dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Једна од напознатијих фотографија из НОБ-а: Партизански војник на Плитвицама.
-
- Popularno:
- Spomen kosturnica Zebrnjak kod Kumanova
- Датонов чланак из NYT
- Marija Zaharova: „Da li postoji samo...
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
- Veterinarski fakultet ponovo stupio u...
- Studenti su „kastrirali“ srpskog...
- ДИЈАНА ХРКА: Позваћу народ на насиље...
- Zasto se pusta muzika iz cacilenda?
- Francuski zakon o alternativnoj medicini
- Propali teniser DJ Vucicevic...
Лика и Личани
- Začetnik teme dela973
- Datum pokretanja
KianyRiws
Ističe se
- Poruka
- 2.747
Mislim da Lika i srpski Licani nikada nece biti istisnuti iz mozgova nas koji smo rodjeni tamo,bez obzira da li smo iz Dalmacije,Korduna,Banije ili zapadne,bosanske Krajine.Problem je sto mi vise tamo ne zivimo i definitivno se necemo vratiti.Ove povratke staraca da umru na svom ognjistu- ne racunam.Njihov povratak jedino dobro dodje Josipovicu za ustaske statisticke podatke.Licani su,kao i drugi Srbi iz tih krajeva,bili specificni po kojecemu i ta specificnost je bila vise uvek odlika nego mana.Mi smo iz Dalmacije cesto,cesto puta voljeli zeniti Licanke i obrnuto,tako da su mi Licani i usli u familiju.Imao sam i u osnovnoj skoli Licane,navijali smo zajedno za Zvezdu i danas se ovde u Srbiji cujemo telefonom.Po mnogo cemu razumemo jedni druge.Kada mi odemo jednom zauvek,mladji ce zaboraviti i Liku i Dalmaciju i sve te prostore na kojima smo bitisali vekovima.Na zalost,ispasce kao sto je Tudjman i rekao,,otisli su odavde ,kao da ih nikada nije ni bilo".Medjutim,u svakom zlu postoji i jedno dobro,pa vise niko od nas i nasih potomaka,nece puniti ustaske jame i vrtace,niti ce ih Sava iz Jasenovca nositi svojim tokom.
Ne znam da li dobro računam, ali zar područje današnje Vojvodine nije vremenski duže bilo vojnička sredina nego Lika? Ja tu agresivnu i bezumnu stranu oštrine ne vidim kao nešto pozitivno i mislim da su brojni i prebrojni potencijalni domaćini, sveštenici, humanisti, pesnici, umetnici iz tih krajeva vredniji dar od ljutih ljudi na krv i nož. I danas su npr. čisto ličanska sela u Vojvodini, gde se već duže od 3 generacije ne živi vojničkim načinom života nego ravničarskim, izrazito opasne sredine za posetu.
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
zuavisi ko ih i zašto psećuje.....za lisice i druge garbljivice uvek je spremna pušjka iza vrata i kolac za umlatiti........
Npr. ti da odeš tamo, sa prijateljem u lokalni kafić.
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Zaboravljas i previdjas drugi aspekt: podneblje. Kako se moze porediti Vojvodina sa bilo kojim planinskim krajem? U Lici ili Hercegovini ili Crnoj Gori je bilo godina kad su ljudi bukvalno umirali od gladi! Drugo, jedno vojvodjansko selo sa svojim atarom je kao deset sela u Lici, bogato i plodno; U najblizem okruzenju su varosi, gradovi, skole. Nije slucajno da su "brojni i prebrojni potencijalni domaćini, sveštenici, humanisti, pesnici, umetnici " upravo iz Vojvodine, sve sto su Srbi stvorili u tom pogledu doslo je iz Vojvodine. Iz same Srbije na prste jedne ruke mozes nabrojati ljude tog "soja", da tako kazem, naravno ne podrugljivo ni podsmesljivo, pa su i oni isli "preko" tim poslom (Vuk, npr.). Srbi u Vojvodini su, vremenom, naucili da postanu paori, postali i veleposednici i bankari i aristokratija u bukvalnom smislu reci.
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
idem i odlično s eprovodimn...Prigrevica i okolo Apatina...
I ja se odlično provodim jer imam prijatelje i rođake koji me dočekaju, zato i kažem to što kažem.
Jeste, ne kažem. Sve ima svoje razloge, ja sam samo komentarisao krajnji ishod, tj. rezultat.
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Живот и Обичаји Срба-Граничара (1887.Год.) - Никола Беговић
http://www.scribd.com/doc/89877300/Живот-и-Обичаји-Срба-Граничара-1887-Год-Никола-Беговић
Aдам Прибићевић - Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији
http://www.scribd.com/doc/33040883/Aдам-Прибићевић-Насељавање-Срба-по-Хрватској-и-Далмацији
http://www.scribd.com/doc/89877300/Живот-и-Обичаји-Срба-Граничара-1887-Год-Никола-Беговић
Aдам Прибићевић - Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији
http://www.scribd.com/doc/33040883/Aдам-Прибићевић-Насељавање-Срба-по-Хрватској-и-Далмацији
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Лика на карти Угарске.
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Душан Вуксан (3. јул 1881, Медак, Лика – 24. децембар 1944, Београд)
Славистику и класичну филологију је студирао у Загребу. Неколико година био је наставник у Бјеловару а од 1910. до 1913. предавао је латински и српски језик у цетињској гимназији а потом је био професор и директор у гимназији у Пећи. После Првог светског рата наставио је рад у овој гимназији а потом је био директор гимназије у Берану а краће време просветски инспектор Зетске области и управник учетељске шкоел у Беранама. Директор Цетињске гимназије псотао је 1926. године када је постао и вршилац дужности управника Државног музеја на Цетињу. Убрзо је напустио и посветио се сређивању и темељном проучавању богатог дворског архива који се налазио у оквиру Државнног музеја. Године 1927. под његовим уредништвом покренут је часопис за науку и књижевност Записи који је излазио са прекидима све до 1941. године. Од 1936. до смрти живео је у Београду где је намеравао да податке прикупљене у Цетињском архиву допуни материјалом из Народне библиотеке у Београду.
