Лика и Личани

[dela973]

Hvala. Jedino što sam uspeo pronaći je članak sa hrvatske wikipedije, ali mi je malo zasmetao ton priređivača:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Srb

Ево ти линк српске Википедије, мало је опширнији, мада је Википедија у суштини ништа, служи као полазна тачка, из ње су уствари најкорисније рефененце, па онда да копаш сам.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Срб_(Грачац)

 

[Лекизан]

Hvala. Jedino što sam uspeo pronaći je članak sa hrvatske wikipedije, ali mi je malo zasmetao ton priređivača:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Srb

шта рећи на ово него да они јавно пропагирају расну и верску мржњу и нетрпељивост.

Srb se spominje u 14. stoljeću kao starohrvatski srednjovjekovni grad, а град Срб помиње још Ајнхард у својим аналима као место које насељавају Срби.
Do 1528. godine stanovništvo Srba i okolice sačinjavali su isključivo Hrvati iz plemena Lapčana, да како да не.
S vremenom se ti Vlasi pod utjecajem srpske pravoslavne Crkve tek od 1830. godine počinju izjašnjavati kao Srbi (Povijesni zapisi u arhivu Republike Hrvatske), занимљиво само што је помен Срба тамо старији од помена Хрвата.
Vođa srpskih komunista u Lici, Đorđe Đoko Jovanić, bio je zapovjednik partizanskog odreda sa 60 srpskih komunista koji su se pridružili četničkom ustanku i sudjelovali u etničkom čišćenju hrvatskih civila, докле само иде њихова хипокризија.
srpski pobunjenici osvojili su napuštenu žandarmerijsku stanicu NDH, i zarobili mjesnog župnika rimokatoličke crkve mosinjora Jurja Gospodnetića i potom ga mučili i ispekli na ražnju. ха ха ха ако су усташе тако мучиле жртве не значи да су сви тако радили.

Napomena: Ovaj tekst ili jedan njegov dio preuzet je s mrežnih stranica Domovinski rat on line. Vidi Dopusnica Domovinskog rata on line.

 

[dela973]

шта рећи на ово него да они јавно пропагирају расну и верску мржњу и нетрпељивост.

Srb se spominje u 14. stoljeću kao starohrvatski srednjovjekovni grad, а град Срб помиње још Ајнхард у својим аналима као место које насељавају Срби.
Do 1528. godine stanovništvo Srba i okolice sačinjavali su isključivo Hrvati iz plemena Lapčana, да како да не.
S vremenom se ti Vlasi pod utjecajem srpske pravoslavne Crkve tek od 1830. godine počinju izjašnjavati kao Srbi (Povijesni zapisi u arhivu Republike Hrvatske), занимљиво само што је помен Срба тамо старији од помена Хрвата.
Vođa srpskih komunista u Lici, Đorđe Đoko Jovanić, bio je zapovjednik partizanskog odreda sa 60 srpskih komunista koji su se pridružili četničkom ustanku i sudjelovali u etničkom čišćenju hrvatskih civila, докле само иде њихова хипокризија.
srpski pobunjenici osvojili su napuštenu žandarmerijsku stanicu NDH, i zarobili mjesnog župnika rimokatoličke crkve mosinjora Jurja Gospodnetića i potom ga mučili i ispekli na ražnju. ха ха ха ако су усташе тако мучиле жртве не значи да су сви тако радили.

Napomena: Ovaj tekst ili jedan njegov dio preuzet je s mrežnih stranica Domovinski rat on line. Vidi Dopusnica Domovinskog rata on line.

Ма будалаштине.

 

[robert v.]

шта рећи на ово него да они јавно пропагирају расну и верску мржњу и нетрпељивост.

Srb se spominje u 14. stoljeću kao starohrvatski srednjovjekovni grad, а град Срб помиње још Ајнхард у својим аналима као место које насељавају Срби.
Do 1528. godine stanovništvo Srba i okolice sačinjavali su isključivo Hrvati iz plemena Lapčana, да како да не.
]

Hvala, to je to. Kasnije sam našao kod Nade Klaić u Povijesti Hrvata u ranom srednjem vijeku:
"Srbi kod kojih se Ljudevit bježeći prema jugu sklanja bez sumnje su istoimena srednjovjekovna županija i plemićka opština u 14.st. (dan.Srb) koja se nalazila na unskom putu koji je povezivao stoljećima jadranske i panonske zemlje. "
U fusnoti dodaje:"Kako se u historiografiji gotovo i ne zna da je današnji Srb bio u srednjem vijeku od 14.st dalje posebna plemićka opština i da "natio Srboi" iz Einhardovih anala treba tražiti na tom mestu" (Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku; str. 211-212)
No sukob Franaka i Ljudevita se dešava početkom 9. veka, tako da Nada pomera postojanje toponima još pet vekova u prošlost. To bi baš bilo dugo postojanje tog imena, a i dokaz da su Srbi zauzimali mnogo širi prostor, mnogo više na zapad. Hrvati šire svoju vlast na Liku tek sredinom 9.veka, 200 godina posle doselenja na Balkan.

