i ludački, da se nimalo ne razmišlja. Ako se rodiš kao Hrvat, bićeš vatreni Hrvat, ako se rodiš kao Srbin, bićeš kao vatreni Srbin, ako pobegneš od ustaša u šumu, ko te prvi primi, da li četnici ili partizani, to ćeš biti do smrti svoje ili neprijateljeve, a ako si rođen kao Hrvat, ti ćeš biti taj ustaša. Nekako ne vidim u tome mozak, ne vidim Hrvata koji kritički gleda na svoje hrvatstvo i sposoban je da navede 10 sopstvenih nacionalnih sramota prema drugima ili Srbina koji se slično ponaša ili nekoga ko je bio za nešto, pa proširio vidike i ublažio svoju oštrinu ili promenio kurs. Sredina se u takvih ljudi izvrgava ruglu, kao mlakoća i slabost, a ne misli se na to da sredini ne pripadaju samo mlaki i nejaki, nego i mudri i intelektualni.
Zaboravljas prijatelju, da je to vekovima bila izrazito vojnicka sredina koja je morala ostaviti traga na karakter tamosnjih ljudi. U vojnickim sredinama, oblastima, krajevima, nema mesta za "sredinu", kako ti kazes. Ko god je bio u vojsci godinu dana zna da ni tu nema sredine, sto je smesna prica u odnosu na zivot u vojnickom logoru koji je trajao skoro dva veka. Kakvo crno ublazavanje ostrine, kada oni bez te ostrine ne bi mogli ni da prezive ni da opstanu.
 
Zaboravljas prijatelju, da je to vekovima bila izrazito vojnicka sredina koja je morala ostaviti traga na karakter tamosnjih ljudi. U vojnickim sredinama, oblastima, krajevima, nema mesta za "sredinu", kako ti kazes. Ko god je bio u vojsci godinu dana zna da ni tu nema sredine, sto je smesna prica u odnosu na zivot u vojnickom logoru koji je trajao skoro dva veka. Kakvo crno ublazavanje ostrine, kada oni bez te ostrine ne bi mogli ni da prezive ni da opstanu.

Јесте, то је та Лика која је дала највише официра и Аустрији и Титиној Југославији. Из Дреновог Кланца крај Оточца је чувени адмирал Прица који ми дође деда по мајчиној страни, чувен је не само што је био адмирал него кад је требало да преда свгоју флоту савезницима он је захтевао да то уради само српској команди, и тако је било.
 
Јесте, то је та Лика која је дала највише официра и Аустрији и Титиној Југославији. Из Дреновог Кланца крај Оточца је чувени адмирал Прица који ми дође деда по мајчиној страни, чувен је не само што је био адмирал него кад је требало да преда свгоју флоту савезницима он је захтевао да то уради само српској команди, и тако је било.

354016_branka_hs.jpg


АДМИРАЛ ДРАГУТИН ПРИЦА
(Сењ 1867 - Опатија 1960), аустроугарски адмирал, Србин из Лике, први командант Краљевске морнарице Срба, Хрвата и Словенаца 1923. године, након што су Италијани напустили последњу окупирану зону код Задра. Претходно је Прицу, као контраадмирала у пензији Народно вијеће у Загребу још 30. октобра 1918. године именовало својим Повереникom за морнарицу. Последња служба у аустроугарској царској морнарици била је у Адмиралитет у Пули, где је био начелник.
 
АДМИРАЛ ДРАГУТИН ПРИЦА
(Сењ 1867 - Опатија 1960), аустроугарски адмирал, Србин из Лике, први командант Краљевске морнарице Срба, Хрвата и Словенаца 1923. године, након што су Италијани напустили последњу окупирану зону код Задра. Претходно је Прицу, као контраадмирала у пензији Народно вијеће у Загребу још 30. октобра 1918. године именовало својим Повереникom за морнарицу. Последња служба у аустроугарској царској морнарици била је у Адмиралитет у Пули, где је био начелник.

О њему, и још неким Србима на високим положајима у Аустроугарској, недавно је објављен чланак у Blic-у, одакле је чини ми се преузет и овај одломак.

Чланак је објављен под називом: Српски маршали и генерали који су гинули за ћесара.
 