Дао је велики допринос на проучавању црногорске историје. Највећи број радова објавио је као мање прилоге и расправе у разним периодичним публикацијама. Монографија Петар I Петровић Његош и његово доба (1767—1830) која је издата постхумно представља његово најзначајније дело. У овом делу, што је карактеристика целог његовог рада, објавио је већи број изворних докумената пре свега оних из Цетињског архива. Његов највећи допринос представља издавање велике количине грађе везане за различите периоде црногорске историје од Немањића до Првог светског рата. Само у часопису Записи који је покренуо објавио је готово 4 500 докумената. Посебно су значајне три његове збирке докумената: Споменица Петра II Петровића Његоша—владике Рада 1813—1851. (1925, 1926); Посланица митрополита црногорског Петра I. (Цетиње 1935); Писма Петра II Петровића Његоша I. (Београд, 1940).
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
ГЕНЕРАЛ ПЕТАР БИГА
(Бабин Поток код Коренице, 1811 - Нови Сад, 1879/01/01)
Племић у части витеза, генерал аустријске војске. Учесник у Буни 1848 - 1849, бранилац Србобрана.
Потиче из официрске породице. Име Петра Биге највише се везује за Сентомашку битку (битка за Србобран), где је 18. августа 1848, после тешке борбе успео да одбије напад надмоћније мађарске војске. Непријатељској војсци од 25000 људи, капетан Бига је супротставио 5000 војника - сремских граничара, бачких Шајкаша, сентомачких гардиста и србијанских добровољаца, са свега 14 топова. Уз Ђорђа Стратимировића и Стевана Шупљикца био је један од најпопуларнијих официра у српској покрету 1848-1849. Уз знак признања за војничке заслуге изабран је за почасног грађанина Сремских Карловаца и Панцева. Сахрањен на Успењском гробљу у Новом Саду.
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
DJENERAL VITEZ PETAR BIGA
Iz knjige "Znameniti Srbi XIX veka 1800-1900, god 2"
Od Andre Gavrilovica, Zagreb 1903. godine.
"Petar Biga, cije je ime utkano u istoriju srpskoga pokreta u juznoj Ugarskoj 1848. i 1849. godine, rodio se 1811. godine od roditelja Todora i Djurdjije. Otac mu je bio oficir, te posle nekog vremena bude premesten u varadinsku regimentu sa sedistem u Surduku na Dunavu. Kad Todor nenadno preminu tu 1819. zena njegova predje sa decom u Pazovu pa onda u Mitrovicu. Petar je zapoceo skolovanje u Surduku, a produzio ga u Pazovi i Mitrovici. Godine 1828. postane kadet a 1833. oficir.
Aprila 1848. krenuo se varadinski bataljon, u kom je bio i Biga, u Italiju, ali ga u Zagrebu, videci sta vec biva na domu, zaustavi ban Jelacic, a za tim mu zapovedi da ide u Karlovce. Bataljon se vrati i dodje do Mitrovice, gde se desi sukob izmedju gradjana i vojnika, zbog cega vecina oficira predje u Srbiju, odakle ce posle banu u Zagreb. Medjutim ban odmah dodje u Mitrovicu i naredi da bataljon sa ostatkom oficira ide u Karlovce i da se stavi na raspolozenje patrijarhu Rajacicu. To je bilo 8. jula. Kako je u bataljonu bio najstariji oficir porucnik Biga, to bude proizveden za kapetana i predan mu bataljon.
Iz Karlovaca Biga 6. avgusta stigne u Sentomas-Srbobran , a sutra dan, 7. rano izjutra napadne na srpski logor madzarska vojska pod komandom djenerala Hrabovskog. Madzari su imali cetiri brigade a Biga tek nesto preko pet hiljada boraca. Posle krvavoga boja Madzari budu s velikim gubicima odbijeni.
Septembra 9. udari na Srbobran jos veca sila madzarska sastavljena od dvadeset i pet hiljada vojnika koje je predvodio ministar vojni djeneral Mesaros.
I Biga i Srbobran junacki se odrzase, a pesnik Kacanski ovako slavi hrabrog Bigu:
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Uz desno mu rame seo
Junak cela povisoka,
Crna brka, crna oka,
U krilu mu balcak sjaje,
Kome oko vatru daje.
Ko ga bolje zeli znati,
Nek pohita zapitati
Varadince granicare-
Jer i danas tamo hvale
Srbobransku bojnu diku
Vitez-Bigu - - - - - - -
Izdrzavsi takve bojeve, bude Biga sa svojom vojskom pozvan u Karlovce da ih stiti, a njih u Srbobranu zameni druga vojska. U prolece 1849. postane major. Po svrsenom ratovanju ostane, s malim prekidom, u vojsci, u kojoj je 1856. postao potpukovnik. Godine 1859. ode u Italiju i posle kratkog vremena bude proizveden u pukovnika. U tom cinu sluzio je i u Pancevu, gde je ostavio najlepse uspomene. Za rata 1866. bio je u Italiji, a bitka kod Mongabije donela mu je viteski red sa predikatom "od M o n g a b i j e". Avgusta te godine postane djeneral i dobije brigadu u Brnu, ali vec iduce godine zatrazi penziju i nastani se u Novom Sadu, gde je i umro 1879. godine.
