Korelativnost subjekta i objekta

[Tuzni_patak]

Kod tebe postoji ZNANJE koje je apsolutno i ti si apsolutno siguran u njega.
Kod mene postoji znanje koje je izvesno , a to je druga rec za do sada verovatno, te ja nisam ni za jednu izjavu apsolutno iza...a opet nisam nihilista, jer sumnja moze da izgrize coveka i misao, ali moze i da bude dobar vezni materijal.

Zato ja ovo nazivam teorijom , tezom , hipotezom ako hoces.
To da li je ovo teza ili istina ne odredjujes ti, jer svako ima mogucnost da isto izjavi.
Mogucnosti razlicitih izjava automatski otvaraju put ka tome da ja ovo nazovem teza, a ne istina.

U vezi fobija, ti mislis da to mene interesuje iz filozofskog ugla, a to nije tako.
Mene fobija interesuje uz tvoju logiku....dakle ne mnozina, vec jednina.I to ne sad da ja znam kad si prvi put povalio i da li je islo onako kako si zeleo, vec iz tvog ugla....ne iz objektivnog ili nekog u trecem licu.....

 

[oziman]

Sokrat: Jedan dva, tri - ali četvrti, dragi moj Timeju, od onih koji su juce bili gosti, a danas su domacini, gde nam je on ostao?

Timej: Bolest ga je spopala, Sokrate; jer po svojoj volji on nikada ne bi ostao daleko od ovog skupa.
Platon "Timaj"

Ovaj naizgled nevazan dijalog na samom pocetku Timaja na prvi pogled ne predstavlja nista znacajno. Doduse, postoji misterija ko je taj četvrti tajanstveni čovek koji je trebao biti tu sa Sokratom pored Timaja, Hermokrata i Kritije? Tumači Platona daju razna misljenja o neidentifikovanom gostu, i sve se zavrsava na tome. Nista znacajno.
Medjutim, ono sto je meni skrenulo paznju na taj pasus a koga inace ne bih ni registrovao poput svih ostalih kao nesto filozofski znacajno, jeste Karl Gustav Jung koji ovaj pasus neprestano spominje u svojim delima i stalno mu se vraca.
Ovaj pasus zapravo ima jedno ogromno znacenje. On se odnosi na centralni arhetip svega .Centralni simbol sustine ovoga sveta a to je četverstvo. Četverstvo je arhetip nad arhetipovima. Centralni motiv mandale ili simbola sopstva. Centralni motiv u snovima ili simbol celovitosti po Jungu. Četiri strane sveta, Četiri jevandjelista, Četiri tocka, Četiri elementa. Četverstvo je arhetip koji nepresatno bombarduje nasu svest pokusavajuci da joj nesto kaze. ( Uzgred da spomenem nesto sto sam ja licno primetio.. kada telefoniramo i nesvesno zvrljamo po hartiji to sto smo nazvrljali bice po pravilu četvorostrana mandala). Sta to četverstvo znaci i koja je to uzvisena poruka iz transcedentne oblasti duha koja stalno bombarduje nasu svest poput neke vrste signala. Sta znaci ta poruka iz nasega pravog doma izvan pojave?
Ta poruka, osim vec spomenute vrhunske numinoznosti koja prati taj arhetip a koje je obradila dubinska psihologija Junga, ima zapravo svoje pravo objasnjenje i svoju neverovatnu snagu u znanjima filozofije i svemu onom sto se vrti oko Barklijeve Korelativnosti subjekta i objekta pre svega.
Ma koliko mi u svojoj svesti imali posla sa nemerljivim velicinama Bergsonovog trajanja, sa maglicastom resom, sa transcendentnom voljom.. ipak ono sto je osnovni pratilac svakog , ponavljam SVAKOG saznanja na ovom svetu jeste prostorna sema trougla , gde je jedan vrh trougla usmeren ka nasoj unutrasnjosti ili ka onom sto zovemo JA i sto nalazimo u sebi kao saznavaoca, a ostali uglovi torugla cine spoljasnji opazajni svet sa svoje tri dimenzije.

To ka cemu je usmeren taj trougao prema unutrasnjosti jeste ono sto uvek saznaje a sto nikada ne moze biti saznato. "To", taj subjekat jeste cetvrti tajanstveni gost u Sokratovom domu. Njega niko nikada nije video , niti ce ga ikada videti. Jer opaziti subjekat saznanja nije moguce. To je fundamentalna kontradikcija. Ipak prilikom svakog saznanja , prilikom svakog opazanja , TO .... mora biti prisutno na jednom kraju trougla. Ono mora biti tu. Bez njega nijedan opazaj, objekat, predstava, misao, ne moze biti takvo kakvo ga vidimo i kakvo je ispred nas.
Objekat bez tog subjekta nije objekat.

U svakoj sekundi naseg zivota. U svakom delu prostora u kome boravimo, imamo Sokratov dom i Sokratovo pitanje.

Tu su trojica. Tri dimenzije prostora ispred nas, ali gde je četvrti? Tu je četvrti o Sokrate. On je skriven u nama. On je subjekat saznanja, onaj ko sve opaza ali sam nikada ne moze biti opazen. On mora biti tu. Nevidljiv, nepoznat, tajanstven gost... ali gost bez koga ovaj svima dragi tkz. realan svet opazaja u mozgu, ne moze biti ovakav kakvim ga vidimo. Ne moze biti skup objekata ispred nas ..vec stvar po sebi.

Tako da nemojmo nikada zaboraviti Sokratovog tajanstvenog cetvrtog gosta. On je uvek prisutan. On je ono sto zovemo JA.
Nespoznajno , nesaznato....ali fundamentalno i sustinski prisutno.

 

[branko turk]

@Oziman
Dobro, JA koje saznaje i JA koje hoce mogu da prihvatim kao neposredne cinjenice svesti.

Gde je JA koje odlucuje u toj skoli misljenja?
I koje prihvata odgovornost za odluke, JA koje po svaku cenu odrice da je odluku
donelo nesto trancedentno iza ili izvan njega, ma sta TO bilo, i ma koliku intuiciju
o tome imalo. Ti istices da su motivi uvek u transcedentnom, ne u JA. Tacno
je da su motivi izvan JA koje saznaje i JA koje hoce pa i mnogih drugih JA, ali meni
neposredna cinjenica svesti kazuje da je motiv prihvatanja odgovornosti za sopstvene
odluke U SAMOJ SRZI ONOG JA KOJE JE ODGOVORNO ZA SVOJE POSTUPKE.

 

[oziman]

@Oziman
Dobro, JA koje saznaje i JA koje hoce mogu da prihvatim kao neposredne cinjenice svesti.
Gde je JA koje odlucuje u toj skoli misljenja?
I koje prihvata odgovornost za odluke, JA koje po svaku cenu odrice da je odluku
donelo nesto trancedentno iza ili izvan njega, ma sta TO bilo, i ma koliku intuiciju
o tome imalo. Ti istices da su motivi uvek u transcedentnom, ne u JA. Tacno
je da su motivi izvan JA koje saznaje i JA koje hoce pa i mnogih drugih JA, ali meni
neposredna cinjenica svesti kazuje da je motiv prihvatanja odgovornosti za sopstvene
odluke U SAMOJ SRZI ONOG JA KOJE JE ODGOVORNO ZA SVOJE POSTUPKE.