 

[Bajo Pivljanin]

Hvala, to je to. Kasnije sam našao kod Nade Klaić u Povijesti Hrvata u ranom srednjem vijeku:
"Srbi kod kojih se Ljudevit bježeći prema jugu sklanja bez sumnje su istoimena srednjovjekovna županija i plemićka opština u 14.st. (dan.Srb) koja se nalazila na unskom putu koji je povezivao stoljećima jadranske i panonske zemlje. "
U fusnoti dodaje:"Kako se u historiografiji gotovo i ne zna da je današnji Srb bio u srednjem vijeku od 14.st dalje posebna plemićka opština i da "natio Srboi" iz Einhardovih anala treba tražiti na tom mestu" (Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku; str. 211-212)
No sukob Franaka i Ljudevita se dešava početkom 9. veka, tako da Nada pomera postojanje toponima još pet vekova u prošlost. To bi baš bilo dugo postojanje tog imena, a i dokaz da su Srbi zauzimali mnogo širi prostor, mnogo više na zapad. Hrvati šire svoju vlast na Liku tek sredinom 9.veka, 200 godina posle doselenja na Balkan.

Напротив, сматрам да је неупоредиво већа вероватноћа да једно насељено место или релативно мала област носи име по одређеном народу само када је исту у мањини на околину (рецимо као данашњи Руски Крстур, Србица, Бошњачка махала, Рацварош у Будимпешти итд). Уосталом, постојало је и рецимо насеље Хрвати у жупи града Брвеника, недалеко од Рашке. Да не треба по таквој аналогији видети Хрвате свуда западно одатле? Наравно да не. Исто тако тако место Срб у Лици, готово сигурно носи име од Срба и управо њихова различитост у односу на околна племена могла је утицати на именовање њихове жупе. До Врбаса, који је, највероватније био западнио граничник српског насељавња има добрих 120 километара и Динара између.

 

[robert v.]

Напротив, сматрам да је неупоредиво већа вероватноћа да једно насељено место или релативно мала област носи име по одређеном народу само када је исту у мањини на околину (рецимо као данашњи Руски Крстур, Србица, Бошњачка махала, Рацварош у Будимпешти итд). Уосталом, постојало је и рецимо насеље Хрвати у жупи града Брвеника, недалеко од Рашке. Да не треба по таквој аналогији видети Хрвате свуда западно одатле? Наравно да не. Исто тако тако место Срб у Лици, готово сигурно носи име од Срба и управо њихова различитост у односу на околна племена могла је утицати на именовање њихове жупе. До Врбаса, који је, највероватније био западнио граничник српског насељавња има добрих 120 километара и Динара између.

Moguće je i to. Jedino što imamo jeste toponim, sigurno od 14., verovatno i od 9. veka. Ali samo to prostiranje na zapad mi je zanimljivo. A i opis "posebna plemićka opština", kao autonomija u okviru veće zajednice.

 

[dela973]

Moguće je i to. Jedino što imamo jeste toponim, sigurno od 14., verovatno i od 9. veka. Ali samo to prostiranje na zapad mi je zanimljivo. A i opis "posebna plemićka opština", kao autonomija u okviru veće zajednice.

Види, нашао сам књигу Ive Goldstajn-a "Поново о Србима у Хрватској у 9. стољећу". Има неких објашњења, видео сам летимично. У ПДФ-у је, погледај па постуј ако мислиш да треба и да је ок...

http://www.historiografija.hr/hz/1984/HZ_37_11_GOLDSTEIN.pdf

Да, има о Србу дефинитивно...

 

[robert v.]

Види, нашао сам књигу Ive Goldstajn-a "Поново о Србима у Хрватској у 9. стољећу". Има неких објашњења, видео сам летимично. У ПДФ-у је, погледај па постуј ако мислиш да треба и да је ок...

http://www.historiografija.hr/hz/1984/HZ_37_11_GOLDSTEIN.pdf

Да, има о Србу дефинитивно...