Biga je ostao u vrlo lepoj uspomeni u narodu kome je sinovljom ljubavlju posluzio mucnih dana i prilika. Bio je jos izabran za pocasnoga gradjanina Panceva i Novoga Sada. Ime njegovo svetli u milim i tuznim uspomenama iz 1848. i 1849. godine."
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Порекло презимена Бига.
Тамно сећање говори да су им преци као морнари пловили по далеким морима. Преци родова негдје на Војсци добили су називе: Бига, Божанић, Инђић и Бркић. Онај што је заклао овцу брку, тамо негде преко мора, поста Брко, а његови Бркићи. Онај што је ујагмио „бигу“ меса од заклане овце, што на италијаском значи комад меса, прозван је Бига. Од ових Бига је генерал Петар Бига, бранилац Сентомаша 1848. године. Један огранак овог рода у околини Приједора зове се Боројевић. Није искључено да познати аустријски маршал Боројевић припада овом роду.Многи су овом презимену додали наставак – ић, па се данас зову БИГИЋ. Слава ових родова је Трифуњдан. Изгледа су старином из Боке.
У Боснакој Крајини, у Доњу Сувају око 1775. године доселе се Дрљаче, 9 кућа, из Врховине у Лици, гдје су се звали Инђићи, а једно су Бигама и Божанићима. Са Змијања и Лике 5 кућа Бига насели се у 3 насеља.
У Бихаћ насели се једна кућа Бига из Лике (Трифуњдан) после Окупације. У село Буковицу, општина Цазин, из Врховина (Лика) насели се 5 кућа око 1845. године. Славе светог Трифуна. Из Врховина најпре дођу на Лохово, а одатле у Буковицу. Такође, у Ћоралиће, општина Цазин, иза Анексије 1910. године дошла је једна породица Бига из личких Врховина. Презиме Бига налази се у Бабину Потоку код Врховине.
Данас у Хрваткој евидентирани су Бигић: у Вуковару, 1 породица, потомак је од Бигића из Буковице, Карловцу, 1 породица, и Змијанцима 2 породице.
У Србији Биге се налазе: Бечеј, 2 породице, Београд, 2 породице, Сомбор, 2 породице, Петроварадин 1 породица, Панчево, 1 породица и Стеранoвићево (Нови Сад), једна породица. Бигићи се налазе у: Бачка Планка, 2 породице, Београд 5 породица, Црвенка 3 породице, Кула 1 породица, Глогањ (Панчево) 1 породица, Крагујевац 2 породице и Краљево 1 породица.
Тамно сећање говори да су им преци као морнари пловили по далеким морима. Преци родова негдје на Војсци добили су називе: Бига, Божанић, Инђић и Бркић. Онај што је заклао овцу брку, тамо негде преко мора, поста Брко, а његови Бркићи. Онај што је ујагмио „бигу“ меса од заклане овце, што на италијаском значи комад меса, прозван је Бига. Од ових Бига је генерал Петар Бига, бранилац Сентомаша 1848. године. Један огранак овог рода у околини Приједора зове се Боројевић. Није искључено да познати аустријски маршал Боројевић припада овом роду.Многи су овом презимену додали наставак – ић, па се данас зову БИГИЋ. Слава ових родова је Трифуњдан. Изгледа су старином из Боке.
У Боснакој Крајини, у Доњу Сувају око 1775. године доселе се Дрљаче, 9 кућа, из Врховине у Лици, гдје су се звали Инђићи, а једно су Бигама и Божанићима. Са Змијања и Лике 5 кућа Бига насели се у 3 насеља.
У Бихаћ насели се једна кућа Бига из Лике (Трифуњдан) после Окупације. У село Буковицу, општина Цазин, из Врховина (Лика) насели се 5 кућа око 1845. године. Славе светог Трифуна. Из Врховина најпре дођу на Лохово, а одатле у Буковицу. Такође, у Ћоралиће, општина Цазин, иза Анексије 1910. године дошла је једна породица Бига из личких Врховина. Презиме Бига налази се у Бабину Потоку код Врховине.
Данас у Хрваткој евидентирани су Бигић: у Вуковару, 1 породица, потомак је од Бигића из Буковице, Карловцу, 1 породица, и Змијанцима 2 породице.
У Србији Биге се налазе: Бечеј, 2 породице, Београд, 2 породице, Сомбор, 2 породице, Петроварадин 1 породица, Панчево, 1 породица и Стеранoвићево (Нови Сад), једна породица. Бигићи се налазе у: Бачка Планка, 2 породице, Београд 5 породица, Црвенка 3 породице, Кула 1 породица, Глогањ (Панчево) 1 породица, Крагујевац 2 породице и Краљево 1 породица.
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Николa Машић, око 1880.
"Из наших крајева: Здравица бадњаку."
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Cisto da potkepimo pricu o "ostrini"; slikano negde ispod Velebita, pa uporedi ovu kucu, selo, lica, odecu...sa bogatom i plodnom Vojvodinom...
...i sa ovoliko usta koja treba nahraniti..
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Знаменити Срби 19. века - Загреб,1903.год.
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Знаменити Срби 19. века - Загреб,1903.год.
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Два документа из 1934. године. Помињу се места Врховине, Црна Власт и Бабин Поток. Док за крштеницу, црквени документ, не изненађује да је писан ћирилицом, овај други, званични, државни документ је такође на ћирилици. Кад је ово презентовано на једном хрватском личком сајту, наравно да је одмах обрисано уз погрде и класична "објашњења" o великосрпској хегемонији, србо-четничким агресорима, влашкој пасмини итд итд.