Intuicija o kojoj govoris i koju svi osecaju u sebi i koja je cak ugradjena u pravni sistem svakog drustvenog uredjenja a sastoji se u odgvornosti za ucinjena dela. Sa jedne strane, prirodna nuznost vlada kako u nezivoj tako i u zivoj prirodi.Delovanje na uzroke(kauzalitet) na nadrazaje i na motive jeste nuzno. Determinisanost u oba smera vremena. Pa gde je onda tu sloboda? Gde je tu odgovornost? Niko optuzen na sudu nece se pozvati na taj determinizam prirode u svoju odbranu ..zasto?
Zato sto svi intuitivno osecaju da izvan deteriminzma postoje slobodne odluke i odgovornost.

Ovo pitanje je veoma komplikovano. Reseno je pre dvesta godina sa Kantovim ucenjem o empirskom i inteligibilnom karakteru gde je on pomirio opsti zakon prirodne nuznosti sa kauzalitetom slobode.. kako on kaze.
Dakle to su ti smernice u trazenju odgovora a ako je moguce tako nesto sabiti u jedan post i nekoliko recenica reci cu da JA koje odlucuje, Ja koje je slobodno (ili Kantov inteligibilni karakter) nije u prostoru samim tim to nije nikakvo "JA" vec nesto izvan formi saznanja. A ono sto ti osecas kao svoju slobodu jeste bledi odraz toga izvan pojave. Maglovita resa..... intuicija neceg neisakazivog. A cim "to" predje u forme opazanja intelekta, vec je uslo u prostor i nuznost.
Tako da tvoja intucija slobode jeste nesto veoma pomesano sa nuznoscu ali koje ipak ima i bledi trag onoga iz cega se formiralo. Iz transcendencije stvari po sebi. Bez toga pojam "sloboda" ne bi imao nikakav smisao ako bi na umu imali samo empirski opazajni svet.

Ono sto je opazeno uslo je u principium individuationis... u podelu na subjekat i objekat i u forme prostora...tu nema slobode. Sloboda je izvan prostora...bliska nedeljivom trajanju ali samim tim izvan bilo kakvog "JA".

 

[oziman]

Otkice Barklijeve korelativnosti subjekta i objekta jeste najvece otkrice u filozofiji i ljudskom misljenju uopste. To je bilo nesto sto je celom materijalistickom zapadu bilo baceno u lice sa svom tezinom apodiktickog (neoborivog) dokaza.
Naravno, tako nesto odmah po objavljivanju naislo je na prijem koji je i problem ove teme. Zasto tako nesto ljudi ne mogu pojmiti niti prihvatiti?
Evo kako je Barkli prosao posto je otkrio najvecu istinu u filozofiji:

Reakcije su se kretale od učtivog neslaganja do grubog ismevanja.

Lord Pembruk, kome je knjiga bila posvećena, izrazio je mišljenje da je Barkli uman čovek koga treba ohrabriti, ali da nije ubeđen u nepostojanje materije.
Po recima dr Semjuela Klarka, tadašnjeg rektora »Sv. Džems« koledža, Barkli je dobar polemičar i jasan pisac, ali njegovi osnovni principi su pogrešni.
Po mišljenju jednoga biskupa, samo sujetna težnja da po svaku cenu bude originalan mogla je Barklija navesti na takve ideje, dok je drugi biskup ironično primetio da Barkli ipak nije otišao tako daleko kao izvestan džentlmen koji je porekao ne samo postojanje materije već i naše sopstveno.
Iz Persivalovih pisama Barkliju saznajemo da u Londonu knjigu ismevaju, ali ne žele da je čitaju. »Jedan lekar koga poznajem, piše Persival, latio se opisivanja vaše ličnosti i dokazivao da ste nesumnjivo ludi i da treba da se lečite« .
U to vreme kružila je anegdota da je Džonatan Svift ostavio Barklija da čeka pred ulaznim vratima rekavši da, ako je njegova filozofija tačna, on može lako da prođe i kroz zatvorena vrata. Ovaj tipično zdravorazumski odnos prema Barklijevoj filozofiji izražava i jedna ondašnja karikatura koja prikazuje rasejanog Barklija kako udara glavom o zid i jednog šaljivdžiju koji primećuje: »Ništa, dr Barkli, nije to ništa«.Ženevski prirodnjak Šari Bone (Charles Bonnet) bio je mišljenja da »idealizam preterano deformiše naš prirodni način gledanja i prosuđivanja« Žan-Pjer de Kruza (Jean-Pierre de Crousaz) u svome Ispitivanju antičkog i modernog pironizma, ironično je pisao o Barkliju: »Ovaj pisac uopšte nije napisao knjigu; on ima samo ideju o njoj i mi upravo tu ideju čitamo. Knjižar od koga verujemo da kupujemo tu knjigu postoji samo u ideji, kao i novac koji mu dajemo « »Kada će filozofija prestati da se bruka takvim ludostima i apsurdnostima?« — uzviknuo je škotski realista Fr. Besli (Beaslev). Razumljivo, Barklijevu filozofiju oštro su kritikovali i francuski filozofi 18. veka, naročito materijalisti. Didro, Holbah i Tirgo Barklijeve teze nazivaju »ekstravagantnim« i svrstavaju ih u »fantastične iluzije«. »Ekstravagantan sistem, koji bi, po mome shvatanju, — piše Didro — mogli izgraditi samo slepci!« »Bio je to trenutak ludila kada je klavir koji oseća uobrazio da je on jedini klavir koji postoji na svetu i da se sva harmonija vaseljene odigrava u njemu.«
I Volterov Filozofski rečnik pridružuje se opštim ismevanjima i Barklija optužuje za subjektivni idealizam i egoizam.
Međutim, naročito je Kantov autoritet doprineo da se učvrsti mišljenje o Barkliju kao idealisti koji svu stvarnost svodi na privid.
Kant Barklijevu filozofiju naziva dogmatskim idealizmom, psihološkim idealizmom, sanjalačkim idealizmom i smatra je ekstremnom formom tradicionalnog idealizma i to formom koja je najviše za osudu.
Ova neslaganja sa Barklijevim principima ne znače, međutim, uvek i osporavanje njihove originalnosti i snage. »I taj sistem, na sramotu ljudskog uma, na sramotu filozofije, najteže je pobiti, iako je on najapsurdniji od svih sistema« —očajavao je Didro.

Prirodno, najviše odobravanja Barkli je stekao među izrazitim idealistima. Šopenhauer je odao Barkliju priznanje da je prvi proklamovao da je »svet moja predstava«.

Barkli je pokušao da sa svojim kritičarima započne diskusiju, ali bez uspeha. Uveren da nije dobro shvaćen, uložio je napor da svoju filozofiju izloži u pristupačnijem obliku. Raspravu je pretvorio u dijalog između Filonusa, koji zastupa njegova mišljenja, i Hilasa koji se drži materijalističkih shvatanja. Ovo delo Barkli je poneo sa sobom u London i tamo ga objavio 1713. god. pod naslovom Tri dijaloga između Hilasa i Filonusa.
citat: Iz pogovora Barklijevih Principa

A najcudnije je da i danas Barklijevo otkrice skoro da je nepoznato cak i medju filozofima, kao da ga nikada nije ni bilo. A onaj kome se ukaze na njega jednostavno ne moze to pojmiti kao sto mozemo vidimo u vecini i na ovoj temi gde smo imali "primedbe" iste poput onih od pre 300 godina.
Ja mislim da ce ako svet prezivi perturbacije i kataklizme kojima smo svedoci, u buducnosti Barklijevi osnovni principi ljudskog saznanja biti osnova svake filozofije ..svake misli. A Sopenhauerova filozofija kao gradjevina izgradjena na tom temelju, postace organon sveg ljudskog znanja .