Hvala na postu. U pitanju je članak od četrnaest strana, u suštini recenzija knjige "Gde je bila Srbija od 7. do 12 veka" Relje Novakovića. Goldštajn ima sličnu teoriju kao i Bajo, da je u pitanju toponim koji se verovatno zasniva na imenu određene grupe Srba koja je odvojena od matice. No to je u suštini sekundarno. Bitno je držati Srbe što dalje od Hrvatske, i prostorno i vremenski i to je svrha članka. Optužuje Novakovića za uvođenje dnevne politike u istorijsku nauku, dok i sam pokušava to isto. Može se pročitati, ali njegov problem je sličan Novakovićevom: kako protumačiti činjenice koje imaš i kom tumačenju dati veću težinu. I jedno i drugo pitanje imaju dosta subjektivnog u sebi.
No u svakom slučaju, Srb je lep kraj.

 

[dela973]

http://www.scribd.com/doc/77486473/LIKA1

 

[Лекизан]

Напротив, сматрам да је неупоредиво већа вероватноћа да једно насељено место или релативно мала област носи име по одређеном народу само када је исту у мањини на околину (рецимо као данашњи Руски Крстур, Србица, Бошњачка махала, Рацварош у Будимпешти итд). Уосталом, постојало је и рецимо насеље Хрвати у жупи града Брвеника, недалеко од Рашке. Да не треба по таквој аналогији видети Хрвате свуда западно одатле? Наравно да не. Исто тако тако место Срб у Лици, готово сигурно носи име од Срба и управо њихова различитост у односу на околна племена могла је утицати на именовање њихове жупе. До Врбаса, који је, највероватније био западнио граничник српског насељавња има добрих 120 километара и Динара између.

Има логике то што кажеш.
Ово насеље код Рашке носи име Рвати.

 

[dela973]

Има логике то што кажеш.
Ово насеље код Рашке носи име Рвати.

Биће да има. Има и насеље Рвати у Обреновцу. Некад је било поред Обреновца, одавно се спојило са вароши.

 

[dela973]

Neka naselja koja su osnovali licki solunci-dobrovoljci

Ljukovo kod Indjije, formirano 1927. godine
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Licani-oplemenili-Jojkica-pustaru.sr.html

Selo Gornja Rogatica, osnovano je 1922, kada su se solunski dobrovoljci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine doselili u pitomu vojvođansku ravnicu.
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/potomci-dobrovoljaca-iz-gornje-rogatice-dobili-crkvu_208630.html

“Solunski dobrovoljci, mahom Ličani, Hercegovci i Crnogorci, na sever Bačke naseljeni su posle Prvog svetskog rata. Dobili su nešto obradive zemlje, da bi, u naredne dve decenije, sami podigli 32 potpuno nova naselja poput Malog Beograda, Mišićeva, Rastine, Karađorđeva, Vojvode Zimonjića, Alekse Šantića, Bačkog Sokolca.
- Jedna od prvih Hortijevih naredbi u aprilu 1941. bilo je uskraćivanje državljanstva svima koji u Bačkoj nisu živeli pre 31. oktobra 1918. i proterivanje porodica solunskih dobrovoljaca.
- Posle Hortijeve naredbe o proterivanju iz aprila 1941, deo dobrovoljačkih porodica uspeo je da se prebaci u Srbiju, ali su Nemci uskoro zabranili dalji ulazak.
Pošto su ih isterali iz kuća, Mađari su preostale solunske dobrovoljce i njihovu decu najpre smestili u četrdesetak sabirnih logora širom Bačke, da bi usledio transport u Šarvar.
Kroz logor u Šarvaru ih je, od 1941. do 1945, prošlo više od 10.000, od čega oko 4.300 dece.
U samom logoru se od gladi, dezinterije, tifusa i tuberkuloze ugasilo više od 850 duša, a još na stotine njih su, ubrzo posle oslobođenja, stigle kobne posledice užasnih šarvarskih godina.
-
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:370042-Logorasi-iz-Sarvara-bez-odstete

Lipar. Naselje datira od 1921. godine, neposredno posle završetka prvog svetskog rata, kada srpski solunski dobrovoljci, koji su dobili zemlju od ondašnje kraljevske vlati, osnivaju svoju dobrovoljačku koloniju i daju joj ime “Sokolac“. Između dva svetska rata naselje se tako i naziva, da bi posle drugog rata selo dobilo ime “Lipar“ – kako se i danas zove.
http://www.mzlipar.com/?page_id=13

Selo Velebit se nalazi između Palićkog jezera (17km) i Banje Kanjiža (12km).
Ovo selo, jedino nastanjeno pravoslavnim življem u svojoj okolini, naselili su solunski dobrovoljci iz Like, potomci slavnog Nikole Tesle, koji su emigrirali u Ameriku, ali su se na poziv kralja na odbranu otadžbine vratili i učestvovali u I svetskom ratu.
http://www.istnews.com/sela112.htm

