Alimpije Vasiljević i Rusija

[Nina]

Sredinom sedamdesetih godina 19. veka, upravo u vreme dok je ministar prosvete bio Alimpije Vasiljević, ruski jezik koji se do tada izučavao samo u Bogosloviji,
uvodi se u sve srednje škole osim u gimnazije: učiteljske škole, škole za obrazovanje devojaka, vojnu akademiju, Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu.

Alimpije Vasiljević (1831-1911) pripada krugu naših najistaknutijih intelektualaca i političara druge polovine 19.veka. Svoje visokoškolsko obrazovanje stekao je u Kijevu na Duhovnoj akademiji gde se školovao kao državni stipendista od 1850. do 1857. godine. Po povratku u Srbiju radio je u gnmnaziji i Bogosloviji, a zatim je izabran za profesora filozofije i logike na Velikoj školi. Kraći period bio je rektor Velike škole. Dužnost ministra prosvete i crkvenih dela obavljao je sa prekidima oko 4 godine. U dva mandata bio je diplomatski predstavnik srpske Vlade pri ruskom dvoru u Petrogradu. Kao beskrajno odani rusofil uživao je veliko poverenje carskog dvora, a kao veliki patriota bio je najbolji predstavnik svoje zemlje u Rusiji. Bio je član Društva srpske slovesnosti, zatim Srpskog učenog društva, a kada je osnovana Srpska kraljevska akademija, izabran je za počasnog člana. Pored naučnih radova pisao je udžbenike, članke, rasprave, književne kritike i polemike.

Alimpije Vasiljević je bio svestrano obrazovan i svojim naučnim i udžbeničkim radovima dao je veliki doprinos u više naučnih oblasti. Napisao je značajne radove iz oblasti filozofije i logike: Kratki pregled Hegelove filosofije, Pogledi na istorijat razvitka logike, 0 pogičkim zabludalš ili lrividnim dokazima, Logika udešena za školsku upotrebu u tri dela. Ocenjujući Vasiljevićev doprinos ovim naučnim oblastima filozof Mihailo Popović navodi da je on dao prvi i jedini prikaz celokupne Hegelove filozofije kod Srba u 19. veku, dok udžbenik logike predstavlja po naučnoj vrednosti najveći domet koji je postignut u izučavanju logike u Srbiji 19. veka. Vasiljević je svojim radovima dao značajan doprinos razvoju psihologije i pedagogije kod nas. Navodimo samo neke radove iz ovih oblasti: Istorija narodnog obrazovanja kod Srba, Fiziološko-lsihološki osnovi pedagogike, 0 narodnom vaslitanju, Psihologija kao nauka udešena za školsku upotrebu. Ovaj poslednji rad predstavlja u stvari prvi udžbenik psihologije kod nas. Iz oblasti istorije svojim prevodima učinio je dostupnim radove poznatog ruskog istoričara Nila Popova. Zajedno sa Pantom Srećkovićem preveo je dva njegova rada: Srbija i Rusija i Srbija posle Pariskog mira.

 

[Nina]

 

[Nina]

Alimpije Vasiljević nije u naše vreme toliko poznat kao neki njegovi savremenici, napr. Janko Šafarik, Stojan Bošković, Kosta Glavinić, Milan Jovanović-Batut i drugi. Za razliku od njih on nema svoju ulicu u današnjem Beogradu. Ipak, stvaralaštvo Alimpija Vasiljevića proučavano je i još uvek se proučava u najmanje tri naučne oblasti: filozofiji, istoriji i lingvistici, odnosno lingvističkoj rusistici. Najobimnije delo posvećeno Alimpiju Vasiljeviću svakako je monografija filozofa Mihaila Popovića pod nazivom Filosofski i naučni rad Alimpija Vasiljvvića (1972) koje sadrži i bibliografiju Vasiljevićevih radova. Akademik Radoš LJušić priredio je Vasiljevićeve memoare Moje uspomene. U monografiji Ruski jezik u Srbiji. Udžbenici do 1941.godine (2000) filologa Dare Damljanović analizira se Vasiljevićev doprinos lingvističkoj rusistici ili preciznije metodici nastave ruskog jezika.