Doci ce vreme kada ce biti smatran neznalicom svako ko ne zna sta sam ja o nekoj stvari rekao.
citat Sopenhauer

Jer ako shvatimo da sustina ovog sveta nije materijalna supstancija koja egzistira na nacin objekta po sebi vec DUH kao transcendentna i imanentna sustina svakoga od nas, mnoga pitanja pred kojima sada cutimo i drhtimo dobijaju svoj odgovor.
A covek ne biva vise ono sto je bio do sad ili zrnce prasine u svemiru, vec ceo univerzum postaje zrnce prasine u covekovom duhu.

"Svet je moja volja i predstava" Sopenhauer

 

[oziman]

***** je hard, lakše je verovati da ćeš biti neki anđeo, saibaba ili šta već hoćeš nego da će da ti padne sistem, crvi pojedu hardver i ćao-papa.

Ova recenica je tipicna za vecinu ljudi kada razmisljaju o smrti. To je ono sto kao svoju konkluziju o tome izvode i stari i mladi. Stari ljudi koji su se priblizili smrti na jedan korak i kada ih pitamo sta mislite o zivotu posle. po pravilu dobijamo odgovor da nema niceg . Telo nestaje ..to oni vide. I kraj

Veoma je lako razmisljati tako "ocigledno". To skoro nije ni razmisljanje vec ,tako da kazem, zveranje oko sebe.
Materjalista zvera .... razmilsljanje mu je veliki problem. Njegov mozak je zamenila epruveta i retorta. Medjutim problem je i smrt i kako sada da on dodje do odgovora na to pitanje. Pa kako...lako! Tako sto ce i dalje zverati oko sebe i u epruvete. Dakle, telo umire, pojedu ga crvi. Kraj... nema!
Eto to je "rezon" prostog sirovog razuma ili vecine koja ne ume da razmislja, a koja je sebe nasla u jednom apsurdnom sistemu pogleda na svet...materijalizimu i pozitivizmu.
Ali neka njih, nego jos gori su ovi koji vide da je taj stav skoro pa debilan ali ni oni nisu u stanju da misljenjem spoznaju istinu, vec su i oni vezani za apsurd" Svet objekata je realan" ali im intucija kaze nesto drugo.
Tako imamo vernika ..koji pokusava da naucnim metodama obori naucne konkluzije. Sto je odvratno gledati i citati.
Pustite vernici naucnike i njihove aksiome. To je materijaliziam i pozitivizam. Nesto sto za svakog pamtnog coveka jeste apsurd. Kuca sazdana na temelju od papira. Nije potrebno pokusavati srusiti kucu odozgo ..od krova. Vec je potrebno jednostavno oduvati papir u temelju. Nema nista prostije od toga.

A ovo je recenica od koje materijalisti beze kao djavo od krsta vec trista godina:

"Subjekat i objekat su korelati"

Objekat van covekove svesti nije objekat. Svest je primarna... obejkat je izveden... opazaj sastvalenn iz osecaja slika. Svaki element toga je subjektivan i kada nestane svesti nestaje objektivnog sveta koji nije ni postojao nigde drugde osim u svesti.

Na prvi pogled izgleda da je izvesno da bi objektivni svet postojao i onda kada ne bi postojalo nijedno spoznajuce bice , jer se o tome in abstracto da razmisljati a da ne izbije na videlo protivurecnost koja se nalazi u osnovi toga. Ali kada covek pokusa da realizuje tu apstraktnu misao , sto ce reci da je svede na opazajne predstave u kojima ona jedino moze naci svoju istinitost, pa shodno tome pokusa zamislliti nekakav objektivni svet bez saznajuceg subjekta, onda on shvata da je ono sto tako zamislja u stvari nesto suprotno od onoga sto je smerao, naime , da to sto je zamislio nije nista drugo do postupak u intelektu jednog saznajuceg subjekta koji opaza jedan objektivan svet , dakle, da je to upravo ono sto je on hteo iskljuciti. Jer taj opazajni i stvarni svet ocevidno je fenomen mozga, pa otud i protivurecnost u hipotezi da bi taj svet mogao i postojati kao takav nezavisno od svih mozgova.
Artur Sopenhauer- Iz Sveta kao volja i predsatva 2

A ovde sam na izuzetan nacin priblizio tu istinu ali sam se uverio da ni to nije dovoljno. Da cak i ovako nacrtano ljudi vide.. ali ne kontaju. Ipak neka pokusa onaj ko nije. U ovim recima se krije uvid koji poput nekog otkrovenja pokazuje idealnu sustinu objektivnog sveta.

Korelativnsot subjekta i objekta
Autobus
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=7505

 

[Tuzni_patak]

Hajde da sve ovo o korelativnosti subjekta i objekta tumacimo jos na dva nacina...
To je sasvim validno u filozofiji.

Prvi je preko Mreze, skup svih misli koje cine Mnostvo, ili ako se uzme da svaka misao ima svoj spektar frekvencija ili jednu frekvenciju , onda skup svih spektara ili svih frekvencija...
Drugi je Tajna, tj ono sto je izlozeno u onom filmu "Tajna"...
Osnovni zakon kosmosa koji povezuje sve je energija, materija prate tok koji definise misao, a misao prati tokove koje ostavljaju energija i materija.Ili ako se iskoci iz kruga onda je to zakon privlacenja.Ono sto mislimo menja tok energije i materije, ako uspemo da se odvojimo od pracenja materije i energije nasim mislima.

Ako je to od pocetka Ozimanova teorija, onda nije fer uopste, jer ga je muljao i davio do besvesti sa demagogijom...

1) Kod Mnostva ili Mreze imamo problem i osnovno pitanje da li se desava kumulacija inteziteta nekih frekvencija ili drugo pitanje kumulacija inteziteta frekvencija iz raznih spektara...
Mistici ili neka krila smatraju da se to desava , cini mi se i neka od joga to smatra.
Neki smatraju prvo, tj da je samo misao bitna, i da ona daje samo jednu frekvenciju , a i utice na Mnostvo samo tom frekvencijom i misli.
A drugi smatraju da je misao sastavljena iz vise frekvencija i da su one svaka za sebe entitet u delovanju kumulativno na Mnostvo ili Mrezu....
U prvom slucaju nemamo multidisciplinarnost i interakciju preko povezanosti nevezanih dogadjaja, dok u drugom slucaju imamo inventivnost i otkrica kad "sazre" okruzenje, tj kad se nakupi dovoljno frekvencija i frekvencijskog otpada od drugih misli koje navedu coveka, i sve ostalo na odredjeni tok...
Oba mogu da budu tacna....cak i kad se gleda situacija u bivsoj SFRJ...

-----------------------------------------------------------------------
Kod teorije atrakcije mislima, tj kruznog toka energija, materija i misao, postavlja se pitanje sta je podsvest , sta nesvest , a sta svest, odvojeno od razuma, a tu je i dusa kao teret....kucica puza koja nas vezuje i nosimo je sa sobom...

Zajednicko za obe teorije je da deluju preko misli, tj ne na materiju....u gro planu....
Tj prevashodno deluju kroz dejstvo ljudi....jer je malo onih koji imaju toliku energiju i moc misli da menjaju i materiju i gro materiju....