Aleksandrovo, osnovali dobrovoljci sa podrucja Like i pojedinih banatskih sela 1921. godine.
http://www.listzrenjanin.com/index....ilej-doseljavanja&catid=21:reportae&Itemid=21

КОЛОНИЗАЦИЈА ПОСЛЕ 2. СВЕТСКОГ РАТА

Што се тиче колонизације у Војводину после 2. светског рата, знамо да је она организована 1945-46 године. Према званичним подацима, подручје Лике је напустило 13779 особа или 2593 породице. Кад се узме у обзир податак да је са Кордуна пресељено 1630 породица, односно 8158 особа, долази се до броја од око 22000 људи.
У овој организованој колонизацији је из целе Хрватске отишло 34980 људи или 7115 породица. Дакле, само из ове две регије, Лике и Кордуна, је отишло око 63% укупног броја тадашњих колониста из Хрватске. С обзиром да је, у мањем опсегу, организована колонизација настављена и током 1947., и да је било и спонтаних или аутоколониста, број исељеника је несумњиво већи од напред изнесеног.

Од: Д. Пејновић- Развој насељености и промјене народоносног састава у Плитвичкој регији.

 

[Лички гусар]

Има логике то што кажеш.
Ово насеље код Рашке носи име Рвати.

To vise slici na "logiku" cetnici/ustase. Ne bi da su se ljudi nedje u ono vrijeme doseljavali "po obrascu", pa ajde mi cemo jedno selo Srba a vi jedno Hrvata. Reciprocitet. Ustase i cetnici.
Ne velim da nije moguce, ali ne vidim dokaza da jest. Nije Vrbas bio Misisipi pa da se ne more preci, niti je Dinara Himalaji. Ako su Srbi po Porfirogenetu do Cetine, Cetina je na pishomet od Like... prodjes Knin, a odma povr Knina Lika.
Takodjer i onaj podatak o "srpskoj i hrvatskoj gospodi" u Spljetu na sastanku sa papinim izaslanicima 924... Ipak bi reka da su Srbi bili "tu nedje" jer nije to nista "preko svijeta".

 

[dela973]

ИЗ ТОПОГРАФИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ВОЈНЕ КРАЈИНЕ (3)
Од Franz De Paula Julius Fras

I. Karlovacki generalat ili Karlovacka Krajina. U nju su ukljucene sljedece pukovnije :

1. Licka - sa stabom u Gospicu
2. Otocka - sa stabom u Otoccu
3. Ogulinska - sa stabom u ogulinu
4. Slunjska - sa stabom u Karlovcu.

OTOCKA PUKOVNIJA

Nakon zakljucenja karlovackog mira (1699) car Leopold je na sredjivanje granica poslao grofa Marsiglija; sa svoje su strane unutrasnjoaustrougarski stalezi dali za tu punomoc grofu von Herberstinu, potpredsjedinku untrasnjoaustrougarskih Dvora ratnog vjeca, a uz njega jos i vjecniku Dvorskog ratnog vjeca gorofu Rabbati i vjecniku Dvorske komore grofu Wildensteinu; kojima je povijereno novo uredjenje Krajine.
Cjelina je bila podjeljena u cetiri pijesacke (infanrerijiske) pukovnije; Licku, Otocku, Ogulinsku i Slunjsku, te u 8 konjanickih (tzv. husarskih)
kumpanija s ukupno 18. 181 covijekom u sluzbi.
Kod tog uredjenja primorski grad Senj presao je pod Komoru, a od mijesta koja su pripadala ovoj kapetaniji, ukljucujuci kumpanijiske okruge Jezerane, Brinje i Luka s ove strane Kapele (koj danas pripadaju Ogulinu) stvorena je Otocka pukovnija; od okruga Lika, Krbava, Pazariste, Perusic, Bunic, Bilopolje, Korenica, stvorena je Licka pukovnija a od kapetanija s one strane Kapele Ogulinska i Slunjska pukovnija.
Licka pukovnija broji 104 mjesta s 6.309 kuca i 62.279 stanovnika. Povrsina joj iznosi 50 2/3 cetvorne milje; to je najuziji dio Karlovacke vojne krajine.

Glavno mjesto pukovnije jest Gospic, trgoviste i postaja za skupljanje poste. Ima 184 kuce i 1.050 stanovnika, od kojih su 934 katolici i 116 grkosjedinjeni. Mjesto lezi na dalmatinskoj postanskoj cesti. Ovdje je sjediste Licke i Otocke pukovnije, stabni kvartir Licke pukovnije. Zgrada brigade sagradjena je 1767 g. a zgrada za pukovnika 1798. Stanovi za majora i pukovnikskog ljecnika sagradjeni su 1767 g. Od skolskih uprava ovdje je sagradjena i carska djecija skola i jedna vojna matematicka skola za pitomce.
Ovdje su i dvje crkve, jedna katolicka (sagradjena 1781) i jedna grkosjedinjena.