Tакође на ћирилици.
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Из књије Војина С. Дабића " ВОЈНА КРАЈИНА Карловачки генералат (1530-1746)"
Oдељак: Насељавање оточачко-брињске области
".... Једна од тих већих група, које су чиниле 83 српске породице са 941. чланом, доселила се 1658. године у оточачко-брињску област из Усоре, после дуготрајних преговора са крајишким заповедницима. Заповедник Карловачког генералата намеравао је да их насели у околини Плашког, али су они, свесни да као заједница која има 263 наоружана војника могу постављати властима и своје услове, захтевали да им се дозволи насељавање у Гацком пољу. Како због близине турске границе, тако и због уверења да је оточачко-брињска област већ довољно насељена, карловачки генерал је упорно одбијао да прихвати њихов захтев. На крају, после двогодишњег одуговлачења, дозвољено је досељеницима из Усоре да своја привремена станишта претворе у стална и посебна комисија Ратног савета из Граца населила их је у вилићком крају у Гацком пољу: у Компољу, Подуму, Шкарама, Дољанима, Залужници, Врховинама, Рудопољу и Бабином Потоку. Добили су простане атаре са доста обрадиве земље, због које су касније били изложени великом притиску суседних хрватских насеља, па и Срба из Брлога, који су тражили да им усупе део земљишта. Бранећи своја права, морали су становници Врховина, на пример, да у првој половини 18. века, воде спор код Ратног савета у Бечу...."
...."Досељавајући се највећим делом из турских пограничних области, а мањим делом из Млетачке Далмације, Срби су током 17. века засновали у раније пустој оточачко-брињској области насеља: Лучане, Водотеч (са засеоцима Ивакуша, Шкалић и Гостово Поље), Прокике, Рапајин Кланац, Брлог, Поноре, Влашко Компоље (сада Српско Поље), Гушић Поље (сада Дренов Кланац), Подум, Главице, Старо Село, Дабар, Глибодол, Шкаре, Дољане, Залужницу, Врховине, Рудопоље, Бабин Поток и Турјански. По броју, према тврђењу карловачког генерала Херберта Ауершперга, представљали су већ 1658. године већу заједницу од хрватске. Каснијим сеобама тај однос је још више мењан и њихову корист, па је, на пример, српско становништво у оточачко-брињској области давало 1671. године 726, а хрватско само 402 неплаћена војника...."
Oдељак: Насељавање оточачко-брињске области
".... Једна од тих већих група, које су чиниле 83 српске породице са 941. чланом, доселила се 1658. године у оточачко-брињску област из Усоре, после дуготрајних преговора са крајишким заповедницима. Заповедник Карловачког генералата намеравао је да их насели у околини Плашког, али су они, свесни да као заједница која има 263 наоружана војника могу постављати властима и своје услове, захтевали да им се дозволи насељавање у Гацком пољу. Како због близине турске границе, тако и због уверења да је оточачко-брињска област већ довољно насељена, карловачки генерал је упорно одбијао да прихвати њихов захтев. На крају, после двогодишњег одуговлачења, дозвољено је досељеницима из Усоре да своја привремена станишта претворе у стална и посебна комисија Ратног савета из Граца населила их је у вилићком крају у Гацком пољу: у Компољу, Подуму, Шкарама, Дољанима, Залужници, Врховинама, Рудопољу и Бабином Потоку. Добили су простане атаре са доста обрадиве земље, због које су касније били изложени великом притиску суседних хрватских насеља, па и Срба из Брлога, који су тражили да им усупе део земљишта. Бранећи своја права, морали су становници Врховина, на пример, да у првој половини 18. века, воде спор код Ратног савета у Бечу...."
...."Досељавајући се највећим делом из турских пограничних области, а мањим делом из Млетачке Далмације, Срби су током 17. века засновали у раније пустој оточачко-брињској области насеља: Лучане, Водотеч (са засеоцима Ивакуша, Шкалић и Гостово Поље), Прокике, Рапајин Кланац, Брлог, Поноре, Влашко Компоље (сада Српско Поље), Гушић Поље (сада Дренов Кланац), Подум, Главице, Старо Село, Дабар, Глибодол, Шкаре, Дољане, Залужницу, Врховине, Рудопоље, Бабин Поток и Турјански. По броју, према тврђењу карловачког генерала Херберта Ауершперга, представљали су већ 1658. године већу заједницу од хрватске. Каснијим сеобама тај однос је још више мењан и њихову корист, па је, на пример, српско становништво у оточачко-брињској области давало 1671. године 726, а хрватско само 402 неплаћена војника...."
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Допис из Лике, 1932. година.
Пасиван крај. Становништво је главном сељаштво и ситна буржоазија. Индустрије нема. Положај сељаштва је очајан. Раније су одлазили на рад или добијали подршке од исељеника у Америци. Сада је све то престало Присиљени су да остају куће на оно мало земље што поседују, па како их она не може прехранити, у правом смислу речи гладују. - Храна се састоји од незачињеног пасуља и кукурузне каше и то никад у довољној количини.
Режим настоји да их разним обећањима завара, али без успеха, јер се та обећања не могу и не извршавају. Незадовољство је велико и има више случајева побуна. Повод је за побуну обично дељење жита, које држава у поједине крајеве пошаље, кад јој је потребно да стиша незадовољство.
На пр. У село Косињ су стигла три вагона кукуруза. Од тога је половину зауставио себи један трговац у замену за покварени кукуруз кога је он имао и који је пре раздељен, а остатак се имао разделити и то само међу оне сељаке који су гласали. Главном да је неко гласао па макар био и богат добиће кукуруз.