Ima jos jedna posledica teorije broj dva, tj tajne, a to je da smo svi Bogovi...
Tj da ne postoji Bog, vec smo svi bogovi koji nemaju ili ne znaju da koriste bozansku moc...
Tu bi onaj sto veruje u teoriju bio Hrist, tj mogao bi da stvara materiju ni iz cega, jer bi svojim mislima pokoravao materiju i energiju...mada kako sad stvari stoje, mnogo je lakse i manje energije potrebno da bi se izazvala masovna hipnoza , nego da bi se kreirala 1t ribe i 500l vina....
Ali to je stvar izbora onog koji izvodi taj misaoni kreativni dozivljaj...

Dozivljaj ili dogadjaj...i to je pitanje koje se postavlja ako se uzme teorija broj 2 iliti tajna...
Takodje se postavlja pitanje, koliki je vremenski prostor izmedju misli i dejstva misli...
Mistici iliti tacnije pobornici ove teorije smatraju da nije odredjeno , od nedelju dana do mesec, dva....
Moje misljenje povodom toga je da ne postoji vremenski prostor, tj okvir , prozor, izmedju misli i pocetka dejstva, ali nek bude jednak energija potrebna za dozivljaj/energija koju ima misao koja se emituje....tj ko moze moze i u trenutku , ko ne moze, treba mu mesec, dva....

Teorija br 1 ima takodje posledice u sporadicnom...
Jer misljenje o seksu i strasti dovodi do nekog drugog efekta koji je sadrzan u frekvenciji strastvenog seksa...tj onaj ko zna koje su komponente moze izazvati dogadjaje koje zeli preko provociranja nevezanih dogadjaja koji u ljudima stvaraju tu komponentu frekvencije kao sastavni deo, kao sporedni harmonik (hajde da upotrebim telekomunikacije)....

I naravno sta bi onda bila sustina sveta u slucaju teorije 1 i teorije 2?

U slucaju teorije 1 , sustina sveta bi bila koegzistencija sa Mrezom....to bi kreiralo nove smisle i nove "egzistencije" pa time i smisao i sustinu...Entitet Mreze ne postoji ....sto je cudna tvrdnja, jer sve osobine postoje, a entitet ne postoji...
U slucaju teorije 2 sustina sveta bi bila matrix blagostanje, ali se postavlja pitanje kako to ljudi zele da koriste moc ....tj danasnji covek moc hoce uvek da upotrebi tako sto je zloupotrebi, jer je sav u animalnom i sebicnom i alavom...
Tada bi onaj koji ima moc i jacu moc bio kapitalista, tj monopolista koji bi naravno lobirao za svoje ciljeve i svoje predoblikovanje...
Tu samo nastaje novi rat, ne na fizickom iskljucivo vec na mentalnom i misaonom planu...
Zaboravih kako se zovu oni filmovi gde ljudi mentalno lome, pomeraju i ubijaju druge ljude...

Kad postavimo i malo ozivimo ove teorije, moze se kao okruziti ova ozimanova teza o korelaciji i sa druge strane, ne samo sa racionalne ili materijalisticke, vec hajde i sa misticno mentalne...
Da ga ne guramo po inerciji u misticno , sto se javlja kad neko zateze kanap ka materijalizmu....

 

[oziman]

Hajde da sve ovo o korelativnosti subjekta i objekta tumacimo jos na dva nacina...
To je sasvim validno u filozofiji.
Prvi je preko Mreze, skup svih misli koje cine Mnostvo, ili ako se uzme da svaka misao ima svoj spektar frekvencija ili jednu frekvenciju , onda skup svih spektara ili svih frekvencija...

Ti uzimas misli kao stvari koje cine mnostvo.???!! Ako nemas na umu svojevrsno kvalitativno mnostvo u smislu Bergsonove kvalitative mnozine (a nemas) kakvo onda mnostvo spominjes? Misao nije ekstenzivna velicina. Misao ne mozes opaziti vec samo misliti.
A onda misao kao neku frekvenciju. Frekvenciju cega?
Nemoj samo reci da elektricne struje u mozgu identifikujes sa mislima?
Ne mozes Patku Barklijevu filozofiju provuci kroz aksiom prostog materijalizima koji glasi "Svet je realan". Korelativnost subjekta i objekta napada i obara sam taj aksiom. Tako da svako tvoje pozivanje na empiriski svet u cilju potvrde ili negacije toga jeste petitio principii.

Drugi je Tajna, tj ono sto je izlozeno u onom filmu "Tajna"...
Osnovni zakon kosmosa koji povezuje sve je energija, materija prate tok koji definise misao, a misao prati tokove koje ostavljaju energija i materija.Ili ako se iskoci iz kruga onda je to zakon privlacenja.Ono sto mislimo menja tok energije i materije, ako uspemo da se odvojimo od pracenja materije i energije nasim mislima.

Gde nadje onaj film Maharisi sekte kao nesto sto ces izneti na temi o uzvisenoj Barklijevoj filozofiji?

Kakav kosmos i misli koji uticu na kosmos?

Patku, korelativnsot subjekta i objekta UKIDA TVOJ KOSMOS kao objektivno postojeci.

Kada upotrebis taj pojam onda zamisljas mnostovo objekta na nocnom nebu ali ne postoje objekti izvan subjekta. Izvan svesti nema kosmosa vec transcendente stvari po sebi. A sa "transcendentnim" ne mozes manipulisati nikako . Ni mislima, ni frekvencijama ni mrezama. Davno je proslo vreme spekulativne metafizike Patku?

 

[oziman]

vesnavrindavan

procitah...meni je to jasno pa kako ne shvatas da shvatam to sto pricas..u sustini..pa to je om purnam adha purnam idam..poBogu brate cista supstancija..duhovna je sve..to je srz..materija je predstava.

Bilo bi dobro da je to stvar inteligencije i shvatanja ali nije. Radi se o neposrednom uvidu u praosnovnu cinjenicu svesti. Cinjenici koja prethodi saznanju kao uslov mogucnosti istog. Podela na subjekat i objekat je primarna pri cemu su subjekat i objekat "korelati" uzajamno zavisni i neodvojivi. Izvan subjekta predmet koji smo opazali nije vise objekat samim tim ni predmet kakvim ga poznajemo.
Zanima me ne da li si to shvatila, vec da li imas taj neposredan uvid? Da li za tebe ovo drvo koje kada opazamo izgleda ovako:

Da li izgleda ovako isto i kada ga niko ne opaza. Da li je drvo koje niko ne opaza i dalje objekat?

Uverio sam se ...i cudio se bezbroj puta da ovo sto pisem i sto pitam ljudi ne mogu pojmiti. Takodje sam svestan da je ovo znanje prezentovano u istocnjackim filzofijama ali ne na ovaj nacin. Ne uz ukazivanje na neposrednu cinjenicu svesti koja je neosporiva.
Pre filozofije, kao tinejdzer, izucavao sam takva ucenja narocito "Ucenje Vasiste" i Upanisade. Ali ovakav uvid koji mi je pruzila filozofija kasnije, tamo nisam nasao. Sve se svodilo na simbol i frustraciju.