ЛИЧКИ ЧЕТНИЦИ у Другом светском рату

Током Другог светског рата Северну Лику су држали партиѕани, а Јужну и Горњу Лику четници.
У Јужној Лици од устанка 1941. било је више формација, а 1943. је основан 1. лички корпус Динарске четничке дивизије. Формација ове јединице била је следећа:

Први лички корпус (Велебитски корпус) ДЧД
Командант: потпуковник Живадин Младеновић и наредник Тоћан Станисављевић Цицвара
Територија: Јужна Лика и Северна Далмација
Бригаде:
- Прва грачачка (ком. Јова Станисављевић)
- Друга (ком. Душан Лукић па Дмитар Терзић)
- Трећа (ком. Петар Рајак)
- Четврта (ком. Никола Плећаш Нитоња и Брацо Чорак, затим Душан Лукић и Томица Иванчевић

4V10.jpg

Мајор Славко Бјелајац, командант Штаба 503 истакнутог дела Врховне команде, потпоручник Васо Маријан и командант Јуришног одреда капетан Сергије Живановић. У позадини, наредник водник Дане Узелац. После заклетве у Шкарама, 1942.

У Горњој Лици од 1941. такође је било више формација, а на крају су формирана два корпуса. Формација је била следећа:

КОМАНДА ЈВуО ЗА ГОРЊУ ЛИКУ И ХРВАТСКО ПРИМОРЈЕ
Командант: војвода Доброслав Јевђевић

Личкокордунашки корпус
Командант: капетан Миле Маријан
Заменик команданта: Јоцо Еремић
Национални повереник: Илија Влашић
Ађутант: Ђуро Бањанин
Срез: Оточац (Лика - Гацка долина)
Бригаде: Прва (ком. Стево Косановић), Друга (ком. Раде Милеуснић)
Команданти батаљона: Ђуро Видаковић Милош Поповић, Милан Божић, Илија Катић, Раде Ћурчић, Милош Бракус (Шијан), Буде Кордић и Никица Косановић
Време формирања корпуса: септембар 1944.
Бројно стање: преко 1.000 људи под оружјем

Приморски корпус (Личкоприморски корпус)
Командант: капетан Душан Џаковић
Терен: Област Илирске Бистрице
Командири чета: Илија Маријан, Јовица Диклић, Милиша Степановић, Драган Пејновић, Никица Косановић, Симо Мамула и капетан Никола Вујошевић
Време формирања корпуса: лето 1944.
Бројно стање: око 600 људи под оружјем

2V-2.jpg

Четници и народ у порти цркве Свети Петар у Залужници, 1942

Четници из Горње и Јужне Лике најпре су се борили против Италијана и усташа. Још у Априлском рату 1941, тј. 12. априла, основали су један четнички одред, којим је командовао резервни пешадијски поднаредник Дане Станисављевић Цицвара. То је био први четнички одред основан у земљи. Касније је потписано примирје са Италијанима, а настављена је борба против усташа. Од 1942. почиње и борба против комуниста. Комунистичка партија Хрватске успела је да оснује партизанске јединице у Северној Лици и да их стави под своју команду. Комунистима је то делом пошло за руком и у Јужној и Горњој Лици, али у низу пучева изведених пролећа 1942, они су одавде протерани. Комунистичка партија Хрватске оснивала је на северу Лике јединице састављене од Срба и слала их на Србе, због чега су све до краја рата партизани масовно прелазили у четнике. Обртаних случајева није било. Најпознатија личка јединица ''Народноослободилачке војске Хрватске'' била је Шеста прва хрватска дивизија. Крајем 1943. године ова јединица је проглашена пролетерском и као хрватско појачање послата у 1. пролетерски корпус, који је чинила заједно са 1. пролетерском дивизијом. Касније добија назив Шеста личка дивизија ''Никола Тесла''.

12V7.jpg

Подум 1943.

Један од команданат Шесте личке, који је пребегао у четнике, Никола Плећаш Нитоња, објавио је рад ''Где су Срби Лике''. Описао је како су припадници ове дивизије, у договору хрватских комуниста и усташа, систематски навођени на усташке положаје и како су масовно изгинули. Дивизија је касније попуњавана Хрватима, Немцима, Мађарима, итд, и када су на крају рата Личанке дошле на параду у Загреб да виде своје синове - њих нигде није било...

6V10.jpg

С лева на десно: Др Вукан Делић, поп Стево Трбојевић, капетан Саво Вукадиновић, непозната жена, капетан Јово Дабовић и Богдан Вукелић. Залужнице, 1942

8V-2.jpg

Врховине, 1943. С лева: Јаро Хоуска, зет војводе Доброслава Јевђевића, мајор Васо Маровић, свештеник Ђуро Вукелић (живи у Канади) и капетан Д. Јовић. Клечи поручник Витомир Милетић
 
Poslednja izmena:
Војно политичка организација четника у Лици до капитулације Италије.
http://www.scribd.com/doc/29399758/...zacija-četnika-u-Lici-do-kapitulacije-Italije

Војно политичка организација четника у Лици од капитулације Италије.
http://www.scribd.com/doc/29399794/...-u-Lici-od-kapitulacije-Italije-do-kraja-rata

Knjige su radjene od strane hrvatskih autora, ali su korisne zbog obilja informacija i dokumenata.
 

Back
Top