Због тога су се сељаци побунили, измлатили бележника и разбили прозоре на општини, тете сами разделили жито.
Неки су били уапсена и одведени у затвор у сеоски Перушић, али су их одмах пустили на слободу, јер су сељаци устали и дошавши тамо тражили да их се пусте.
Сличан случај био је и у околини Врховина.
Извор: Лист "Пролетер" из 1932. године
Пасиван крај. Становништво је главном сељаштво и ситна буржоазија. Индустрије нема. Положај сељаштва је очајан. Раније су одлазили на рад или добијали подршке од исељеника у Америци. Сада је све то престало Присиљени су да остају куће на оно мало земље што поседују, па како их она не може прехранити, у правом смислу речи гладују. - Храна се састоји од незачињеног пасуља и кукурузне каше и то никад у довољној количини.
Режим настоји да их разним обећањима завара, али без успеха, јер се та обећања не могу и не извршавају. Незадовољство је велико и има више случајева побуна. Повод је за побуну обично дељење жита, које држава у поједине крајеве пошаље, кад јој је потребно да стиша незадовољство.
На пр. У село Косињ су стигла три вагона кукуруза. Од тога је половину зауставио себи један трговац у замену за покварени кукуруз кога је он имао и који је пре раздељен, а остатак се имао разделити и то само међу оне сељаке који су гласали. Главном да је неко гласао па макар био и богат добиће кукуруз.
Због тога су се сељаци побунили, измлатили бележника и разбили прозоре на општини, тете сами разделили жито.
Неки су били уапсена и одведени у затвор у сеоски Перушић, али су их одмах пустили на слободу, јер су сељаци устали и дошавши тамо тражили да их се пусте.
Сличан случај био је и у околини Врховина.
Извор: Лист "Пролетер" из 1932. године
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Градови и села у Лици са српским живљем
ГОСПИЋ
Госпић
Лички Осик
Медак
Смиљан
Липово Поље Млаква градина крс студенци јањце
Госпић
Барлете
Читлук
Дивосело
Госпић
Орнице
Лички Осик
Лички Осик
Ћуковац
Острвица
Рујница
Широка Кула
Кленовац
Љубово
Вукава
Медак
Брезик
Дреновац Радучки
Крушковац
Кукљић
Медак
Могорић
Павловац Вребачки
Почитељ
Радуч
Вребац
Плоча
Кик
Папуча
Смиљан
Бачинаца са засеоцима
Бужим
Дебело Брдо
Растока
Смиљан
Смиљанско Поље
Косињ
Косињ
Млаква
Липово Поље
Студенци
Крш
Градина
Јањце
Баковац
ОТОЧАЦ
Дабар
Оточац
Маказе
Швица
Врховине
Бриње
Дабар
Дабар
Петринић поље
Османагино поље
Глибадол
Капела
Живица
Брезовац
Оточац
Брлог
Брлошка Дубрава
Дренов Кланац
Оточац
Старо Село
Маказе
Дољани
Главаце
Подум
Маказе
Швица
Горићи
Липовље
Понори
Бјељевине
Српско поље
Оровац
Врховине
Доњи Бабин Поток
Горње Врховине (Црна Власт)
Горњи Бабин Поток
Рудопоље
Турјански
Врховине
Залужница
Дуги до
Брлог
Рапајин До
Рапајин Кланац
Добрица
Тукљаце
Каварић
Бриње
Прокике
Дрежница
Лучани
Водотеч
Војводуша
Тужевић
Иванкуша
Шкалић
Гостово поље
Жупањол
Грабова локва
Грабар
Жута Локва
Доњи Лапац
Доњи Лапац
Небљуси
Доњи Лапац
Бировача
Боричевац
Брезовац Доброселски
Днопоље
Добросело
Дољани
Доњи Лапац
Гајине
Горњи Лапац
Мишљеновац
Ораовац
Лапачка корита
Небљуси
Круге
Небљуси
Селиште
Ћепаћуше
Мало Сеоце
Мељеновац
Бушевић
Доњи Штрбца
Горњи Штрбца
Кестеновац
УДБИНА
Бунић
Подлапача
Удбина
Бунић
Бунић
Дебело Брдо
Фркашић
Грабушић
Клашњица
Пећане
Шаламунић
Ведашић
Подлапача
Брештане
Доњи Мекињар
Јагодње
Крбава
Подлапача
Сврачково Село
Толић
Писац
Удбина
Чојлук
Јошан
Комић
Курјак
Ондић
Пољице
Средња Гора
Удбина
Висућ
ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА
Кореница
Личко Петрово Село
Плитвичка Језера
Кореница
Бјелопоље
Дракулић Ријека
Градина Кореничка
Хомољац
Јасиковац
Рода Халевовог
Капела Кореничка
Компоље Кореничко
Кореница
Козјан
Крбавица
Михаљевац
Оравац
Понор Коренички
Рудановац
Шегановац
Трнавац
Тук Бјелопољски
Врановача
Врело Кореничко
Врпиле
Личко Петрово Село
Чујића Крчевина
Лакер
Личко Петрово Село
Ново Село Кореничко
Пребијање
Решетар
Заклопача
Жељава
Плитвичка Језера
Доњи Ваганац
Горњи Ваганац
Корана
Плитвица Село
Плитвичка Језера
Пољанак
Растовача
Сертић Пољана
Смољанац
Кончарев крај
Плитвички Љесковац
ГРАЧАЦ
Грачац
Отрић
Грачац
Дерингај
Глогово
Зграбите
Грачац
Губавчево Поље
Кијани
Омсица