Ba b i n P o t o k, na kordunskoj cesti (Lika) podno brda Visibaba, selo s 48 kuca i 715 grkosjedinjenih stanovnika. Tu postaje rusevine stare crkve.
Odavde prema Korenici pocinje podrucije Maslackog i Brezovackog polja. Usred tog polja je promatracnica Klanac, gdje je 1692 bio okrsaj.

S k a r e, kapetanski kvartir, grkosjedinjeno parohijisko selo sa 76 kuca i 880 grkosjedinjenih stanovnika, s opcinskim magazinom i opcinskom skolom.

D o lj a n e, porucnicka straza, grkonesjedinjeno parohijsko selo sa 77 kuca i 1.018 grkonesjedinjenih stanovnika. Ovo mjesto se prije zvalo Mukla Draga.

Z a l u z n i c a, casnicka postaja, veliko grakonesjedinjeno parohijsko selo s 81 kucom i 953 stanovnika grcke vjere. U blizini su tragovi srusene crkve o kojoj se nista ne zna, osim da se zvala sv. Mihovil. Na kordunskoj cestin nalazi se spilja koja se proteze u dubini od dvadeset koraka, a u kisno doba se napuni vodom, koja kod brda Godaca u blizini Sinca utjece u Gacku. Pola sata dalje je brdo i sedlo Jurjeve stijene, spomenutno u opisuOtocca. Ovdje je 1663 Petar Zrinski potukao Turke.

U Okrugu se nalaze par sela od koih ;

P o d u m, na cesti za Vrhovine, casnicka postaja, selo sa 76 kuca i 844 stanovnika grcke vjere. Nedaleko odavde na brdu Hum, nalaze se rusevine stare grcke crkve zvane sv. Marko, o kojoj se ne zna nista poblize.

G l a v a c e, selo sa 26 kuca i 368 stanovnika, od kojih 47 pripadaju katolickoj vjeri, a preostali grckoj.

Glavace

D a b a r, casniska straza, selo s katolickom zupnom i grkonesjedinjenom parohijskom crkvom, sa 112 kuca i 1.696 stanovnika, od kojih su 915 katolici, a 781 grkonesjedinjeni. Lezi tik uz Kapelsko gorije.

Demografija Otocke pukovnije - daljnja istrazivanja


V r h o v lj a n s k a k u m p a n i j a br. 7
U ovoj kumpaniji nalazi se 6 mjesta s 369 kuca i 4.911 stanovnika, od kojih su 102 katolici, a 4.709 grkonesjedinjeni. Tu su samo dvije grkonesjedinjeneparohijske crkve. Od zemljisnog posjeda moze se racunati 4.184 jutra oranica, 3. 016 livada, 6 jutara vocnjaka i povrtnjaka, 7. 493 jutra pasnjaka i 21.517 jutara suma.

V r h o v i n e, ( u rimsko vrjeme nazvane Arapium ) kumpanijska postaja, veliko grkonesjedinjeno parohijsko selo sa 142 kuce i 1.859 stanovnika, medju kojima su 102 katolici, a preostali su grkonesjedinjani.
U mjestu Vlast, koje se takdjer racuna u Vrhovine, druga je grkonesjedinjena crkva za ovo podrucije, kroz koje je nekada isla i rimska cesta od Senja do Siska.

T u r j a nj s k i, grkonesjedinjeno selo s 36 kuca i 596 stanovnika, s grkonesjedinjenom kapelom. Ovdje u polju na malim uzvisicama vide se sva stara okrugla grada, koji su navodno maticna kuca grofova van Thurn. Ova je tvrdnja dvojbena otkako se posljednji iz plemenitaske obitelji Turjanjski - koji je prije mnogo godina umro u opcini Zagreb - takodjer izdavao kao nekadasnji gospodar ovih gradova.

K a m e n i c a, selo s 18 kuca i 278 stanovnika, od kojih su 192 katolici a preostali grkonesjedinjeni.

T r n a v a c, casnicka straza u sumskom podruciju nazvanom Kosa, selo s grkonesjedinjnom kapelom, s 28 kuca i 483 stanovnika, od kojih su 22 katolici, a preostali grkonesjedinjeni. Ovdje se nalaze jedva primjetne rusevine stare kule i crkve. Pokraj puta prema selu Zaloznici, su rusevine stare grcke crkve, gdje se nalazi staro kamenje s natpisima. Ti se natpisi nisu mogli odgonetnuti jer su slova ostecena.

