dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
NIje time sve receno a evo i zasto. Isti taj Milan Zezelj, tvrde oni koji su ga znali, prije rata je bio tvrdi srpski nacionalista i nijednom nije propustio priliku da se zakrvi sa nekim ko bi ijednu rijec reka protiv Srba. U ratu se nasao sa probisvjetom Jovanicem i njegovim razbojnicima i oni su ga uspjeli obrlatiti i zadojili su ga pokvarenim mljekom jugo-komunizma. U nekoj drugoj prilici, isti taj Milan Zezelj, bio bi najbolji Srbin. No, kako je bio nepismen i sirotinja, proda se za obecanja o privilegijama, koje su isle s time kolka je odanost bila Brozu i partiji. Preko noci je postao neko, ali po cijenu najveci razbojnistava i svirepi ubistava.
Tom recenicom bi znacilo da su svi Srbi Like fukara koja bi se prodala za male pare. A ne samo da nije tako. Licki cetnici su drzali gornju i donju Liku cijeli rat i nijesu se prodali nikome. Cak i srednja Lika u kojoj su komunisti uspjeli nametnuti svoju vlast, ali ni to nije islo glatko. Mnoge su srpske glave poskidane dok se to sprovelo. No ni tad nije bilo lako odrzati se. Cijla 6. licka divizija je ocerana u Bosnu (koja toboze stoji kao primjer odanosti komunistima!?), jer je u njoj samoj bilo vise problema nego u bilo kojoj drugoj komunistickoj diviziji, pobune prebjezi cetnicima itd.. Da je ostala u Lici, postojala je opasnost da cijela divizija predje na stranu cetnika!
I tako, nijesu stvari crno bijele, narocito ne tu.
Далеко од црно белог! Чињеница је да је наш народ у Лици кроз векове изнедрио сијасет познатих и знаменитих људи, под разним државама, идеологијама, владарима. Све ово горе што си рекао је истина. И не поништава факат да је тамо неки Жежељ из тамо неког Подурљаја 30 година био бог и батина у Титовој Југославији. Како и зашто, то и јесте за расправу и дискусију. И у посту о генералу Јованићу сам оставио коментар: зло су правили и зло су чинили. Један је Раде Кончар, са толиким партијским стажом и толико комунистички задојен, дигао глас против комунистичког, неселективног убијања српског становништва, и продан је од истих тих својих сабораца. Иако се то на душу ставља Бакарићу и Блажевићу, тешко да је то могло ићи без Јованића а вероватно и Жежеља и других.
Онај цитат горе, о оданости Личана датира из времена Аустрије, а Цвијић је о томе писао: (имаш цео чланак на првој страни, ево сад само о томе)
Можда нигде, ни у вековним аустриским земљама, није било толико династичке душе као у Лици за време Војне границе. Познато је било ово правило: „Ко је старији, старији је, а опет цареви смо сви". Узели су разбријавати браду „по војнички", по угледу на цара. Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања", „свијетлога цара", то што су сви „царски синови", и, што је зачудо код ових осетљивих Динараца, остајали су при томе и онда кад им је за ситнице додељивана „љескова правда" (батине). Личани су постали најбољи браниоци династије на свима европским бојним пољима, окорели војници који су у рату чак чинили сурова дела. Њихова једина сујета је била да дођу до вишег положаја у војсци. Многи су Личани доспели до највиших војничких чинова. На хабсбуршком двору је увек био бар по један генерал родом из Лике..
Такву острашћеност можеш наћи једино још код Црногораца. Или-или, нема средине!
Poslednja izmena:

Ipak bi reka da je to odlika sviju Srba. Ili-ili. Nidje sredine. Jedino je omjer nedje veci a nedje manji. Tu bi doda i zapaljivost... Svi Srbi lako planu a jos brze se ugase. Naprecac sve, bez ikakvog plana i pameti.