Томингај
Велика Попина
Мала Попина
Вучипоље
Туровац
Отрић
Церовац
Мала Попина
Надврело
Отрић
Растичево
СРБ
Беглуци
Бротња
Дабашница
Куновац Купировачки
Купирово
Нетека
Срб
Суваја
Заклопац
Лички Тишковац
Ваган
Личка Калдрма
Дугопоље
Завлака
Подујилица
Лички осредци
ПЛАШКИ
Јања Гора
Језеро Горње
Језеро Доње
Језеро Средње
Кунић
Лапат
Латин
Међеђак
Плашки
Потхум плашчанско
Војиновац
Зебић
Вера
Плавча Драга
Личка Јесеница
Блата
Беговац
ЗРМАЊА
Ком
Паланка
Прибудић
Прљево
Руишта
Зрмања
Зрмања Врело
Церовац
Јаворник
* Списак вероватно није потпун. *
ГОСПИЋ
Госпић
Лички Осик
Медак
Смиљан
Липово Поље Млаква градина крс студенци јањце
Госпић
Барлете
Читлук
Дивосело
Госпић
Орнице
Лички Осик
Лички Осик
Ћуковац
Острвица
Рујница
Широка Кула
Кленовац
Љубово
Вукава
Медак
Брезик
Дреновац Радучки
Крушковац
Кукљић
Медак
Могорић
Павловац Вребачки
Почитељ
Радуч
Вребац
Плоча
Кик
Папуча
Смиљан
Бачинаца са засеоцима
Бужим
Дебело Брдо
Растока
Смиљан
Смиљанско Поље
Косињ
Косињ
Млаква
Липово Поље
Студенци
Крш
Градина
Јањце
Баковац
ОТОЧАЦ
Дабар
Оточац
Маказе
Швица
Врховине
Бриње
Дабар
Дабар
Петринић поље
Османагино поље
Глибадол
Капела
Живица
Брезовац
Оточац
Брлог
Брлошка Дубрава
Дренов Кланац
Оточац
Старо Село
Маказе
Дољани
Главаце
Подум
Маказе
Швица
Горићи
Липовље
Понори
Бјељевине
Српско поље
Оровац
Врховине
Доњи Бабин Поток
Горње Врховине (Црна Власт)
Горњи Бабин Поток
Рудопоље
Турјански
Врховине
Залужница
Дуги до
Брлог
Рапајин До
Рапајин Кланац
Добрица
Тукљаце
Каварић
Бриње
Прокике
Дрежница
Лучани
Водотеч
Војводуша
Тужевић
Иванкуша
Шкалић
Гостово поље
Жупањол
Грабова локва
Грабар
Жута Локва
Доњи Лапац
Доњи Лапац
Небљуси
Доњи Лапац
Бировача
Боричевац
Брезовац Доброселски
Днопоље
Добросело
Дољани
Доњи Лапац
Гајине
Горњи Лапац
Мишљеновац
Ораовац
Лапачка корита
Небљуси
Круге
Небљуси
Селиште
Ћепаћуше
Мало Сеоце
Мељеновац
Бушевић
Доњи Штрбца
Горњи Штрбца
Кестеновац
УДБИНА
Бунић
Подлапача
Удбина
Бунић
Бунић
Дебело Брдо
Фркашић
Грабушић
Клашњица
Пећане
Шаламунић
Ведашић
Подлапача
Брештане
Доњи Мекињар
Јагодње
Крбава
Подлапача
Сврачково Село
Толић
Писац
Удбина
Чојлук
Јошан
Комић
Курјак
Ондић
Пољице
Средња Гора
Удбина
Висућ
ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА
Кореница
Личко Петрово Село
Плитвичка Језера
Кореница
Бјелопоље
Дракулић Ријека
Градина Кореничка
Хомољац
Јасиковац
Рода Халевовог
Капела Кореничка
Компоље Кореничко
Кореница
Козјан
Крбавица
Михаљевац
Оравац
Понор Коренички
Рудановац
Шегановац
Трнавац
Тук Бјелопољски
Врановача
Врело Кореничко
Врпиле
Личко Петрово Село
Чујића Крчевина
Лакер
Личко Петрово Село
Ново Село Кореничко
Пребијање
Решетар
Заклопача
Жељава
Плитвичка Језера
Доњи Ваганац
Горњи Ваганац
Корана
Плитвица Село
Плитвичка Језера
Пољанак
Растовача
Сертић Пољана
Смољанац
Кончарев крај
Плитвички Љесковац
ГРАЧАЦ
Грачац
Отрић
Грачац
Дерингај
Глогово
Зграбите
Грачац
Губавчево Поље
Кијани
Омсица
Томингај
Велика Попина
Мала Попина
Вучипоље
Туровац
Отрић
Церовац
Мала Попина
Надврело
Отрић
Растичево
СРБ
Беглуци
Бротња
Дабашница
Куновац Купировачки
Купирово
Нетека
Срб
Суваја
Заклопац
Лички Тишковац
Ваган
Личка Калдрма
Дугопоље
Завлака
Подујилица
Лички осредци
ПЛАШКИ
Јања Гора
Језеро Горње
Језеро Доње
Језеро Средње
Кунић
Лапат
Латин
Међеђак
Плашки
Потхум плашчанско
Војиновац
Зебић
Вера
Плавча Драга
Личка Јесеница
Блата
Беговац
ЗРМАЊА
Ком
Паланка
Прибудић
Прљево
Руишта
Зрмања
Зрмања Врело
Церовац
Јаворник
* Списак вероватно није потпун. *
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Порекло презимена Бракус
Пореклом су из Вучитрна на Косову. У једном од сеоба Срба у западне крајеве, насељавају подручје Лике у пределу села Кореница (Помињу се у попису Лике и Крбаве 1712.). Пошто је Кореница спаљена до темеља због велике епидемије куге цело племе Бракуса одлази у предео Турјанског и тамо граде Грчку твр?аву где и данас на том делу постоје рушевине твр?аве и Грчко гробље. Пошто је тај део веома хладан зими, спуштају се само 15 км низе у Гацку долину где је знатно топлије и стварају насеобину, насеље Бракусова Драга и нешто касније Бракусова Долина. Из тог племена су и Латаси који су отишли десно према Плашком.