 

[dela973]

ИЗ ТОПОГРАФИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ВОЈНЕ КРАЈИНЕ (4)
Од Franz De Paula Julius Fras

Znamenitosti


Ovdje kod brda Pogledala prema Doljanima primjecuju se rusevine starog grada. Navodno ga je sagradio Bartol Frankopan, dok je njegov sin grad razorioda se Turci ( koji su nakon zauzimanja Like i Krbave 1527 cesto upadali na to podrucije ) ne bi imali gdje zadrzavati.
Kad je Turski zapovjednik Udbine Osman-aga Glumac kroz Glibodol upadao u pravcu brinja, i odande se ranjen morao povuci, nasi su ga ovdje drugi put napali i potukli, aon se ponovo ranjen, skloni na jedno brdo. Buduci da mu je i konj poginuo, sklonio se u suplje drvo i tako umro. Od tada se to brdo zove Кonjsko brdo, a polje gdje se drvo nalazi zove Osmanagino polje.

Otocka kumpanija br 10

Ovaj okrug ima 10 mjesta s 497 kuca i 4.390 stanovnika, od cega su 3.371 katolici, a 1.019 grkosjedinjani. Za njih postoje 4 katolicke zupne crkve i jedna grkosjedinjena parohijska crkva. Od zemljisnog posjeda moze se racunati oko 4.540 jutara oranica, 1.185 jutara livada, 86 jutara vocnjaka i povrtnjaka, 3.801 jutro pasjaka i 11.705 jutara suma.

Brloska kumpanija br 11

Na podruciju ovoga okruga nalazi se 5 mjesta s 329 kuca i 4.053 stanovnika, od kojih 2.203 pripadaju katoliskoj vjeri, a 1.850 grkonesjedinjenoj.
Za katolike postoje tri zupne crkve, za grkonesjedinjene jedna parohjiska.
Od zemljisnog posjeda ova kumpanija ima oko 9.420 jutra oranica, 1.696 jutara livada, 38 jutara vocnjaka i povrtnjaka, 3.821 jutro pasnjaka i 11.686 jutara suma.

B r l o g , kapetanska postaja, selo sa 124 kuce i 1.493 stanovnika, od kojih su 269 katolici, a 1.224 grkonesjedinjeni; s katolickom zupnom crkvom, grkonesjedinjenom parohijskom, s erarskom skolom, koja je treci put otvorena god. 1815.

 

[dela973]

ИЗ ТОПОГРАФИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ВОЈНЕ КРАЈИНЕ (5)
Од Franz De Paula Julius Fras

Demografija sljedecih mjesta ( u to vrjeme ) ;


MJESTA-


1. SRB, na brdu orlova greda, grkosjedinjeno parohijisko mjesto sa 75 kuca i 777 stanovnika od kojih se priznaju 24 katolicima, a prostali grkosjedinjenim- pravoslavnim.

2. KUPIROVO, selo oko 72 kuce sa 729 stanovnika medju kojima 5 katolika.

3. OSREDCI, grkosjedinjeno selo s 36 kuca i 414 stanovnika, od kojih se dva priznaju katolicima.

4. DUGOPOLJE, selo sa 13 kuca i 140 stanovnika grkosjedinjenih.

5. KALDRMA, malo selo uz granicu, 12 kuca 150 grkosjedinjenih.

6. TISIKOVAC, takodjer na turskoj granici, 8 kuca i 132 stanovnika, od kojih su 3 katolika.

7. VAGAN, selo sa sedam kuca i 75 grkosjedinjenih stanovnika.

8. DRENOVAC, takodjer broji samo 7 kuca 117 grkosjedinjenih stanovnika smijesteno u kordunskom cardaku.

9. NETEKA, blizu Srba selo s 25 kuca i 310 stanovnika grkosjedinjene vjere.

10. DABASNICA, selo sa 16 kuca i 194 grkosjedinjenih stanovnika.

11. SUVAJA, sa 69 kuca i 194 grkosjedinjenih stanovnika.

12. BROTNJA, selo sa 36 kuca i 339 stanovnika, od kojih se 48 priznaju katolicima.

13. DOLJI LAPAC, novo selo i kapetansko sjediste s grkosjedinjenim stanovnistvom i crkvom, 103 kuce i 1.086 stanovnika, od kojih su 75 katolici.