Imati misticno iskustvo nije isto sto i imati znanje, a Barklijeva korelativnsot subjekta i objekta jeste znanje. Ona nas vodi za ruku do oblasti gde se ukazuje neposredan uvid dok Misticizam nam govori o tom uvidu ali kao nekoj dalekoj zemlji a ne o tome sta nam je pred nosom, nevidiljivo dok se ne pokaze prstom na njega.

Sto se tice dodira, takodje tu imamo podelu na subjekat koji saznaje i objekat koji je saznat... iz oseta formirana slika predmeta koji dodirujemo. Povlaci prstom po ivici nekog predmeta i crtaces sliku istog. Imaces opazaj ,objekat dobijen iz cula dodira. Neodvojivo vezan za subjekat korelativnom vezom.

 

[gost 202584]

где год се окренемо само себе видимо.
како објаснити оном ко не жели да схвати?
...кад схвати будалу схвати бога.

 

[oziman]

Jedan dijalog o Barklijevoj filozofiji:

Dokaza za postojanje boga nema nigde. Boga nema.U stvari, ti treba da dokazes da ga ima.

Čega to nema? Šta zamisljas kada cujes rec "bog". Nema boga u redu, ali cega to nema? Nema projekcije autoriteta roditelja,nema starca sa belom bradom, Ili nema onog "ko nas je stvorio" pri cemu objasni koga to nas stvorio..nasa tela? Reći samo tako poput tebe "nema boga"...isuvise je uopsteno i ne znaci nista.
Sa druge strane, ako ti kazem da je dokazano da je supstancija ovoga sveta DUH a ne materija, samim tim taj duh postaje ono sto bismo mogli zvali Bogom.
A tvoj realizam, tvoj materijalizam, tvoj pozitivizam je jedan veliki APSURD!.

Bas cekam da vidim kako je dokazano da je "supstancija ovog sveta duh"
Pre svega, zamolio bih definiciju pomenutog

U jednoj recenici. Zato sto su subjekat i objekat korelati.
Objekat koji nije opazen nije vise objekat, samim tim "po sebi" izvan saznajuce svesti, stvarnost nije objektivna. Izvan svesti nema nikakvih objekata koji mogu biti objekti samo pred subjektom, a ono cega ima izvan saznajuce svesti, jeste tkz. "stvar po sebi" koja je transcendentna (izvan mogucnosti saznanja) a bliska subjektu ili onom sto nalazimo u sebi a zovemo volja i trajanje. Kao takva, stvarnost nije materijalna (ili objektivna po sebi) vec je mozemo zvati "duh".
Ovo nije hipoteza, vec apodikticka (neosporna) cinjenica. za sve one koji su u stanju da to neposredno shvate. To je temelj filozofije.

Mislim da znam o čemu pričaš, ali svejedno, ne znam dovoljno, a zanima me, pogotovo zato što si rekao da je neosporivo dokazano. Molim te, daj mi neki link, ili kad budeš imao vremena, napiši nešto detaljnije o ovome.

Upravo tako kao sto rekoh. Zvuci skoro neverovatno, ali Dzord Barkli je pre 300 godina dokazao neosporno apodikticki..osvrtom na neposredne cinjenice svesti, da "objekt po sebi" nije objekt izvan svesti subjekta ...samim tim izvan svesti nema tkz. "realnog sveta" ovakvog kakvim ga opazamo. To nije hipoteza. vec cinjenica. Ona se ne moze negirati jer je zasnovana na najneposrednijem iskustvu koje se tice odnosa ja i spoljnji svet oko mene, i koje dolazi pre i predstavlja uslov svakog moguceg iskustva.
Vec dadoh link...ka mom blogu.
Ovde imas to objasnjeno veoma jasno:
Korelativnost subjekta i objekta - Uvid u idealnu prirodu opažajnog sveta
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=17180

Ipak ne.
Jedino priznajem cvrst dokaz. Znaci, bukvalno cvrst. Materijalni i nedvosmislen. Ovo o cemu ti pises je za nesto totalno drugo...

Ovo sto pisem ,kao sto vidis, tice se samog praosnovnog odnosa ja i spoljnji svet oko mene i to dovodi u pitanje tvoj "akisom" koji glasi"Svet objekata je realan". samim tim tvoje trazenje dokazivanja a koje bi bilo zasnovano na tom aksiomu ili na onome sto vidis...tj, objektima i njihovim odnosima, jeste petitio principii. Logicka greska je sve ono sto kazes u odbranu tvog aksioma a pozivajuci se upravo na taj aksiom koji je doveden u pitanje. Tako da ako pokrenes ovakve teme, zaboravi na naucni metod. Moras se premestiti u oblast filozofije..epistemologije... i pokusati da negiras idealizam. A to je posle Barklija nemoguće.

Aj ti i ja lepo da napravimo eksperiment.
Lepo se nadjemo negde i ja ponesem kamen.
I onda tebe zviznem tim kamenom u glavu.
Kad ono - ti nit krvaris nit se onesvestis. I lepo mi objasnis da taj kamen nije realan.

Interesantno ali na ovaj nacin su mnogi pokusavali da odgvore Barkliju odmah posto se pojavila njegova filozofija a evo tako je i danas. Postoji i jedna ondašnja karikatura koja prikazuje Barklija kako udara glavom o zid i jednog šaljivdžiju koji primećuje: »Ništa, dr Barkli, nije to ništa«.
Taj nazovi "eksperiment" nema osnova i ne dodiruje pitanje idealnosti opazajnog sveta kao sto ces videti:
U tom eksperimentu kamen je objekat, moje telo je objekat, krv je objekat... sve su to objekti naspram subjekta, ali subjekta nema medju njima. On je naspram sevag toga . On je tkz. "tacka sintetickog jedinstva apercepcije" ili ono sto sve opaža a sto se ne moze opažati. Subjekat kao korelat objekta. Mozes objektom delovati samo na objekat, ali ne mozes kamenom udariti subjekat...kapiras.??

U svakom slucaju - kad te neko pukne kamenom, ti pustis krv? Bez obzira dal je kamen objekat, subjekat, fizicki ili metafizicki objekat, jel tako?

Ne, Govorim o ja kao subjektu saznanaj a ne o ja kao telu. To telo je objekat medju objektima i jedino je ono aficirano tim kamenom. Nisi dodirnuo subjekat njime vec samo pojavu.
Tako da tvoj "eksperiment" ne dokazuje nista o temi koju smo poceli ili o idealnosti opazajnog sveta kao sto vidis.

Dokazuje da ce kamen delovati na tebe ili da ti i kamen i ja i te kako zivimo u opazajnom svetu.

Kao sto vec rekoh,ne na mene vec moje telo koje nije subjekat vec objekat naspram subjekta. subjekat se ne moze udariti kamenom jer nije objekat. Nije na lancu kauzaliteta.To vazi i za tvoje telo koje je takodje objekat. Subjekat koji opaza ali se ne moze opaziti nije dostupan saznanju. samim tim ni analizi.. U tvojim "dokazima" imas posla samo sa objektima.. kao sto nadam se i sam shvatas, a subjekat nije time dodirnut. On je transcendetan..dostupan samo intuiciji ne i opazanju. Ne naucnom metodu.
Veliki problem je, kada se cuje Barklijeva filozoifja, upravo pogresno shvatanje subjekta. Jer se za subjekat uzima necije telo koje je takodje objekat.
Zato je vazno prvo shvatiti filozofsko ucenje o nemogucnosti saznanja subjekta.
O tome imas ovde:
Ko sam ja
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4952

Sta bi onda bila smrt...ta...pojava
nakon koje nam se nijedan...subjekat jos nije vratio?