У историји црквеној православној познато је презиме Бракус, један од заслузних игумана који је од Руске цркве добио новац за обнову српских манастира Гомирје, од овога је рода. Два горе наведена села су у округу места Залузница, или како се је пре звало Вилићево. Крсна слава Бракуса је Свети Јован 20. јануара.
Пореклом су из Вучитрна на Косову. У једном од сеоба Срба у западне крајеве, насељавају подручје Лике у пределу села Кореница (Помињу се у попису Лике и Крбаве 1712.). Пошто је Кореница спаљена до темеља због велике епидемије куге цело племе Бракуса одлази у предео Турјанског и тамо граде Грчку твр?аву где и данас на том делу постоје рушевине твр?аве и Грчко гробље. Пошто је тај део веома хладан зими, спуштају се само 15 км низе у Гацку долину где је знатно топлије и стварају насеобину, насеље Бракусова Драга и нешто касније Бракусова Долина. Из тог племена су и Латаси који су отишли десно према Плашком.
У историји црквеној православној познато је презиме Бракус, један од заслузних игумана који је од Руске цркве добио новац за обнову српских манастира Гомирје, од овога је рода. Два горе наведена села су у округу места Залузница, или како се је пре звало Вилићево. Крсна слава Бракуса је Свети Јован 20. јануара.
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
КРСНЕ СЛАВЕ ПРАВОСЛАВНИХ
ЛИЧАНА
02.01 – Свети Игњатије Богоносац. Славе породице: Огризовић, Милаковић, Meдаковић,
08.01 – Свети Стеван. Славе породице: Мандарић, Вукас, Јурковић, Домазет, Лолић, Дукић, Торбица, Дроњак, Ђекић, Влашић, Грубор.
14.01 – Свети Василије. Славе породице: Вејин, Врзић, Вигњевић, Завишић, Јакшић, Павковић.
20.01 – Свети Јован Крститељ. Славе породице: Бабић, Хинић, Бракус, Поповић, Бањанин, Мирковић, Вуковојац, Стојановић, Бобић, Кресовић, Кангрга, Наранчић, Штетић, Плећаш, Ракић, Скенџић, Павичић, Грбић, Вукобратовић, Станисављевић, Божић, Лукичић, Адамовић, Миљуш, Цвјетичанин, Јокић, Чанковић, Цвијетићанин, Шупут, Хркаловић, Србијановић, Иванчевић-Ћулум, Маријан,Мршић, Мишчевић, Јовић, Грубић, Поткоњак, Ћалић, Покрајац, Бјелобаба, Мунижаба, Плећаш, Бакић, Јајић, Крањчевић, Обрадовић, Петковић, Половина, Радмановић, Саватовић, Делић, Шашић, Бјелобић, Паскаш, Витас, Павловић, Маљковић, Васиљевић, Бркић, Смиљанић, Кантар, Бјеговић, Јањатовиц, Косовац, Шкундрићи, Драгићевић, Милошевић, Бркља.
29.01 – Часне Вериге. Славе породице: Влаисављевић, Жакула,
14.02 – Свети Трифун. Славе породице: Бига, Срдић,
Лазарева субота - Врбица. Славе породице: Јанчић, Јованчевић,
06.05 – Свети Георгије - Ђурђевдан. Славе породице: Марић, Галовић, Јелача, Јоветић, Доронтић, Баук, Бурсаћ, Танкосић, Дошен, Тесла, Судар, Теслић, Врачар, Панџић, Вулетић, Блитва, Марунић, Љубојевић, Страњина, Трбојевић, Дробац, Самарџија, Терзић, Ћеранић, Санадер, Војновић, Шолаја, Мрђеновић, Јакшић, Гријак, Нећак, Рађеновић, Мудринић,Kосановић, Перићи, Лајићи, Орељ, Вукелић, Чича, Жигић.
08.05 – Свети Марко. Славе породице: Ђукић, Шипка.
22.05 – Свети Никола летнји. Славе породице: Радаковић, Вучковић,
07.07 – Ивањдан. Славе породице: Продановић,
12.07 – Петровдан. Славе породице: Веселиновић, Потребић, Новковић
26.07 - Св. Арханђел Гаврило. Славе породице: Калембер,
12.10 – Михољдан. Славе породице: Mирчете, Иванчевић
19.10 - Свети Тома –Томиндан. Славе породице: - Милинковић, Цвјетковић
20.10 - Свети Сергеј и Вакхо – Срђевдан. Славе породице: Бркић, Брека,
31.10 - Свети Лука. Славе породице: - Кошутић, Чубрило, Костић, Опачић
08.11 - Свети Димитрије – Митровдан. Славе породице: Иванчевић,
14.11 - Св. Козма и Дамјан – Врачеви. Славе породице: Тинтор, Латас
16.11 - Свети Георгије – Ђурђиц. Славе породице: Кнежевић, Ђукић,
21.11 - Св. Архањђел Михајло – Аранђеловдан. Славе породице: Новаковић, Божичковић, Аралица, Зубовић, Родић, Стојсављевић, Лукић, Димић, Шијан, Будимир, Томаш, Сучевић, Продановић, Прица, Диклић, Јокић, Старчевић.
