Данас на британском и ирском острву битишу народи који воде поријекло од древних келтских становника ових острва.
У времену антике и раног средњег вијека келтска племена су насељавала ова острва о чему су у рукописима оставили свједочанства Римљани, почев од извјесног Гаја Јулија Цезара.
Простор острва јужно од Хадријановог зида (изграђен за владавине поменутог цара 117-138.године) насељавао је конгломерат келтских племена које су Римљани звали збирним именом Брити (или Бритони)
По освајању британског острва од стране Римљана и након што су скршили Будикин устанак 60.године, имамо процес романизације који се ограничио управо на келтска племена јужно од Хадријановог зода, Римљани су имали намјеру проширити границу и сјеверно од Хадријановог зида, једно вријеме је подигнут сјеверније Антонинов зид али суочени са ратоборним келтским племенима су одустали.
Почетком V вијека и како Римљани почињу напуштати те просторе, на оствро почињу продирати германски народи, Англи, Саксонци и Јути, испрва као најамници у служби локалних романо-келтских владара у циљу одбране од ратоборних сјеверних келтских племена а убрзо и као освајачи, и у доста дугом периоду 410-660. године имамо инвазију ових германских народа на острво, о карактеру англосаконске инвазије, да ли је више пратило истребљење или асимилација романо-келтских племена постоје спорења код енглеских историчара. Истовремено романизована келтска племена бивају потискивана све више на запад да би убрзо били сведени на енклаве у Велсу и Корнволу.
Име Велшани изведено је из германске ријечи "Walhaz", која је могуће изведена из римског егзонима (Volcae) за једну од конфедерација келтских племена, и постао је у германским језицима општи појам за романизоване келтске (и друге) народе, тако да Велшани, Валонци у Белгији и Власи имају сличну етимологију имена. Тако да су и Велшани конфедерација већином протјераних из свог завичаја келтских племена обједињених под овим германским егзонимом.
Касније крајем раног и на прелазу у развијени средњи вијек ћемо имати нову инвазију викиншких освајача, као и инвазију из Нормандије 1066.године (гдје су значајан контигент инвазионих снага чинили Бретонци, који заправо бејаху након шест вијекова повратници у стару отаџбину), а Велшани су, додуше сведени на све ужи појас, успјели опстати у тим историјским процесима.
Простор сјеверно од Хадријановг зида насељевао је такође конгломерат прилично хетерогених келтских племена које су Римљани звали збирним именом Пикти (
овдје), егзоним и то изразито пежоративан, изведен из латинске ријечи "насликани", подругљива конотација због чињенице да су ови ратоборни келтски народи имали склоност тетовирању тијела
Како написах, Пикти нису били један народ већ читав конгломерат племена гдје су најдоминантнија скупина Каледонци (
овдје) који такође нису један народ већ скуп келтских племена обухваћен овим именом.
Пикти се у писаним изворима појављују од III до X вијека, рани средњевјековни извори извјештавају о постојању посебног пиктског језика, за који се данас углавном вјерује да је био острвски келтски језик, блиско повезан са бритонским којим су говорили Брити (Бритонци) који су битисали јужније.
Постоје неке теорије да је у питању изолована скупина неиндоевропског поријекла или пак да су Пикти блиско повезани са Скитима, но те теорије немају у научним круговма неку подршку.
Почетком раног средњег вијека на простор данашње Шкотске из Ирске продиру келтска племена обухваћена збирним именом
Гаели (или Гели, или Гојдели), они ће на простору данашње западне Шкотске и сјеверноисточног угла Ирске успоставити респектабилну државу Дал Риата која ће свој врхунац достићи на прелазу VI-VII вијек а потрајати до краја VIII вијека.
На простору данашње Шкотске неколико вијекова ће у кохабитацији живјети досељеници из Ирске Гаели и старосједиоци Пикти (Каледонци и ини народи), крајем IX вијека биће успостављено краљевство Алба (не треба доводити у везу са латинским термином из којег су изведена имена краљевства Албанија на Кавказу и града Алба Лонго, овдје је ријеч протокелтског поријекла) које ће потрајати до развијеног средњег вијека и које ће свој врхунац имати за владавине краља Константина (900-943.године) који је обрађен у петој сезони серије
The Last Kingdom. У тој кохабитацији и процесима побједу је однијела гаелска црта.
Након слома јакобитског устанка у Шкотској 1746.године, Енглези су предузели читав низ мјера на сатирању гаелског језика, но гаелски (или шкотски гаелски) је барем у некој мјери преживио до данашњих дана.