Subjekat koji niko nije opazio i koji nije objekat ne moze biti ni subjekat u tvojoj recenici. "Nije se vratio"
Ko se nije vratio? Ako nisi nikada opazila subjekat, kako onda mozes analizirati isti i dodeljivati mu atribute ?
A sta nas ceka posle smrti ne znamo...to je transcendentno pitanje. Medjutim, ono sto znamo jeste da tada defintivno i sigurno nije "NISTA", koje je pseudopojam bez znacenja. Takodje nam je postkantovska filozofija priblizila sta bi stvar po sebi mogla biti ...a koja nas ceka posle smrti. Ali ne bih rekao da je to ovde tema.

 

[NEREJ]

Sta ti znaci to,oziman,u prethodnom postu :"...dokazao neosporno apodikticki..." ?!

Naime,apodiktican potice od gr. apodeiknio = dokazujem. U obicnom govoru znaci - dokazan,odlucan,nuzan,izrazen s punim uverenjem,itd. U logici,odakle se taj pojam i upotrebljava u filozofiji,to je jedan od modaliteta suda (sud u kom se veza izmedju subjekta i predikta izrice kao nuzna).

Ja bih taj tvoj izraz mogao da prevedem i ovako :

-"...dokazao neosporno dokazano..." , ili, "...dokazao neosporno sigurno...", ili, "...dokazao neosporno nuzno...".

I sta to znaci? Osim zelje da se uvek i svuda upotrebljavaju nejasni,strani izrazi,kako bi se drugima prenela poruka kako nista ne znaju.

 

[oziman]

"Apodiktican" jeste sasvim odgovarajuci naziv za Barklijevu korelativnost subjekta i objekta.

Modaliteti sudova? Pa naravno. Problematican, asertorican i apodikitican. U kontemplacijama vas realisita, oslonjenih na naucni metod zakljucivanja...materijalizam i pozitivizam, jedino sa cime vi imate posla jesu problematicni sudovi. Svaki tkz. "prirodni zakon" dobiven indukcijom, a koji ti padne na pamet, ako nisi znao, jeste problematican sud.
Ili, kako je do sada primeceno, jabuka kada se otkaci pada sa grane na zemlju. Na osnovu toga PRETPOSTAVLJAMO da ce padati na zemlju i sutra. Ali ne mozemo biti sigurni..pretpostavljamo.
Eto ...to je jedan problematican sud kao sto vidis.

Medjutim, subjekat i objekat su korelati i izvan svesti subjekta "objekt po sebi"nije moguc. To jeste apodiktican sud..neosporan. Jer objekt po sebi nije moguc danas, a nece biti moguc ni sutra.. niti za vjeki vjekov. I to mozemo tvrditi apriori i apodikticki.

 

[gost 202584]

"Apodiktican" jeste sasvim odgovarajuci naziv za Barklijevu korelativnost subjekta i objekta.

Modaliteti sudova? Pa naravno. Problematican, asertorican i apodikitican. U kontemplacijama vas realisita, oslonjenih na naucni metod zakljucivanja...materijalizam i pozitivizam, jedino sa cime vi imate posla jesu problematicni sudovi. Svaki tkz. "prirodni zakon" dobiven indukcijom, a koji ti padne na pamet, ako nisi znao, jeste problematican sud.
Ili, kako je do sada primeceno, jabuka kada se otkaci pada sa grane na zemlju. Na osnovu toga PRETPOSTAVLJAMO da ce padati na zemlju i sutra. Ali ne mozemo biti sigurni..pretpostavljamo.
Eto ...to je jedan problematican sud kao sto vidis.

Medjutim, subjekat i objekat su korelati i izvan svesti subjekta "objekt po sebi"nije moguc. To jeste apodiktican sud..neosporan. Jer objekt po sebi nije moguc danas, a nece biti moguc ni sutra.. niti za vjeki vjekov. I to mozemo tvrditi apriori i apodikticki.

ош кажеш да без душе нема живота?
причај српски, мож се и сфатиш...

 

[NEREJ]

"Apodiktican" jeste sasvim odgovarajuci naziv za Barklijevu korelativnost subjekta i objekta.

Modaliteti sudova? Pa naravno. Problematican, asertorican i apodikitican. U kontemplacijama vas realisita, oslonjenih na naucni metod zakljucivanja...materijalizam i pozitivizam, jedino sa cime vi imate posla jesu problematicni sudovi. Svaki tkz. "prirodni zakon" dobiven indukcijom, a koji ti padne na pamet, ako nisi znao, jeste problematican sud.
Ili, kako je do sada primeceno, jabuka kada se otkaci pada sa grane na zemlju. Na osnovu toga PRETPOSTAVLJAMO da ce padati na zemlju i sutra. Ali ne mozemo biti sigurni..pretpostavljamo.
Eto ...to je jedan problematican sud kao sto vidis.

Medjutim, subjekat i objekat su korelati i izvan svesti subjekta "objekt po sebi"nije moguc. To jeste apodiktican sud..neosporan. Jer objekt po sebi nije moguc danas, a nece biti moguc ni sutra.. niti za vjeki vjekov. I to mozemo tvrditi apriori i apodikticki.

"Efendija,ovako ti hvala !
Lijepu ni iscita prediku :
sto trazili,ono smo i nasli ! "
(Njegos,G.vijenac)

Igramo se gluvih telefona? Nisam te pitao za apodikticni sud,vec :

koji je smisao tvojih reci , ili,kad vec volis strane izraze,u kom kontekstu si napisao -

"...dokazao neosporno apodikticki..." ?

Valjda sam bio jasan.To bi znacilo-dokazao neosporno dokazano,ili,dokazao neosporno neosporno,itd.,itd.

I "tvoja" filozofija nije idealizam (u smislu nemacke klasicne filozofije-zasto bi onda bezao od,recimo,Fihtea ili Hegela kao djavo od krsta ! ) vec solipsizam. A za solipsizam je karakteristicno i to,uostalom,da uvode nove,cesto nejasne,termine,kako bi odbranili ono sto se tkz."obicnim" filozofskim jezikom ne da odbraniti.

 

[oziman]

"Efendija,ovako ti hvala !
Lijepu ni iscita prediku :
sto trazili,ono smo i nasli ! "
(Njegos,G.vijenac)
Igramo se gluvih telefona? Nisam te pitao za apodikticni sud,vec :
koji je smisao tvojih reci , ili,kad vec volis strane izraze,u kom kontekstu si napisao -
"...dokazao neosporno apodikticki..." ?
Valjda sam bio jasan.To bi znacilo-dokazao neosporno dokazano,ili,dokazao neosporno neosporno,itd.,itd.

Tebe izgleda ne zanima znacenje te recenice, vec sama njena konstrukcija gde sam kao upotrebio tautologiju ?
Pa, ono "neosporno" stavio sam u zagradi da bi pojasnio koliko toliko o cemu govorim, svima onima koji ne znaju sta znaci rec "apodikticki". A te dve reci nisu sinonimi, apodikticki kao modalitet suda osim sto je neosporan u sebi sadrzi i mnogo vise od toga .

I "tvoja" filozofija nije idealizam (u smislu nemacke klasicne filozofije-zasto bi onda bezao od,recimo,Fihtea ili Hegela kao djavo od krsta ! ) vec solipsizam. A za solipsizam je karakteristicno i to,uostalom,da uvode nove,cesto nejasne,termine,kako bi odbranili ono sto se tkz."obicnim" filozofskim jezikom ne da odbraniti.