24.11 - Св. Мрата – Мратиндан. Славе породице: Агбаба,
09.12 - Св. Алимпије. Славе породице: Пилиповић,
19.12 - Св. Никола – Никољдан. Славе породице: Ловрић, Борковић, Кецман, Радак, Совиљ, Милисављевић, Ковач, Лабус, Шепа, Егић, Поповић, Узелац, Јеловац, Војводић, Сурла, Арамбашић, Свилар, Драгојевић, Влаинић, Богдан, Зобеница, Колунџија, Гаћеша, Станић, Контић, Кричковић, Радаковић, Ћук, Кнежевић, Милеуснић, Карлеуша, Шушњар, Утвић, Боровац, Гњатовић, Црнобрња, Купрешанин, Мандић, Корица, Радаковић, Тадић, Косановић, Везмар, Пјевач, Дејановић, Јапунџић, Сладић, Јарић.
* Списак вероватно није потпун. *
ЛИЧАНА
02.01 – Свети Игњатије Богоносац. Славе породице: Огризовић, Милаковић, Meдаковић,
08.01 – Свети Стеван. Славе породице: Мандарић, Вукас, Јурковић, Домазет, Лолић, Дукић, Торбица, Дроњак, Ђекић, Влашић, Грубор.
14.01 – Свети Василије. Славе породице: Вејин, Врзић, Вигњевић, Завишић, Јакшић, Павковић.
20.01 – Свети Јован Крститељ. Славе породице: Бабић, Хинић, Бракус, Поповић, Бањанин, Мирковић, Вуковојац, Стојановић, Бобић, Кресовић, Кангрга, Наранчић, Штетић, Плећаш, Ракић, Скенџић, Павичић, Грбић, Вукобратовић, Станисављевић, Божић, Лукичић, Адамовић, Миљуш, Цвјетичанин, Јокић, Чанковић, Цвијетићанин, Шупут, Хркаловић, Србијановић, Иванчевић-Ћулум, Маријан,Мршић, Мишчевић, Јовић, Грубић, Поткоњак, Ћалић, Покрајац, Бјелобаба, Мунижаба, Плећаш, Бакић, Јајић, Крањчевић, Обрадовић, Петковић, Половина, Радмановић, Саватовић, Делић, Шашић, Бјелобић, Паскаш, Витас, Павловић, Маљковић, Васиљевић, Бркић, Смиљанић, Кантар, Бјеговић, Јањатовиц, Косовац, Шкундрићи, Драгићевић, Милошевић, Бркља.
29.01 – Часне Вериге. Славе породице: Влаисављевић, Жакула,
14.02 – Свети Трифун. Славе породице: Бига, Срдић,
Лазарева субота - Врбица. Славе породице: Јанчић, Јованчевић,
06.05 – Свети Георгије - Ђурђевдан. Славе породице: Марић, Галовић, Јелача, Јоветић, Доронтић, Баук, Бурсаћ, Танкосић, Дошен, Тесла, Судар, Теслић, Врачар, Панџић, Вулетић, Блитва, Марунић, Љубојевић, Страњина, Трбојевић, Дробац, Самарџија, Терзић, Ћеранић, Санадер, Војновић, Шолаја, Мрђеновић, Јакшић, Гријак, Нећак, Рађеновић, Мудринић,Kосановић, Перићи, Лајићи, Орељ, Вукелић, Чича, Жигић.
08.05 – Свети Марко. Славе породице: Ђукић, Шипка.
22.05 – Свети Никола летнји. Славе породице: Радаковић, Вучковић,
07.07 – Ивањдан. Славе породице: Продановић,
12.07 – Петровдан. Славе породице: Веселиновић, Потребић, Новковић
26.07 - Св. Арханђел Гаврило. Славе породице: Калембер,
12.10 – Михољдан. Славе породице: Mирчете, Иванчевић
19.10 - Свети Тома –Томиндан. Славе породице: - Милинковић, Цвјетковић
20.10 - Свети Сергеј и Вакхо – Срђевдан. Славе породице: Бркић, Брека,
31.10 - Свети Лука. Славе породице: - Кошутић, Чубрило, Костић, Опачић
08.11 - Свети Димитрије – Митровдан. Славе породице: Иванчевић,
14.11 - Св. Козма и Дамјан – Врачеви. Славе породице: Тинтор, Латас
16.11 - Свети Георгије – Ђурђиц. Славе породице: Кнежевић, Ђукић,
21.11 - Св. Архањђел Михајло – Аранђеловдан. Славе породице: Новаковић, Божичковић, Аралица, Зубовић, Родић, Стојсављевић, Лукић, Димић, Шијан, Будимир, Томаш, Сучевић, Продановић, Прица, Диклић, Јокић, Старчевић.
24.11 - Св. Мрата – Мратиндан. Славе породице: Агбаба,
09.12 - Св. Алимпије. Славе породице: Пилиповић,
19.12 - Св. Никола – Никољдан. Славе породице: Ловрић, Борковић, Кецман, Радак, Совиљ, Милисављевић, Ковач, Лабус, Шепа, Егић, Поповић, Узелац, Јеловац, Војводић, Сурла, Арамбашић, Свилар, Драгојевић, Влаинић, Богдан, Зобеница, Колунџија, Гаћеша, Станић, Контић, Кричковић, Радаковић, Ћук, Кнежевић, Милеуснић, Карлеуша, Шушњар, Утвић, Боровац, Гњатовић, Црнобрња, Купрешанин, Мандић, Корица, Радаковић, Тадић, Косановић, Везмар, Пјевач, Дејановић, Јапунџић, Сладић, Јарић.
* Списак вероватно није потпун. *
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