GEOGRAFIJA ZEMLJISTA OTOCKE PUKOVNIJE


1. Gacka. Ova rijeka izvire kod sela Lesce na podrucju brda Koren te se kod Otocca djeli u dva glavna rukavca. Jedan glavni rukavac, koji ima glavni rukavac, koji ima tjek od 2 i pol sata, i prema sjeveru prolazi uz utvrdu Otocac, tece kroz Drenov klanac, Brlog, Gusica polje i Vlasko Kompolje, gdje se gubi pod zemljom kao sto se i kod svog tijeka kod Drenova klanca gubi pod zemljom u nekoliko ponora. Drugi rukavac, koji sjece drugi rukavac kod Otocca, tvoreci otok, raspada se u pet rukavaca, preko njih vode nekoliko mostova. Ti rukavci teku zapadno od Otocca dolinom Svice sve dok izmedju Gornje i Donje Svice u jednoj kotlini oblikuju jezero, a onda se gube u zemlji. Sirina rijeke iznosi 10 - 15, pa cak i 20 koraka, tlo je mekano, a obala kraj Sinca, Lesca i ispod Otocca na mnogim mijestima puno drveca i zbunja. Vodi je inace tjek miran, a na njoj je nekoliko mlinova. U toj se rijrci moze naci stuka, a kod izvora sve do Otocca pastrva, kao i mnogo rakova, ali malena rasta.

Rijeka Gacka

2. Potok Korenica, izvire ispod istocnih obronaka brda Pogledala u blizini Korenice, gdje upadno mnogo potoka izvire iz zemlje, nakon nekoliko koraka sire se u "ostave" cetvrtastog oblika, od kojih nastaje istocni potez prema Rudanovackom polju, koji dalje tece 800 koraka, na ljevoj obali prima dva mala gorska potoka, tad se okrece juzno prema Korenici i nakon tjeka od dva sata gubi se u nekoliko ponora.

3. Crna rijeka, Izvor je ovom potoku ispod brda Kik u blizini polja Vrhovski Brezovac; zajedno sa vrelom Vrhovska rika to je pocetak znamenitih sedam medjusobno povezanih Plitvickih Jezera u Maloj Kapeli o cemu slijedi poblizi opis.

4. Ljeskovac, izvire tik pod brdom Kik i utijece u prvood Plitvickih Jezera zvano Proscansko.

5. Vrelo Ricica, izvire ispod brda Palez, a Mala ricica kod Crnic Vrha. To su maleni potoci koji kao i Ljeskovac teku prema sedam jezera.

6. Babin Potok, nastaje od dvaju manjih izvora, Vreline i Godizabe, od kojih prvi izvire Visibabe, a drugi kod Dabonje; spojivsi se kod Cudica bare dobivaju ime Babin Potok. Ispod brda Metla potok se gubi, a ljeti najcesce presusuje.

 

[dela973]

ИЗ ТОПОГРАФИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ВОЈНЕ КРАЈИНЕ (6)
Од Franz De Paula Julius Fras

Licka pukovnija broji 104 mjesta s 6.309 kuca i 62.279 stanovnika. Povrsina joj iznosi 50 2/3 cetvorne milje; to je najuziji dio Karlovacke vojne krajine.

Glavno mjesto pukovnije jest Gospic, trgoviste i postaja za skupljanje poste. Ima 184 kuce i 1.050 stanovnika, od kojih su 934 katolici i 116 grkosjedinjeni. Mjesto lezi na dalmatinskoj postanskoj cesti. Ovdje je sjediste Licke i Otocke pukovnije, stabni kvartir Licke pukovnije. Zgrada brigade sagradjena je 1767 g. a zgrada za pukovnika 1798. Stanovi za majora i pukovnikskog ljecnika sagradjeni su 1767 g. Od skolskih uprava ovdje je sagradjena i carska djecija skola i jedna vojna matematicka skola za pitomce.

Ovdje su i dvje crkve, jedna katolicka ( sagradjena 1781) i jedna grkosjedinjena.

Cijeli prostor ima karakteristike pokrivenog krša u čijem se krajoliku izmjenjuju tamniji i svijetliji zeleni tonovi šuma i livada, dopadljivo upotpunjeni plavetnilom površinskih voda, dok krško podzemlje obiluje bogatstvom speleoloških objekata.

Srednja Lika odlikuje se brojnim speleološkim objektima. Tu se nalazi četvrtina od ukupnog broja špilja zaštićenih kao geomorfološki spomenici prirode.. Od užih područja speleološkim se bogatstvom posebno ističe špiljski park Grabovača sa Samogradskom špiljom kraj Perušića.

