Glavni prigovor protiv Barklijevog idealizma ili korelativnosti subjekta i objekta, kod onih koji uspevaju da shvate o cemu se tu radi, jeste nesto poput ovoga:
okej, nek i bude tako. ali opet nemam nikakvog prava da tvrdim da se predmet sam po sebi razlikuje od "objekta" tj. onoga shto sam ja opazio
Ima itekako razloga a to cu pokusati objasniti:
Svako onaj ko ima zrnce filozofskog razbora i minimum zdravog razuma moze zakljuciti da objekat koga niko ne opaza ne moze zamisliti.
(Onaj ko misli da "moze" neka prestane sa citanjem ovog bloga sve dok ne shvati da je to nemoguce, da je u zabludi i da ono sto on zamislja subjekat ima...njega samog koji zamislja)
Onaj ko konacno to prizna samim tim priznanjem ucinio je da objekat sam po sebi nikako ne moze vise biti objekat kakvim ga zamisljamo.
Ali mozda ce neko opet i posle toga na prvu loptu reci:
"To sto ne mogu da zamislim objekat sam po sebi, ne znaci da on nije takav kakvim ga opazam."
Ali ovo je zapravo obicna protivurecnost koja se pokazuje kao takva samo posle malo pazljivijeg razmisljanja.
Mozemo zamisliti samo ono sto smo opazili i sto mozemo opaziti. Zato gornja tvrdnja treba glasiti ovako:
"To sto ne mogu da zamislim objekat sam po sebi ne znaci da on nije takav kakvim ga zamisljam."
Vidite li sada protivurecnot koja je bila skrivena?
Ali zapravo sva ova logika sluzi samo tome da ukaze na neposrednu cinjenicu svesti.
Neposredno uvideti da objekat koji nije ispred subjekta nije objekat je sve sto je potrebno za apodikticku istinitost.
Jos sam primetio da onaj ko razmislja o Barklijevom idealizmu polazi od aksioma postojanja objektivnog sveta kao datog. Taj aksiom je za njega apsolutan a ovo ukazivanje na protivurecnost , nemogucnost zamisljasnja i slicno, samo je po njemu neka misaona igra u okvirima tog sveta koji se uzima za apsolutno postojeci, neprikosnoven i nedodirljiv.
To je pogresno polaziste i mozda uzrok nerazumevanja.
Korelativnost subjekta i objekta nastupa pre bilo kakvog spoznanja tkz. objektivnog, realnog sveta i tice se samog uslova spoznanja i postojanja istog.
Kada razmisljamo o tome, nema u tom trenutku objektivnog sveta u kome smo mi koji razmisljamo.. Tada imamo posla samo sa svojom svescu, osecajima, apriornim formama razuma, samo sa imanentnim sadrzajima duha.. da tako kazem.
Iz te situacije sada postavljamo pitanje sta saznajemo i sta mozemo saznati.
Pokusavajuci dati odgovor uvidecemo da ono sto saznajemo jeste uvek samo objektivan svet naspram nesaznatljivog subjekta. Objektivan svet bez tog subjekta nije moguce zamisliti. U toj nemogucnosti pokazuje se sustinska razlicitost onoga po sebi, od onoga za nase opazanje.
Ono sto opazamo mozemo zamisliti, ono sto ne opazamo ne mozemo nikako. Tako da te dve stvari nisu i ne mogu biti jedno isto. Da su isto, mogli bismo zamisliti svet bez subjekta bez ikakvog problema.
Ali opet da ponovim , sva ova razmatranja sluze samo da ukazu na neposrednu cinjenicu svesti koja je dovoljna za apodikticku istinitost a koju cu ponoviti:
Objekat koji nije ispred subjekta nije objekat.
brao ljudi! i ozi maestro