Nije solipsizam ali moze se nazvati idealizam i to onaj pravi. Onaj koji se nastavlja na tok filozofije koji je poceo sa Dekartom, preko Loka, Barklija, Kanta., Sopenhauera...Bergsona . Nije bitno koji je tumac filozofije u koji "izam" smestio ove filozofe. Njihova filozofija sama sebe svrstava tamo gde joj je mesto... na pijedestal ISTINE. Te tvoje "izme" izmislili su oni koji misle da je filozofija dijalekticka zanimacija, a ne potraga za istinom. Kao da ima puno istina, a ne samo jedna, i da onda covek moze da bira da li ce biti realista ili idealista ili nesto trece.
Ma nemoj. Istina je samo jedna. Do nje smo dosli zakljucno sa Sapenhauerom i nema tu vise nikakvih "izama".
Uzgred, kada smo vec kod toga, upravo citam Dnevnik Carnojevica Milosa Crnjanoskog i podseti me to tvoje trazenje svrtavanja pod neki pravac na ove reci:

Сви су викали, ругали му се и ударали га, питали су га je ли синдикалиста, je ли платониста или анархиста, нихилиста, нешто je морао бити. A он je причао о снегу, о крстокљуну, који зими држи свадбу, о снежним облацима, a највише о небу. Све je мрмљао нешто неразговетно о небу. Тада га притиснуше о једно стакло и почеше га ударати, a он рашири руке и рече: „Ја сам суматраиста."

После je почео да говори о неким коринтским ступовима и осетио да умире. Пао je и сви се искупише око њега. Да; он je једнако бунцао о јаблановима, о руменим биљкама које место њега живе; стари један свештеник у црном морнарском капуту пришао му je и питао га: je ли католик, a он му рече: „Ја сам суматраиста."
Онај га шчепа за врат, он хтеде да дрекне...

To je Milos Crnjanski.
Ja sam takodje sumatraista.!!!! Protiv "izama" i svrsvatavanja u grupe..Jedina grupa koju priznajem jeste istina !!!..... .

 

[NEREJ]

ZASTO ?

Vidis,oziman,to je najcesce pitanje koje ja postavljam,i drugima i sebi. Slazem se da danas vlada tzv. pozitivisticki um,koji sve lako resava,istina,bez te upitnosti zasto.
Elem,da napravim kratak uvod,pa cu se,cini mi se, vratiti na ovu tvoju temu.
Nisam duze radio sa komp.,letnje vreme (kao,a malo videh od ovog leta)itd.
Tek,kada sam poceo pre neki dan,problemi.Antivirus nije dugo apdejtovao (update) karakteristike novih virusa i nasta problem. Promenim AV,opet neki drugi problemi.Pitam poznanike (inace su svi genijalci u tim stvarima,za komp.),oni mi to u nekoliko sekundi objasne (mislim,stisni ovo,aktiviraj to,itd.). Ja ih pitam ZASTO to radim,odgovor uvek isti-sta te briga,uradi to.
E,sada dolazimo do filozofije.Kada ja njima,recimo,objasnjavam Hegela,malo su i dani.I,pokusavam da objasnim ZASTO je to tako.
Dakle,moj um je bitno prakticki,i hocu da imam sve ,makar relevantne,podatke,koji su sadrzani u to ZASTO. Kazem,prakticki,a ne praktican (zato su neki maloumni prevodili Kanta sa "Kritika PRAKTICNOG uma,umesto,naravno,PRAKTICKOG uma !).

I sada,oko teme. ZASTO ja i moj kompjuter nismo u korelaciji? Dakle,MOJ kompjuter.I,ako sam ga zamislio,zasto ne slusa moju volju. Jos teze je pitanje- ko je tu subjekt,a ko objekt? Mislim,kompjuter i ja. Lako cu ja njemu pokazati ko je subjekt,a ko objekt (razbijem ga,iskljucim,kupim drugi...itd),ali time nisam resio problem,onako kako ga ti postavljas.Jer,ova moja resenja su prakticna,i prakticka.
I kako onda ti resavas te prakticne probleme ? Do onih praktickih,jos nismo dosli.I,samo- nije provokacija,tek trenutno razmisljanje.Onako,usput,ad hoc,kako bi verovatno ti upotrebio izraz za ovo moje trenutno,opet usputno,razmisljanje.

 

[oziman]

ZASTO ?
I sada,oko teme. ZASTO ja i moj kompjuter nismo u korelaciji? Dakle,MOJ kompjuter.I,ako sam ga zamislio,zasto ne slusa moju volju. Jos teze je pitanje- ko je tu subjekt,a ko objekt? Mislim,kompjuter i ja. Lako cu ja njemu pokazati ko je subjekt,a ko objekt (razbijem ga,iskljucim,kupim drugi...itd),ali time nisam resio problem,onako kako ga ti postavljas.Jer,ova moja resenja su prakticna,i prakticka.
I kako onda ti resavas te prakticne probleme ? Do onih praktickih,jos nismo dosli.I,samo- nije provokacija,tek trenutno razmisljanje.Onako,usput,ad hoc,kako bi verovatno ti upotrebio izraz za ovo moje trenutno,opet usputno,razmisljanje.

Zasto kompjuter ne slusa tvoju volju?
Zato sto ti (ili tvoje telo) nije subjekat vec objekat medju objketima, a subjekat je nesaznatljiv. Sada, u samosvesti taj subjekat nalazis kao blizak onome sto zovemo "volja" ali i ta volja nije "volja po sebi", vec takodje nesto sto je uslo u opazanje ..pojava.
Spomenuo si Kantovu "Kritiku prakticnog uma" ...pa eto otvori tu kritiku i naci ces odgovor na tvoje pitanje.Odnos empiriskog i inteligibilnog karaktera. Zasto kompjuter ne slusa tvoju volju ? Zato sto si i ti i kompjuter ZAJEDNO ispoljavanja u pojavi inteligibilnog karaktera...ili volje po sebi, koja jedina moze da odlucuje i upravalja.

Mozda ce ti biti jasnije ako upotrebim Sopenhauorovu analogiju ovoga sto govorim:

Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti." Sopenhauer
Parerga i paralipomena 1

Taj TI jeste zajednicki i tom kompjuteru i tebi i svemu ostalom.. to nije tvoje indivudualno JA nego transcendentno . Radi se o jednom istom bicu ...o metafizicki jednom.

Sopenhaurova analogija polipa
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12447545&postcount=58

I to pitanje volje ne dotice pitanje ove teme ili korelativnosti subjekta i objekata. Radi se o tome da izvan saznajuce svesti ... izvan subjekta nema nikakvih objekata koji bi postojali,kao takvi,sami za sebe ...vec oni mogu posotjati samo u korelaciji sa subjektom..pri cemu subjekat ponavljam nije telo. Telo je takodje objekat..dok je subjekat nesaznatljiv.

 

[NEREJ]

Ala mi objasni...
Mogao bih,opet,da navedem Njegosev citat iz prethodnog posta.
A,"Kriitiku prraktickog uma" NISAM SLUCAJNO spomenuo.Reci cu ti,jednom,ZASTO,a sada odoh sa drustvom na pivo. Onako,prakticno,a,verujem (zbog diskusije,koja uvek ide uz pivo),mozda i prakticki. Pa, ziveli !