Do početka XVI. stoljeća srednja Lika i Gacka imale su jedinstven povijesno-geografski razvoj. Od sredine XVI. stoljeća te su dvije cjeline bile organizirane u sastavu različitih država, a od početka XVIII. stoljeća zajedno su ustrojene u okviru Vojne krajine. To mlađe razdoblje razvoja odlučujuće je utjecalo na postojeći izgled kulturnog pejzaža u Lici. Jedno od njegovih obilježja je i pravokutni tlocrt gradskih jezgri, sa središnjim trgom okruženim javnim zgradama i rasterom gradskih ulica, u bivšim pukovnijskom centru, a danas vodećem središtu Like - Gospiću.

 

[dela973]

ПОРОДИЦА МАНДИЋ ИЗ ДОЉАНА

http://www.czipm.org/mandich.html

 

[SrbinYEAH]

dela973 , stavi nesto o Uni, najlepsoj srpskoj reci Inace, nasa kuca se nalazi odmah pored samog izvora, verovatno ko je bio je i video

 

[dela973]

ПЛЕМЕНСКИ РЈЕЧНИК ЛИЧКО-КРБАВСКЕ ЖУПАНИЈЕ
По службеним подацима крајем 1915, саставио Радослав М. Грујић
http://www.scribd.com/doc/47526542/Plemenski-Rjecnik-Licko-krbavske-Zupanije-R-grujic


СЕОБЕ И НАСЕЉА У ЛИЦИ, Стјепан Павичић.
http://www.scribd.com/doc/35921530/Stjepan-Pavicic-Seobe-i-naselja-u-Lici

 

[Лекизан]

To vise slici na "logiku" cetnici/ustase. Ne bi da su se ljudi nedje u ono vrijeme doseljavali "po obrascu", pa ajde mi cemo jedno selo Srba a vi jedno Hrvata. Reciprocitet. Ustase i cetnici.
Ne velim da nije moguce, ali ne vidim dokaza da jest. Nije Vrbas bio Misisipi pa da se ne more preci, niti je Dinara Himalaji. Ako su Srbi po Porfirogenetu do Cetine, Cetina je na pishomet od Like... prodjes Knin, a odma povr Knina Lika.
Takodjer i onaj podatak o "srpskoj i hrvatskoj gospodi" u Spljetu na sastanku sa papinim izaslanicima 924... Ipak bi reka da su Srbi bili "tu nedje" jer nije to nista "preko svijeta".

Бајова логика је добра и могла би да буде тачна, било је више таквих примера.
Мени паде на памет Стефан Србин преписивач књига из времена деспота Ђурђа Бранковића који је вероватно живео и радио у Смедереву, и мада је становништво Смедерева и околине србско, због велике грчке колоније у граду била је потребна та одређеница.
Ово је посве други период него овај из времена сеоба и помена града Срба али треба оставити и ту могућност.
Кад смо код Константина увек ме је занимало како су дотични господин и његови сарадници направили поделу на Србе и Хрвате, па је повукао границу на реци Цетини, на основу језика, можда вере, регионалне припадности или нечег трећег.
Затим као што знамо ми имамо помен Срба тамо, међутим Хрвати долазе можда истовремено са Србима а можда и касније јер тада о њима немамо помена, али свакако да су морали негде да прођу да би се населили у залеђу Задра и Шибеника, или преко Саве па низ реку Уну, или реку Врбас, а можда и западније преко Купе.
Да би се један град именовао нечијим именом потребан је велики број становника тог народа, тј, јако његово присуство тамо, уз то име Срб је и лично име вероватно раширено међу становништвом па не мора да се односи на нацију односно народност која узглед и није била нешто битна у том периоду.

 

[dela973]

О ЕТНОГЕНЕЗИ СТАНОВНИШТВА ЛИКЕ, Мирко Марковић (хрватски аутор)

http://www.scribd.com/doc/66937613/O-Etnogenezi-Stanovnistva-LIke-Mirko-Markovic

 

[dela973]

Кончарев крај, српско село, данас без иједног становника, на територији Националног парка Плитвичка језера.

 

[Лекизан]

О ЕТНОГЕНЕЗИ СТАНОВНИШТВА ЛИКЕ, Мирко Марковић (хрватски аутор)

http://www.scribd.com/doc/66937613/O-Etnogenezi-Stanovnistva-LIke-Mirko-Markovic

Текст обилује грешкама, односно аутор се позива на изворе који обилују грешкама стандардним за хрватску историографију.
Ево шта каже за Срб, предходно Србе не помиње нигде али помиње Влахе и то као романско становништво:

значи да врда.

 

[SrbinYEAH]

Bio bih do neba zahvalan nekome ko bi mogao da postavi slike Donje Suvaje (ako ima ili nadje na netu) i jos mnogo mnogo mnogo zahvalniji ako bi mogao da postavi slike Urljaja