Ruski jezik kao nastavni predmet, da podsetimo, uveden je u školski sistem Srbije 1849. godine kada je taj predmet uvršten u nastavni plan beogradske Bogoslovije koja je više decenija obrazovala i učiteljski kadar (prva učiteljska škola u Srbiji otvorena je 1871. godine). Krajem avgusta 1849. u Bogosloviju su stigla iz Rusije dva mlada profesora, Vasilije Verdiš i Dimitrije Rudinski. Upravo tada Alimpije Vasiljević upisao se u Bogosloviju. Odmah je izabran u grupu od pet učenika koje Sveti Sinod šalje u Rusiju na dalje školovanje. Tu grupu učenika Dimitrije Rudinski pripremao je za nastavak školovanja u Rusiji. Mnogo kasnije gotovo pred kraj života u sećanjima na prve dane školovanja u Kijevskoj duhovnoj akademiji on piše: «Na Fakultetu bogoslovskom studenti su pisali propovedi, i koja je bila najbolja tu je pisac govorio u akademijskoj crkvi. Jedna moja propoved na Sv. Arhanđela bila je lepo ocenjena i zapoveđeno mi je da je govorim u crkvi. U našu crkvu dolazilo je dosta otmenog sveta zbog lepog pevanja, a tada je još više došlo, kad se čulo da će propovednik biti Srbin. Propoved su hvalili, ali su i to primećivali, kako se odmah po izgovoru videlo da propovednik nije Rus». Izaziva divljenje entuzijazam, predanost, upornost, uverenost, zalaganje koje su naši intelektualci školovani u Rusiji ispoljili na širenju ruskog jezika, nauke, književnosti i ruske kulture uopšte kod nas. Istaknuto mesto među njima pripada Alimpiju Vasiljeviću, bilo da imamo u vidu njegov nastavnički rad, prevodilački rad, pisanje udžbenika za nastavu ruskog jezika, aktivnosti vezane za uvođenje i širenje ruskog jezika u srpskim školama. Vasiljević je smatrao da ruski jezik ima izuzetan značaj za obrazovanje naše omladine, pre svega zbog toga što znanje ovoga jezika pruža široke mogućnosti za korišćenje naučne i stručne literature kao i dela lepe književnosti nastalih na ruskom jeziku, ali isto tako najznačajnija dela nastala na bilo kom evropskom jeziku preko ruskog jezika kao posrednika postaju dostupna. U prilog ruskom jeziku ide i činjenica da je Srbima ovaj slovenski jezik lakši za usvajanje i brže se može postići nivo znanja potreban za razumevanje teksta. Ova činjenica, prema Vasiljeviću stavlja ruski jezik u bolju poziciji u odnosu na neslovenske jezike koji se dugo izučavaju a postignuti rezultati su vrlo skromni. Stoga Vasiljević predlaže ministru prosvete i Akademijskom savetu Velike škole da se ruski jezik uvede u ovu tada najvišu obrazovnu ustanovu. Na sednici od 13. novembra 1862. godine Savet je doneo odluku o otpočinjanju učenja ruskog jezika na Univerzitetu.

 

[Nina]

Kurs ruskog jezika na Velikoj školi Alimpije Vasiljević održao je u letnjem semestru 1863. godine. Koliko je interesovanje među studentima izazvao ruski jezik potvrđuje i podatak da se na kurs predavanja prijavilo 30 studenata. Ovaj broj prijavljenih dobija na značaju ako se ima u vidu da je u sva tri odeljenja Velike škole u to vreme studiralo nešto više od 70 studenata.

Alimpije Vasiljević je bio ministar prosvete i crkvenih dela u periodu od 1875. do 1880. godine sa manjim i dužim prekidima u mandatu. Važno je napomenuti da je to bio period istočne krize, srpsko-turskog i rusko-turskog rata, kada je prosvetna delatnost gotovo zamrla. Ipak, čim je utihnulo oružje i počele da rade škole, već u prvoj reformi u nastavne planove i programe uvršten je ruski jezik. Sredinom sedamdesetih godina 19. veka, upravo u vreme dok je ministar prosvete bio Alimpije Vasiljević, ruski jezik koji se do tada izučavao samo u Bogosloviji, uvodi se u sve srednje škole osim u gimnazije: učiteljske škole, škole za obrazovanje devojaka, vojnu akademiju, Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu. Najznačajniji događaj u tom smislu bio je otvaranje Katedre za ruski jezik i literaturu na Velikoj školi.

U oktobru 1878. godine kao ministar prosvete Vasiljević boravi u poverljivoj misiji u Moskvi i Petrogradu. Misija se odnosila na probleme od značaja za srpsku državu, ali Alimpije Vasiljević nije propustio priliku da zatraži svestranu pomoć, pre svega udžbenike, naučnu i stručnu literaturu za potrebe naših učenika i studenata. U izveštaju koji je o svom boravku u Rusiji podneo knezu Milanu, Vasiljević piše: «U razgovoru obećala su oba ministra, i vojni i prosvetni, da će primati srpske pitomce o državnom trošku i vojne i civilne i to po 20 godišnje, da će besplatno slati sve knjige koje nam trebaju za školu, da će davati i novčanu pomoć za plaćanje onih što predaju ruski jezik». Već naredne godine Slovensko dobrotvorno društvo iz Petrograda poklanja biblioteci Velike škole 378 knjiga iz svih oblasti: lingvistike, istorije i teorije književnosti, nstornje (opšte, svetske, ruske), logike, filozofije, građanskog prava, statistike; poezija i proza ruskih pisaca i pesnika i najpoznatija dela svetske književnosti.

Prof dr Ksenija Končarević