 

[Hetfield girl]

Citajuci ovo zapitala sam se gde se nalazi subjekat?
Da li uopste postoji prostor kroz koji se subjekat krece ili je i prostor samo u covekovoj svesti?

 

[oziman]

Citajuci ovo zapitala sam se gde se nalazi subjekat?
Da li uopste postoji prostor kroz koji se subjekat krece ili je i prostor samo u covekovoj svesti?

Subjekat je nesaznatljiv. On nije covekovo telo koje je takodje objekat. Saznati znaci "saznati nesto" a to nesto jeste objekat nikada subjekat koji saznaje. Subjekat je uslov svakog saznavanja ali sam je izvan mogucnosti saznanja. Do njega dolazimo svojevrsnom intuicijom u samosvesti, on se ne opaza. Opaziti subjekat je protivurecnost.
Vidis, posto subjekat nije moguce opaziti, samim tim nije ga moguce ni analizirati i smestati u prostor gde bi se on kretao. Sta bi se to kretalo??? U prostoru mozemo imati posla samo sa objektima ne i sa subjektom koji je nesaznatljiv i koji je izvan prostora, izvan saznavanja.

Pogledaj ovaj unos na mom blogu.
Korelativnost subjekta i objekta
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4886

 

[gost 202584]

Subjekat je nesaznatljiv. On nije covekovo telo koje je takodje objekat. Saznati znaci "saznati nesto" a to nesto jeste objekat nikada subjekat koji saznaje. Subjekat je uslov svakog saznavanja ali sam je izvan mogucnosti saznanja. Do njega dolazimo svojevrsnom intuicijom u samosvesti, on se ne opaza. Opaziti subjekat je protivurecnost.
Vidis, posto subjekat nije moguce opaziti, samim tim nije ga moguce ni analizirati i smestati u prostor gde bi se on kretao. Sta bi se to kretalo??? U prostoru mozemo imati posla samo sa objektima ne i sa subjektom koji je nesaznatljiv i koji je izvan prostora, izvan saznavanja.

Pogledaj ovaj unos na mom blogu.
Korelativnost subjekta i objekta
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4886

субјекат постоји кроз дело.
дело није објекат јер није настало, дело се ствара. игра и играч су нераздвојни.
небо и земља, јин и јан...

 

[Hetfield girl]

Subjekat je nesaznatljiv. On nije covekovo telo koje je takodje objekat. Saznati znaci "saznati nesto" a to nesto jeste objekat nikada subjekat koji saznaje. Subjekat je uslov svakog saznavanja ali sam je izvan mogucnosti saznanja. Do njega dolazimo svojevrsnom intuicijom u samosvesti, on se ne opaza. Opaziti subjekat je protivurecnost.
Vidis, posto subjekat nije moguce opaziti, samim tim nije ga moguce ni analizirati i smestati u prostor gde bi se on kretao. Sta bi se to kretalo??? U prostoru mozemo imati posla samo sa objektima ne i sa subjektom koji je nesaznatljiv i koji je izvan prostora, izvan saznavanja.

Pogledaj ovaj unos na mom blogu.
Korelativnost subjekta i objekta
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4886

Procitala sam i ranije tvoj blog samo sto nisam dovoljno obracala paznju na svaku recenicu.
Previdela sam da je subjekat ono sto opaza opazaje u svesti. Zbog toga sam subjekat na neki nacin poistovetila sa mozgom posto se tu obradjuju svi culni podaci.
Ovo razmisljanje mi je totalno novo pa me je sve to sludilo.
U srednjoj nam profesorica Barklija nije ni spomenula a za Sopenhauera je jedino rekla kako je imao depresivan pogled na svet.

 

[Hetfield girl]

Ozi,moram da te pitam...Kako si se,nakon sto si uvideo ovo,vratio normalnom zivotu?
Ovo iz temelja menja pogled na svet.
Ja u poslednja dva dana stalno razmisljam o trancedentnom,i stalno se zapitkujem sta je to u stvari iza te predstave koju mi vidimo,cujemo i osetimo.
Cak ne mogu ni da postavim pitanje sta je kad je i "sta je" samo posledica nasih opazanja i nase predstave sveta. Jako je tesko uopste pomisliti na nesto sto je van granica ljudskog iskustva.

 

[oziman]

Ozi,moram da te pitam...Kako si se,nakon sto si uvideo ovo,vratio normalnom zivotu?
Ovo iz temelja menja pogled na svet.
Ja u poslednja dva dana stalno razmisljam o trancedentnom,i stalno se zapitkujem sta je to u stvari iza te predstave koju mi vidimo,cujemo i osetimo.
Cak ne mogu ni da postavim pitanje sta je kad je i "sta je" samo posledica nasih opazanja i nase predstave sveta. Jako je tesko uopste pomisliti na nesto sto je van granica ljudskog iskustva.

Veliko je dostignuce doci do tog neposrednog uvida u idealnost opazajnog sveta.Ja se jasno secam tog trenutka. Nesto kao otkrovenje...U sekundi spoznas da objekt ne moze biti objekt izvan subjekta . Tako prosto, a tako pre toga nepoznato. Taj dogadjaj Sopenhauaer je nazvao "rodjenje filozofskog razbora".

„Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći daje istinita čim je shvati, iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje. - Što ističe tu postavku i što s njom povezuje problem odnosa između realnog i idealnog, to je, zajedno s problemom moralne slobode, vidno obeležje filozofije novijeg doba. Jer, tek nakon što su se hiljadama godina ogledali u čisto objektivnom filozofiranju, ljudi su otkrili da među mnogim stvarima koje svet čine zagonetnim i sumnjivim prvo i osnovno jeste to da njegovo postojanje, ma koliko on bio neizmeran i masivan, ipak visi o jednoj jedinoj niti i da je ta nit - svaka svest u kojoj svet postoji.

Svako ko je dosao do tog uvida normalno je da se zapita poput tebe, sta je izvan svesti.? Sta je sustina ovog sveta kada ga ne opazamo?
Saznanjem ne mozemo doci do odgvora ali u svojoj svesti nalazimo nesto sto nije saznanje . Mi nismo samo saznajuci subjekti nego se i sami korenimo u "stvari po sebi". Spolja ne mozemo osvojiti tvrdjavu ali mozemo iznutra. Osim saznanja u samosvesti nalazimo i nesto sto se ne saznaje a opet je teko blisko ili ono sto zovemo "volja". Pri unutrasnjem opazanju volje, forme razuma uveliko zaobilazimo i dobijamo bar naznaku sta bi transcendentno moglo biti.
To je jedan prodor u transcendentno koji je stvorio Sopenhuerovu filozofiju volje .Obavezno pogledaj ovu moju temu:
Volja -Otkrovenje jednog cuda
http://forum.krstarica.com/threads/258154&highlight=volja

Jos. Ono sto je Bergson zvao "intuicija trajanja" jeste upravo ta Sopenhaurova volja, obojica govore o jednom istom. Prava postkantovska metafizika. Filozofija volje i intuicije. Sopenhauer i Bergson. Naravno, ni pomocu nje necemo defintivno saznati sta je "stvar po sebi", ona je jednostavno izvan mogucnsoti saznanja ..ali to mozemo naslutiti . Takodje, mozemo reci sta nije. Znati sta transcendentno nije.. veliko je znanje.